{"id":178384,"date":"2015-04-20T08:06:33","date_gmt":"2015-04-20T06:06:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=178384"},"modified":"2015-04-20T08:06:33","modified_gmt":"2015-04-20T06:06:33","slug":"umesto-in-memoriama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/04\/20\/umesto-in-memoriama\/","title":{"rendered":"Umesto In memoriama"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Gary Younge<\/strong><\/em><\/p>\n

Urugvajski pisac Eduardo Galeano je preminuo 13. aprila 2015. godine, zbog \u010dega smo preveli razgovor s njim iz Gardijana objavljen 2008. godine.<\/p>\n

\"\"<\/a>Ve\u0107ina jutara je ista. Za doru\u010dkom, urugvajski pisac Eduardo Galeano i njegova supruga Helena Viljagra, raspravljaju o snovima od prethodne no\u0107i. “Moji su uvek glupi\u201d, ka\u017ee Galeano. \u201cObi\u010dno ih se ne se\u0107am, a i kad ih se setim uglavnom su o blesavim stvarima poput nestalih aviona i problema sa birokratijom. Ali moja \u017eena ima divne snove.\u201d<\/p>\n

Jedne no\u0107i je sanjala da su na aerodromu gde svi putnici nose jastuke na kojima su spavali no\u0107 pre. Pre nego \u0161to bi se zvani\u010dno ukrcali, ubacili bi jastuke u ma\u0161inu koja ih je \u010distila od tih snova i proveravala da li ima ne\u0161to subverzivno u njima. Kad mu je ispri\u010dala, bio je posramljen banalno\u0161\u0107u svog sna. \u201cSramno je, zaista\u201d.<\/p>\n

Nema mnogo magije u Galeanovoj realnosti. Ali nema ni ni\u0161ta sramno. Ovaj sedamdesetogodi\u0161nji novinar \u2013 pisac postao je pesnik laureat pokreta protiv globalizacije dodaju\u0107i lakonski, poetski glas literaturi \u010dinjenicaKada je preminuli Ugo \u010cavez predao kopiju knjige \u201cOtvorene vene latinske Amerike: Pet vekova plja\u010dkanja jednog kontinenta\u201d \u201cOpen Veins of Latin America: Five Centuries of the Pillage of a Continent\u201d u ruke Baraka Obame pred novinarima sveta ona je sa 54295. mesta sko\u010dila na 2. mesto na Amazonu za samo jedan dan. Kada je Galeanovo putovanje najavljeno za mart u \u010cikagu, publika je navijala. Kad je Galeano do\u0161ao u maju, karte su bile rasprodate, kao i za skoro sva gostovanja na njegovoj turneji.<\/p>\n

“Novinarstvo se tradicionalno posmatra kao tamna strana knji\u017eevnosti, a napisana knjiga se smatra vrhuncem\u201d, rekao je \u0161panskom El Paisu nedavno. “Ne sla\u017eem se s tim. Mislim da sav pisani rad sadr\u017ei knji\u017eevnost, \u010dak i grafiti. Pi\u0161em knjige godinama, ali sam obu\u010den novinar i taj beleg jo\u0161 nosim. Zahvalan sam novinarstvu \u0161to mi je pokazalo realnost ovog sveta.\u201d<\/p>\n

Ta realnost se pokazala crnom. “Ovaj svet uop\u0161te nije demokratski\u201d, ka\u017ee. \u201cNajmo\u0107nije institucije, MMF i Svetska banka vode tri ili \u010detiri dr\u017eave. Ostali gledaju. Svet je organizovan po ratnoj ekonomiji i kulturi rata.\u201d<\/p>\n

Pa ipak, nema ni\u0161ta u Galeanovom radu \u0161to upu\u0107uje na o\u010daj ili melanholiju. Dok je bio u \u0160paniji tokom protesta indignadosa, upoznao je neke mlade demonstrante u madridskom Porto del Sol. Galeana su demonstracije ohrabrile. “Ovo su mladi ljudi koji veruju u ono \u0161to rade\u201d, rekao je. \u201cNije lako na\u0107i ovako ne\u0161to na politi\u010dkoj sceni. Zaista sam zahvalan na njima.\u201d<\/p>\n

Jedan od demonstranata ga je pitao koliko bi njihova borba mogla da traje. \u201cNe brini\u201d, rekao je. \u201dTo je kao vo\u0111enje ljubavi. Beskrajno je dok je traje. Nije va\u017eno ako traje minut. Jer u trenutku kad se de\u0161ava, minut mo\u017ee trajati vi\u0161e od godine.\u201d<\/p>\n

Galeano upravo ovako uglavnom i govori \u2013 ne u zagonetkama, precizno ali tajanstveno i razigrano, koriste\u0107i vreme kao zastor. Kad sam ga pitao da li je zabrinut za stanje sveta, odgovorio mi je: \u201cZavisi u koje doba dana me pita\u0161. Od osam ujutro do podneva sam pesimista. Od jedan do \u010detiri popodne sam optimista.\u201d Sreo sam ga u hotelskom lobiju u \u010cikagu u pet popodne, sede\u0107i sa velikom \u010da\u0161om vina u ruci. Izgledao je poprili\u010dno sre\u0107no.<\/p>\n

Njegov pogled na svet nije komplikovan \u2013 vojni i ekonomski interesi uni\u0161tavaju svet, ogromna mo\u0107 koja se uve\u0107ava u rukama bogatih i slama siroma\u0161ne. S obzirom na \u0161iroki zamah njegovog rada, primeri iz 15. veka nisu neobi\u010dni. Sada\u0161nju situaciju shvata ne kao novi razvoj, nego kao kontinuum trajnog mu\u010denja i otpora na planeti. “Istorija nikada zapravo ne ka\u017ee zbogom\u201d, smatra. \u201cIstorija poru\u010duje, vidimo se kasnije.\u201d<\/p>\n

On je sve sem jednostavan. O\u0161tri kriti\u010dar Obamine spoljne politike koji je \u017eiveo u egzilu, van Urugvaja, preko decenije, tokom sedamdesetih i osamdesetih, ipak je u\u017eivao u simboli\u010dkom odjeku iluzija Obamine pobede. “Bio sam sre\u0107an kad je izabran, jer je to zemlja sa sve\u017eom tradicijom rasizma.\u201d Pri\u010da pri\u010du o tome kako je 1943. godine Pentagon naredio da se krv crnih ljudi ne koristi za transfuziju za belce. “U istoriji to je ni\u0161ta. sedamdeset godina je kao minut. Tako da je u takvoj zemlji vredno proslaviti Obaminu pobedu.\u201d<\/p>\n

Svi ovi kvaliteti \u2013 zagonetnost, razigranost i realanost \u2013 isplivali su u njegovoj poslednjoj knjizi\u201dDeca dana\u201d \u201cChildren of the Days\u201d, u kojoj daje po jednu istorijsku epizodu za svaki dan u godini. Cilj je otkriti momente iz pro\u0161losti dok ih kontekstualizuje u sada\u0161njosti, \u0161etaju\u0107i iz veka u vek kako bi pokazao kontinuitet. Posti\u017ee jednu vrstu epigramatskog iskopavanja, dislociranja pri\u010da koje su pogre\u0161no interpretirane i usvajanje da bi ih prikazao u njihovom punom svetlu, stravi ili absurdu.<\/p>\n

Njegov uvod u 1. jul, na primer, je naslovljen: Jedan terorista manje. Jednostavno pi\u0161e: “U 2008. godini, vlada SAD je odlu\u010dila da izbri\u0161e Nelsona Mandelu sa liste opasnih terorista. Najnagra\u0111ivaniji Afrikanac na svetu je imao tu ulogu skoro 60 godina.\u201d Nazvao je 12. oktobar “Otkri\u0107e”, i po\u010dinje sa re\u010denicom: \u201cGodine 1492. starosedeoci su otkrili da su Indijanci i otkrili su da \u017eive u Americi.\u201d<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je 10. decembar nazvao “Blagoslovljeni rat” i posvetio ga Obaminom receptu sa dodele Nobelove nagrade za mir, kad je Obama rekao da postoje \u201cvremena kada \u0107e nacije shvatiti da upotreba sile nije samo potrebna, nego i moralno opravdana.\u201d Galeano pi\u0161e: “\u010cetiri i po veka ranije, kada Nobelova nagrada nije postojala, i kada se zlo \u0161irilo zemljama koje su, umesto nafte, imale zlato i srebro, \u0161panski pravnik Huan Gines de Sepulveda tako\u0111e je pravdao rat kao ‘ne samo potrebu nego i moralno opravdan’.”<\/p>\n

Uz ironi\u010dne i o\u0161tre opaske, prele\u0107e iz pro\u0161losti u sada\u0161njost i nazad, prave\u0107i veze. \u017delja mu je, ka\u017ee, da obnovi ono \u0161to on zove \u201cljudskom dugom. Mnogo je lep\u0161a nego duga na nebu\u201d, insistira. \u201cAli na\u0161 militarizam, ma\u010dizam, rasizam sve zaslepi. Ima toliko na\u010dina da oslepi\u0161. Slepi smo za male stvari i obi\u010dne ljude.\u201d<\/p>\n

Najverovatniji put da postanemo slepi, veruje, nije gubljenje vida nego pam\u0107enja. “Moj najve\u0107i strah je da svi patimo od zaborava. Pi\u0161em da bih oporavio pam\u0107enje ljudske duge, koje je u opasnosti da bude unaka\u017eeno. ”<\/p>\n

Citira primer Roberta Cartera III \u2013 za kojeg nikad nisam \u010duo \u2013 jednog od osniva\u010da SAD koji je oslobodio svoje robove. “Zbog po\u010dinjenja ovog neoprostivog greha, osu\u0111en je na istorijski zaborav. \u201c<\/p>\n

Ko je, pitam, odgovoran za ovu zaboravnost? “Nije u pitanju osoba\u201d, obja\u0161njava. \u201cSistem mo\u0107i koji uvek odlu\u010duje u ime \u010dove\u010danstva ko treba da bude zapam\u0107en, a ko zaboravljen. Mi smo mnogo vi\u0161e nego \u0161to nam ka\u017eu. Mnogo smo lep\u0161i. \u201c<\/p>\n

Kontrapress<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Eduardo Galeano: Slepi smo za male stvari i obi\u010dne ljude<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":178385,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-178384","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/178384","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=178384"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/178384\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/178385"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=178384"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=178384"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=178384"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}