{"id":182566,"date":"2015-06-12T09:43:21","date_gmt":"2015-06-12T07:43:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=182566"},"modified":"2015-06-13T07:57:18","modified_gmt":"2015-06-13T05:57:18","slug":"bez-reformacije-islama-molim","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/06\/12\/bez-reformacije-islama-molim\/","title":{"rendered":"Bez reformacije islama, molim"},"content":{"rendered":"
Pi\u0161e: Mehdi Hassan<\/strong><\/address>\n

\"MehdiPoslednjih meseci opet slu\u0161amo o potrebi reforme islama, religije stare 1.400 godina. \u201ePotrebna je muslimanska reformacija\u201c, objavljuje Newsweek. \u201eIslamu je potrebna reforma iznutra\u201c, obja\u0161njava Huffington Post. Posle januarskog masakra u Parizu, i Financial Times se priklonio op\u0161tem stavu da bi sekularni predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi \u201emogao da odigra ulogu Martina Lutera muslimanskog sveta\u201c. (To ne\u0107e biti lako jer je Sisi, po Human Rights Watchu, odobrio \u201esmrtonosne napade sa predumi\u0161ljajem\u201c na nenaoru\u017eane demonstrante koji se opisuju kao \u201ezlo\u010dini protiv \u010dove\u010dnosti\u201c.)<\/p>\n

Tu je i Ajan Hirsi Ali, autorka poreklom iz Somalije, ateistkinja i biv\u0161a muslimanka, koja je objavila knjigu Jeretik: Za\u0161to je islamu potrebna reformacija. U \u010destim TV i novinskim intervjuima, ona poziva sve muslimane, liberalne i konzervativne, da napuste svoje temeljne verske principe i podr\u017ee muslimanskog Lutera. Kako \u0107e se oni odazvati tom pozivu od \u017eene koja njihovu veru opisuje kao \u201edestruktivni, nihilisti\u010dki kult smrti\u201c koji treba \u201euni\u0161titi\u201c i koja Benjamina Netanjahua predla\u017ee za Nobelovu nagradu za mir, sasvim je drugo pitanje.<\/p>\n

Ovaj narativ nije nov. Kolumnista The New York Timesa Tomas Fridman pozivao je na islamsku reformaciju jo\u0161 2002. Ameri\u010dki profesori \u010carls Kurzer i Majkl Broers otkrili su za\u010detke ove \u201ereformatorske analogije\u201c jo\u0161 po\u010detkom 20. veka i primetili \u201eda su se konzervativni novinari i liberalni intelektualci utrkivali u potrazi za muslimanskim luterima\u201c.<\/p>\n

Stvorena je atmosfera u kojoj svako ko je protiv nasilnog ekstremizma i \u017eeli da spase du\u0161u islama, a naro\u010dito da ve\u0107 jednom re\u0161i probleme tog zaostalog Bliskog istoka, treba da podr\u017ei ovaj proces. \u010cesto se \u010duje argument da je i hri\u0161\u0107anstvo imalo svoju reformaciju, posle koje su do\u0161li prosvetiteljstvo, sekularizam, liberalizam i moderna evropska demokratija. Za\u0161to i islam ne bi po\u0161ao istim putem? Da li mu je u tome potrebna pomo\u0107 zapada?<\/p>\n

Ali reformacija islama po hri\u0161\u0107anskom uzoru je nemogu\u0107a. Hajde da razmislimo o \u201emuslimanskom Luteru\u201c. Luter 1517. nije samo zakucao svojih 95 teza na vrata crkve u Vitenbergu osu\u0111uju\u0107i zloupotrebe unutar katoli\u010dke crkve. On je tako\u0111e zahtevao da se \u201epobiju\u201c nema\u010dki seljaci koji se bune protiv feudalnih gospodara, porede\u0107i ih sa \u201ebesnim psima\u201c, a 1543. je napisao spis O Jevrejima i njihovim la\u017eima, u kome Jevreje naziva \u201e\u0111avoljim narodom\u201c i poziva na paljenje njihovih ku\u0107a i sinagoga. Kao \u0161to je ameri\u010dki sociolog i stru\u010dnjak za holokaust Ronald Berger primetio, Luter je odigrao zna\u010dajnu ulogu u uspostavljanju antisemitizma kao \u201eklju\u010dnog dela nema\u010dke kulture i identiteta\u201c. Te\u0161ko da bismo njega mogli da uzmemo kao idealan primer reformi i moderniteta za muslimane u 2015. godini.<\/p>\n

Jedna od posledica protestantske reformacije je bilo i ogromno krvoproli\u0107e koje je zahvatilo ceo evropski kontinent. Da li smo zaboravili francuske verske ratove? Ili engleski gra\u0111anski rat? U Evropi je tada pobijeno na desetine miliona nevinih ljudi. Procenjuje se da je samo u Nema\u010dkoj tokom tridesetogodi\u0161njeg rata pobijeno 40% njenog stanovni\u0161tva. Da li zaista ovo \u017eelimo muslimanskim dru\u0161tvima, ve\u0107 dovoljno razorenim sekta\u0161kim sukobima, stranim okupacijama i gorkim nasle\u0111em kolonijalizma \u2013 sve u ime reformi, napretka i liberalizma?<\/p>\n

Islam nije hri\u0161\u0107anstvo. Izme\u0111u ove dve religije nema direktne analogije i duboko je neznala\u010dki, da ne ka\u017eem sramno, tvrditi suprotno, to jest nametati prikladno evropocentri\u010dko shvatanje istorije na veoma razli\u010dite ve\u0107inski muslimanske zemlje u Aziji i Africi. Svaka religija ima svoju tradiciju i spise i sledbenici svih religija prolaze kroz specifi\u010dne geopoliti\u010dke i socio-ekonomske procese. Islamska i hri\u0161\u0107anska teologija pripadaju razli\u010ditim svetovima. Islam nikada nije imao sve\u0161teni\u010dku klasu koja se, kao hri\u0161\u0107anski kler papi, pokoravala vrhovnom poglavaru postavljenom od boga. Protiv koga je onda usmerena \u201eislamska reformacija? Na \u010dija vrata \u0107e se zakucati 95 fatvi?<\/p>\n

Islam je ve\u0107 imao neku vrstu reformacije u procesu navodnog \u201epro\u010di\u0161\u0107enja\u201c od nagomilanih kulturolo\u0161kih naslaga. Ali njena posledica nije bila tolerantna, pluralisti\u010dka, multikonfesionalna utopija \u2013 Skandinavija na Eufratu. Umesto toga, dobili smo\u2026 kraljevstvo Saudi Arabiju.<\/p>\n

Muhamed Ibn Abdul Vahab, putuju\u0107i propovednik iz 18. veka koji se udru\u017eio sa ku\u0107om Sauda, ponudio je svoju reformu: ogoljeni islam o\u010di\u0161\u0107en od novotarija koji odbacuje vekove u\u010denja i autoritet tradicionalne uleme, to jest verskih vlasti. Ako je neko bio muslimanski Luter, onda je to bio Ibn Abdul Vahab koji je, kako ka\u017eu njegovi kriti\u010dari, spojio Luterov puritanizam sa njegovim antisemitizmom. Ibn Abdul Vahabov kontroverzni odnos prema muslimanskoj teologiji, pi\u0161e njegov biograf Majkl Kraford, \u201enaveo ga je da osudi islam svog vremena\u201c, zbog \u010dega je bio progla\u0161en jeretikom i odba\u010den od svoje porodice.<\/p>\n

Nemojte pogre\u0161no da me razumete. Naravno da su muslimanskom svetu koji je u politi\u010dkoj, socio-ekonomskoj i verskoj krizi potrebne reforme. Muslimani \u0107e morati da se prisete svog nasle\u0111a pluralizma, tolerancije i me\u0111usobnog po\u0161tovanja \u2013 otelovljenog u Prorokovom pismu monasima manastira Sveta Katarina ili u \u201econvivencia\u201c (su\u017eivotu) u srednjovekovnoj muslimanskoj \u0160paniji.<\/p>\n

Ono \u0161to im nije potrebno su pozivi na islamsku reformanciju od biv\u0161ih muslimana ili ne-muslimana, povr\u0161nih komentatora sklonih a-istorijskom ili anti-istorijskom pristupu, koji slo\u017eenu debatu o nasilnom ekstremizmu svode na seriju kli\u0161ea, slogana i po\u0161tapalica, umesto da ispitaju istorijske uzroke ove pojave. Lak\u0161e je pomovisati ekstremne i okorele kriti\u010dare islama nego umerene predstavnike muslimanskih stru\u010dnjaka i aktivista.<\/p>\n

Hirsi Ali je tako bila po\u010da\u0161\u0107ena nizom pohvala i lakih pitanja tokom serije intervjua u ameri\u010dkim medijima, od The New York Timesa do Fox Newsa. (\u201eHeroina na\u0161eg doba\u201c je naslov teksta o njoj u Politicu). Samo je komi\u010dar i voditelj The Daily Showa D\u017eon Stjuart primetio da je njen reformatorski zapadni uzor te\u017eio \u201epro\u010di\u0161\u0107enom obliku hri\u0161\u0107anstva\u201c koji je izazvao \u201evekove nasilja i razaranja\u201c.<\/p>\n

Uz izvinjenje Luteru, ali ako neko to \u017eeli dana\u0161njem islamu, onda je to lider Islamske dr\u017eave Abu Bakr al-Bagdadi, koji tvrdi da siluje i plja\u010dka u ime \u201e\u010distijeg oblika\u201c islama \u2013 i koji uzgred nije preveliki obo\u017eavalac Jevreja. Neka se oni koji olako i bez razmi\u0161ljanja prizivaju islamsku reformaciju zapitaju da li zaista \u017eele da je dobiju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Islam je ve\u0107 imao neku vrstu reformacije u procesu navodnog \u201epro\u010di\u0161\u0107enja\u201c od nagomilanih kulturolo\u0161kih naslaga. Ali njena posledica nije bila tolerantna, pluralisti\u010dka, multikonfesionalna utopija \u2013 Skandinavija na Eufratu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":182567,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-182566","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182566","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=182566"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182566\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/182567"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=182566"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=182566"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=182566"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}