{"id":184678,"date":"2015-07-10T09:34:04","date_gmt":"2015-07-10T07:34:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=184678"},"modified":"2015-07-10T09:34:04","modified_gmt":"2015-07-10T07:34:04","slug":"dogada-li-se-evropi-implozija-ili-preseljenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/07\/10\/dogada-li-se-evropi-implozija-ili-preseljenje\/","title":{"rendered":"Doga\u0111a li se Evropi implozija ili preseljenje?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dina Strajker<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"DeenaGodine 1985, ubrzo po dolasku Mihajla Gorba\u010dova na vlast u Sovjetskom Savezu, napisala sam \u010dlanak koji je nesvesno bio odjek teorije britanskog istori\u010dara sa po\u010detka dvadesetog veka, Halforda Makindera, koji je raspoznavao evroazijski kontinent kao sredi\u0161te sveta. Moja teza bila je da se Evropa pogre\u0161no vezuje za svet s druge strane Atlantika, umesto da sebe vidi kao jedan od gorostasa evroazijskog kontinenta koji bi bioprotivte\u017ea tada mo\u0107nom Sovjetskom Savezu. \u010clanak nije objavljen ali se na\u0161ao u knjizi jednog malog akademi\u010darskog izdava\u010da koja je iznosila ideju o planu za ponovno ujedinjenje Evrope. Objavljena je na dan pada berlinskog zida, na veliko zaprepa\u0161tenja Sovjetologa.<\/p>\n

Trideset godina kasnije taj \u010dlanak i dalje opisuje evropsku sudbinu: nastavak zavisnosti od Sjedinjenih Dr\u017eava, iako su Sovjetski Savez i njegov lo\u0161 ekonomski sistem odavno nestali. Produ\u017eetak te zavisnosti od SAD nastavlja se bezrazlo\u017eno tokom Hladnog rata prepu\u0161taju\u0107i Evropu da bude ratna pozornica izme\u0111u dve supersile, a iz te pozicije se danas ra\u0111aju njezini otrovni plodovi: ekonomska \u0161tednja, neodr\u017eiv priliv izbeglica iz zemalja koje je ameri\u010dka ratnohu\u0161ka\u010dka politika razorila i pobudila uspon obuzdavanja imigracije koju sprovodi ekstremno neofa\u0161isti\u010dka desnica. No, na sre\u0107u Evrope, Vladimir Putin postupa u skladu sa Makinderovom tezom. Za vreme Hladnog rata, do\u010daravala se avetinjska slika kako se sovjetski tenkovi valjaju preko isto\u010dnoevropskih ravnica i izmjenjivala se sa upozorenjima o \u2018Finlandizaciji\u2019, odnosno jedno podmuklo sovjetsko preuzimanje Evrope upotrebom meke mo\u0107i. Danas se jedna Evropa koja je finlandizirana od strane SAD mo\u017ee osloboditi ukoliko postane dio Putinove i Makinderove Evroazije.<\/p>\n

Godine 1997. B\u017ee\u017einski se u svom projektu “Velika \u0161ahovska tabla\u201c poziva na Makindera a radi se o razra\u0111enom planu za ameri\u010dko vladanje svetom, kojeg danas opetuju neo-konzervativci. Dr\u017eavni udar u Kijevu, izveden 2014., prvi je korak u Zbignjovom planu odvajanja Ukrajine, Gruzije, Armenije, Belorusije i Moldavije, pa makar se rizikuje pokretanje Tre\u0107eg svetskog rata.<\/p>\n

Premda retko ko to ka\u017ee, \u010dinjenica jeste da se Evropa na\u0161la u krajnje te\u0161koj financijskoj situaciji delomi\u010dno zbog svog trajnog polo\u017eaja na strate\u0161kom popri\u0161tu izme\u0111u SAD-a i Rusije. Ve\u0107 decenijama, autsajderi se \u017eale na \u2019bedem Evrope\u2019, njegove bezbrojne zakone i odredbe koje donose briselski birokrati radi za\u0161tite evropskih poljoprivrednika i preduzetnika kao i radi stroge kontrole granica koje su, sve do nedavno,slu\u017eile da se azilanti dr\u017ee na odstojanju. U stvarnosti, bedem Evropa je u velikoj meri izgra\u0111en prema ameri\u010dkim specifikacijama, kao \u2019atlantskog partnera\u2019 koji se izuzima od u\u010de\u0161\u0107a u vojnim avanturama Va\u0161ingtona dok ona usavr\u0161ava \u2019dr\u017eavu blagostanja\u2019. Decenijama kasnije, premda se \u017eivot u dr\u017eavi blagostanja u velikoj meri, posredstvom samozadovoljne \u0161tampe, krije od obi\u010dnog Amerikanca, ameri\u010dki se radnici po\u010dinju pitati otkuda to da za godi\u0161nji odmor imaju samo dve nedelje i tako skupu medicinsku negu.<\/p>\n

Do 2008, sa postankom Evrope drugom najve\u0107om ekonomijom na svetu, do\u0161lo je vreme da se ne\u0161to s tim u vezi preduzme. Nikome u Parizu ili Lisabonu nije tada padalo na pamet da financijski krah nije privremena ekonomska konjunktura. Ali, sedam godina kasnije svanulo je mladim milenijskim levi\u010darima da je Evropska ku\u0107a \u2013 da se koristim terminom \u0161to ga je skovao Mihailo Gorba\u010dov \u2013 namerno u svojim temeljima podrivana upravo od zemlje koja ju je spa\u0161avala u dva svetska rata.<\/p>\n

Gr\u010dka, nekad poznata kao \u2018kolevka demokracije\u2019 u poslednjih nekoliko godina postala je \u2018bolesnikom Evrope\u2019 (omiljena ameri\u010dka fraza koja se izvorno koristila da se opi\u0161e Otomansko carstvo Turske), pa vi\u0161e nije vi\u0111ena kao zemlja sunca, morskih talasa i sirtakija, ve\u0107 kao narod zabu\u0161anata \u010diji radnici prerano odlaze u penziju da bi pijuckaju\u0107i ouzo igrali dame kraj mora. U stvarnosti, Gr\u010dka se, poput Islanda i Kipra, na\u0161la na meti beskrupuloznih me\u0111unarodnih bankara koji sada \u017eele da celo gr\u010dko stanovni\u0161tvo plati njihove neodgovorne poslove. Oni imaju podr\u0161ku Me\u0111unarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, a spomenute institucije ih ovla\u0161\u0107uju da tra\u017ee od onih 99% naplatu dugova zbog previsokih penzija koje je vlada odobrila iako onaj 1% izbjegava pla\u0107anje poreza.<\/p>\n

\u201cTINA\u201d \u2013 Margaret Ta\u010derova mantra kako \u0161tednji \u201cnema alternative\u201c, pola decenije sve je ja\u010de pritiskala radnike Evrope, sve dok se radni\u010dki bes nije zgru\u0161ao u \u0161iroko utemeljene i odlu\u010dne pokrete za promenom, naro\u010dito evropskim ju\u017enim potezom: Gr\u010dka, Italija, \u0160panija i Portugalija, zemljama koje su historijski imale najja\u010de komunisti\u010dke i socijalisti\u010dke partije i koje nadalje imaju energi\u010dne sindikate. Gr\u010dka, koja je u kontinuitetu pretrpela niz takozvanih nesposobnih levi\u010darskih i jo\u0161 vi\u0161e desni\u010darskih vlada, kona\u010dno je nakon nekoliko godina strpljivog organiziranja rodila Sirizu. U 2015. godini Siriza je pobedila na parlamentarnim izborima svojom razra\u0111enom platformom s kojom je obe\u0107ala da \u0107e ukinuti mere \u0161tednje koje su terale na hiljade Grka na samoubistvo.<\/p>\n

U doga\u0111anju bez presedana, aktivisti iz \u0160panije i Portugalije pohrlili su u Gr\u010dku da pomognu Sirizi u njenoj predizbornoj kampanji, a sada stranka Podemos iz \u0160panije ima dobre \u0161anse za osvajanje izbora u septembru, dok radnici diljem Evrope nastavljaju demonstrirati protiv \u0161tednje, uklju\u010duju\u0107i i Veliku Britaniju, gde se okrivljuje \u2019Evropa\u2019, i u Nema\u010dkoj, gde se radnicima govori kako su oni prisiljeni podr\u017eavati \u2018lenje\u2019 Grke.<\/p>\n

Kako se sve br\u017ee pribli\u017eava gr\u010dko neizvr\u0161enje njihovih nov\u010danih obaveza, evropski vladari nastoje izgledati hladnokrvni, ali su upla\u0161eni. Ako njihovo balansiranje na ivici rata prisili Gr\u010dku da napusti Evro, i druge ju\u017ene zemlje bi mogle da je slede, i tako razotkriti jedan sistem koji se decenijama strpljivo gradio kao deo jedne ekonomske unije koja uti\u010de na \u017eivote svakog Evropljanina. Avaj, glavni akteri Evrope vi\u0161e nisu oni politi\u010dari koji su gradili \u2018Evropski san\u2019 sa mirom na umu, nego globalni finansijeri koji ho\u0107e da imaju svoj deo kola\u010da dok evropski radnici gutaju knedle.<\/p>\n

U dvadesetom veku Evropa je bila pozornica dvaju svetskih ratova, ali u dvadeset-prvom veku jedini na\u010din da ju je mogu\u0107e pokoriti je putem ekonomskog ratovanja. Savremeni histori\u010dari otkrivaju \u010dinjenicu da su dva svetska rata vi\u0161e bili iz ekonomskih nego iz ideolo\u0161kih razloga, te da novi na\u010din vo\u0111enja ekonomskih ratova ide posredstvom me\u0111unarodnih ekonomskih politika pod kontrolom Va\u0161ingtona. I upravo kad se SAD odlu\u010dio izbaciti Rusiju iz igre kako bi sebi obezbedile pristup bogatim zalihama minerala, podjednako su odlu\u010dili osigurati se da se EU ne pretvori u nekakav radni\u010dki raj koji eventualno mo\u017ee potaknuti pa\u017enju ameri\u010dkog radni\u0161tva.<\/p>\n

Prema Sari Vagenknehta, potpredsednici Nema\u010dke leve partije u dana\u0161njem razgovoru sa Sofijom \u0160evarnadze na Ruskoj televiziji (RT), Evropljani po\u010dinju uvi\u0111ati da iako ih nisu prisiljavali da u\u010destvuju sa \u010dizmama na terenu u va\u0161ingtonskim ratovima u Africi i na Bliskom Istoku, oni od Evrope o\u010dekuju da prihvati na desetine hiljada izbeglica, od kojih su mnogi Crnci a ve\u0107ina su Muslimani koji be\u017ee prema evropskim obalama.<\/p>\n

Dok se uru\u0161avaju evropske odnegovane javne povr\u0161ine, muzeji i ona radni\u010dka \u2019od-kolevke-do-groba\u2019 sigurnost pod trokrakim napadom: finansije, stanovni\u0161tvo, religija, odgovor na tu dilemu je isti kakav je bio i pre trideset godina: nezavisnost od SAD-a. A sada, jedna mala zemlja \u010dije polaganje pravo na slavu datira nazad dva milenijuma, vodi put ka demokratiji u dvadeset prvom veku. Dok njegov ministar finansija nastavlja pregovore sa monetarnim jastrebovima, Aleksis Cipras se nalazio u Sankt Petersburgu na Petnaestom ekonomskom forumu, gde je u va\u017enom govoru dao svetu na znanje da njegovi milenijski parnjaci vi\u0161e ne\u0107e da se postroje iza Va\u0161ingtona.<\/p>\n

I dok SAD tvrdi da je Rusija na me\u0111unarodnoj sceni izolirana i upore\u0111uju njihovog vrlo popularnog predsednika sa Hitlerom, biznesmeni i akademici iz 120 zemalja pridru\u017eili su se Ciprasu aplaudiraju\u0107i Putinovim opetovanim pozivima na dijalog, saradnju i pregovaranje. Iako je poznato da je rat dobar za biznis, dana\u0161nji biznismeni sve vi\u0161e uvi\u0111aju glupost kontinuiranog ru\u0161enja sveta da bi ga ponovo gradili, naro\u010dito u nuklearno naoru\u017eanom svetu. U St. Petersburgu potpisano je ugovora u vrednosti od $5,4 milijardi.<\/p>\n

Finlandizacija je zami\u0161ljena kao postepeno preuzimanje jedne uspavane Evrope od strane Sovjetskog Saveza. Dok SAD nastavlja pritisak na EU da sklopi jedan pakt kojim bi korporacije postale svemo\u0107ne, Vladimir Putin zasniva svoju politiku na dobro poznatoj mantri: \u201cDaj \u010doveku ribu i on \u0107e je za jedan dan pojesti; nau\u010di \u010doveka da peca i on \u0107e je jesti svaki dan.\u201d Ponudio je Gr\u010dkoj na\u010din da sebi osigura svoju finansijsku budu\u0107nost bez potrebe za milostinjom ili izvla\u010denjem iz te\u0161ko\u0107a, potpisivanjem ugovora za cevovod koji \u0107e donositi ruski plin Evropi putem Gr\u010dke.<\/p>\n

Ukoliko ju\u017eni tok mo\u017ee uveriti sever da ostavi svoju atlantsku ovisnost iza sebe, Evropa kakvu smo poznavali od Drugog svetskog rata posta\u0107e neprepoznatljiva do svoje stogodi\u0161njice: mo\u017eda i domom ve\u0107ini Muslimana, ona \u0107e biti deo jednog prostranog Evroazijskog kontinenta kakvog Makinder opisuje kao centar sveta, od Afrike odvojena samo jednim zajedni\u010dkim morem. I daleko od toga da \u0107e njene nacije jedna po jedna potpadati pod SAD, raznoliki narodi Evroazije vozi\u0107e se kineskim putem svile od Vladivostoka do Lisabona, kako je to De Gol predlagao.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Raznoliki narodi Evroazije vozi\u0107e se kineskim putem svile od Vladivostoka do Lisabona, kako je to De Gol predlagao<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":184679,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-184678","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/184678","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=184678"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/184678\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/184679"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=184678"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=184678"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=184678"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}