{"id":182853,"date":"2015-06-16T08:00:47","date_gmt":"2015-06-16T06:00:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=182853"},"modified":"2015-06-16T08:06:24","modified_gmt":"2015-06-16T06:06:24","slug":"stvaranje-multipolarnog-sveta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/06\/16\/stvaranje-multipolarnog-sveta\/","title":{"rendered":"Stvaranje multipolarnog sveta"},"content":{"rendered":"
Pi\u0161e: Simeon Pobuli\u0107<\/strong><\/address>\n

\"Simeon<\/a>Pad Berlinskog zida pre \u010detvrt veka ozna\u010dio je kraj bipolarne strukture mo\u0107i u svetu, to jest isklju\u010dive dominacije dve svetske super sile. Ta\u010dnije, uru\u0161ila se mo\u0107 jedne od njih (SSSR), ali se odmah nije pojavila zamena sli\u010dnog formata. Proces koje se posle toga pokrenuo uveo je na svetsku scenu neke druge zemlje sa kojima se u doba Hladnog rata pri utvr\u0111ivanju geostrate\u0161ke politike nije ra\u010dunalo. Pojavili su se akteri \u010dija je mo\u0107, pre svega ekonomska, po\u010dela ubrzano da se uzdi\u017ee i uti\u010de na odnose i van svojih geografskih regiona. U politici dat im je naziv: rastu\u0107e zemlje \u0161to je sasvim odgovaralo su\u0161tini promena. Nije re\u010d samo o mnogoljudnoj Kini ve\u0107 tako\u0111e i o mnogoljudnoj Indiji. Ovima mo\u017eemo, mada na ni\u017eem nivou uticaja, da dodamo i neke ve\u0107e azijske, afri\u010dke i latinoameri\u010dke zemlje. Socijalno ekonomski sna\u017ena Evropa, posebno u liku Evropske unije, manje ili vi\u0161e ostala je na ranije postignutim ekonomskim i politi\u010dkim pozicijama. Rusija na koju se zbog haosa koji je nastao posle raspada Sovjetskog saveza skoro zaboravilo, posle nekoliko godina politi\u010dkog bezna\u0111a krenula je u o\u017eivljavanje svoje ekonomije i uspostavljanja jake centralne vlasti, \u0161to se relativno brzo odrazilo i na globalne odnose.<\/p>\n

Najve\u0107e promena u geopolitici dogodile su se u polo\u017eaju SAD. Difuzija mo\u0107i koja se kretala ka rastu\u0107im ekonomijama Istoka, pa i Juga, nije svojim efektima zaobi\u0161la ni ovu najmo\u0107niju silu. Prelivanje snaga umanjilo je supremaciju SAD, iako njen status prve sile nije doveden u pitanje, kao ni njena uloga nezaobilaznog faktora u upravljanju krizama i svetskim ekonomskim tokovima. Jo\u0161 1988. godine ameri\u010dki istori\u010dar Pol Kenedi u svom poznatom delu \u201eUspon i pad velikih sila\u201c o eroziji ameri\u010dkog vo\u0111stva izneo je tezu, da odlu\u010divanje u Americi mora imati u vidu da je u pitanju relativan, a ne apsolutan pad mo\u0107i. Zbog toga, ozbiljna pretnja stvarnim interesima SAD mo\u017ee da potekne samo od sposobnosti da se one prilagode novom svetskom poretku koji se stvara.<\/p>\n

Sve ve\u0107a me\u0111uzavisnost sveta<\/strong><\/span><\/p>\n

Ovu u istoriji najbr\u017eu i najdramati\u010dniju preraspodelu mo\u0107i prati porast strate\u0161kog rivalstva. Rivalstva kako na prostorima ranijih sukobljavanja tako i na sasvim novim, sa izmenjenim sastavom u\u010desnika. Dodali bismo i sa donekle izmenjenim opravdanjima. Uporedo sa takvim trendovima, globalni problemi uop\u0161te su sve ve\u0107i, a \u0161to je mo\u017eda najzna\u010dajnije, po prirodi su takvi da se nikako ne mogu re\u0161avati u okviru nacionalne politike. Potrebna je saradnja i razumevanje na \u0161irokom planu. Me\u0111uzavisnost me\u0111u narodima i dr\u017eavama upozorava da niko ni\u0161ta ne mo\u017ee sam. Pa ipak, pored potrebe za partnerskom saradnjom, javljaju se i povodi novog politi\u010dkog naboja i to ne samo u naprednim zemljama ve\u0107 i u zemljama u razvoju.<\/p>\n

Svetska ekonomska kriza koja je po\u010dela jo\u0161 2008. godine i od \u010dijih se posledica mnoge zemlje jo\u0161 nisu oslobodile, uklju\u010duju\u0107i i SAD, promenila je svet ne samo ekonomski ve\u0107 i institucionalno. Ovo institucionalno se skriva ili mu se pristupa sporo i delimi\u010dno uz nejasna opravdanja. Nejasno\u0107e mogli bismo objasniti strahom od posledica po strukturu dru\u0161tva, a posebno po ste\u010dena prava. Ali to svakako nije sve. Ne postoji jo\u0161 uvek paradigma nove, ve\u0107inski prihvatljive politike promena. Me\u0111utim, nezaposlenost, pad \u017eivotnog standarda i rast nejednakosti imaju neposredni uticaj na utvr\u0111ivanje spoljne politike. Ono \u0161to se brani ili zagovara unutra na neki na\u010din brani se i spolja. Zbog toga, saradnja pre svega u finansijskoj oblasti, a zatim i u trgovini, bi\u0107e pod uticajem okolnosti koje se ti\u010du privrednog oporavka i pokretanja novog razvoja. U vezi s tim pojavila se i nova veza izme\u0111u ekonomije i geostrate\u0161kih ciljeva. Re\u010d je o poku\u0161aju da se uspostave nove zone slobodne trgovine i kretanja finansija koje bi svojim teritorijalnim zahvatom velikih delova sveta prema\u0161ile regionalnu ograni\u010denost. Da li je to novi vid hegemonizma, ostaje da se vidi.<\/p>\n

Rastu\u0107e sile nastoje da uspostave pozicije ravne njihovoj mo\u0107i. Otuda kao neizbe\u017ean element svakog pove\u0107anja snage ide i \u0161irenje geopoliti\u010dkog uticaja odnosno razvijanja geostrategije koji odbacuje bilo koju pretnju bilo da je ova neposredno teritorijalna, komunikaciona ili tr\u017ei\u0161na. Na primer, pravo na slobodnu plovidbu svetskim morima sti\u010de nova tuma\u010denja, posebno u pogledu za\u0161tite. Naime, za\u0161titnik te slobode te\u0161ko da mo\u017ee da bude samo jedna sila ili sila nekog udaljenog akvatorija. Pri svemu tome raste zna\u010daj modernizovanja oru\u017eanih snaga. \u0160tavi\u0161e, pokre\u0107e se nadmetanje u vazduhoplovstvu, mornarici i raketnim sistemima. Da li ovo nosu u sebi klicu velikih opasnost? Svakako, mada mo\u017ee da se shvati i kao ja\u010danje sredstava za odvra\u0107anje, istina veoma skupih.<\/p>\n

Obrti u odnosu snaga regionalnog ili globalnog zna\u010denja nisu ne\u0161to \u0161to se odmah prihvata ili razume. Opet, po zna koji put, u svetskoj politici sve me\u0111uzavisnijeg sveta mora\u0107e se \u0161to jasnije utvrditi \u0161ta su interesi glavnih aktera i koji su to motivi koji ih pokre\u0107u. Niko u tom utvr\u0111ivanju ne \u017eeli da bude na gubitku i da povredi presti\u017e vlastite politike. Kompromis je te\u0161ko posti\u0107i i zbog toga \u0161to se javlja uticaj autenti\u010dnih lokalnih sukoba na \u010dija se uzroke i re\u0161enja gleda razli\u010dito. Multipolarnost nije automatski neki bolji svetski poredak, ali pod pritiskom uva\u017eavanja \u0161ireg kruga interesa pru\u017ea mogu\u0107nost da se autenti\u010dnije izraze zahtevi ve\u0107eg broja zemalja i podstakne demokrati\u010dniji pristup me\u0111unarodnim odnosima.<\/p>\n

\u00a0 Rat svetskih razmera nemogu\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n

U prilog optimizma valja re\u0107i i ovo. Svet sa svojim znanjem i tehnologijom mo\u017ee kao re\u0161enje prihvatiti mnogo toga samo ne mo\u017ee rat \u0161irokih razmera uz neposredno u\u010de\u0161\u0107e vode\u0107ih svetskih sila. Nije u pitanju samo pretnja od masovnog razaranja i velikih ljudskih \u017ertava ve\u0107 prethodno finansiranje pripreme takvih poduhvata. Najzad, postavlja se i pitanje kako u svojim sredinama unapred opravdati velike gubitke u ljudskim \u017eivotima, naro\u010dito u zemljama sa demografskim problemima. Mogu se istina praviti manje operacije i to po pravilu ne neposredno ve\u0107 preko takozvanih posrednika. Ali takvi rezultati su po svojim efektima na makro planu skromni, te br\u017ee ili sporije navode zainteresovane da se pristupi pregovaranju.<\/p>\n

Promene u odnosu snaga u svetu verovatno \u0107e se postepeno ustaliti na nekom nivou \u0161to pretpostavlja da se mora pristupiti pregovorima o svim goru\u0107im problemima i ujedno priznati puno pravo svakom u\u010desniku da iznosi i brani svoje interese. Koliko \u0107e to trajati, to jest kako \u0107e se i kada posti\u0107i re\u0161enja nije od presudne va\u017enosti za mir. Jer kad se pregovara onda se ne ratuje ili je sukoba bar manje. Ta nu\u017enost sve vi\u0161e sti\u010de na svojoj va\u017enosti jer re\u0161avanje mnogih globalnih problema ne mo\u017ee seodlagati u nedogled. U taj red spadaju i klimatske promene, obezbe\u0111enje zdrave vode, suzbijanje siroma\u0161tva, masovne migracije porasta socijalne nejednakosti i borba protiv pokreta koji se u ostvarenju svojih politi\u010dkih ciljeva oslanjaju na teroristi\u010dke metode.<\/p>\n

Mali narodi na uspostavljanje multipolarnog sveta ne mogu zna\u010dajnije da uti\u010du. Na \u017ealost, odbrana suverenitet i ravnopravnosti nije ne\u0161to \u0161to se sa velikom pa\u017enjom uva\u017eava. Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija, iako okuplja sve \u0161to se zove me\u0111unarodna zajednica, nije institucionalno dovoljno sna\u017ean instrument, dok je Savet bezbednosti neprikosnoven domen stalnih \u010dlanica. Malima preostaje da veoma pa\u017eljivo prate \u0161ta se doga\u0111a, izvla\u010de pouke i trude se da se izbore za najbolja re\u0161enja pre svega preko regionalnih institucija. U tim nastojanjima njihovo me\u0111usobnog sporazumevanja svakako ne treba zanemariti. Udru\u017eeni pritisak je uvek bolji od pojedina\u010dnog. Sve \u0161to je re\u010deno svakako se odnosi i na Srbiju.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mali narodi na uspostavljanje multipolarnog sveta ne mogu zna\u010dajnije da uti\u010du. Na \u017ealost, odbrana suverenitet i ravnopravnosti nije ne\u0161to \u0161to se sa velikom pa\u017enjom uva\u017eava<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-182853","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182853","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=182853"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182853\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=182853"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=182853"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=182853"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}