{"id":186272,"date":"2015-08-05T17:45:31","date_gmt":"2015-08-05T15:45:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=186272"},"modified":"2015-08-05T17:48:11","modified_gmt":"2015-08-05T15:48:11","slug":"civilno-drustvo-na-balkanu-sveta-krava-ili-nova-realnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/08\/05\/civilno-drustvo-na-balkanu-sveta-krava-ili-nova-realnost\/","title":{"rendered":"Civilno dru\u0161tvo na Balkanu \u2013 sveta krava ili nova realnost?"},"content":{"rendered":"

Autor: Nenad \u0160ebek*<\/strong><\/em><\/p>\n

Zdravstveno upozorenje: autor upozorava sve potencijalne \u010ditaoce da \u0107e, ako \u017eele da pro\u010ditaju ovaj \u010dlanak, a naro\u010dito ako \u017eele da ga razumiju, morati da anga\u017euju svoj mozak. Doljepotpisani autor najavljuje i da \u0107e koristiti umjetnost metafore, a ponekad i sarkazam. Sa vedrije strane, nijedna \u017eivotinja (ni krave, pa \u010dak ni komarci) nije bila povrije\u0111ena dok su se analizirale trenutna situacija i budu\u0107nost civilnog dru\u0161tva na Balkanu.<\/address>\n

\"Balkan,<\/a>Jedan od ljekova koji se prepisuju za post-komunisti\u010dke, post-autoritarne i post-ratne dr\u017eave (Balkane, molim te, pogledaj se u ogledalo), jeste uloga civilnog dru\u0161tva kao dio sistema provjere i ravnote\u017ee vlasti. To je zdravo \u010dak i za zrele i razvijene demokratije, a naro\u010dito za one koje su tek u povoju. Pored \u201edemokratije\u201c, \u201epomirenja\u201c i \u201esuo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u\u201c, \u201egra\u0111ansko dru\u0161tvo\u201c je jedan od pojmova koje mi \u2013 zato \u0161to \u017eivimo u ovim dr\u017eavama \u2013 treba da stvorimo i prigrlimo prije nego \u0161to budemo spremni da se pridru\u017eimo elitnim klubovima kao \u0161to su Evropska unija ili NATO.<\/p>\n

Mi to jesmo stvorili, manje ili vi\u0161e. Prigrlili, paaa, hmmm, ne ba\u0161. Formalno, sve dr\u017eave Zapadnog Balkana su prihvatile mantru \u201ecivilnog dru\u0161tva\u201c. U praksi je to obi\u010dno zna\u010dilo da verbalno daju podr\u0161ku ovoj svetoj kravi, ali da nastavljaju da rade stvari uobi\u010dajeno, kao da ta krava ne pase tu negdje u blizini. Ako bismo bili i previ\u0161e iskreni, mnogi i dalje organizacije civilnog dru\u0161tva (OCD) posmatraju kao dosadne komarce koji nastavljaju da nas ujedaju i remete nebitnim pitanjima poput ljudskih prava, slobode govora, suo\u010davanja sa ratnim zlo\u010dinima ili stvarnim zna\u010denjem rije\u010di \u201edemokratija\u201c. Povremeno nas stvarno iznerviraju ovi komarci i \u010dak ih posmatramo kao dr\u017eavne neprijatelje, petokolona\u0161e, ili u najboljem slu\u010daju \u2013 kao ne\u0161to veoma sumnjivo, ne\u0161to \u0161to se mora kontrolisati i ograni\u010diti u svom polju djelovanja, a naro\u010dito u tome \u0161ta ujedaju.<\/p>\n

Ovog avgusta u Be\u010du na Samitu o Zapadnom Balkanu, kao nastavku Berlinskog procesa, po prvi put do sada, organizacije civilnog dru\u0161tva \u0107e imati priliku da liderima \u0161est dr\u017eava Zapadnog Balkana predstave svoja shvatanja regiona i njegovih problema. Austrija, kao ovogodi\u0161nja zemlja doma\u0107in, organizovala je dvodnevna doga\u0111anja uklju\u010duju\u0107i i priliku da se aktivisti civilnog dru\u0161tva zbli\u017ee sa visokim zvani\u010dnicima i mo\u0107nicima iz svojih nacija.<\/p>\n

Ovo je samo jedna strana paradigme koju treba promijeniti da bi civilno dru\u0161tvo jednom prestalo da bude krava (sveta ili ne) i postalo realnost na Balkanu, kao i su\u0161tinski i sastavni dio demokratizacije regiona i procesa pristupanja EU. Ova paradigma \u201ea priori sumnji\u010davosti\u201c je jo\u0161 jedna od zaostav\u0161tina nesretnih \u201890-ih i moramo da je se otarasimo. Ona je ostala u institucionalnim okvirima na\u0161ih zemalja, a odgovornost za to da je se otarasimo snose najve\u0107im dijelom na\u0161e vlade.<\/p>\n

Druga strana iste paradigme (a i odgovornosti) je upravo na civilnom dru\u0161tvu. Taj mentalitet \u201emi i oni\u201c stavlja OCD u ulogu opozicije u odnosu na skoro sve i to je isto tako jedan od ostataka vremena koja su iza nas. Ne, ja ne ka\u017eem da smo rije\u0161ili sve probleme koje su devedesete nagomilale na stolu, daleko od toga. Kada pogledamo na sve \u0161to se dogodilo samo u 2015. godini, vidimo da su duhovi pro\u0161losti i odvi\u0161e zdravi i da im ide jako dobro. Ipak, na\u0161a dru\u0161tva nisu ono \u0161to su bila prije dvije i po decenije i postoji mnogo razli\u010ditih instrumenata pomo\u0107u kojih mo\u017ee da se nosi sa ovim zlim duhovima. Iako nismo vi\u0161e geostrate\u0161ki interesantni koliko smo bili ranije, me\u0111unarodna zajednica je jo\u0161 tu. A ona ne samo da je anga\u017eovana oko na\u0161e realnosti, ve\u0107 predstavlja i njen mnogo dublji sastavni segment, a to sve mijenja. Ne, mi nismo demokratije. Najbolji atribut kom mo\u017eemo da se nadamo je da smo \u201eu povoju\u201c, ali i to je mnogo vi\u0161e od onoga \u0161to smo ranije imali. Dakle, hajde da razmotrimo pitanja koja nam dana\u0161nja realnost zaista postavlja, a ne pri\u010de ili \u010dak i realnosti iz pro\u0161losti.<\/p>\n

Danas niko ne pori\u010de da OCD imaju ulogu u procesu evropskih integracija. Ali, ko defini\u0161e ovu ulogu? Da li vlade stvarno slu\u0161aju? Da li su OCD dorasle zadatku? Kako da izgradimo smislene i me\u0111usobno korisne odnose izme\u0111u civilnog dru\u0161tva i vlada dr\u017eava? Kako donatori\/partneri mogu da shvate sa kim treba da rade danas? Ko i koji projekti su vrijedni finansiranja? Da li su OCD iz regiona svjesne toga kakve prilike postoje u EU i kod drugih donatora? Koliko je te\u0161ko sastaviti jedan predlog projekta (jer je prava no\u0107na mora popuniti neke formulare za prijavu), i kako mo\u017eemo pobolj\u0161ati kapacitet OCD da se prijave? Da li postoji dovoljno strukturalne podr\u0161ke za OCD koje zaista zaslu\u017euju da rade i prosperiraju? Kakvo je iskustvo donatora, koji su sa druge strane ove jedna\u010dine? Kako odnose izme\u0111u donatora i korisnika finansijskih sredstava mo\u017eemo pretvoriti u stvarno partnerstvo?<\/p>\n

OVO su pitanja na koja moramo da se usredsredimo radije nego da tra\u017eimo sprej protiv komaraca ili da se bavimo igrom optu\u017eivanja koja je u stvari pri\u010da bez kraja koja nikome ne donosi dobro. Da li OCD mogu da ostvare pomirenje i uvedu demokratiju na Balkanu? Ne, ne mogu! Ali mogu da naprave neku razliku. Zajedno sa ostalim akterima i vladama dr\u017eava, civilno dru\u0161tvo mo\u017ee sve to da ubrza i pomogne u evro-atlantskim integracijama. Da li su sve OCD dovoljno dobre da bi bile uklju\u010dene u taj poduhvat? Da li znate koja je sli\u010dnost izme\u0111u OCD i automehani\u010dara ili vodoinstalatera? Ima dobrih a ima i lo\u0161ih, isti slu\u010daj kao i sa vodoinstalaterima i automehani\u010darama.<\/p>\n

Predstoje\u0107i Samit o Zapadnom Balkanu koji \u0107e se odr\u017eati u Be\u010du, a nastavak je Berlinskog procesa, predstavlja nevjerovatnu priliku da se promijeni paradigma i zapo\u010dne nova era. Po prvi put do sada, 26. i 27. avgusta, \u0161est lidera Zapadnog Balkana \u0107e zajedno slu\u0161ati glas civilnog dru\u0161tva. Da bi civilno dru\u0161tvo prestalo da bude sveta krava i postalo nova realnost, neophodne su dvije stvari. Lideri treba da \u010duju, a ne samo da slu\u0161aju. OCD sa druge strane treba da se potrude da njihov glas bude jedinstven i u skladu sa realno\u0161\u0107u 2015. godine. On treba da bude jasan i kriti\u010dan ali ne treba da dolazi sa moralno uzvi\u0161ene pozicije (kao \u0161to OCD vrlo \u010desto rade); niko ne voli da \u010duje taj ton, a nije ni konstruktivan. Mi treba da da izgradimo ovaj odnos gotovo od nule, i to moramo da uradimo veoma brzo zato \u0161to je to na\u0161im dru\u0161tvima prijeko potrebno. Potrebno je da ulo\u017eimo ve\u0107i napor i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, uz mnogo iskrenije zalaganje koje je ujedno i samokriti\u010dno. Treba da se netremice i dugo zagledamo u sebe. I moramo da se promijenimo. Iskreno. Duboko. Potpuno. Ba\u0161 ovdje, ba\u0161 sada.<\/p>\n

—————————–<\/p>\n

*Nenad \u0160ebek je portparol sekretarijata Regionalnog savjeta za saradnju (RSS) i \u010dlan ekspertske grupe Foruma civilnog dru\u0161tva Zapadnog Balkana koji se odr\u017eava 26. avgusta kao dio Samita o Zapadnom Balkanu u Be\u010du. Ovaj forum je prilika za predstavnike civilnog dru\u0161tva iz regiona da predstave konkretne razloge za zabrinutost i preporuke za politi\u010dke donosioce odluka iz EU.<\/em><\/address>\n
*Forum civilnog dru\u0161tva Zapadnog Balkana je zajedni\u010dka incijativa ERSTE Fondacije, Fridrih Ebert fondacije i Instituta Karl Rener, u saradnji sa austrijskim Saveznim ministarstvom za Evropu, integracije i me\u0111unarodne poslove.<\/em><\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovog avgusta u Be\u010du na Samitu o Zapadnom Balkanu, kao nastavku Berlinskog procesa, po prvi put do sada, organizacije civilnog dru\u0161tva \u0107e imati priliku da liderima \u0161est dr\u017eava Zapadnog Balkana predstave svoja shvatanja regiona i njegovih problema<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-186272","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=186272"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186272\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=186272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=186272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=186272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}