{"id":177582,"date":"2015-04-11T08:54:26","date_gmt":"2015-04-11T06:54:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=177582"},"modified":"2015-04-11T08:54:26","modified_gmt":"2015-04-11T06:54:26","slug":"zasto-je-stradao-isus-nazarecanin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/04\/11\/zasto-je-stradao-isus-nazarecanin\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je stradao Isus Nazare\u0107anin?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milan Vukomanovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Svet u kome je ro\u0111en Isus iz Nazareta i u kome su sastavljena jevan\u0111elja bio je, u religijskom smislu, jedan pluralni, pa i pluralisti\u010dki svet. \u017divot u njemu odvijao se unutar granica velike Rimske imperije \u010dije stanovni\u0161tvo je, u doba imperatora Avgusta, brojalo oko 70 miliona ljudi. Doga\u0111aji koji se opisuju u jevan\u0111eljima pripadali su stoga zvani\u010dnoj rimskoj povesti. Judeja ili Galileja nisu, na primer, bile samo oblasti unutar Palestine u kojima su \u017eiveli Jevreji, ve\u0107 i provincije rimske dr\u017eave. U etni\u010dki me\u0161ovitoj Palestini \u017eivelo je tada oko tri miliona ljudi, a govorila su se \u010dak \u010detiri jezika: aramejski, hebrejski, gr\u010dki i latinski. U rimskoj dr\u017eavi praktikovane su, pak, razli\u010dite forme religijskih verovanja i rituala, razli\u010diti kultovi i misterije: kult rimskog imperatora, ali i kult boga Mitre; razli\u010dite misterijske religije, uklju\u010duju\u0107i \u0161tovanje Velike Boginje, egipatske misterije posve\u0107ene Izidi i Ozirisu, ali i vera u jednog Boga ozna\u010denog s \u010detiri slova hebrejskog alfabeta \u2013 JHVH.<\/p>\n

Kada je re\u010d o jevrejskoj religiji, judaizmu, iz koga je i poteklo hri\u0161\u0107anstvo u prvom veku nove ere, treba imati u vidu da je i tu religiju po mnogo \u010demu krasio izvestan diverzitet, izra\u017een kroz mno\u0161tvo religijskih grupa, zajednica i sekti koje su \u010desto bile u sukobu jedna s drugom. Taj religijski sukob je katkad poprimao i politi\u010dke razmere. Iako je ve\u0107ina tih grupa, bez razlike, \u0161tovala jednog Boga i dr\u017eala se propisa Tore, uklju\u010duju\u0107i i odre\u0111ene ritualne propise i pravila, njihovo razumevanje saveza s Bogom, uloge Mesije, zna\u010denja Tore, izbora prvosve\u0161tenika Jerusalimskog hrama ili odnosa prema rimskim vlastima se u mnogo \u010demu razlikovalo. Iz tih razlika potekla su sporenja me\u0111u jevrejskim zajedicama o kojima govore i hri\u0161\u0107anska jevan\u0111elja. Me\u0111u tim grupama ili \u201cfilozofskim \u0161kolama\u201d, kako ih nazivaju neki istori\u010dari, savremenici, izdvajaju se sadukeji, fariseji, eseni, kao i one jevrejske sekte koje su imale radikalnije poglede na pobunu protiv Rima \u2013 ziloti i sikariji. U takvom okru\u017eenju delovao je, najzad, i Isusov pokret.<\/p>\n

O sadukejima znamo pone\u0161to iz spisa jevrejskog i rimskog istori\u010dara Josifa Flavija, kao i iz pojedinih epizoda opisanih u jevan\u0111eljima. Nije, me\u0111utim, sa\u010duvan nijedan njihov izvorni spis. U jevan\u0111eljima se oni suprotstavljaju Isusovom pokretu kao tipi\u010dni predstavnici jevrejske vi\u0161e klase, klase bogatih zemljoposednika koji su, u najve\u0107oj meri, kontrolisali sve\u0161tenstvo i Hram u Jerusalimu. Njihovo gr\u010dko ime Saddoukaioi izvedeno je iz hebrejskog tsaddik\u00edm i zna\u010di \u201cpravedni\u201d, a mo\u017ee se odnositi i na njihovo polaganje prava na duhovno nasle\u0111e Zadoka, velikog sve\u0161tenika iz vremena cara Davida i Solomona. Sve\u0161teni\u010dki poglavar Kajafa koji, prema jevan\u0111elju, proganja Isusa, pripadao je, najverovatnije, sadukejima. Zajedno s farisejima, jo\u0161 jednim protivnicima Isusovog pokreta, sadukeji su dominirali Velikim ve\u0107em ili Sanhedrinom, vrhovnom institucijom judejskog religijskog prava. Po svemu sude\u0107i, sadukeji su posredovali izme\u0111u jevrejskog naroda i rimskih vlasti i protivili se pobunama jevrejskih nacionalista, \u017eele\u0107i da o\u010duvaju status quo i svoj visok polo\u017eaj u dru\u0161tvu. U doktrinarnom smislu, oni su se pridr\u017eavali samo \u201cpisane Tore\u201d i odbacivali su \u201cusmeni zakon\u201d koji su propovedali fariseji. Kao religijsko-politi\u010dka zajednica, sadukeji nisu pre\u017eiveli pad Jerusalima i ru\u0161enje velikog Hrama oko koga je i bila skoncentrisana njihova najve\u0107a mo\u0107.<\/p>\n

Fariseji, druga zna\u010dajna jevrejska zajednica iz Isusova vremena, dosta je pristrasno i negativno opisana u samim jevan\u0111eljima. Re\u010d je tu, zapravo, o polemi\u010dkom naboju s kojim hri\u0161\u0107anski pisci s kraja prvog veka, nakon nestanka Hrama, opisuju jedinu jevrejsku zajednicu koja pre\u017eivljava sukob s Rimljanima. Prvi hri\u0161\u0107ani, koje su ba\u0161 fariseji izbacili iz sinagoga, po\u010dinju jasno da se izdvajaju iz te dominantne judejske tradicije svojim u\u010denjem o Isusu kao Mesiji. Svet u kome je nastalo Matejevo jevan\u0111elje bio je, na primer, svojevrsna arena, popri\u0161te sukoba izme\u0111u hri\u0161\u0107anstva u svom najranijem obliku i tzv. \u201cformativnog judaizma\u201d koji je tako\u0111e bio u procesu konsolidacije nakon uni\u0161tenja Drugog hrama (70. g. n.e.). Neprijateljski stav koji \u201eMatejev Isus\u201c ispoljava prema farisejima o\u010digledno je rezultat unutarnjeg rascepa me\u0111u Jevrejima. Evan\u0111elista i njegova sekta poku\u0161avaju najpre da zadobiju svoje sledbenike u judejskoj sredini, ali nakon neuspeha te svoje prvobitne misije, oni se okre\u0107u ka nejevrejskim slu\u0161aocima u dijaspori. U tom kontekstu treba, svakako, obratiti pa\u017enju na sam zavr\u0161etak jevan\u0111elja: \u201cIdite dakle i nau\u010dite sve narode (M.V.) krste\u0107i ih va ime oca i sina i svetoga Duha\u201d (Mt 28.19). Kao sektarijanci koji nagla\u0161avaju druk\u010dije tuma\u010denje hebrejskog Zakona, i Matejevi dru\u017ebenici su, mo\u017eda, poput Esena, smatrali da ba\u0161 oni predstavljaju \u201cpravi Izrael\u201d. Taj sukob i kona\u010dni raskid izme\u0111u formativnog i matejevskog judaizma ima onaj emocionalni naboj koji je uobi\u010dajen za porodicu \u0161to se raspada. \u0160to su, naime, veze ja\u010de izra\u017eene, to je i sukob intenzivniji. Matejeva zajednica ima, na primer, svoje vlastito mesto okupljanja poznato kao ekklesia, \u201ccrkva\u201d (Mt 16.18 i 18.7), i ta institucija se jasno razlikuje od \u201cnjihovih sinagoga\u201d, tj. zbornica u kojima se okupljaju pripadnici farisejskog judaizma. U toj crkvi apostol Petar, prema Mateju, ima posebno mesto. On je bo\u017eanski nadahnuti vo\u0111a koji svoj autoritet prima od samog Boga. Stav autora jevan\u0111elja je, \u0161tavi\u0161e, da samo njegovo zajedni\u0161tvo, koje je svoje u\u010denje primilo od Isusa Hrista, ispunjava Zakon i Proroke, te tako predstavlja i pravi Izrael. Drugim re\u010dima, Matej veruje kako ba\u0161 njegova religijska zajednica mo\u017ee adekvatno tuma\u010diti i primenjivati Toru. Ali u svom izvornom palestinskom okru\u017eenju ti vernici imaju mnogo manje uspeha od fariseja, predstavnika ranog judaizma. Zato se oni okre\u0107u ka druk\u010dijoj publici, onim sledbenicima koji \u017eive u me\u0161ovitom helenisti\u010dkom svetu jevrejske dijaspore.<\/p>\n

Od fariseja put dalje direktno vodi ka rabinskom judaizmu. Fariseji su bili sasvim posve\u0107eni Tori i njenoj prakti\u010dnoj primeni u svakodnevnom \u017eivotu. Josif Flavije isti\u010de kako su ih savremenici smatrali za najautoritativnije tuma\u010de Zakona. Poput hri\u0161\u0107ana, i fariseji su verovali u vaskrsenje mrtvih, poslednji sud, an\u0111ele, demone i druge \u017eitelje nevidljivog sveta. Poznatiji fariseji su bili Hilel i \u0160amaj, kao i Gamalijel koji je, prema Delima apostolskim, podu\u010davao apostola Pavla. U anegdoti iz tog vremena se veli da je Hilel, na zahtev nekog nejevrejina da objasni su\u0161tinu jevrejskog Zakona dok ovaj stoji na samo jednoj nozi, rekao slede\u0107e: \u201cNe \u010dini drugome ono \u0161to ne \u017eeli\u0161 da drugi tebi \u010dine. To je su\u0161tina Tore. Sve drugo je samo komentar\u201d. Ovaj stav je, kao \u0161to je znano, ne\u0161to docnije na\u0161ao izraza i u novozavetnim jevan\u0111eljima.<\/p>\n

Eseni su bili grupa koja se jasno suprotstavila sadukejima, osporavaju\u0107i njihov autoritet nad Hramom u Jerusalimu. Eseni su se, u znak otpora takvoj instituciji Hrama, povukli u Judejsku pustinju, smatraju\u0107i svoju vlastitu zajednicu za \u201cpravi Hram\u201d ili \u201cnovi Izrael\u201d. Neki autori danas poistove\u0107uju Esene s piscima Kumranskih rukopisa koji su prona\u0111eni u toj istoj pustinji neposredno nakon zavr\u0161etka Drugog svetskog rata. Postoje doista brojne sli\u010dnosti izme\u0111u Kumranaca i Esena, ali i Esena i prvih hri\u0161\u0107ana. Eseni su tako\u0111e \u017eiveli asketskim \u017eivotom i delili svoju imovinu.<\/p>\n

Ziloti su, opet, bili poznati po svom nagla\u0161enom nacionalizmu i fanati\u010dnom nastojanju da proteraju Rimljane iz Palestine. U pristupu Tori oni ispoljavaju fundamentalizam usmeren protiv svih nejevreja. Regrutovali su se uglavnom iz ruralnih krajeva i neretko su dolazili u sukob s rimskim legijama i pre rata 66. godine. U \u0161estoj godini nove ere, jevrejski patriota po imenu Juda Galilejac je, recimo, predvodio oru\u017eanu pobunu koju su Rimljani ugu\u0161ili, ali koja je dala povoda i nade za docnije sukobe s rimskim vlastima. Jedan od Isusovih pristalica, Simon, naziva se u jevan\u0111eljima zilotom. Me\u0111u tim nacionalisti\u010dkim grupama izdvajaju se, najzad, i sikariji koji su, pod vo\u0111stvom Eleazara ben Jaira, zauzeli, pri kraju Jevrejskog rata s Rimljanima, tvr\u0111avu Masada i branili je fanati\u010dno sve do svog masovnog samoubistva u kome je stradalo oko hiljadu mu\u0161karaca, \u017eena i dece. Sikariji su se, verovatno, pojavili jo\u0161 sredinom prvog veka, a ostali su poznati po kidnapovanjima i atentatima na vode\u0107e li\u010dnosti iz jevrejskih krugova vlasti koji su sara\u0111ivali s Rimljanima. U tada\u0161njoj Palestini elita je, ina\u010de, \u010dinila svega oko 10% stanovni\u0161tva, dok je \u010dak 90% njenih \u017eitelja pripadalo selja\u0161tvu.<\/p>\n

U takvom dru\u0161tvenoistorijskom miljeu javio se, i delovao je Isusov pokret, zajednica apostola i drugih sledbenika koji su Isusa iz Nazareta smatrali za Mesiju najavljenog u delima proroka. Mogli bismo re\u0107i da su ti prvi, jevrejski hri\u0161\u0107ani, bili jedna od brojnih religijskih grupa koje se pojavljuju na istorijskoj sceni Palestine, a docnije i jevrejske dijaspore, tokom prvog veka n.e. U kojoj meri je razumevanje tog najranijeg, judeo-hri\u0161\u0107anskog perioda u istoriji nove religije zna\u010dajno i za razumevanje njene najzna\u010dajnije li\u010dnosti \u2013 Isusa Nazare\u0107anina? Zanimljivo je da neki savremeni istori\u010dari judaizma i hri\u0161\u0107anstva, poput Roberta Ajzenmana, smatraju da je ba\u0161 Isusov brat Jakov klju\u010d za razumevanje najranije hri\u0161\u0107anske crkve i glavna karika koja povezuje judaizam prvoga veka s novom, hri\u0161\u0107anskom religijom. Ajzenman, na primer, tvrdi da ko god, i \u0161ta god je, bio Jakov, brat Isusov, to je morao biti i sam Isus. Jakov Pravedni bi, drugim re\u010dima, bio klju\u010d za razumevanje istorijskog Isusa. S druge strane, prema ovom autoru, hri\u0161\u0107anska Crkva je vrlo rano po\u010dela da potiskuje Jakovljevu ulogu i zna\u010daj i na prvo mesto stavlja apostole poput Pavla i Petra. U svakom slu\u010daju, primarni izvori za prou\u010davanje tog vrlo zna\u010dajnog perioda izme\u0111u 40-ih i 60-ih godina prvog veka, kao \u0161to su Pavlova pisma (npr. Galatima) ili Dela apostolska, ne negiraju va\u017enost koju je Jakov imao u tim najranijim hri\u0161\u0107anskim zajednicama. Naprotiv.<\/p>\n

Kako, najzad, u istorijskom smislu, razumeti tradiciju o Isusovom hap\u0161enju, osudi i pogubljenju pod rimskim vlastima, koja je vrlo detaljno opisana u novozavetnim jevan\u0111eljima? U opisu tog doga\u0111aja mo\u017eemo prepoznati neke sli\u010dnosti, ali i bitne razlike u odnosu na stradanja drugih mesijanskih lidera toga vremena i progona njihovih zajednica. Josif Flavije, na primer, potvr\u0111uje da su sli\u010dne mesijanske, apokalipti\u010dke ideje bile dosta ra\u0161irene me\u0111u Isusovim savremenicima. Eshatologija je, zapravo, me\u0111u starim Jevrejima oduvek bila ne samo religijska, ve\u0107 i politi\u010dka stvar.<\/p>\n

Osvrnimo se ovde kratko na delatnost dvojice religijskih lidera iz sredine prvog veka koji su, kao i Isus, zbog svojih \u201cneobi\u010dnih\u201d ideja do\u0161li pod udar rimskih vlasti. Jedan od te dvojice ljudi bio je Teuda, vo\u0111a mesijanskog pokreta u Judeji tokom ranih \u010detrdesetih godina, dakle, nedugo nakon Isusove smrti. Flavije ga naziva \u201c\u010darobnjakom\u201d (goes), dok je sam Teuda sebe smatrao za proroka. Tako je on jednom prilikom ubedio svoje sledbenike da pokupe sve \u0161to imaju i po\u0111u s njim na reku Jordan gde je obe\u0107ao da \u0107e na\u010diniti \u010dudo. Na njegovu zapovest reka \u0107e se, naime, povu\u0107i i dozvoliti njegovoj dru\u017eini da pre\u0111e na drugu stranu, u obe\u0107anu zemlju, gde \u0107e za Izrael otpo\u010deti jedno novo doba. Prema nekim izvorima, Teuda i njegovi ljudi bili su naoru\u017eani. U svakom slu\u010daju, rimski prokurator Fadus (44-46. n.e.) poslao je na Teudu konjicu koja je iznenadila njegovu grupu. Mnogi su tom prilikom ubijeni, dok je samom Teudi odrubljena glava. Procenjuje se da je ovaj pokret brojao oko 400 pristalica.<\/p>\n

Drugi takav mesijanski lider, koga Josif tako\u0111e naziva \u010darobnjakom i la\u017enim prorokom, bio je \u010dovek koga su savremenici zvali Egip\u0107anin (Dela apostolska 21.38). Poput Teude, i on je za sebe tvrdio da je prorok, a Flavije o njemu ostavlja dva razli\u010dita zapisa. Prema Starinama (20.8.6), Egip\u0107anin dolazi u Jerusalim i tu organizuje svoj pokret. Jedna ve\u0107a grupa ljudi kre\u0107e s njim iz Jerusalima na Maslinovu goru, van gradskih zidina. Egip\u0107anin tu najavljuje da \u0107e se zidine Jerusalima sru\u0161iti na njegovu zapovest i tako omogu\u0107iti sledbenicima da nesmetano u\u0111u. U Josifovom ranijem spisu, Jevrejskom ratu (2.13.5), veli se da se \u010dak 30.000 ljudi okupilo u pustinji oko Egip\u0107anina, odakle su se potom svi uputili na Maslinovu goru. Nikakvo \u010dudo nije tu najavljeno, grupa se samo pripremala za oru\u017eani napad na Jerusalim. Josif Flavije, koji, kao rimski gra\u0111anin, nije odobravao ovakve aktivnosti, trudio se da Egip\u0107anina tu prika\u017ee kao vojnog lidera, pobunjenika, a ne kao religijskog vo\u0111u. U svakom slu\u010daju, pre nego \u0161to je napad i mogao biti izveden, Rimljani su poslali svoje trupe protiv pobunjenika, pa su tako mnogi ubijeni ili uhap\u0161eni, a sam Egip\u0107anin je jedva uspeo da pobegne.<\/p>\n

Uz pomo\u0107 ovih istorijskih paralela poku\u0161ali smo da poka\u017eemo kako, pre ru\u0161enja Jerusalimskog hrama, li\u010dnosti poput Isusa iz Nazareta nisu bile neobi\u010dna pojava u Galileji i Judeji. Bilo je tu, dakle, i drugih u\u010ditelja mudrosti i Zakona (Tore), harizmatskih lidera, \u010dudotvoraca, proroka i ljudi koji su za sebe tvrdili da su mesije. Ono \u0161to je, me\u0111utim, posebno zanimljivo kada je re\u010d o Isusu jeste da je on, bar prema opisima evan\u0111elista, na jedan originalan, kreativan na\u010din, u jednoj li\u010dnosti objedinjavao sve te razli\u010dite sposobnosti, harizmatske darove i misti\u010dka znanja. Prema jevan\u0111eljima, njegovi savremenici ga prepoznaju \u010das kao proroka, \u010das kao sveca (hasida), kao u\u010ditelja (rabina), ali i kao mesijanskog \u201ekralja Judejskog\u201c. Sam Isus je najvi\u0161e zaokupljen carstvom bo\u017ejim, a njegove metafore i parabole o carstvu dolaze uglavnom iz ruralnog konteksta Galileje u kojoj je najvi\u0161e propovedao.<\/p>\n

Kada Isusovu delatnost, hap\u0161enje i osudu uporedimo s doga\u0111ajima vezanim za ranije spomenute mesijanske lidere, jedna od najva\u017enijih razlika je, svakako, u tome \u0161to, osim Isusa, niko drugi iz njegove zajednice nije bio uhap\u0161en ili pogubljen u vezi s doga\u0111ajima koji su usledili uo\u010di Pashe u Jerusalimu. Mo\u017eemo samo pretpostavljati za\u0161to je to bilo tako. Reklo bi se, najpre, na osnovu onoga \u0161to se zna iz oskudnih izvora, da Isusov pokret nije ni u kom slu\u010daju bio militantan. Najbli\u017ei sledbenici, apostoli, nisu bili ni toliko brojni, pa, prema tome, nisu predstavljali ni vidljivu opasnost za rimske vlasti. S druge strane, Isusovo u\u010denje o carstvu bo\u017ejem, mesijanskom pozivu, kao i implikacije tog u\u010denja na dru\u0161tvenoistorijsku realnost Judeje uo\u010di rata s Rimljanima, mogli su da predstavljaju izvesnu smetnju vlastima, osobito u vreme kada se veliki broj jevrejskih hodo\u010dasnika okupio u Jerusalimu da proslavi Pashu. U tom kontekstu bi se \u010dak moglo pretpostaviti da su glasine koje su kru\u017eile oko Isusa i njegove zajednice do\u0161le i do Pontija Pilata i da je Isusovo hap\u0161enje i raspe\u0107e moglo uslediti kao nekakvo egzemplarno ka\u017enjavanje jednog religijskog lidera da bi se spre\u010dile potencijalne pobune u Jerusalimu i Judeji u tom, ina\u010de, vrlo burnom istorijskom periodu. U skladu s tim je izve\u0161taj o tome da je Isus bio tajno, tokom no\u0107i uhap\u0161en i predat rimskim vlastima, a onda i relativno brzo pogubljen, tako da nije postojao rizik od \u0161ire narodne pobune. \u010cini se da je kazna koja je usledila bila vi\u0161e usmerena ka tome da se umire \u201cmnogi ljudi\u201d u Jerusalimu (pollo\u00ec u Mk, odnosno ho ple\u00eestos \u00f3hlos u Mt), koji Isusa, ina\u010de, prepoznaju kao Mesiju jo\u0161 nedelju dana uo\u010di Pesaha, nego \u0161to je sam pokret, predvo\u0111en tim Mesijom, predstavljao realnu opasnost za Rimljane. Time bi se donekle mogla objasniti i \u010dinjenica da niko drugi od Isusovih sledbenika nije stradao zajedno s njim, ve\u0107 su se, onako malobrojni, i oni sami razbe\u017eali kada su videli da stvar postaje vrlo ozbiljna. Hristovo pogubljenje na krstu je, doista, bilo brzo, nemilosrdno i \u0161okantno, \u0161to je upravo efekat koji bi Rimljani \u017eeleli da postignu. Tek docnije su autori i redaktori jevan\u0111elja na\u010dinili poku\u0161aj da ubla\u017ee ulogu rimskih vlasti i krivicu za Isusovu smrt u ve\u0107oj meri prebace na druge Jevreje i njihove lidere u Jerusalimu. U Konstantinovo doba, kada hri\u0161\u0107anstvo postaje i zvani\u010dna religija Rimske imperije (i kada ovi tekstovi poprimaju i svoj zavr\u0161ni oblik), hri\u0161\u0107ani su morali biti dosta obazrivi i \u201cpoliti\u010dki korektni\u201d u na\u010dinu na koji su prikazali smrt svoga Mesije. Tu je, sasvim sigurno, do\u0161lo i do izvesnog retu\u0161iranja i skidanja bar dela odgovornosti s rimskih vlasti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to niko od Isusovih sledbenika nije stradao zajedno s njim, ve\u0107 su se, onako malobrojni, i oni sami razbe\u017eali?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-177582","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/177582","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=177582"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/177582\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=177582"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=177582"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=177582"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}