{"id":180936,"date":"2015-05-21T09:16:04","date_gmt":"2015-05-21T07:16:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=180936"},"modified":"2015-05-21T09:16:04","modified_gmt":"2015-05-21T07:16:04","slug":"the-thrill-is-gone","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/05\/21\/the-thrill-is-gone\/","title":{"rendered":"The thrill is gone\u2026"},"content":{"rendered":"

\u00a0Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/em><\/p>\n

\"SvetlanaI to ne samo zato \u0161to je umro B.B.King\u2026 potresi koji su se desili ovoga maja ukinuli su radost i pojam \u201epobede\u201c za du\u017eu, neizvesnu i krajnje opasnu budu\u0107nost. Izgubio se osnovni okvir zajedni\u010dkog ose\u0107anja pobede nad fa\u0161izmom i nacizmom, a to je vojni\u010dka kamaraderija, bratstvo po oru\u017eju, i to ne samo zbog odumiranja generacije koja je to do\u017eivela: nekada\u0161nji saveznici, odnosno njihovi naslednici, nisu bili u stanju da za trenutak zaborave i odbace politi\u010dke prinude i minorne kalkulacije, i prilagode se paradnom folkloru. Kad zapadni saveznici ne do\u0111u na proslavu u Moskvu, ne mo\u017ee se o\u010dekivati ni da nekada\u0161nji jugoslovenski partizani, koji su branili celu teritoriju svoje zemlje bez obzira na nacionalnu pripadnost, preko svojih pristalica i naslednika danas organizuju svoju proslavu, izvan dr\u017eavnih granica i nacionalnih okvira. U oba slu\u010daja, fokusiranje na fa\u0161izam i nacizam je pomereno, ako ne i izgubljeno. Najgore je to \u0161to se ovo gubljenje de\u0161ava u doba kada fa\u0161izam i nacizam, u novim oblicima i sa novim imenima, postaju politi\u010dki i dru\u0161tveni problem \u2013 i po masovnosti i po uticaju \u2013 u mnogim zemljama sveta, a naro\u010dito u Evropi. Jedna\u010dina ispisana na dronu koji je pao na proslavi pobede \u201elevog krila\u201c Slovenije u Ljubljani, na Trgu republike, ka\u017ee to sasvim jasno: crvena zvezda je jednaka kukastom krstu (sa obe strane natpisa \u201e70 godina la\u017ei\u201c), a ispod je zastava sa istrgnutom crvenom zvezdom, ali ne i zastava sa istrgnutim kukastim krstom. Zvezda je, po ovoj infantilnoj logici, dakle, krivlja, a kukasti krst prihvatljiviji\u2026 Simboli\u010dke radnje u regionu poklapaju se sa ovom temeljnom revizijom istorije \u2013 skandal oko prisustva najvi\u0161ih dr\u017eavnih i crkvenih predstavnika u Jasenovcu, sudska odluka o poni\u0161tavanju procesa i presude Dra\u017ei Mihajlovi\u0107u u Beogradu. U oba ova slu\u010daja, re\u010d je zapravo o opravdanju i mogu\u0107nom nastavljanju poslednjeg rata, onog iz devedesetih\u2026 Slovena\u010dki nadbiskup, odobren u Vatikanu i namenjen obnovi crkve u Sloveniji posle finansijskih skandala, sa\u017eeo je to u kratku sliku: onih koji su iz rata iza\u0161li nasmejani, i onih koji su ostali u crnom. Ne, to nisu \u017ertve rata, to su oni sa druge strane, izlo\u017eeni posleratnom nasilju, pa dok se pobednici bahato smeju i time u slici postaju negativci, \u017ertve koje su prouzro\u010dile \u017ertve treba da izazovi saose\u0107anje; naravno, samo ako potpuno zaboravimo ratne \u017ertve. U raspadanju \u010dvrste legende o saveznicima i svetu koji je nastao na ru\u0161evinama izazvanim fa\u0161izmom i nacizmom, takva nestabilnost, potpomognuta neznanjem mladih generacija, mo\u017ee biti plodno tlo za novu katastrofu.<\/p>\n

Osetljivost na divlja\u0161tvo i nepravdu koje su obele\u017eile pobedu na svim frontovima posle II svetskog rata i podse\u0107anje na njih \u2013 recimo u knjizi Kita Loua Divlji kontinent (Keith Lowe, Savage Continent, 2012) \u2013 nikako ne vode u popustljivost prema fa\u0161izmu i nacizmu \u2013 naprotiv! Oni na najubedljiviji na\u010din govore o mogu\u0107nim reakcijama ljudi posle u\u017easa koje su pre\u017eiveli, i o ru\u0161ila\u010dkoj snazi ideologije koja je tako duboko razrovala temelje dru\u0161tva, prava i ljudske solidarnosti: ona je osudila i svoje pripadnike. Upravo zbog toga opra\u0161tanje ima smisla. I neka sudstvo uradi \u0161ta mo\u017ee na ispitivanju svoje istorije. I neka se urede grobovi \u2013 svako je zaslu\u017eio svoj. No kao \u0161to vi\u0161e nema uzbu\u0111enja u\u010destvovanja u zajedni\u010dkoj pobedi nad fa\u0161izmom i nacizmom, nikakva revizija istorije i nova spomeni\u010dka fiksacija ne sme da zauzme to prazno mesto: ono je namenjeno borbi protiv onoga \u0161to ma\u0111arski mislilac G.M.Tama\u0161 naziva postfa\u0161izmom. Zbogom saveznici, zbogom junaci Staljingrada i Ivo D\u017eime: imamo va\u017enija posla.<\/p>\n

The thrill is gone\u2026 dana\u0161nja antifa\u0161isti\u010dka i antinacisti\u010dka borba morale bi dobro odrediti svoje ciljeve, da ne budu samo organizovana reakcija gra\u0111ana na provokacije, ve\u0107 trajno gra\u0111ansko opredeljenje. Ni parlamentarna demokratija, ni nacionalna dr\u017eava, ni kapitalizam nisu se pokazali otpornim na fa\u0161izam i nacizam; narodna republka, sa mno\u0161tvom razli\u010ditih demokratskih opredeljenja, uklju\u010duju\u0107i i anarhisti\u010dko, pokazala je u gra\u0111anskom ratu u \u0160paniji dva nu\u017ena aspekta borbe protiv fa\u0161izma i nacizma \u2013 internacionalizam i neposrednu demokratiju. I premda pobede nije bilo, pre\u017eiveli \u0161panski borci su koju godinu kasnije po Evropi umeli da uspe\u0161no obnove internacionalni antifa\u0161isti\u010dki i antinacisti\u010dki duh i neke od strategija republikanske vojske, i posvuda su znatno doprineli organizaciji oslobodila\u010dkih pokreta. Mogu\u0107nih primera preventivne borbe protiv fa\u0161izma i nacizma bilo je i docnije. U doba kada se \u010ditava omladina sveta aktivno borila protiv ratova i ameri\u010dke intervencije u Aziji (posebno u Vijetnamu), pojavio se film o kojem sam vi\u0161e puta pisala, i koji zaslu\u017euje da se \u010desto pominje: Z Koste Gavrasa. Pre dva dana, prikazan je u okviru programa klasika na festivalu u Cannesu, i re\u017eiser, danas osamdeset i dve godine star, do\u017eiveo je ovacije. Nije re\u010d samo o tome da je danas Gr\u010dka u sli\u010dnoj opasnosti, da padne u diktaturu, niti samo o tome da moraju biti sa\u010duvani bar rudimentarni oblici gra\u0111anske vlasti: re\u010d je o tome da jedino negovana i budna gra\u0111anska svest mo\u017ee biti osnova za borbu protiv bilo koje tiranije. Danas, kada upravo u Gr\u010dkoj proti\u010de veliko su\u0111enje aktivistima Zlatne zore okrivljenim za ubistvo, taj film dobija novi smisao.<\/p>\n

\u010cemu smo se mi, moja generacija dakle, toliko divili u ovome filmu, nastalom 1969? Politi\u010dko ubistvo mo\u0107nog, uticajnog i opasnog protivnika da bi se uspostavila apsolutna vlast, koja takve ljude treba da potpuno onemogu\u0107i za \u0161to du\u017ee vremena je u osnovi radnje: ubistvo Georgija Lambrakisa nema velikih paralela sa dana\u0161njom situacijom, jer takvih li\u010dnosti danas nigde nema. No zami\u0161ljen mogu\u0107ni odgovor na to je revolucija, koja nema izgleda, jer nema oru\u017eje, a ni simpatije sveta napolju ne prevazilaze peticije, izraze simpatije, i o\u0161tre re\u010di. Ono \u0161to je nama tada bilo najbli\u017ee, uop\u0161te dakle ne postoji kao mogu\u0107nost u filmu. Umesto pobune i zanosa, pojavljuje se mali birokrata, istra\u017eni sudija, koji slu\u0161a samo re\u010d zakona i pravila \u2013 i ni\u0161ta vi\u0161e. Jasno je da tokom istrage i njegove simpatije za stranu \u017ertava rastu, ali nikada tako da ugroze njegovu legitimisti\u010dku strast. Mi smo u Jugoslaviji odgledali svoju preteranu dozu filmova o strasti i zanosu borbe, doma\u0107e i strane, i postali smo blazirani. Odgledali smo zatim nove ameri\u010dke filmove otpora prema Amerikancima i ameri\u010dkoj politici, to je donelo jo\u0161 ne\u0161to u\u017eivljavanja. I nikada nismo reagovali \u2013 govorim o grupi koju dobro znam \u2013 sa tolikim odu\u0161evljenjem. Drugim re\u010dima, najvi\u0161e nas je taknuo dru\u0161tveni model u kojem se stvari re\u0161avaju po postoje\u0107im zakonima, bez ekscesa, dosadno, teku\u0107e, impresionirala nas je dobro ure\u0111ena dr\u017eava! Padali smo na tipove koji nose odela, vode pristojan porodi\u010dni \u017eivot sa ura\u010dunatim \u201cizletima\u201d \u2013 Lambrakis je navodno bio poznat po tome \u2013 radovali se \u0161to bi zakon, takav kakav jeste, mogao pobediti, \u017ealostili se \u0161to nije! Naravno, sve ostalo je groza, to jest malo ogledalo onoga sto se doga\u0111alo u Nema\u010dkoj tridesetih, potkupljeni lumpeni, nasilje u \u010distom obliku, la\u017e, falsifikat, glupa ali uspe\u0161na propaganda, op\u0161ti strah\u2026 Da li je mogu\u0107no da smo progutali takav minimalizam, da smo pali u ono \u0161to Volter ismeva u Kandidu, i to dva veka docnije? Da li je na\u0161 dru\u0161tveni cilj bila dr\u017eava (malo)gra\u0111ana sa garantovanim pravima? U osnovi, da. Jer jedino takva dr\u017eava mo\u017ee da spre\u010di smanjivanje ljudskih prava, a time da i u budu\u0107nosti spre\u010di osvetu potla\u010denih, kada jedanput pobede.<\/p>\n

The thrill is gone\u2026 i treba da ode, i da bude zamenjen obrazovanjem, prosvetiteljstvom, razumno\u0161\u0107u, planiranjem, strategijama revolucije bez krvi. Jer, \u0161ta god da se desi, bolje je imati sve to na svojoj strani i u sopstvenim rukama.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak I to ne samo zato \u0161to je umro B.B.King\u2026 potresi koji su se desili ovoga maja ukinuli su radost i pojam \u201epobede\u201c za du\u017eu, neizvesnu i krajnje opasnu budu\u0107nost. Izgubio se osnovni okvir zajedni\u010dkog ose\u0107anja pobede nad fa\u0161izmom i nacizmom, a to je vojni\u010dka kamaraderija, bratstvo po oru\u017eju, i to ne samo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-180936","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/180936","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=180936"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/180936\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=180936"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=180936"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=180936"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}