{"id":180630,"date":"2015-05-16T09:58:04","date_gmt":"2015-05-16T07:58:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=180630"},"modified":"2015-05-16T10:02:37","modified_gmt":"2015-05-16T08:02:37","slug":"jevandelje-diletantizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/05\/16\/jevandelje-diletantizma\/","title":{"rendered":"Jevan\u0111elje diletantizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"ZlatkoSavremeno srpsko javno mnjenje nastaje, dakle, po isteku roka trajanja, kao plesan, kao bu\u0111, i polako ali sigurno razjeda svaki detalj istine i \u017eivota oko sebe. To i takvo d\u017eangrizavo i sva\u0161tojedno javno mnjenje aplaudira posle dono\u0161enja stravi\u010dne presude o rehabilitaciji \u010doveka krivog, po svojoj komandnoj odgovornosti, za smrt hiljada i hiljada nevino pobijenih ljudi, me\u0111u kojima su i hiljade \u017eena i dece, i taj zborni i zbora\u0161ki, plesnjivi rukopljesak zbori sada da je \u010dasno za otad\u017ebinu ubijati nevine, sara\u0111ivati sa okupatorom, boriti se protiv istinskih oslobodilaca zemlje i dru\u0161tva, i sve to, uprkos svemu, nazvati pravednim. Javno mnjenje je pokvareno. To je njegova definicija.<\/p>\n

Srbija danas aplaudira svojoj najve\u0107oj gluposti i nesre\u0107i, i ta provala gromopucatelnog, neobuzdanog pljeska u sudnici, finale je dvadesetpetogodi\u0161nje smrtonosne srpske simfonije, u kojoj su gudili, guslali i naricali najugledniji akademici, sve\u0161tenici i politi\u010dari. Javno mnjenje mrzi istinu. To mu je, tako\u0111e, definicija.<\/p>\n

Sudska rehabilitacija Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, jevan\u0111elje je diletantizma. Termin “jevan\u0111elje diletantizma\u201d pripada Fridrihu Engelsu, a sramota nama, gra\u0111anima Srbije.<\/p>\n

Red je da se barem ka\u017ee \u0161ta se ovom rehabilitacijom i na\u010dinom ove rehabilitacije uvodi u na\u0161e dru\u0161tvo kao vrednost, i \u010dega se ono, sada ve\u0107 pravnim aktom, ta\u010dnije pravnim paktom, na duge staze odri\u010de? Za\u0161to je, naime, ovde re\u010d o opojnom jevan\u0111elju opasnog diletantizma?<\/p>\n

Najpre, sudskim postupkom koji preispituje valjanost drugog sudskog postupka a utvrdi, eventualno, njegovu pravnu manjkavost, ovde se progla\u0161ava nevinim onaj ko je u tom postupku osu\u0111en, a protiv kojeg postoje nepobitni dokazi za zlo\u010dine za koje je odgovoran! Kakav nonsens! Ali, nonsens ovde dobija legalitet. Nonsens je, dakle, temelj pravnog postupka i po\u017eeljnog dru\u0161tvenog pona\u0161anja. Tome s ponosom aplaudira javno mnjenje.<\/p>\n

Rehabilitacijom Mihailovi\u0107a negira se herojska po\u017ertvovanost stotina hiljada boraca partizanskog narodnooslobodila\u010dkog pokreta. Deca vi\u0161e ne\u0107e imati odakle da saznaju da je ova oru\u017eana sila, pod rukovodstvom Josipa Broza Tita, bila \u010detvrti \u010dlan, dakle \u010detvrti \u010dlan, Antifa\u0161isti\u010dke svetske koalicije, ispred jedne Francuske.<\/p>\n

Ova odluka dana\u0161njeg javnog mnjenja i njegovog izlapelog suda, svojim \u0107e zadahom oku\u017eiti srpsko \u0161kolstvo kao da ga kadi, i trnuti pamet deci sve do sedmog kolena, kao da ovde nikada nije mislio i pevao jedan Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj, de\u010dji pesnik svetskog glasa, koji je di\u010dno rekao: “Lep\u0161i je pogreb kad ideali sahranjuju svog \u010doveka nego kad \u010dovek sahranjuje svoje ideale.\u201d Danas su, trudom neznalica i podrepa\u0161a, ukopani ideali generacija srpskih boraca za slobodu, od Dositeja Obradovi\u0107a, Mateje Nenadovi\u0107a i Bo\u017ee Grujovi\u0107a, od Svetozara Markovi\u0107a, Dragi\u0161e Lap\u010devi\u0107a i Dimitrija Tucovi\u0107a do Ive Lole Ribara, Branka \u0106opi\u0107a i Oskara Davi\u010da.<\/p>\n

Rehabilitacijom Mihailovi\u0107a negira se belodana \u010dinjenica da je Jugoslavija, izuzev SSSR-a, jedina zemlja u Evropi koja je sebe oslobodila od nacisti\u010dkog okupatora svojim oru\u017eanim snagama. Trupe SSSR-a odigrale su veoma va\u017enu, herojsku ulogu i na na\u0161em tlu, i ubrzale oslobo\u0111enje, ali ga nisu donele na\u0161oj zemlji, kao \u0161to ga jesu donele \u010ditavoj Evropi. Bez Crvene armije ne bi bilo Evrope slobodne od nacizma i fa\u0161izma.<\/p>\n

Rehabilitacijom Mihailovi\u0107a negira se \u010dinjenica da je on sa svojim prista\u0161ama, od 12. septembra 1944. godine otpadnik i begunac. Dakle, ovaj vo\u0111a Kraljevske vojske, oglu\u0161io se o jasnu i razgovetnu, razboritu komandu svog kralja, kralja Petra Drugog Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, koji je, preko Radio Londona, u svojstvu vrhovnog komandanta Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini, naredio svim pripadnicima tih trupa da se stave pod komandu Josipa Broza Tita. Dra\u017ea Mihailovi\u0107 izdao je ne samo otad\u017ebinu nego i kralja. Monarhisti\u010dki duh na\u0161eg javnog mnjenja za to mu, eto, vra\u0107a pravo gra\u0111anske \u010dasti. Glupost je mrakobesna sila.<\/p>\n

Rehabilitacijom Mihailovi\u0107a negira se \u010dinjenica da su se njegove trupe borile s nema\u010dkim okupatorom protiv oslobodilaca Beograda u oktobru 1944. godine, kao i \u010dinjenica da je dobar deo ljudstva iz \u010detni\u010dkih trupa napustio zemlju zajedno sa okupatorom i hrvatskim i bosanskim usta\u0161ama. Toj i takvoj dru\u017eini aplaudira na\u0161e javno mnjenje kad aplaudira rehabilitaciji svog \u010ci\u010de.<\/p>\n

Rehabilitacijom Mihailovi\u0107a, poru\u010duje se da nema tog zlo\u010dina kojem se ne bi moglo pripisati opravdanje i odati aplauz. Najzad, poru\u010duje se da mi\u0161ljenje i \u010dinjenice, ovde i sada, ne zna\u010de ama ba\u0161 ni\u0161ta. Ali, to ni\u0161ta je ni\u0161te\u0107e. Ono stvarnost i \u017eivote pretvara ni u \u0161ta. Nad tom pretvorbom, nad tom tranzicijom, danas se prolama aplauz. Tamna je no\u0107. Kome \u010detnici nisu odsekli u\u0161i, nek \u010duje!<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Provala gromopucatelnog, neobuzdanog pljeska u sudnici, finale je dvadesetpetogodi\u0161nje smrtonosne srpske simfonije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-180630","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/180630","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=180630"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/180630\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=180630"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=180630"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=180630"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}