{"id":182148,"date":"2015-06-06T08:55:39","date_gmt":"2015-06-06T06:55:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=182148"},"modified":"2015-06-06T09:00:41","modified_gmt":"2015-06-06T07:00:41","slug":"postoji-li-alternativa-aleksandru-vucicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/06\/06\/postoji-li-alternativa-aleksandru-vucicu\/","title":{"rendered":"Postoji li alternativa Vu\u010di\u0107u?"},"content":{"rendered":"
Pi\u0161e: Vladimir Unkovski-Korica<\/strong><\/address>\n

\"Vladimir-Unkovski-Korica\"Analizom klju\u010dnih manevarskih poteza vlade Aleksandra Vu\u010di\u0107a na\u0161 drug, Vladimir Unkovski-Korica, predo\u010dava nam bli\u017ee trenutnu politi\u010dku situaciju u Srbiji kao i jedinu pravu alternativu postoje\u0107em stanju stvari.<\/p>\n

Prema najnovijim istra\u017eivanjima javnog mnjenja u Srbiji, 50 odsto gra\u0111anki i gra\u0111ana koji bi iza\u0161li na izbore podr\u0161ku bi dalo vladaju\u0107oj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Socijalisti\u010dka partija Srbije (SPS) osvojila bi osam odsto, Srpska radikalna stranka (SRS) sedam, Dveri 6.6, a Demokratska stranka (DS) 6.1 odsto podr\u0161ke. Nekoliko stvari pa\u017eljivog \u010ditaoca bodu u oko.<\/p>\n

Da li je SNS zaista toliko popularan? Deo I: Ekonomija.<\/span><\/strong><\/p>\n

Prvo, bode u o\u010di to da je rejting SNS-a jo\u0161 uvek toliko visok. U pitanju je, navodno, gotovo isti rejting kao pre malo vi\u0161e od godinu dana, kada je SNS osvojio ve\u0107inu na prevremenim parlamentarnim izborima. Naravno, Vu\u010di\u0107 je o\u010digledno i dalje popularan, kako svedo\u010di i novo istra\u017eivanje Faktor plusa, delom zbog \u201emedenog meseca\u201c sa bira\u010dima, delom zbog privida odlu\u010dnosti u tzv. borbi protiv korupcije, delom zbog javnog oslanjanja na Rusiju…<\/p>\n

No, kada se statistike pogledaju ne\u0161to pa\u017eljivije, vidi se da ta popularnost nije toliko sigurna. Kako i za\u0161to?<\/p>\n

Vlada je morala da barem delom primeni nepopularne antiradni\u010dke zakone i mere \u0161tednje, po diktatu MMF-a, kao i da se dodatno zadu\u017ei kod stranih kreditora, \u0161to joj je zasigurno donelo nepopularnost ili barem dozu skepse kod bira\u010da. To pokazuju istra\u017eivanja iz aprila ove godine, koja pokazuju da je 48 odsto ispitanih zadovoljno radom Vlade u tzv. borbi protiv korupcije, dok je 45 odsto nezadovoljno njenim u\u010dincima u oblasti ekonomskog razvoja. Mo\u017ee se zaklju\u010diti da je opstanak visokog rejtinga SNS-a pod znakom pitanja, jer je prili\u010dno osetno da nema zna\u010dajnog pobolj\u0161anja ekonomske situacije.<\/p>\n

Dalje, i na tzv. frontu borbe protiv borbe protiv korupcije, stvari ne idu kako bi se to Vu\u010di\u0107u dopadalo. Mnoge afere, poput tragedije palog helikoptera, po\u010dele su da pritiskaju vladu Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Na to da je Vu\u010di\u0107 zabrinut ukazuje \u010dinjenica da se nedavno distancirao od svog bliskog saradnika, ministra odbrane i potpredsednika stranke, Bratislava Ga\u0161i\u0107a. Ga\u0161i\u0107 je bio jedan od glavnih krivaca tokom afere helikopter, a premijerovu naklonost je, navodno, po\u010deo da gubi zbog optu\u017ebi za korupciju. Ni hajka protiv Za\u0161titnika gra\u0111ana, Sa\u0161e Jankovi\u0107a, nije mogla da ne donese kritike vlastima: na svakom \u0107o\u0161ku postaje sve jasnije da je Vu\u010di\u0107 sklon represiji kada se u pitanje dovodi njegova neukaljanost.<\/p>\n

Zbog svega toga, treba biti skepti\u010dan prema zvani\u010dnim statistikama. Vu\u010di\u0107 je o\u010dito i dalje popularan i jak, ali ne treba misliti da tu ni\u0161ta ne mo\u017ee da se promeni. Naprotiv, verovatno je da entuzijazam spram SNS-a, koji je ionako bio nizak \u2013 budu\u0107i da je na izbore pro\u0161le godine jedva iza\u0161lo samo 53 odsto glasa\u010da \u2013 jenjava. \u0160tavi\u0161e, popularnost premijera u velikoj meri zavisi od njegovog uspeha da balansira izme\u0111u Zapada i Istoka. Kao i sve ranije vlasti, jo\u0161 od posle Drugog svetskog rata, Vu\u010di\u0107 se klati izme\u0111u jednih i drugih u poku\u0161aju da izvu\u010de maksimum. To balansiranje je, me\u0111utim, dosta rizi\u010dno. \u0160ta ako jedna strana zatra\u017ei vi\u0161e nego \u0161to Vu\u010di\u0107 mo\u017ee da ponudi?<\/p>\n

Da li je SNS zaista toliko popularan? Deo II: Geopolitika<\/strong><\/span><\/p>\n

Vratimo se na trenutak na istra\u017eivanja javnog mnjenja: jasno je da je u pore\u0111enju sa izborima pro\u0161le godine do\u0161lo do obrta. Re\u010d je o popularnosti Rusije, tj. pro-ruskih partija, na ra\u010dun pro-zapadnih. Me\u0111u ovim drugima, po prvi put u proteklih par godina cenzus prelaze SRS i Dveri, dok je jedina jasno pro-zapadna partija koja prelazi cenzus DS. Naravno, kontinuitet \u201ecentra\u201c po ovom pitanju vidi se po tome da su glavne dve partije, SNS i SPS, jo\u0161 uvek na liniji Tadi\u0107eve politike: \u201ei EU i Kosovo\u201c. Ipak, treba objasniti za\u0161to sada opozicija narasta dolazi sa strane \u201eruskih\u201c snaga.<\/p>\n

Delom je to svakako zato \u0161to je jasno da Zapad jo\u0161 uvek ima mesto broj jedan u Vu\u010di\u0107evoj spoljnoj politici. Sam Da\u010di\u0107 je tako\u0111e otvoreno podvukao da se sagla\u0161ava sa Vu\u010di\u0107em po pitanjima spoljne politike, distanciranjem od Nikoli\u0107evih poku\u0161aja da, putem tzv. \u201enove\u201c platforme o Kosovu, pribli\u017ei Srbiju Rusiji. Da\u010di\u0107 smatra da je normalizacija odnosa sa Kosovom bitna, iako, kako tvrdi, to ne zna\u010di da Zapad tra\u017ei priznanje nezavisnosti. Pa ipak, ne izjavljuje li Nema\u010dka da je Kosovo \u201euslov svih uslova\u201c za EU? Stvar je upravo u tome: mnogi koji su glasali za Vu\u010di\u0107a i Da\u010di\u0107a su rusofili, pa neki od njih sa sve ve\u0107om skepsom gledaju kako ova dvojica ulaze u sve dublju saradnju sa Zapadom.<\/p>\n

Delom i zbog toga Vu\u010di\u0107 sve vi\u0161e i javnije poku\u0161ava da poka\u017ee dobre odnose sa Rusijom. Njemu je popularnost bitna. Me\u0111utim, koketiranje sa Rusijom, kao i apsolutna vlast i popularnost kod ku\u0107e, slu\u017ee da se Vu\u010di\u0107 cenka sa Zapadom. Zato se Vu\u010di\u0107 oslanja vidno vi\u0161e na Rusiju nego pre: nije re\u010d samo o vojnoj paradi sa Putinom od pro\u0161le godine, ve\u0107 i o zajedni\u010dkoj podr\u0161ci Srbije i Rusije premijeru Makedonije Nikoli Gruevskom, koji je vi\u0111en kao branitelj ruskog interesa u gasnom projektu \u201eTurski tok\u201c. Vu\u010di\u0107 se na taj na\u010din obra\u0107a nacionalisti\u010dkom bira\u010dkom telu, ali se i cenka sa Zapadom, tra\u017ee\u0107i bla\u017ei aran\u017eman kod kreditora, kako se ne bi okrenuo Moskvi.<\/p>\n

Za sada mu ne ide lo\u0161e, ako je pohvala MMF-a i prognoza \u201erasta\u201c od nula odsto pozitivna vest… Dodu\u0161e, jo\u0161 uvek \u010dekamo da \u010dujemo da li \u0107e zaista, te i koliko, plate i penzije ponovo porasti, ali i da li \u0107e cena struje poskupeti. Neke pomake Vu\u010di\u0107 je ostvario i u saradnji sa Rusijom, budu\u0107i da je dobio dozvolu da izvozi FIAT na njihovo tr\u017ei\u0161te. Ipak ni tu nije sve bajno: Vu\u010di\u0107 se okretanjem prema SAD otvoreno distancira od zavisnosti od ruskog gasa. Pored toga, on stvara i sve bolje odnose sa Kinom, ali opet \u2013 u cilju ja\u010danja pregovara\u010dke pozicije sa EU. Tako treba tuma\u010diti i njegove poku\u0161aje da stvori iluziju dobrih odnosa sa Albanijom, jer je o\u010digledno da sebe poku\u0161ava da Zapadu predstavi kao razumnijeg partnera od agresivne Tirane.<\/p>\n

Da li je SNS zaista toliko popularan? Deo III: Opozicija<\/strong><\/span><\/p>\n

Ukratko, sve dok uspeva da balansira izme\u0111u Zapada i Istoka, i tako dobija finansije da odr\u017eava socijalni mir, Vu\u010di\u0107 \u0107e ostati najpopularniji \u010dovek u Srbiji. Naravno, on ima i par \u201edoma\u0107ih\u201c karata u rukavu. Pre svega, on se nada da \u0107e mu privatizacije velikih javnih servisa, ali i firmi u restrukturiranju, zajedno sa medijskom cenzurom \u0161trajkova, osigurati kupovinu socijalnog mira, tj. nada se da bi tako mogao da ubla\u017ei efekte \u0161tednje, kako bi ujedno zadovoljavao strane kreditore.<\/p>\n

Uistinu, Vu\u010di\u0107 je delom uspeo da \u0161tednju \u201eproda\u201c bira\u010dima kao nu\u017eno zlo koje rezultira iz korupcije i neefikasnosti pretnodnih vlasti, ali je klju\u010dno to \u0161to mu se niko od parlamentarnih opozicionih partija nije do sada javno suprotstavio povodom te argumentacije \u2013 budu\u0107i da i partije opozicije prihvataju neolibaralnu dogmu da \u201enema alternative\u201c. Utoliko je veliki problem Demokratske strane ne samo njena pro\u0161lost, ve\u0107 i njena sada\u0161njost: njena nemogu\u0107nost da se poka\u017ee kao istinska alternativa SNS-u. Vu\u010di\u0107 radi sve ono \u0161to je radio Tadi\u0107, samo, bira\u010du se \u010dini \u2013 bolje.<\/p>\n

Zato je vidan i rast SRS i Dveri: nezadovoljni bira\u010di u njima vide ne\u0161to \u0161to kod Vu\u010di\u0107a, Da\u010di\u0107a i Pajti\u0107a nije u ponudi. Te dve ekstremno desne partije u narodu su \u0161iroko shva\u0107ene kao opozicija okretanju Zapadu i kao alternativa politici zadu\u017eivanja i \u0161tednje. Partijama ekstremne desnice, naravno, odgovara to \u0161to u liberalnoj, evropskoj hegomoniji, jedini otpor istoj mo\u017ee da do\u0111e sa strane nacionalizma. Kako to ka\u017ee liberalni dnevnik Danas, citiraju\u0107i istra\u017eivanje Strated\u017eik marketinga:<\/p>\n

\u201eSvaki tre\u0107i ili \u010detvrti gra\u0111anin Srbije je protiv evropskih integracija, uspostavljanja dobrih odnosa sa Albancima, Bo\u0161njacima i Hrvatima, i ostalim dr\u017eavama u regionu, saradnje sa NATO, i sli\u010dnim vrednostima koje ne nose predznak nacionalnog.\u201c<\/p>\n

Ali, za\u0161to bi opozicija Evropskoj uniji i NATO nu\u017eno morala da nosi \u201enacionalni\u201c predznak? Za\u0161to bi morala da predstavlja mr\u017enju prema Albancima, Bo\u0161njacima i Hrvatima? Za\u0161to su la\u017ena obe\u0107anja ekstremne desnice, koja se devedesetih ve\u0107 pokazala na vlasti, dovoljna da pokupe podr\u0161ku sve ve\u0107eg dela o\u010dajnog, napa\u0107enog i besnog naroda, u potrazi za izlazom iz poni\u017eenja koja je proteklih decenija pretrpeo? Da li je slu\u010dajnost to \u0161to ba\u0161 u ovoj situaciji Vu\u010di\u0107 rehabilituje Dra\u017eu Mihajlovi\u0107a, srpskog \u0161ovinistu i izdajnika? Da li on tek slu\u010dajno \u201eujedinjuje\u201c Srbe u patnji i prihvatanju \u201eevropskog\u201c poretka?<\/p>\n

Problem za Vu\u010di\u0107a je to \u0161to ga ovaj poku\u0161aj u\u010dvr\u0161\u0107ivanja desne hegemonije mr\u017enje prema susedima i bratstva sa velikim silama i na ovom polju vodi u rizi\u010dnu igru. On na taj na\u010din povampiruje ekstremnu desnicu, koja se u njegovoj senci organizuje i narasta. Njeni pritisci na njega u nekim ekstremnim situacijama svakako mogu da doprinesu desnom zaokretu vlade, odnosno tzv. \u201eOrbanizaciju\u201c Srbije. Drugim re\u010dima, mogu\u0107e je da \u0107e Vu\u010di\u0107, protiv svoje volje a zarad opstanka na vlasti, biti primoran da se u velikoj meri otrgne od MMF-a i zaista odlu\u010dnije okrene Rusiji, kao \u0161to je to premijer Ma\u0111arske, Viktor Orban, uradio pod pritiskom ma\u0111arske ekstremne desnice.<\/p>\n

Do tako ne\u010dega mo\u017ee do\u0107i iz vi\u0161e razloga \u2013 od ekonomske krize, preko eksplozije u Makedoniji, do neke velike promene u odnosima izme\u0111u velikih sila. No, relativno ekonomsko i geopoliti\u010dko slabljenje Rusije, kao i njena privr\u017eenost neoliberalnim dogmama, zna\u010di da ta \u201ealternativa\u201c nije istinska alternativa trenutnom kursu. Naprotiv, ona je samo autoritarnija i nazadnija verzija jednog te istog. Dakle, iako bi to bila brutalnija verzija neoliberalizma, \u010dak i \u201edesnija\u201c verzija Vu\u010di\u0107a i dalje zna\u010di \u2013 Vu\u010di\u0107!<\/p>\n

\u0160ta je prava alternativa Aleksandru Vu\u010di\u0107u? Levi samit Srbije<\/strong><\/span><\/p>\n

Jedina alternativa Vu\u010di\u0107u nazire se u radni\u010dkim i narodnim borbama protiv \u0161tednje. Me\u0111utim, te borbe ne predstavljaju spontan odgovor Vu\u010di\u0107u. Na primer, bili smo svedoci toga kada je pro\u0161le godine propao jo\u0161 jedan studentski protest \u2013 ovog puta ne samo zato \u0161to, kao i prethodnih godina, nije uspeo da u svojoj borbi za studentska prava artikuli\u0161e op\u0161ti interes dru\u0161tva, ve\u0107 i zato \u0161to je u njemu oja\u010dala svest sebi\u010dne borbe i antipolitike. To je otvorilo vrata i savezu \u201epatriotske levice\u201c okupljene oko Centra za dru\u0161tvenu analizu i ekstremne desnice, \u0161to je oteralo mnoge studentkinje i studente sa protesta i paralisalo ga.<\/p>\n

Istinska alternativa Vu\u010di\u0107u mo\u017ee da nastane jedino uz politi\u010dku borbu za stvaranje alternative du\u017eni\u010dkoj ekonomiji, \u0161tednji i privatizaciji. Za takvu politiku postoji veliko interesovanje u Srbiji, \u0161to pokazuje \u0161irok narodni entuzijazam povodom gr\u010dke Sirize, koju je i sam premijer Vu\u010di\u0107 do\u017eiveo kao pretnju. Politika koja bi na delu nudila nadu da je mogu\u0107e ne sprovoditi \u0161tednju, ne zadu\u017eivati se kod MMF-a i, kako je na\u0161a \u010dlanica Jelena Lalatovi\u0107 pi\u0161u\u0107i za Bilten pokazala, ne davati javno dobro za privatnu dobrobit, mogla bi da ima veliki uspeh.<\/p>\n

Jo\u0161 na jesen 2012. godine, Marks21 i Kontekst Kolektiv organizovali su seriju razgovora \u201eSusreti\u201c, tokom kojih smo postavili pitanje: \u201eda li je mogu\u0107a SYRIZA u Srbiji?\u201c. Od tada do danas nastao je i oja\u010dao zajedni\u010dki projekat dvadeset radni\u010dkih kolektiva, akcionarskih grupa, feministi\u010dkih organizacija, LGBTQ organizacija, progresivnih NVO, lokalnih udru\u017eenja i revolucionarnih socijalista, pod imenom Levi samit Srbije.<\/p>\n

LSS je razvio platformu delovanja i zajedno sa sindikatima istupio protiv anti-radni\u010dkog zakonodavstva pro\u0161log leta, nezavisno je organizovao uspe\u0161an skup podr\u0161ke gr\u010dkom narodu nakon izborne pobede Sirize, a organizovao je i zapa\u017een blok na prvomajskom sindikalnom protestu ove godine. Svakih par meseci LSS odr\u017eava tribinu u novom gradu u Srbiji i obave\u0161tava javnost o svom radu.<\/p>\n

Marks21 s ponosom u\u010destvuje u izgradnji Levog samita. Posebno podr\u017eavamo poruke koje se naj\u010de\u0161\u0107e koriste na LSS sloganima i banerima: \u201eni\u0161ta o nama bez nas samih\u201c i \u201esloboda, jednakost, solidarnost\u201c. Ideja da je potrebno konkretno povezati radni\u010dku klasu i ideje socijalizma \u2013 kroz borbu, poput \u0161trajkova, protesta i izbora \u2013 je, dakle, klju\u010dan element koji LSS razlikuje od raznih drugih poku\u0161aja politi\u010dkih partija da preuzmu ime levice \u2013 od Socijalisti\u010dke partije Srbije (odnosno, Ivice Da\u010di\u0107a), Pokreta socijalista (odnosno, Aleksandra Vulina), Socijaldemokratske partije (Borisa Tadi\u0107a), Socijaldemokratske partije Srbije (Rasima Ljaji\u0107a) itd…<\/p>\n

Otkada je Siriza pobedila u Gr\u010dkoj, sve je ve\u0107e interesovanje za LSS, ali je i sve glasnija deklarativna borba za \u201elevo\u201c krilo na politi\u010dkoj sceni. Za sada, nijedna partija koja je protiv \u0161tednje i privatizacije nije uspela da se profili\u0161e, iako je Granski sindikat \u201eSloga\u201c najavio \u017eelju da se formira \u201esprska Siriza\u201c, dok je proteklih nedelja Borislav Stefanovi\u0107, potpredsednik Demokratske stranke, najavio \u017eelju da svojoj partiji nametne levi program, koji na\u017ealost ostaje privr\u017een Evropskoj uniji.<\/p>\n

Problem, naposletku, nije nedostatak levih deklaracija i partija \u2013 \u010desto izmi\u0161ljenih zarad jednokratne podr\u0161ke na izborima, ministarskog mesta ili dodvaranja stranim silama. Problem je u tome \u0161to nijedna zna\u010dajna inicijativa pored LSS-a nije pre\u0161la s re\u010di na dela. A kao \u0161to je Marks rekao, filozofi su do sada samo tuma\u010dili svet, stvar u tome da se on promeni. Zato LSS ostaje za sada jedina opcija za sve one koji \u017eele da se odupru kapitalisti\u010dkoj trci za profitom i da, kroz tu defanzivnu borbu, u praksi izgrade temelje za bolje sutra.<\/p>\n

Koja je tu uloga Marks21? Ni Va\u0161ington, ni Moskva, ve\u0107 Balkanska socijalisti\u010dka federacija!<\/strong><\/span><\/p>\n

Marks21 \u0107e zato nastaviti da se u okviru LSS-a anga\u017euje za socijalisti\u010dku, borbenu i \u0161iroku platformu, kao i za ja\u010danje sopstvene revolucionarne organizacije. Iskustvo Sirize pokazalo je da politika alternative mo\u017ee da bude popularna, ali ako ne uspe da odozdo stvori narodne institucije borbe, ako ostavi pitanje reforme ili revolucije nere\u0161enim, neminovno ulazi u velike probleme jednom kada do\u0111e na vlast.<\/p>\n

Sirizina vera u promene unutar Evropske unije i evrozone vodi je u taktiku \u010dekanja na druge da joj pomognu na nivou Evrope, dok sama poku\u0161ava da umanji ili ubla\u017ei \u0161tednju koju joj name\u0107u MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija, te da smiri \u017eelju naroda za promenama i radni\u010dke borbe. Iako Srbija nije \u010dlanica EU, sli\u010dni pritisci se javljaju kao i u slu\u010daju Gr\u010dke: da odr\u017eavamo stabilnu valutu, radi daljeg zadu\u017eivanja, privatizaciju radi otplate dugova i odr\u017eavanja valute, \u0161tednju radi smanjenja nepotrebnih tro\u0161kova sa stanovi\u0161ta povratka duga…<\/p>\n

Zato je bitno da mi koji smo na levici ra\u0161\u010distimo sa idejom Evrope. Jer, ako to ne uradimo, osu\u0111eni smo na politiku \u010dekanja, smirivanja radnog naroda i otvaranja vrata povratku starog poretka. Ukoliko to Siriza ne shvati na vreme, crno joj se pi\u0161e \u2013 \u0161to ujedno predstavlja problem svima nama. \u0160tavi\u0161e, ako mi to ne shvatimo, osta\u0107emo na marginama blagih reformisti\u010dkih programa, koji \u0107e zvu\u010dati levo na re\u010dima, ali \u0107e se u praksi svoditi na \u201ebla\u017eu\u201c \u0161tednju, \u201epravedniju\u201c privatizaciju i \u201emanje dugova\u201c.<\/p>\n

Borba protiv du\u017eni\u010dke ekonomije, \u0161tednje i privatizacije \u2013 putem odbijanja da se plati strani dug, nacionalizovanja banaka, zaplene imovine tajkuna, uspostavljanja radni\u010dke kontrole nad proizvodnjom i uslugama \u2013 ima smisla samo ukoliko je osnova tranzicionog programa za stvaranje novog dru\u0161tva. Ta tranzicija mora da po\u010dne na nivou Srbije i Balkana, ali ne mo\u017ee da se zavr\u0161i bez svetske revolucije i obaranja svetskih centara imperijalizma. Ta politika ne mo\u017ee da \u010deka, ali ne mo\u017ee ni da pravi nepotrebne kompromise sa imperijalizmom, koje ubla\u017eavaju ne samo na\u0161 program i radni\u010dke borbe, ve\u0107 i one u imperijalisti\u010dkim centrima.<\/p>\n

U tom klju\u010du, potrebno je obnoviti revolucionarno krilo levice i biti spreman na nove izazove pred levicom. Zato smo mi u Marks21 odlu\u010dili da, uz izgradnju LSS, postavimo sebi novi zadatak: da oja\u010damo svest o revolucionarnoj teoriji i praksi organizacijom jednodnevne, me\u0111unarodne konferencije u decembru: Marksizam za 21. vek. Ta\u010dno mesto, vreme i govornike \u0107emo jo\u0161 najaviti. Cilj ovog na\u0161eg poku\u0161aja je da polako krenemo da \u0161irimo svest o tome da je revolucionarna levica sposobna ne samo da objasni svet u kom \u017eivimo, ve\u0107 i da ponudi uverljive antikapitalisti\u010dke alternative. Zato radimo i na obnovi veza izme\u0111u na\u0161e organizacije i sli\u010dnih organizacija \u0161irom sveta, \u0161to ste mogli da vidite posetom jednog na\u0161eg delegata sli\u010dnoj marksisti\u010dkoj konferenciji u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Ipak, kao svoj primarni lokus vidimo Balkan, a ne Evropu ili Rusiju. Evropa i Rusija ve\u0107 du\u017ee vreme poku\u0161avaju da sputaju svaki pokret koji se odozdo javi u vidu socijalnog bunta ili borbe za nezavisnost. To se videlo u Gr\u010dkoj, u Ukrajini, a sada se opet vidi u Makedoniji. Ne smemo dozvoliti da se nasedne na ove igre velikih sila. U na\u0161em multinacionalnom regionu moramo uvek da tra\u017eimo re\u0161enje koje nas spaja, dok istovremeno svima dozvoljava jednakost. Zato svako internacionalisti\u010dko re\u0161enje na Balkanu po\u010dinje kao borba za regionalnu federaciju, kao prvi korak ka svetskoj revoluciji, jer ona ujedno slabi velike sile na ovim prostorima i otvara potencijalne krize u imperijalisti\u010dkim centrima, tako otvaraju\u0107i vrata revolucionarima i na Zapadu i na Istoku.<\/p>\n

To je istorijski program balkanskih socijalista, od Svetozara Markovi\u0107a do Dimitrija Tucovi\u0107a i Dimitra Blagojeva, od partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu do nas danas. Znamo \u0161ta je cena neuspeha. Zato vas pozivamo da nam se pridru\u017eite i da ovog puta stvar odvedemo do kraja.<\/p>\n

www.marks21.info<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zato svako internacionalisti\u010dko re\u0161enje na Balkanu po\u010dinje kao borba za regionalnu federaciju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-182148","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182148","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=182148"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/182148\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=182148"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=182148"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=182148"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}