{"id":186048,"date":"2015-08-02T08:29:17","date_gmt":"2015-08-02T06:29:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=186048"},"modified":"2015-08-02T08:29:17","modified_gmt":"2015-08-02T06:29:17","slug":"dnevnik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/08\/02\/dnevnik\/","title":{"rendered":"Dnevnik"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Tariq Ali<\/strong><\/em><\/p>\n

\"TariqU jutarnjim satima 16. jula, gr\u010dki parlament se velikom ve\u0107inom glasova odrekao suvereniteta i prihvatio status polukolonijalnog priveska Evropske unije. Ve\u0107ina \u010dlanova centralnog komiteta Sirize prethodno se izjasnila protiv kapitulacije. Organizovan je generalni \u0161trajk, s polovi\u010dnim uspehom. Cipras je zapretio da \u0107e podneti ostavku ako pedeset poslanika Sirize ne glasa za njegov predlog; u slu\u010daju da \u0161estoro ostanu uzdr\u017eani, a trideset dvoje glasa protiv, uklju\u010duju\u0107i Janisa Varufakisa koji se posle referenduma povukao s mesta ministra finansija jer su, kako je objasnio, \u201eneki \u010dlanovi Evrogrupe\u201c izrazili \u017eelju da bude isklju\u010den iz daljih pregovora. Odlukom parlamenta prakti\u010dno je poni\u0161ten ishod glasanja na referendumu. Napolju, na trgu Sintagma, hiljade aktivista Sirize su demonstrirali protiv vlade. Onda su pristigli anarhisti s Molotovljevim koktelima i policija sa suzavcem. Demonstranti su ubrzo napustili trg i ve\u0107 u pono\u0107 zavladala je ti\u0161ina. Te\u0161ko je ne biti tu\u017ean zbog onoga \u0161to se dogodilo. Gr\u010dku je izdala vlada koja je pre samo \u0161est meseci, kada je izabrana, nudila nadu. Odlaze\u0107i sa pustog trga, shvatio sam da prevrat kojem sam upravo prisustvovao li\u010di na jedan drugi prevrat iz gr\u010dke istorije.<\/p>\n

U Gr\u010dku sam doputovao za Uskrs 1967. U Atini je organizovana mirovna konferencija u \u010dast gr\u010dkom levi\u010darskom poslaniku Grigorisu Lambrakisu, koga su fa\u0161isti ubili u Solunu 1963. u prisustvu policije i kome je Kosta Gavras posvetio film Z. Na dan njegovog pogreba u Atini pola miliona ljudi je iza\u0161lo na ulice. Konferencijsku salu je iznenada ispunio \u017eamor. Budisti\u010dki monah iz Vijetnama za govornicom verovatno se pitao za\u0161to ga odjednom niko vi\u0161e ne slu\u0161a. Neko ko je bio povezan sa vojnim vrhom proneo je glas da se gr\u010dka vojska sprema da uz blagoslov Va\u0161ingtona izvede dr\u017eavni udar da bi spre\u010dila odr\u017eavanje izbora. O\u010dekivalo se da \u0107e levica ostvariti dobar rezultat. Stranim u\u010desnicima na konferenciji je savetovano da odmah napuste zemlju. Oti\u0161ao sam slede\u0107eg jutra prvim letom za London. Istog popodneva tenkovi su iza\u0161li na ulice. Gr\u010dka je slede\u0107ih sedam godina \u017eivela pod vojnom huntom.<\/p>\n

Ponovo sam doputovao u Atinu ovog meseca da bih govorio na konferenciji ironi\u010dnog naziva \u2013 \u201eUzdizanje demokratije\u201c. \u010cekaju\u0107i prijatelja u kafeu u kvartu Eksarhija, slu\u0161ao sam rasprave o mogu\u0107em padu vlade. Cipras i dalje ima sledbenike koji veruju da \u0107e uprkos svemu on pobediti na slede\u0107im izborima. Nisam uveren u to. Iza njega je \u0161est neslavnih meseci. Mladi koji su u velikom broju glasali za Sirizu i sa mnogo entuzijazma organizovali kampanju da se glasa protiv mera \u0161tednje jo\u0161 se nisu pomirili s onim \u0161to se dogodilo. Kafe je bio prepun mladih ljudi koji su energi\u010dno raspravljali. Po\u010detkom meseca su slavili pobedu \u201ene\u201c na referendumu. Bili su spremni da se \u017ertvuju, da rizikuju \u017eivot izvan evrozone. Siriza im je okrenula le\u0111a. Datum kada je Cipras pristao na uslove Evropske unije, 12. jul 2015, istorija \u0107e zapamtiti kao jednako neslavan kao 21. april 1967. Kao \u0161to je primetio Varufakis kada je imenovan za ministra finansija, tenkove na ulicama zamenile su banke.<\/p>\n

Gr\u010dka ima dosta tenkova jer su vojne industrije Nema\u010dke i Francuske, u \u017eelji da se oslobode vi\u0161kova opreme u svetu u kojem se ratuje bombarderima i dronovima, podmi\u0107ivale politi\u010dare. U prvoj deceniji ovog veka Gr\u010dka je bila me\u0111u pet najve\u0107ih uvoznika oru\u017eja, uglavnom nema\u010dkih kompanija Ferostal, Rajnmetal i Dajmler-Benc. Na primer, 2009, u prvoj godini posle finansijskog kolapsa, Gr\u010dka je potro\u0161ila osam milijardi evra \u2013 3,5 odsto BDP-a \u2013 na odbranu. Gr\u010dki ministar odbrane Akis Chacopulos koji je primao mito od ovih kompanija osu\u0111en je 2013. godine zbog korupcije. Grk je zavr\u0161io u zatvoru, nema\u010dki \u0161efovi su platili male kazne. Ali to se ne pominje u finansijskoj \u0161tampi poslednjih sedmica, jer se ne uklapa u pri\u010du o Gr\u010dkoj kao jedinom krivcu. S druge strane, gr\u010dkom sudu su prezentovani ubedljivi dokazi da je najve\u0107i poreski du\u017enik u zemlji Hohtif, gigantska nema\u010dka gra\u0111evinska firma koja upravlja atinskim aerodoromom. Ova kompanija ne pla\u0107a PDV ve\u0107 dvadeset godina i duguje 500 miliona evra samo po tom osnovu. Ne pla\u0107a ni doprinose za osiguranje. Procenjuje se da ukupan dog kompanije prema dr\u017eavi iznosi vi\u0161e od jedne milijarde evra.<\/p>\n

\u010cesto upravo u vreme krize radikalni politi\u010dari shvataju koliko su beskorisni. Zbunjeni otkri\u0107em da oni za koje su verovali da su im prijatelji to uop\u0161te nisu, strahuju da ne odu za korak predaleko, dalje od onoga \u0161to su glasa\u010di spremni da prihvate, i gube hrabrost. Kada neprijatelj iznena\u0111en mogu\u0107no\u0161\u0107u da dobije vi\u0161e od tra\u017eene funte mesa to i zatra\u017ei, politi\u010dari uhva\u0107eni u zamku okre\u0107u se glasa\u010dima, da bi otkrili da su glasa\u010di ve\u0107 korak ispred njih: 61 odsto Grka je glasalo za odbijanje predlo\u017eenog paketa.<\/p>\n

Nije tajna da su Cipras i njegov u\u017ei krug o\u010dekivali da rezultat bude \u201eda\u201c ili tesno \u201ene\u201c. Uspani\u010dili su se zbog ishoda. Na hitnoj sednici kabineta bilo je o\u010devidno da su u povla\u010denju. Nisu ni poku\u0161ali da se suprotstave stavljanju gr\u010dkih banaka pod kontrolu Evropske centralne banke i odbacili su ideju o njihovoj nacionalizaciji. Umesto da prihvati rezultat referenduma, Cipras je kapitulirao. Varufakis je \u017ertvovan. Ministri u EU ga ne \u017eele jer s njima razgovara kao sa sebi ravnima i ima ego ni\u0161ta manji od \u0160ojbleovog.<\/p>\n

Za\u0161to je Cipras uop\u0161te organizovao referendum? \u201eTako je nepopustljiv i ideolo\u0161ki ostra\u0161\u0107en\u201c, vajkala se Angela Merkel pred svojim savetnicima. Kamo sre\u0107e. To je bio dobro prora\u010dunat rizik. Verovao je da \u0107e pobediti \u201eda\u201c. Bio je spreman da se povu\u010de i prepusti marionetama EU da preuzmu upravljanje dr\u017eavom. Lideri EU su zapo\u010deli propagandni rat i izvr\u0161ili pritisak na gr\u010dke banke da ograni\u010de pristup depozitima, uz upozorenje da \u201ene\u201c na referendumu vodi u izlazak iz evrozone. Prihvatanjem Varufakisove ostavke Cipras je poslao Evropi prvi signal da je spreman da popusti. Euklid Cakalotos, njegov umereniji naslednik na funkciji ministra finansija, odmah se dopao \u0160ojbleu: evo najzad nekoga s kim se mo\u017ee razgovarati. Siriza je prihvatila sve uslove. Kada su zatra\u017eili jo\u0161, i to su prihvatili. To nema nikakve veze s ekonomijom, ve\u0107 samo s politikom. \u201eRazapeli su Varufakisa\u201c, izjavio je jedan zvani\u010dnik EU za Financial Times. Gr\u010dka je prodala suverenitet za tre\u0107i paket pomo\u0107i i obe\u0107anje MMF-a da \u0107e im umanjiti optere\u0107enje dugom. Siriza sve vi\u0161e li\u010di na crvljivi le\u0161 diskreditovanog Pasoka.<\/p>\n

Pasok je nekada bio stranka levice. Kada su prvi put osvojili vlast, lider Pasoka Andreas Papandreu je bio veoma popularan prvih \u0161est meseci na vlasti i sprovodio je istinske reforme \u2013 ne samo rezove koje neoliberali danas nazivaju \u201ereformama\u201c. Pri\u0161li su im mnogi studenti radikalizovani borbom protiv diktature, kao i marksisti\u010dki intelektualci koji su osporavali hegemoniju SAD. Za nekoliko godina najbolji me\u0111u njima moralno i politi\u010dki su integrisani u nove strukture mo\u0107i u procesu pripreme zemlje za ulazak EU. Ali Pasok se s vremenom promenio i u ovom veku nije bilo mogu\u0107e razlikovati ga od starog rivala, Nove demokratije.<\/p>\n

Siriza je dete aktuelne krize i dru\u0161tvenih pokreta koje je kriza proizvela. Bio je potreban nov politi\u010dki instrument da bi se postoje\u0107e stranke dovele u pitanje. Taj instrument je Siriza. Ciljevi od kojih je Cipras odustao opisani su u Solunskom programu koji je partija jednoglasno usvojila u septembru.<\/p>\n

Kada su doputovali u Berlin 20. februara ove godine, \u0160ojble je rekao Ciprasu i Varufakisu da je taj program neuskladiv sa \u010dlanstvom u evrozoni. Cipras je pristao da privremeno obustavi njegovo sprovo\u0111enje, a zauzvrat mu je ponu\u0111eno nekoliko \u201eustupaka\u201c: Trojka \u2013 koju su \u010dinili revizori Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a \u2013 zamenjena je telom koje \u0107e navodno raditi odgovornije i \u010dije birokrate ne\u0107e ulaziti u gr\u010dka ministarstva. Cipras i Varufakis su to prikazali kao pobedu. Ali istina je bila druga\u010dija. Sada se zna da im je \u0160ojble nudio prijateljski i kontrolisan izlazak iz evrozone i \u010dek na 50 milijardi evra. Ponudu su odbili uz obrazlo\u017eenje da bi to li\u010dilo na kapitulaciju. To je bizarna logika. Da su prihvatili predlog sa\u010duvali bi gr\u010dki suverenitet, a da je Siriza preuzela kontrolu nad oporavkom bankarskog sistema mogli su da ga planiraju onako kako \u017eele. Ponuda je kasnije ponovljena. \u201eKoliko tra\u017eite da iza\u0111ete iz evrozone?\u201c pitao je \u0160ojble Varufakisa pred odr\u017eavanje referenduma. Ponovo su ga odbili. Naravno, Nemci su imali na umu neke druge razloge kada su dali takvu ponudu, ali kontrolisani izlazak iz evrozone bio bi za Gr\u010dku bolje re\u0161enje od ovoga \u0161to se dogodilo.<\/p>\n

Kada je kapitalizam zapao u krizu 2008. godine, razmere katastrofe bile su takve da je D\u017eozef \u0160tiglic poverovao da je to kraj neoliberalizma i da su nam neophodne nove ekonomske strukture. Avaj, pogre\u0161io je. Evropska unija je odbacila ideju o stimulacijama za bilo koga osim za banke koje su nemarnim poslovanjem, uz podr\u0161ku politi\u010dara, i izazvale krizu. Poreski obveznici u Evropi i Americi dali su bankama trilione dolara. Iznos gr\u010dkog duga je trivijalan u pore\u0111enju s tim. Ali Evropska unija nije \u017eelela da vr\u0161i promene koje mogu ugroziti proces finansijalizacije za koji i dalje veruju da je jedini put napred. Prva je pala Gr\u010dka, najslabija karika u EU lancu, a potom \u0160panija, Portugalija, Irska. Italija se zaustavila na ivici. Trojka je diktirala politike koje \u0107e se sprovoditi u svim tim zemljama. Uslovi \u017eivota u Gr\u010dkoj su zastra\u0161uju\u0107i: \u010detvrt miliona Grka se prijavilo za humanitarnu pomo\u0107 za kupovinu hrane i pla\u0107anje kirije i ra\u010duna za struju; postotak dece koja \u017eive u siroma\u0161tvu sko\u010dio je sa 23 odsto 2008. na 40,5 odsto 2014. godine i nastavlja da raste. U martu 2015. nezaposlenost me\u0111u mladima je iznosila 49,7 odsto, 300.000 ljudi nije imalo pristup elektri\u010dnoj energiji, a Institut za preventivnu medicinu Prolepsis je utvrdio da je 54 odsto Grka neuhranjeno. Penzije su pale za 27 odsto izme\u0111u 2011. i 2014. \u010clanovi Sirize su tvrdili da je to kolektivna kazna i da je potreban \u201enju dil\u201c koji \u0107e pobolj\u0161ati svakodnevni \u017eivot.<\/p>\n

EU je uspela da slomi politi\u010dku alternativu koju je Siriza predstavljala. Na odnos Nema\u010dke prema Gr\u010dkoj, \u010dak i pre Sirize, najvi\u0161e je uticalo otkri\u0107e da je Atina (uz pomo\u0107 Goldman Saksa) \u201e\u0161timovala\u201c knjige da bi ispunila uslove za ulazak u evrozonu. To je ta\u010dno. Ali zar nije pogre\u0161no, pa i opasno ka\u017enjavati gr\u010dki narod \u2013 i \u010diniti to i nakon \u0161to su se odrekli politi\u010dkih partija odgovornih za la\u017ei? Timoti Gajtner, biv\u0161i sekretar ameri\u010dkog trezora, tvrdi da su evropski ministri finansija na po\u010detku krize zastupali stav: \u201eHajde da o\u010ditamo lekciju Grcima. Lagali su nas, neradni su i rasipni, zloupotrebili su na\u0161e poverenje, zaslu\u017eili su da ih uni\u0161timo.\u201c Gajtner je odgovarao: \u201eMo\u017eete da im stanete nogom za vrat ako ba\u0161 \u017eelite\u201c, ali investitori ne smeju trpeti zbog toga; to bi zna\u010dilo da \u0107e Nemci morati da preuzmu na sebe veliki deo gr\u010dkog duga. Francuske i nema\u010dke banke su najizlo\u017eenije i njihove vlade su poku\u0161ale da ih za\u0161tite. Nova zvani\u010dna politika Evropske unije je davanje paketa pomo\u0107i samo bogatima. Posle novih saop\u0161tenja MMF-a, ponovo se govori o restrukturiranju duga, ali Nemci se i dalje odupiru takvim predlozima. \u201eNema davanja garancija bez preuzimanja kontrole\u201c \u2013 odgovor Angele Merkel iz 2012. i dalje je na snazi.<\/p>\n

Kapitulacija \u0107e doneti Grcima nove patnje, ali otvori\u0107e i neka na\u010delna pitanja o Evropskoj uniji, njenim strukturama i politikama. Za Grke prakti\u010dno svih politi\u010dkih ube\u0111enja Evropska unija je disfunkcionalna porodica. Do sada sam mislio da ne\u0107u iza\u0107i na britanski referendum o EU, ako bude organizovan. Sada znam da ho\u0107u. Zaokru\u017ei\u0107u \u201ene\u201c.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/London Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kapitulacija \u0107e doneti Grcima nove patnje, ali otvori\u0107e i neka na\u010delna pitanja o Evropskoj uniji, njenim strukturama i politikama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":186049,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-186048","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186048","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=186048"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/186048\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/186049"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=186048"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=186048"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=186048"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}