{"id":185990,"date":"2015-08-01T08:00:59","date_gmt":"2015-08-01T06:00:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=185990"},"modified":"2015-07-31T20:20:27","modified_gmt":"2015-07-31T18:20:27","slug":"biciklizam-aktivizam-kapitalizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/08\/01\/biciklizam-aktivizam-kapitalizam\/","title":{"rendered":"Biciklizam, aktivizam, kapitalizam"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milica Vukeli\u0107<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"biciklisti\/www.mirror.co.uk\"Aktivisti\u010dke grupe koje se bave biciklizmom postaju sve vidljivije u javnosti. Na\u017ealost, zanemaruju\u0107i nu\u017enost sistemskih promena ova udru\u017eenja svojim delovanjem \u010desto zavr\u0161e samo kao simbol navodne participacije gra\u0111ana u re\u0161avanju problema. Istovremeno, iza aktivnosti kojima poku\u0161avaju da re\u0161e probleme \u201curbanog\u201d biciklizma ostaju nereflektovane klasne razlike te tako potrebe velikog broja biciklista koji se ne pronalaze u njima ostaju po strani.<\/p>\n

Prema proceni Evropske biciklisti\u010dke federacije (ECF), Evropski fondovi ulo\u017ei\u0107e 1,325 milijardi evra za razvoj urbanog biciklizma u periodu od 2014. do 2020. godine. Ta je cifra, u prethodnom periodu (2007-2013) bila vi\u0161e nego dvostruko manja, a ukupna koli\u010dina ovih sredstava ukazuje na \u017eelju za stvaranjem nove lifestyle tr\u017ei\u0161ne ni\u0161e unutar EU. Ovakvi potezi omogu\u0107avaju dalju eksploataciju radnika i resursa i podsti\u010du mogu\u0107nost ekonomskog razvoja u okviru kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje, naravno, zadr\u017eavaju\u0107i postoje\u0107e klasne odnose. Me\u0111utim, imaju\u0107i na umu uslove kakvi danas vladaju u Srbiji (minimalna privredna delatnost, siroma\u0161no stanovni\u0161tvo itd.) ali i razmere devastacije kvaliteta urbanog \u017eivota, nastale usled dosada\u0161njeg besomu\u010dnog crpljenja resursa i favorizovanja automobilskog saobra\u0107aja i industrije, takav model u Srbiji nikako ne mo\u017ee da bude izvodljiv.<\/p>\n

\u010cini se potpuno legitimno pitanje koje postavlja autor Piter Koks u knjizi \u201cBiciklisti\u010dke kulture\u201d: \u201cDa li je cilj aktivista koji se bave javnim zagovaranjem urbanog biciklizma samo da ohrabre \u0161to ve\u0107i broj ljudi da koriste bicikl kao prevozno sredstvo ne bi li kapitalizam jo\u0161 efikasnije funkcionisao ili je javno zagovaranje za biciklisti\u010dke gradove povezano sa drugim oblicima dru\u0161tvene kritike?\u201d1<\/p>\n

Ko i kako danas zastupa interese biciklista?<\/strong><\/p>\n

Danas su problemi urbanih biciklista mahom adresirani u zvani\u010dnoj evropskoj politici odr\u017eivog razvoja, \u010dije standarde \u0107e morati da ispuni i Srbija na svom evropskom putu. Ovaj op\u0161ti politi\u010dki tok je doveo i do promene uloge biciklisti\u010dkih udru\u017eenja koja zagovaraju urbani biciklizam u datom dru\u0161tveno-politi\u010dkom kontekstu. Interesi ovih udru\u017eenja sada korespondiraju sa planom i programom dominantne politike razvoja odr\u017eivog saobra\u0107aja u gradovima, pa njihovi do ju\u010de radikalni zahtevi upu\u0107ivani na adresu lokalnih i republi\u010dkih vlasti danas zvu\u010de kao mejnstrim matrica koju ponavljaju podjednako frekventno i oni na pozicijama mo\u0107i. Naravno, razli\u010diti programi finansiranja i podr\u0161ke implementaciji zvani\u010dne politike EU imaju dovoljnu mo\u0107 \u201ekreiranja\u201c politika kako lokalnih vlasti tako i udru\u017eenja.<\/p>\n

Najava sve ve\u0107ih ulaganja u odr\u017eivi razvoj je pokrenula industriju aktivizma. Tako je u Beogradu, grupa ljudi okupljenih oko doga\u0111aja \u201cKriti\u010dna masa\u201d2 i pored brojnih nesuglasica me\u0111u dotada\u0161njim neformalnim \u010dlanovima 2012. godine registrovala udru\u017eenje gra\u0111ana pod nazivom \u201cUlice za bicikliste\u201d.3 U pribli\u017eno istom periodu registrovana su udru\u017eenja biciklista i u drugim gradovima, dok je u Zagrebu, recimo, neposredno pred zvani\u010dan ulazak Hrvatske u EU po\u010detkom 2013. godine, udru\u017eenje \u201cSindikat biciklista\u201d preraslo u politi\u010dku stranku \u201cZa grad\u201d. Sva ova udru\u017eenja (UG \u201cUlice za bicikliste\u201d, \u201cNovosadska biciklisti\u010dka inicijativa\u201d, \u201cVozi ulice\u201c), deklarisala su se upravo kao agenti evropske politike odr\u017eivog razvoja navode\u0107i da je njihov cilj da kroz gra\u0111anski aktivizam deluju na \u201cdono\u0161enje odluka vezanih za biciklizam sa \u017eeljom da se projekti namenjeni biciklistima realizuju po meri biciklista\u201d.<\/p>\n

Me\u0111utim, postavlja se pitanje, na koji na\u010din oni danas mogu da predstavljaju razli\u010dite ljude koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo u Srbiji ukoliko zauzimaju ovakav nekriti\u010dki odnos prema politici EU? Do sada je ve\u0107 dobro poznato da u \u0161irem ekonomsko-politi\u010dkom kontekstu kreditiranjem ekonomski nerazvijenijih zemalja preko MMF-a i Svetske banke, ta politika uglavnom dovodi do ozbiljnog naru\u0161avanja \u017eivotnog standarda stanovni\u0161tva, putem mera \u0161tednje, smanjenjem socijalnih davanja, ukidanjem brojnih radni\u010dkih prava, itd., uspostavljaju\u0107i tako uslove za dalju ekonomsku eksploataciju i produbljuju\u0107i ve\u0107 postoje\u0107e odnose dru\u0161tvene nejednakosti.<\/p>\n

Na koga misli\u0161 kad ka\u017ee\u0161 biciklisti?<\/strong><\/p>\n

Sve \u010de\u0161\u0107e, biciklisti\u010dka udru\u017eenja u svojim saop\u0161tenjima za medije koriste termin biciklisti kao da je to neki jedinstveni, unificarani entitet, slu\u017ee\u0107i se zapravo prevarom da predstave konkretne zahteve svojih udru\u017eenja kao zahteve svih bicilista. Mediji su, ovakvo neprecizno izra\u017eavanje prihvatili u skladu sa aktuelnim ne kriti\u010dkim kopipejst pristupom koji praktikuju. Ali, ko su zapravo biciklisti i \u0161ta je to \u0161to \u010dini njihov identitet prepoznatljivim, osim \u010dinjenice da koriste bicikl kao prevozno sredstvo?<\/p>\n

Dvadesetih godina XX veka, u Velikoj Britaniji recimo, biciklisti su imali zajedni\u010dko klasno obele\u017eje.4 Bili su ve\u0107inski u\u010desnici u saobra\u0107aju i uglavnom su bili pripadnici siroma\u0161nijih radni\u010dkih slojeva, dok je danas, kada u ve\u0107ini zemalja \u010dine manjinu, takva klasna kategorizacija nedovoljno transparentna i istra\u017eena. Kako se onda interesi svih biciklista mogu formulisati u okviru jedne ovakve politike biciklisti\u010dkih udru\u017eenja? S obzirom da ne postoji jasan kriterijum u odre\u0111ivanju identiteta biciklista, osim na polju saobra\u0107ajnih propisa koji su trenutno takvi da direktno ugro\u017eavaju bezbednost biciklista u saobra\u0107aju, te\u0161ko je definisati neki jedinstveni biciklisti\u010dki interes kada je u pitanju prostorno planiranje gradova, izgradnja infrastrukture, razvoj uslu\u017enih delatnosti vezanih za biciklizam i sl.<\/p>\n

Oni koji danas svakodnevno u Beogradu voze bicikl od ku\u0107e do posla, ili druge poslove obavljaju koriste\u0107i ovo prevozno sredstvo, ne razmi\u0161ljaju mnogo o biciklisti\u010dkim stazama, jer ih zapravo i nema. Novi Beograd bi i bez ofarbanog trotoara koji predstavlja biciklisti\u010dku stazu bio pogodan za bicikliranje, a postoje\u0107e staze uz reke u najve\u0107oj meri koriste rekreativci i to najvi\u0161e u letnjem periodu. Dakle, svakodnevno voze oni koji su se prilagodili postoje\u0107im uslovima u saobra\u0107aju, kojima je kupovina, odr\u017eavanje i registracija automobila preskupa (mnogima \u0107e uskoro i kupovina bicikla biti nedosti\u017ena), kojima je posao dovoljno blizu (3 \u2013 5 km)5, koji su odlu\u010dili da rizikuju svoju bezbednost kako bi efikasnije funkcionisali u veoma lo\u0161im saobra\u0107ajnim uslovima kakvi vladaju u Beogradu, i sve \u010de\u0161\u0107e, oni koji \u017eele da se prika\u017eu kao prometeji razvoja odr\u017eivog saobra\u0107aja.<\/p>\n

Biciklisti su pre svega ljudi i, osim \u0161to im nedostaje biciklisti\u010dka infrastruktura, oni su u postoje\u0107em sistemu na brojne druge na\u010dine ugro\u017eeni. Prividna apoliti\u010dnost biciklisti\u010dkih udru\u017eenja zanemaruje i na izvestan na\u010din prikriva pre svega klasne razlike koje postoje me\u0111u biciklistima, pa se sti\u010de utisak da se insistiranjem na izgradnji i razvoju biciklisti\u010dke infrastrukture u postoje\u0107im socio-ekonomskim i politi\u010dkim uslovima, biciklisti\u010dka udru\u017eenja opredeljuju da zastupaju interese nekih budu\u0107ih, potencijalnih, a ne realnih korisnika ovog prevoznog sredstva.<\/p>\n

Aktivizam kao podr\u0161ka lokalnoj vlasti<\/strong><\/p>\n

Nevladine organizacije su, kako navodi Arudati Roj u svom tekstu \u201eNVO-izacija otpora\u201c, \u010desto \u201eprinu\u0111ene da svoj rad predstave u politkom okviru, manje-vi\u0161e li\u0161enom politi\u010dkog i istorijskog konteksta\u201c. Obja\u0161njavaju\u0107i kako kapital diktira agendu nevladinih organizacija ona upozorava da \u201eNVO-izacija politike preti da otpor pretvori u u\u010ditiv, razborit posao, sa utvr\u0111enim radnim vremenom i redovnom platom, uz poneku nagradu tu i tamo.\u201c Takav u\u010dtiv pristup prime\u0107uje se i u radu biciklisti\u010dkih udru\u017eenja koja svoje zahteve upu\u0107uju sa reformisti\u010dkih pozicija, nijednog trenutka ne dovode\u0107i u pitanje postoje\u0107i sistem (\u0161to va\u017ei i za mnoge druge nevladine organizacije u okru\u017eenju). Zapravo ona samo nastoje da pomognu sistemu da \u0161to bolje funkcioni\u0161e i u tom smislu grade jedan saradni\u010dki odnos sa vlastima. Ipak, istina je da se u Srbiji ni na nivou vlasti niti udru\u017eenja sistemski ne pristupa iznala\u017eenju re\u0161enja za brojna socijalna, ekonomska i infrastrukturna pitanja, ve\u0107 se praktikuje stihijski pristup u re\u0161avanju ovih problema, i to samo u goru\u0107im situacijama.<\/p>\n

Iako je primera ovakvog delovanja mnogo, pomenu\u0107u samo poslednji. UG \u201cUlice za bicikliste\u201d je povodom zatvaranja biciklisti\u010dke staze na potezu izme\u0111u Brankovog i Starog Savskog mosta zbog po\u010detka radova na realizaciji projekta \u201cBeograd na vodi\u201d, organizovalo protest \u201cDa li su nas pitali?\u201d. Ne iznena\u0111uje da su ovaj protest koji se bavi isklju\u010divo problemom ru\u0161enja biciklisti\u010dke staze koji je u direktnoj vezi sa realizacijom projekta \u201cBeograd na vodi\u201d \u2013 \u010dime pre\u0107utno daju saglasnost samom tom projekatu \u2013 podr\u017eali i aktivisti iza inicijative \u201cNe davimo Beograd\u201d i udru\u017eenja \u201cMinistarstva prostora\u201d koji se ina\u010de bore protiv usvajanja ovog projekta.<\/p>\n

Besprizorno podila\u017eenje gradskim mo\u0107nicima ilustrova\u0107u kroz medijska saop\u0161tenja koja je izdalo UG \u201cUlice za bicikliste\u201d:<\/p>\n

Biciklisti pozdravljaju izjavu gradona\u010delnika da razume problem kao i volju gradskih vlasti da isti re\u0161e, ali i podse\u0107aju da je bilo dovoljno vremena da se situacija i njihovi zahtevi re\u0161e mnogo ranije, kao i da bi procedura izdavanja potrebnih dozvola trebalo da se ubrza da bi se barijere za biciklisti\u010dki koridor postavile jer je to relativno lak posao.<\/em><\/p>\n

Dakle, problem je samo tajming i postavljanje odgovaraju\u0107eg biciklisti\u010dkog koridora za vreme trajanja radova, a svi ostali problemi koji proizilaze iz ovog projekta naizgled uop\u0161te se ne ti\u010du biciklista. Ubrzo je u medijima objavljen i gradona\u010delnikov odgovor:<\/p>\n

\u00a0\u00a0 Odlu\u010deno je da se prihvati moj predlog, da se na\u0111e alternativa za te bicikliste, jer nema potrebe da obilaze tri i po kilometara. Pro\u0107i \u0107e paralelnom stazom uz Kara\u0111or\u0111evu ulicu, do mesta gde prestaju radovi koji su trenutno u toku. \u2026 Mislim da ne\u0107e biti nikakvih problema za bicikliste, da \u0107e biti zadovoljni. Njihov zahtev smo uzeli u razmatranje, usvojili smo ga.<\/em><\/p>\n

Pobeda se slavi na obe strane. Gradona\u010delnik Mali mo\u017ee bez dalje bojazni od protesta da nastavi sa realizacijom svojevrsne privatizacije javnog prostora kako bi njime po volji raspolagala ekonomska elita, a predstavnici biciklista mogu da odahnu jer su njihovi zahtevi, iako sa zaka\u0161njenjem, ipak usli\u0161eni. Ad hoc re\u0161enje za biciklisti\u010dku stazu uz Kara\u0111or\u0111evu ulicu ve\u0107 je za\u017eivelo \u2013 staza uzurpira zelenu povr\u0161inu, deo kolovoza, kao i trotoar predvi\u0111en za kretanje pe\u0161aka.<\/p>\n

\u010cini se da ovakvi i sl. protesti biciklista za sada jedino slu\u017ee li\u010dnoj promociji aktivista, koji se u javnosti predstavljaju kao heroji otpora bahatoj gradskoj vlasti, koja sa druge strane, paradoksalno, ovakve ustupke obelodanjuje kao dokaz saradnje i oslu\u0161kivanja potreba svojih gra\u0111ana.<\/p>\n

Problem odgovornosti i sistemskih re\u0161enja<\/strong><\/p>\n

U me\u0111uvremenu, Agencija za bezbednost saobra\u0107aja, objavila je statisti\u010dki izve\u0161taj o stanju bezbednosti saobra\u0107aja u Republici Srbiji, prema kome je u 2014. godini u Srbiji poginulo 50 biciklista, odnosno 9,3% od ukupno poginulih u saobra\u0107ajnim nesre\u0107ama. Iako je broj stradalih biciklista ne\u0161to manji nego prethodnih godina, u\u010de\u0161\u0107e poginulih u ukupnom broju je gotovo isto kao i prethodnih godina, \u0161to samo govori o tome da i pored svih aktivisti\u010dkih apela i predloga izmena zakonske regulative apsolutno ni\u0161ta nije ura\u0111eno kako bi se bezbednost biciklista u saobra\u0107aju pove\u0107ala. U sredini gde mo\u017eda tek ne\u0161to vi\u0161e od 1% u\u010desnika u saobra\u0107aju koristi bicikl kao prevozno sredstvo6 ovo je pora\u017eavaju\u0107i rezultat za koje apsolutno niko ne snosi odgovornost. Biciklisti\u010dkim udru\u017eenjima, u skladu sa saradni\u010dkom, kompromiserskom politikom koju vode, ni na pamet ne pada da pitanje odgovornosti uop\u0161te i pokre\u0107u. Oni zapravo direktno u\u010destvuju u politici urbanog planiranja rukovo\u0111enoj interesima kapitala koju gradske vlasti sprovode podme\u0107u\u0107i nam pri\u010du o participativnom urbanizmu. \u010cinjenica je da gradske vlasti raznim ustupcima koje \u010dine biciklisti\u010dkim udru\u017eenjima izlaze\u0107i u susret njihovim urgentnim zahtevima zapravo sti\u010du jeftine politi\u010dke poene.<\/p>\n

Bez ozbiljne analize i sagledavanja potreba razli\u010ditih korsnika bicikla kao prevoznog sredstva, kao i bez sistemskih re\u0161enja, \u010dega su svi u ve\u0107oj ili manjoj meri svesni, ne mo\u017ee se o\u010dekivati trajno re\u0161enje za problem bezbednosti biciklista u saobra\u0107aju. Za sada, na\u017ealost, takvom pristupu u re\u0161avanju ovog konkretnog problema nema ni nagove\u0161taja.<\/p>\n

————————————–<\/p>\n

\u00a0\u00a0 1.Videti: Cox, Peter (2015): \u201cCycling Cultures\u201d, University of Chester, UK (33)<\/address>\n
\u00a0 2. \u201cKriti\u010dna masa\u201d je masovna biciklisti\u010dka vo\u017enja koja se odr\u017eava svakog poslednjeg petka u mesecu u gradovima \u0161irom sveta. Prva \u201cKriti\u010dna masa\u201d odr\u017eana je u San Francisku.<\/address>\n
\u00a0 3. Problemi urbanih biciklista u Srbiji dospeli su u javnost 2011. godine zahvaljuju\u0107i maloj neformalnoj grupi urbanih biciklista pod imenom \u201cUlice za bicikliste\u201d okupljenih oko ideje \u201cKriti\u010dne mase\u201d koju je u Beogradu prvi pokrenuo austrijski student na razmeni Maks Sagmuler. Njegova se uloga tu i zavr\u0161ila, a ta relativno mala, anga\u017eovana grupa razli\u010ditih ljudi, posvetila se organizaciji ovog mese\u010dnog doga\u0111aja sa idejom da vo\u017enjom kroz centar grada, svakog poslednjeg petka u mesecu u 17h, kada je najve\u0107e optere\u0107enje u saobra\u0107aju, skrene pa\u017enju na probleme ove posebno ugro\u017eene kategorije u\u010desnika u saobra\u0107aju. Vo\u017enja je vremenom postajala sve masovnija, u organizaciju se postepeno uklju\u010divalo sve vi\u0161e ljudi, a vo\u017enju su inspirisane ovim primerom po\u010dele da organizuju i grupe u drugim gradovima Srbije. Policija je po\u010dela da reaguje na ovu vrstu protesta, legitimisala je u\u010desnike, pritisak da se vo\u017enja prijavljuje nadle\u017enima postajao je sve ve\u0107i, i uop\u0161te pritisak na grupu rastao je, kako je sve vi\u0161e ljudi i organizacija prepoznavalo neki svoj interes u tome. U jednom trenutku formirala se grupa koja se saglasila o potrebi formalizacije sa idejom da se registruje udru\u017eenje gra\u0111ana. Na jednom od sastanaka, stari \u010dlanovi, koju su \u010ditavoj ideji pristupali u njenom izvornom smislu, a to je da je \u201cKriti\u010dna masa\u201d spontani doga\u0111aj bez lidera, kojoj svi u\u010desnici doprinose u meri u kojoj su u mogu\u0107nosti, nadglasani su, nakon \u010dega je ubrzo ta novoformirana grupa registrovala Udru\u017eenje gra\u0111ana \u201cUlice za bicikliste\u201d. Kriti\u010dna masa je tako postala vlasni\u0161tvo jednog udru\u017eenja gra\u0111ana, pretvoriv\u0161i se u festivalsku vo\u017enju u slavu gra\u0111anskog aktivizma, koja se od registrovanja udru\u017eenja pa nadalje umesto petkom odr\u017eava subotom, kada su neuporedivo manje gu\u017eve u saobra\u0107aju, i koja se sada ve\u0107 redovno vozi uz pratnju saobra\u0107ajne policije. (prim.aut.)<\/address>\n
\u00a0 4. Videti: Cox, Peter (2015): \u201cCycling Cultures\u201d, University of Chester, UK (28)<\/address>\n
\u00a0 5. Bicikl se kao prevozno sredstvo u gradu naj\u010de\u0161\u0107e koristi za kratke relacije. U Danskoj, recimo, najvi\u0161e se koristi za relacije manje od 5km.<\/address>\n
\u00a0\u00a0 6.Precizan podatak o tome koji procenat u\u010desnika u saobra\u0107aju redovno koristi bicikl kao prevozno sredstvo ne postoji. Neke procene su da je u pitanju mali broj, svega oko 1%.<\/address>\n
Masina.rs<\/a><\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milica Vukeli\u0107 Aktivisti\u010dke grupe koje se bave biciklizmom postaju sve vidljivije u javnosti. Na\u017ealost, zanemaruju\u0107i nu\u017enost sistemskih promena ova udru\u017eenja svojim delovanjem \u010desto zavr\u0161e samo kao simbol navodne participacije gra\u0111ana u re\u0161avanju problema. Istovremeno, iza aktivnosti kojima poku\u0161avaju da re\u0161e probleme \u201curbanog\u201d biciklizma ostaju nereflektovane klasne razlike te tako potrebe velikog broja biciklista koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-185990","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185990","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=185990"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/185990\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=185990"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=185990"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=185990"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}