![\"ruza\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2012\/09\/ruza-150x150.jpg\")
Ru\u017eu (Rosa centifolia) ne zovu slu\u010dajno kraljicom cve\u0107a. Divili su joj se jo\u0161 drevni Feni\u010dani, Egip\u0107ani, Grci i Rimljani. Za njih je zna\u010dila ljubav, sre\u0107u i za\u0161titu, a to se gotovo nije promenilo do danas. Zbog izuzetnih svojstava i simbolike, u srednjem veku \u010desto je bila za\u0161titni znak na grbovima vlastele.<\/p>\n
Po\u010dinje da cveta krajem maja, a seme sazreva od avgusta. Vrlo je otporna i uspeva na gotovo svakoj vrsti zemlji\u0161ta. Ru\u017ea ne samo \u0161to pleni lepotom ve\u0107 je i lekovita. Prava je riznica vitamina A, C, B3, D i E, dok su latice bogate eteri\u010dnim uljima, taninom, \u0161e\u0107erom, limunskom i vinskom kiselinom, ali i brojnim aromati\u010dnim sastojcima.<\/p>\n
Njen miris podi\u017ee raspolo\u017eenje, a sastojci u laticama ja\u010daju srce i nerve. \u010caj od cvetova pro\u010di\u0161\u0107ava krv i smiruje. Ru\u017ea poma\u017ee i kod le\u010denja upale grla, reumatizma, \u017eutice, \u010di\u0161\u0107enja jetre, vrtoglavice, glavobolje, a obnavlja i crevnu floru posle antibiotske terapije. Ru\u017ein cvet ubla\u017eava i menstrualne tegobe, naro\u010dito ukoliko je menstruacija obilna. Osim \u010daja delotvoran je i sirup od latica.<\/p>\n
Nakon branja i \u010di\u0161\u0107enja od insekata i drugih delova biljke, latice se su\u0161e na toplom, suvom i tamnom mestu. Su\u0161enje traje do nedelju dana, zavisno od vla\u017enosti okru\u017eenja. Da bi odr\u017eale sve\u017einu, kvalitet i miris, trebalo bi ih \u010duvati u dobro zatvorenoj ambala\u017ei na suvom i tamnom mestu. Za to su najbolje posude od stakla, porculana ili limene kutije.<\/p>\n
\u010caj se nikako ne preporu\u010duje trudnicama bez konsultacije sa lekarom, kao i osobama koje imaju problema sa kamenjem u bubrezima i \u017eu\u010dnoj kesi. Kod posebno osetljivih osoba tako\u0111e mo\u017ee do\u0107i do ne\u017eeljenih efekata u vidu problema sa disanjem, \u017egaravice i mu\u010dnine. Ukoliko se tako ne\u0161to dogodi, treba prekinuti sa konzumiranjem ovog \u010daja.<\/p>\n
Eteri\u010dno ulje ru\u017ee je izuzetno zastupljeno i u kozmeti\u010dkim proizvodima i parfemima. Izrazito je dobro za negu lica i tela, naro\u010dito osetljive i suve ko\u017ee. Pokazalo se da spre\u010dava i njeno starenje. Veoma je skupo i cenjeno, zbog \u010dega ga zovu kraljicom eteri\u010dnih ulja. Za njegovu prozvodnju potrebno je mnogo rada i ogromna koli\u010dina latica- \u010dak oko 3.000 kg za litar ulja. Ali zato, zbog izuzetne koncentrovanosti dovoljna je mala koli\u010dina u aromaterapiji ili proizvodnji parfema. Ru\u017eino ulje je i dobar antidepresiv i afrodizijak.<\/p>\n
Ru\u017eina vodica se dobija parnom destilacijom ru\u017ee, izuzetno je delotvorna protiv akni na licu, a poseduje i umiruju\u0107e i antisepti\u010dno svojstvo. Kupka poma\u017ee kod reume, a posti\u017ee i izuzetno opu\u0161taju\u0107i efekat.<\/p>\n
AROMATI\u010cNI NAPICI<\/p>\n
Sirup se spravlja tako \u0161to se dve pune \u0161ake latica preliju sa pola litra klju\u010dale vode i ostavi da odstoji 24 \u010dasa. Nakon toga se procedi, a te\u010dnost ukuva sa 250 g \u0161e\u0107era. Pred kraj dodati sok od jednog limuna i kuvati jo\u0161 pet minuta. Ovaj sirup se posebno preporu\u010duje kod bolesti disajnih puteva, a da bi efekat bio \u0161to bolji, trebalo bi dnevno popiti dve do \u010detiri supene ka\u0161ike.<\/p>\n
\u010caj se priprema tako \u0161to se dve supene ka\u0161ike osu\u0161enih i usitnjenih latica preliju sa 3dl vrele vode. Sadr\u017eaj se ostavi poklopljen da odstoji pet do deset minuta, zatim procedi i pije. Radi boljeg ukusa treba birati latice sa ja\u010dim mirisom i ne preterano osu\u0161ene. \u010caju mo\u017ee da se doda i med po \u017eelji ili drugi zasla\u0111iva\u010di. Ukusan je i poslu\u017een sa keksom i d\u017eemom.<\/p>\n
Ve\u010dernje novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ru\u017eu (Rosa centifolia) ne zovu slu\u010dajno kraljicom cve\u0107a. Divili su joj se jo\u0161 drevni Feni\u010dani, Egip\u0107ani, Grci i Rimljani. Za njih je zna\u010dila ljubav, sre\u0107u i za\u0161titu, a to se gotovo nije promenilo do danas. Zbog izuzetnih svojstava i simbolike, u srednjem veku \u010desto je bila za\u0161titni znak na grbovima vlastele. Po\u010dinje da cveta krajem […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-182267","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182267","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=182267"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182267\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=182267"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=182267"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=182267"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}