{"id":179135,"date":"2015-04-28T08:46:56","date_gmt":"2015-04-28T06:46:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=179135"},"modified":"2015-04-28T11:10:22","modified_gmt":"2015-04-28T09:10:22","slug":"gosn-anarhisto-treba-da-porazgovaramo-o-kolonijalizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/04\/28\/gosn-anarhisto-treba-da-porazgovaramo-o-kolonijalizmu\/","title":{"rendered":"Gosn Anarhisto, treba da porazgovaramo o kolonijalizmu"},"content":{"rendered":"

Autor: Petar Stan\u010dev*<\/strong><\/em><\/p>\n

Moja glavna preokupacija u pisanju ovog \u010dlanka je kolonijalni mentalitet i su\u0161tinski dogmatizam odre\u0111enih pojedinaca i grupa u zapadnim anarhisti\u010dkim krugovima kao simptom dublje krize u organizacionim i imaginativnim kapacitetima delova na\u0161eg pokreta.<\/p>\n

\"\"<\/a>Dogmatizam se hrani apstraktnim istinama koje postaju uobi\u010dajeni na\u010din razmi\u0161ljanja. \u010cim takve op\u0161te istine preto\u010dite u re\u010di ose\u0107ate se poput prvosve\u0161tenika koji je u slu\u017ebi svog boga.<\/em><\/p>\n

\u2013 Abdullah \u00d6calan<\/em><\/p>\n

2002-e, \u010dasopis Green Anarchy iz SAD objavio je \u010dlanak o zapatisti\u010dkom pokretu, uklju\u010duju\u0107i sud koji je po svemu sude\u0107i izra\u017eavao najgore strahove autora: \u201eEZLN nije anarhisti\u010dka!\u201c U tom \u010dlanku, Zapatisti su prikazani kao \u201eavangardist\u010dki nacionalisti\u201c i \u201ereformisti\u201c kojima je uskra\u0107ena privilegija da se nazivaju anarhistima od strane anarhisti\u010dke komisije za izdavanje licenci \u2013 \u010dak iako uro\u0111eni\u010dki pobunjenici nikada nisu ni tra\u017eili da ih tako zovu.<\/p>\n

EZLN je odgovorila na \u010dlanak \u2013 iako je, kako je pojasnio Subkomandante Markos, malo Zapatist(kinj)a bilo voljno da se upusti u rasprave sa \u201ebezna\u010dajnim elementima sa rubne ideolo\u0161ke margine\u201c i jo\u0161 manje pripadnika i pripadnica EZLN-ove milicije je zanimalo mi\u0161ljenje \u201eljudi \u010dija najve\u0107a vrlina je da \u0161ire svoje nerazumevanje i neznanje po novinama i magazinima\u201c. Ali Markos od odlu\u010dio da ipak odgovori na taj \u010dlanak po\u0161to je to bio o\u010digledan primer \u201edobrog starog kolonijalizma\u201c:<\/p>\n

Ovaj stav, iako skriven velom objektivnosti, isti je stav sa kojim se nosimo 500 godina, kada neko drugi u nekoj drugoj zemlji iz neke druge kulture misli da zna \u0161ta je najbolje za nas, bolje nego mi sami.<\/p>\n

Stavovi poput onogu koji je zauzeo Green Anarchy nisu ni izuzetak niti su stvar pro\u0161losti. Odre\u0111eni elementi u \u201eanarhisti\u010dkom\u201c miljeu i dalje vole da kritikuju na sli\u010dno kratkovid, slabo informisan, dogmatski i sekta\u0161ki na\u010din borbe naroda sa globalnog juga, pri tom svesno ili nesvesno reprodukuju\u0107i logiku kolonijalizma.<\/p>\n

Ja pi\u0161em ovaj \u010dlanak kao odgovor na nedavno objavljen \u010dlanak \u017dila Dovia (Gilles Dauv\u00e9), koji na vrlo sli\u010dan na\u010din kleveta kurdski pokret u Ro\u017eavi. Sli\u010dan \u010dlanak, zasnovanom na podjednako sumnjivim eti\u010dkim i logi\u010dnim osnovama, objavljen je od strane Anarhisti\u010dke federacije u Londonu. Va\u017eno je naglasiti da, iako \u0107u pre svega odgovarati slabo obave\u0161tenim kritikama gore pomenutih \u010dlanaka, pitanja koja ovde otvaram su daleko va\u017enija za anarhisti\u010dki pokret na Zapadu nego za same kurdske i zapatisti\u010dke pokrete, kojima nije potrebno nikakvo opravdanje ili odobrenje od nekih privilegovanih ideolo\u0161kh purista iz nekog drugog mesta.<\/p>\n

[Napomena urednika ROAR Magazina (05\/04\/'15): Kao \u0161to je nekoliko ljudi s pravom napomenulo u komentarima, hteli bismo da naglasimo da se Dovi ne identifikuje kao anarhista ve\u0107 kao levi komunista.]<\/em><\/p>\n

Moja glavna preokupacija u pisanju ovog \u010dlanka je kolonijalni mentalitet i su\u0161tinski dogmatizam odre\u0111enih pojedinaca\/ki i grupa u zapadnim anarhisti\u010dkim krugovima kao simptom dublje krize u organizacionim i imaginativnim kapacitetima delova na\u0161eg pokreta. Ovo pitanje bi stoga trebalo da bude predmet ozbiljne debate. Ako ne uspemo da porazgovaramo o tome, mi rizikujemo sopstvenu marginalizaciju i transformisanje na\u0161eg pokreta u samo\u017eivu subkulturu koja je nije sposobna da se pove\u017ee sa spoljnim svetom. Ovo, sa druge strane, bi dovelo do toga da zapadni anarhizam is\u010dezne kao istorijski relikt koji se dokazao kao uglavnom impotentan u nastojanjima da dovede u pitanje status kvo.<\/p>\n

Ne prosu\u0111ujemo, ne gubimo glave<\/strong><\/p>\n

Ovo je pretpostavka sa kojom po\u010dinje Dovijev \u010dlanak: mi ne treba da prosu\u0111ujuemo kurdski pokret, ali mi ne treba ni da gubimo glave dive\u0107i mu se. To je u redu. Ali uprkos ovom zahtevanju objektivnosti, autor zavr\u0161ava \u010dine\u0107i upravo ono \u0161to nam je rekao da ne radimo: on primenjuje koncepte i standarde zapadne politi\u010dke misli na ro\u017eavinu revoluciju i pravila koja se ne uklapaju u njegovu unapred zami\u0161ljenu kategoriju \u201esocijalne revolucije\u201c.<\/p>\n

Ti anarhisti (a njih nije malo) koji podr\u017eavaju borbu za demokratsku autonomiju u Kurdistanu podse\u0107aju se da ne \u201egube glavu\u201c. Njihova podr\u0161ka je prikazana kao znak \u201ebeski\u010dmenja\u010dkog\u201c radikalizma zato \u0161to se ne pridr\u017eava ko zna kakve puritanske dogme. Ovo je interesantan oblik \u201eanarhizma\u201c, rekao bih, ako uzmemo u obzir bogatstvo i raznovrsnost anarhisti\u010dke tradicije. Pored paternalisti\u010dkog diskursa, interesantno je ispitati \u010dinjenice i tvrdnje ovih navodno ispravnih i bistroumnih revolucionara iz fotelje.<\/p>\n

Dovijeve tvrdnje se mogu sa\u017eeti ovako:<\/p>\n

Borba u Ro\u017eavi se vodi od strane stanovni\u0161tva koje \u201enikoga ne zanima\u201c i koje je ostavljeno od strane velikih sila da se igra autonomije zato \u0161to ne mo\u017ee stvarno da poremeti kapitalisti\u010dki poredak.<\/p>\n

Revolucija u Ro\u017eavi, u najvelikodu\u0161nijem \u010ditanju, je borba zasnovana na principima zapadnog liberalizma. To nije socijalna revolucija, ona nije uticala na dublje strukture dru\u0161tva, i nije eksplicitno antikapitalisti\u010dka.<\/p>\n

Nema izazova dr\u017eavnom aparatu i borba je inherentno nacionalisit\u010dka.<\/p>\n

Emancipacija \u017eena je farsa i preterivanje, i revolucija nije feministi\u010dka.<\/p>\n

Po\u0161to se iste kritike \u010desto pote\u017eu protiv drugih pokreta sli\u010dnog karaktera, uklju\u010duju\u0107i Zapatiste, osporavanje ovih specifi\u010dnih ta\u010daka daleko je relevantnije od same Ro\u017eave.<\/p>\n

Dostojanstvo nikoga<\/strong><\/p>\n

\u201eNikada vi\u0161e Meksiko bez nas\u201c, jedan je od slogana koji obele\u017eava ideolo\u0161ku su\u0161tinu EZLN-a. Za uro\u0111eni\u010dki narod u \u010cjapasu se nije znalo, bio je neva\u017ean i zaboravljen, ostavljen kraj puta da ga dokraj\u010de glad i bolest. Zbog toga se za zapatisti\u010dki ustanak iz 1994. \u010desto ka\u017ee da je \u201erat protiv zaborava\u201c. Ovaj zaborav nikada nije bio i sada nije slu\u010dajan: to je nameran proizvod rasizma i kolonijalizma, i eksternog i internog, koji devalvira \u017eivot i patnje ljudi globalnog juga do mere kada oni za ostatak sveta \u010desto ne postoje.<\/p>\n

Kada je ova ti\u0161ina prekinuta 1994, meksi\u010dka vlada i masovni mediji su shvatili mo\u0107 informacija i nametnuli su medijsku blokadu koja je bila relativno uspe\u0161na u brisanju prisustva i dostignu\u0107a zapatista iz masovne svesti u Meksiku i inostranstvu. Na sli\u010dan na\u010din, revolucionarna borba Kurda je u velikoj meri izostavljena u globalnim medijima (barem do ikoni\u010dne borbe za Kobane), a represija i agresija sa kojima se suo\u010davaju od strane drugih sila osim ISIS-a i dalje se ne spominju.<\/p>\n

I zapatisti i kurdski pokret su pretnja status kvou zato \u0161to nude i sprovode u praksu alternative koje zaista funkcioni\u0161u. Opasnost koja proisti\u010de iz samog postojanja takvih uspe\u0161nih primera dovela je do njihove uporne eliminacije iz mejnstrim medja i javne debate \u2013 i, svakako, do konstantnog napada od strane reakcionarnih snaga na terenu. Tvrditi da ti pokreti postoje milo\u0161\u0107u ve\u0107ih sila prosto zato \u0161to nikome ne smetaju je sme\u0161no.<\/p>\n

Sem toga, re\u0107i da su ti pokreti ostavljeni da rade \u0161ta \u017eele zato \u0161to nisu pretnja po dr\u017eavu i kapital je ekstremno uvredljivo za se\u0107anje na sve one koji su godinama ubijani, proganjani i li\u0161avani imanja od strane meksi\u010dkih, turskih ili sirijskih vlada. Oba pokreta su bila \u017eestoko proganjana i to su i dalje. Desetine hiljada je raseljeno. Prljavi rat i direktna vojna konfrontacija bili su i dalje se koriste protiv njih. Po\u0161to su i Ro\u017eava i \u010cjapas bogati prirodnim resursima, Dovijeva tvrdnja da oni zapravo ni ne interesuju kapital i da su zbog toga prepu\u0161teni sebi u direktnoj je suprotnosti sa \u010dinjenicama na terenu.<\/p>\n

Fotografija Devrimci Anarsist Faaliyet-a (Revolucionarna anarhisti\u010dka akcija), prikazuje drugove iz DAF-a u protestnoj \u0161etnji u Kobaneu sa banerom na kome pi\u0161e: \u201eMi smo svi Kava u borbi protiv Dehaka\u201c, \u0161to se odnosi na kurdsku legendu o ustanku potla\u010denih.<\/p>\n

Revolucija koja se preosmi\u0161ljava<\/strong><\/p>\n

\u201eKora\u010danje i postavljanje pitanja\u201c je klju\u010dni princip koji su zapatisti definisali u svom nastojanju da odu dalje od unapred zadatih i uskih konceptualizacija revolucionarne borbe. Zapatisti vide revoluciju kao proces u kom narod gradi svoju slobodu odozdo i u\u010di kako da sam upravlja tokom tog procesa.<\/p>\n

Ovaj princip odbacuje tradicionalno marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dko poimanje istorijske avangarde i imunizuje revolucionarni proces od autoritarnih tendencija \u201eu ime revolucije\u201c – kontaminacije koja je uobi\u010dajena za dr\u017eavno-socijalisti\u010dke re\u017eime 20. veka. Na isti na\u010din, revolucija u Ro\u017eavi se shvata kao proces, ne kao primena unapred pripremljenih formula.<\/p>\n

Svesrdna upotreba zapadne terminologije i poku\u0161aj da se ro\u017eavina revolucija klasifikuje u skladu sa njom na kraju odaje utisak da je pravi razlog zbog kog su ovi navodno kriti\u010dki nastrojeni \u201eanarhisti\u201c skepti\u010dni prosto to \u0161to neki nepoznati narod braon boje ko\u017ee odbija da sledi uputstva iz njihovog kuvara. Naravno, sve ovo se radi bez ikakvog prakti\u010dnog dokaza zato \u0161to ispada da su ti \u201eanarhisti\u201c mo\u017eda pro\u010ditali Kuvar ali su nekako u\u017easni kuvari.<\/p>\n

Da samo naverem jedan va\u017ean primer, Dovijeva analiza onoga \u0161to on naziva \u201eliberalnom\u201c strukturom Ro\u017eavinih kantona zasnovana je isklju\u010divo na njegovom uskom \u010ditanju Dru\u0161tvenog ugovora \u2013 okvirnog zakona kantona \u2013 ali on ne uspeva da za\u0111e dublje u paralelni sistem direktne participacije koji ga prati. Interesantno, on tvrdi da dru\u0161tvena struktura u kurdskim kantonima nije promenjena, \u0161to je u suprotnosti sa svim \u010dinjeni\u010dnim dokazima i direktnom opservacijom novinara, profesora i aktivista koji su zaista posetili kantone.<\/p>\n

Bez ikakve sumnje, ove strukture demokratske samouprave su u razvoju, sa mnogim pitanjima koja tek treba da budu otvorena i mnogo toga treba da se nau\u010di. Ipak, oni reafirmi\u0161u osnovni princip da stvarno oslobo\u0111enje mo\u017ee jedino biti \u017eivljeno i primenjeno ovde i sada putem narodnog samoupravljanja.<\/p>\n

Dr\u017eava, nacionalizam i kapitalizam<\/strong><\/p>\n

Partija demokratskog jedinstva (PYD), kao vode\u0107a snaga u ro\u017eavinoj revoluciji, priznala je integritet sirijske dr\u017eave i predlo\u017eila demokratski konfederalizam kao prihvatljiviji model za zemlju u celini nakon ru\u0161enja re\u017eima i poraza ISIS-a. Ovo je odraz ideolo\u0161kog zaokreta do kog je do\u0161lo u kurdskom pokretu tokom godina, od po\u010detnog nagla\u0161avanja stvaranja nezavisne kurdske dr\u017eave. O\u010dalanovim (\u00d6calan) re\u010dima:<\/p>\n

Poziv za odvojenu nacionalnu dr\u017eavu rezultat je interesa vladaju\u0107e klase ili interesa bur\u017eoazije, ali ne odslikava interese naroda, po\u0161to bi jo\u0161 jedna dr\u017eava samo uklju\u010dila stvaranje dodatne nepravde i jo\u0161 vi\u0161e bi suzila pravo na slobodu.<\/p>\n

Kurdski pokret za oslobo\u0111enje sada smatra dr\u017eavu patrijarhalnim, hijerarhijskim i isklju\u010duju\u0107im skupom institucija. Ne mo\u017ee biti boljeg dokaza za prave namere PYD-a od dodeljivanja jednakih prava svim etni\u010dkim grupama u sva tri kantona, kao i njihove reprezentacije na svim nivoima vlasti i njihovog aktivnog u\u010de\u0161\u0107a u samoniklim demokratskim strukturama. Kao kurdska aktivistkinja i nau\u010dnica, Dilar Dirik je u svom govoru odr\u017eanom pro\u0161le godine na New World Summit-u u Briselu, objasnila da re\u0161enje kurdskog pitanja nije osnivanje nove dr\u017eave, po\u0161to je pre svega sama dr\u017eava problem.<\/p>\n

Dovi smatra da, tajno, kurdski pokret uop\u0161te nije napustio ideju nacionalne dr\u017eave, ali ju je prosto reformulisao tako da zvu\u010di manje autoritarno. Ipak u sr\u017ei ovog argumenta ostaje \u010dudan paradoks: uop\u0161te nije jasno za\u0161to bi kurdski pokret usvojio libertersku antidr\u017eavnu masku da bi ostvario tajni cilj osnivanja nezavisne kurdske dr\u017eave \u2013 preduzimaju\u0107i izuzetno te\u017eak zadatak organizovanja narodne mo\u0107i dok bi verovatno bilo mnogo lak\u0161e dobiti priznanje od me\u0111unarodne zajednice kao prava nacionalna dr\u017eava nego kao decentralizovani sistem konfederalizovanih komuna.<\/p>\n

\u0160to se antikapitalisti\u010dke prirode revolucije u Ro\u017eavi ti\u010de, ekonomski sistem kantona je zasnovan na tri glavna nose\u0107a stuba: zadru\u017enoj ekonomiji, otvorenoj ekonomiji i privatnoj ekonomiji. Zadru\u017ena ekonomija, koja se fokusira uglavnom na poljoprivredi i proizvodnji malog obima, je klju\u010dna. Zasnovana je na komunalnom vlasni\u0161tvu i samoupravljanju i \u010desto operi\u0161e izvan monetarne ekonomije. Neka od imanja su kolektivizovana nakon \u0161to su veliki zemljoposednici napustili region posle preuzimanja od strane PYD. Privatne kompanije su dozvoljene, ali one moraju da rade zajedno sa administracijom i da se pridr\u017eavaju socijalnih principa revolucije.<\/p>\n

Takozvana otvorena ekonomija je zasnovana na stranim investicijama, koje na\u017ealost ostaju neophodne za razvoj oskudne infrastrkture regiona. Na primer, u Ro\u017eavi nema naftnih rafinerija, \u010dak iako kanton Cizire ima velike rezerve nafte. Ideja je da se privuku strane investicije \u2013 ali samo po cenu po\u0161tovanja socijalne prirode kantona. Lokalna ekonomija \u0107e biti razvijena u skladu sa uslovima koje su postavili \u017eitelji Ro\u017eave i njihove skup\u0161tine, a ne zapadni kapitalisti. Industrija koja \u0107e na kraju biti razvijena u Ro\u017eavi bi trebalo da bude pod direktnom radni\u010dkom kontrolom, ili je ovo barem izre\u010dena namera zvani\u010dnika PYD-a.<\/p>\n

Sude\u0107i po Doviu, revolucija u Ro\u017eavi nije antikapitalisti\u010dka zato \u0161to \u201eproleteri\u201c nisu preuzeli sredstva za proizvodnju i privatna svojina je jo\u0161 uvek dozvoljena. Ovo je sme\u0161na izjava, s obzirom na to da \u201eproletarijat\u201c u klasi\u010dnom zapadnom smislu ne postoji u Ro\u017eavi. Ovde autor jo\u0161 jednom ilustruje ograni\u010denja puristi\u010dke klasne analize zasnovane isklju\u010divo na prevazi\u0111enim i neprimenjivim realnostima 19-vekovne industrijske Evrope.<\/p>\n

Nije \u017eenska revolucija?<\/strong><\/p>\n

\u201eSubverzinvna priroda pokreta ili organizacije ne mo\u017ee biti merena brojem naoru\u017eanih \u017eena \u2013 niti njen feministi\u010dki karakter\u201c, ka\u017ee Dovi, koji zatim tvrdi da je \u010ditava ideja da je revolucija u Ro\u017eavi tako\u0111e \u017eenska revolucija zasnovana na slici \u017eenskih YPJ milicija koje su postale \u010duvene tokom istorijske odbrane Kobanea.<\/p>\n

Naravno da je ta\u010dno da mi ne mo\u017eemo da merimo feministi\u010dki karakter pokreta prosto na osnovu u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u oru\u017eanom sukobu. Ipak upravo zbog toga je Dovi trebalo da malo bolje istra\u017ei pre nego \u0161to je krenuo da ljaga revoluciju u Ro\u017eavi zbog toga \u0161to nije dovoljno feministi\u010dka. On ukratko spominje da je \u017eenama garantovano 40% u\u010de\u0161\u0107a u komunama i da sve javne pozicije imaju dvostruki karakter \u2013 jednog mu\u0161karca i jednu \u017eenu. Ali ono \u0161to autor ispu\u0161ta je socijalna analiza koja aktivno transformi\u0161e rodne odnose u \u010ditavom Kurdistanu.<\/p>\n

U svojoj knjizi, Osloba\u0111anje \u017eivota: \u017denska revolucija, Abdulah O\u010dalan nagla\u0161ava patrijarhat kao klju\u010dni element opresije koji je proizveo sve oblike hijerarhije i dominacije. On smatra da je na\u0161a civilizacija zasnovana na tri oblika dominacije nad \u017eenama: putem ideologije, putem sile i putem otimanja ekonomije: \u201eOd ovog odnosa poti\u010du svi oblici odnosa koji gaje nejednakost, ropstvo, despotizam i militarizam.\u201c<\/p>\n

Brojni su primeri prakti\u010dnog ostrarivanja ovih ideja u Ro\u017eavi, a me\u0111u njima su zabrane prisilnih brakova, ubijanja zbog povrede \u010dasti, poligamije, seksualnog nasilja i diskriminacije, i najva\u017enije, prepu\u0161tanje \u017eenskih pitanja \u017eenama. \u017dene imaju svoje skup\u0161tine koje upravljaju \u017eenskim pitanjima i koje mogu da nametnu svoje odluke me\u0161ovitim skup\u0161tinama ukoliko smatraju da se njihove odluke ti\u010du ili da negativno uti\u010du na \u017eene.<\/p>\n

Advokatkinja za me\u0111unarodna ljudska prava i pobornica \u017eenskih prava u sukobima, Margaret Oven (Margaret Owen), opisuje razvoj rodnih prava pod PYD-ovom upravom u vrlo pozitivnom svetlu. Ona isti\u010de potpuno \u017eensku partiju Uniju zvezda i garantovano jednako u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u svim sferama javnog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i \u201eudru\u017eenja, politi\u010dke, obrazovne, medicinske, vojne, policijske i finansijske slu\u017ebe\u201c. Sa takozvanim \u017eenskim ku\u0107ama, pokret je tako\u0111e razvio sistem za\u0161tite od mu\u0161kog nasilja.<\/p>\n

Od sekta\u0161ke impotentnosti do revolucionarne kreativnosti<\/strong><\/p>\n

Zaslepljeni frustracijom sopstvene marginalnosti i izolovani nesposobn\u0161\u0107u da prilagode svoje ideje realnosti i da izgrade dru\u0161tvenu snagu koja \u0107e zapravo biti u stanju da dovede u pitanje kapitalisti\u010dku modernost i nacionalnu dr\u017eavu, neki zapadni anarhisti i dalje se radije povla\u010de u svoje ideolo\u0161ke kule od slonova\u010de i pola\u017eu pravo na superiorno znanje i ispravnost na temelju praznih tvrdnji o \u201ebeski\u010dmenja\u0161tvu\u201c radikalizma drugih ljudi \u2013 posebno onih sa globalnog juga.<\/p>\n

Jasno, takve sekta\u0161ke pozicije negativno uti\u010du na mogu\u0107nost \u201eanarhisti\u010dkih\u201c grupa na zapadu da zapravo proizvedu radikalne i smislene alternative kapitalizmu i dr\u017eavi. Na kraju one sputavaju revolucionarni anarhisti\u010dki ideal lancima arogantne dogme koja je sama sebi svrha i koja na kraju te grupice \u010dini impotentnim u njihovoj navodnoj ideolo\u0161koj \u010disto\u0107i.<\/p>\n

Ovo je kriza sa kojom se suo\u010davamo na Zapadu \u2013 i to nam ne obe\u0107ava bolju budu\u0107nost ukoliko sekta\u0161ki elementi u na\u0161em pokretu ostanu nesposobni za preosmi\u0161ljavanje i pronala\u017eenje novih i kreativnih oblika borbe i organizacije. Ovo potonje, verujem, je mnogo va\u017enije od bombasti\u010dne \u201erevolucionarne\u201c retorike koja, u nekim zapadnim anarhisti\u010dkim krugovima, izgleda tako jadno odvojena od prakse.<\/p>\n

* Petar Stan\u010dev zavr\u0161ava latinoameri\u010dke studije i ljudska prava na Univerzitetu Eseksa. On je prethodno \u017eiveo i studirao u Meksiku i \u010detiri godine bio aktivan u Pokretu za solidarnost sa Zapatistima.<\/em><\/p>\n

Kontrapunkt<\/a>\/Roarmag.org<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neki zapadni anarhisti i dalje se radije povla\u010de u svoje ideolo\u0161ke kule<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-179135","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/179135","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=179135"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/179135\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=179135"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=179135"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=179135"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}