{"id":176749,"date":"2015-04-02T09:45:14","date_gmt":"2015-04-02T07:45:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=176749"},"modified":"2015-04-02T09:45:14","modified_gmt":"2015-04-02T07:45:14","slug":"putinova-doktrina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/04\/02\/putinova-doktrina\/","title":{"rendered":"Putinova doktrina"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Skobov<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Koncepcija takozvanog ograni\u010denog nuklearnog rata koju je sredinom 70-ih formulisao tada\u0161nji ameri\u010dki ministar odbrane D\u017eejms \u0160lezinger, izazvala je tokom tih godina veoma velike diskusije. Do tada se u vojnim, pa i civilnim krugovima oba hladnoratovska tabora smatralo da nuklearni rat izme\u0111u SAD i SSSR mo\u017ee biti samo totalan \u2013 do potpunog uni\u0161tenja protivnika. Pri \u010demu nijedna od suprotstavljenih strana nije posedovala tehni\u010dke mogu\u0107nosti da nanese takozvani prvi, potpuno obezoru\u017eavaju\u0107i udar i da se tako za\u0161titi od podjednako fatalnog uzvratnog udara kao odmazde. U brojnim lansirnim postrojenjima obe strane, bio je sme\u0161ten tek deo strate\u0161kih raketa i daleko od toga da je potencijalni protivnik bio u stanju da ih sve ta\u010dno locira. Deo tih raketa je mogao biti lansiran i u trenutku kada je raketa protivnika koji je naneo prvi udar pogodila mesto odakle ona pole\u0107e. Osim toga, nuklearni arsenal je podrazumevao i rakete na takozvanom borbenom de\u017eurstvu, sme\u0161tene u podmornicama i strate\u0161kim bombarderima.<\/p>\n

Dakle, sve je govorilo u prilog tome da \u010dak i kada bi se jedna od strana odlu\u010dila na preventivni udar, te\u0161ko da bi mogla da ga realizuje a da se istovremeno ne izlo\u017ei opasnosti od uni\u0161tenja. SAD su 1980. u svom arsenalu imale 15 hiljada, a SSSR 10 hiljada nuklearnih glava. Koliko bi nuklearnih glava jedna od strana morala da upotrebi da bi potpuno \u201eimobilisala\u201c protivnika? U nau\u010dnim krugovima se pojavila teorija po kojoj bi istovremena eksplozija samo 500 nuklearnih punjenja izazvala takozvanu \u201enuklearnu zimu\u201c, fenomen koji bi ubrzo totalno uni\u0161tio sve vi\u0161e forme \u017eivota na planeti. Optimisti su tvrdili da bi bilo dovoljno i 300. Govorkalo se da nau\u010dnici u svojim izjavama namerno smanjuju broj eksplozija dovoljnih da izazovu \u201enuklearnu zimu\u201c da bi ohladili usijane glave politi\u010dara. Mada, istini za volju, bilo je malo onih koji su bili voljni da ovaj teoretski model i eksperimentalno proveravaju.<\/p>\n

Sopstveno uni\u0161tenje kao posledica prvog udara s ciljem odmazde, bilo je glavni faktor odvra\u0107anja obe strane. Radi izbegavanja ozbiljnijih poraza u vojnim operacijama vo\u0111enih konvencionalnim oru\u017ejem, \u0160lezinger je lansirao doktrinu koja je dopu\u0161tala ograni\u010denu primenu nuklearnog oru\u017eja. Na primer, u slu\u010daju proboja na teritoriju neke od zemalja \u010dlanica NATO-a u Evropi, saglasno ovoj doktrini bi se izvr\u0161ilo par nuklearnih udara ograni\u010denih na mesta najve\u0107e koncentracije snaga Var\u0161avskog ugovora. Teroretski je takav scenario bio verovatan, jer su snage Var\u0161avskog ugovora bile brojnije i bolje naoru\u017eane, posebno tenkovima. Naravno, SSSR je mogao da odgovori istom merom, ali zato bi njegov prodor na evropsko tle bio zaustavljen. To jest, \u0160lezingerova doktrina je pretpostavljala da \u0107e se tokom primene naizmeni\u010dnih ograni\u010denih nuklearnih udara, obe strane truditi da sa\u010duvaju simetriju.<\/p>\n

Sovjetska strana je na to odgovorila burnim negodovanjem. Sovjeti su optu\u017eili Amerikance da se neodgovorno igraju vatrom. Bilo kakav ograni\u010deni nuklearni rat je prosto nemogu\u0107; bilo kakva, \u010dak i jednokratna primena nuklearnog oru\u017eja \u0107e neizostavno pokrenuti rastu\u0107u spiralu me\u0111usobnih uzvratnih udara; nijedna od zara\u0107enih strana se ne\u0107e zaustaviti sve dok ne potro\u0161i \u010ditav svoj nuklearni arsenal; \u0160lezinger \u0161iri opasne iluzije o tome da je primena nuklearnog oru\u017eja mogu\u0107a i da se pri tome sveop\u0161ta pogibija svetskih razmera mo\u017ee izbe\u0107i; ne smeju se smi\u0161ljati scenariji nuklearnih ratova \u201ebez fatalnih posledica\u201c, ve\u0107 naprotiv, treba u\u010diniti sve kako bi same rasprave o ovakvim ratovima bile nedopustive \u2013 bile su neke od burnih reakcija na \u0160lezingerovu doktrinu.<\/p>\n

Svet se od tada mnogo promenio. \u010cetvrt veka je \u017eiveo s realnim ose\u0107ajem i idejom da je nuklearni rat zaista nemogu\u0107. Ne\u0107emo zasmejavati na\u0161e \u010ditaoce pretpostavkom da je to povezano sa op\u0161tim moralnim progresom \u010dove\u010danstva. Savremeni \u010ditalac u takav progres ne veruje. On vrlo dobro zna prave razloge. Danas u svetu nema te zemlje koja bi bila sposobna da nekoj nuklearnoj sili primenom konvencionalnog oru\u017eja pripreti okupacijom njenih teritorija, ru\u0161enjem njene dr\u017eavnosti ili uni\u0161tavanjem njenog dru\u0161tvenog ure\u0111enja, to jest da je stavi pred dilemu: ili \u0107e\u0161 nestati, ili \u0107e\u0161 morati da izvr\u0161i\u0161 preventivni nuklearni udar. \u0160to se Evrope ti\u010de, sve je jasno: danas je broj\u010dani odnos u konvencionalnom naoru\u017eanju izme\u0111u NATO-a i Ruske Federacije upravo obrnut onome koji je bio aktuelan krajem sovjetske epohe. A perspektiva invazije miliona \u201eljutih \u017eutih\u201c, preko Urala i Povolo\u017eja u pravcu Moskve, \u010dak i u glavama najma\u0161tovitijih je isuvi\u0161e daleka.<\/p>\n

Kada se ose\u0107a\u0161 bezbednim, mo\u017ee\u0161 sebi da dozvoli\u0161 misli o sveop\u0161tim dostignu\u0107ima, o apsolutnoj vrednosti ljudskog \u017eivota, o neprihvatljivoj primeni u principu najneselektivnog i najprljavijeg oru\u017eja, o tome da \u0107e onaj ko prvi prekora\u010di ovu barijeru biti zauvek proklet od strane \u010ditavog \u010dove\u010danstva. Ali koliko god vam to sada izgledalo sme\u0161no, tako se razmi\u0161ljalo i u vreme kada se smatralo da je globalni sukob SSSR-a i SAD verovatan. \u010cudna dikcija Leonida Ilji\u010da Bre\u017enjeva koja je kod mnogih sovjetskih gra\u0111ana izazivala podsmeh, bila je zapravo posledica rane koju je zadobio u Drugom svetskom ratu. On je na svojoj ko\u017ei osetio sve strahote rata, a nekada\u0161nje vojno savezni\u0161tvo je u njegovim se\u0107anjima na te\u0161ke godine rata imalo veliki zna\u010daj. Ali u godinama posle Bre\u017enjeva, dok je svet opu\u0161teno u\u017eivao u ose\u0107anju pune bezbednosti, u Rusiji je na vlast stupilo pokolenje apsolutnih cinika, ljudi kojima je tu\u0111a svaka sentimentalnost. I to su ti koji sada prete prvim nuklearnim udarom.<\/p>\n

Nedavno emitovani televizijski film \u201eKrim \u2013 put u domovinu\u201c je zapravo zvani\u010dna objava nove vojne doktrine Ruske Federacije. Ona se u korenu razlikuje od one koja je jo\u0161 uvek formalno na snazi i koja dopu\u0161ta primenu nuklearnog oru\u017eja isklju\u010divo u slu\u010daju realne pretnje samom postojanju Rusije, na primer u slu\u010daju da ruska armija nije u stanju da spre\u010di okupaciju svoje zemlje. Va\u017ee\u0107a doktrina je u stvari reprodukcija \u0160lezingerove. Putinova doktrina je ne\u0161to sasvim drugo. On izjavljuje da je spreman na prvi nuklearni udar ako se bilo ko usudi da ga spre\u010di da iz susednog dvori\u0161ta uzme tu\u0111u \u201eigra\u010dku\u201c, ako mu zasmeta u realizaciji slede\u0107eg osvaja\u010dkog pohoda, u slu\u010daju da se neko osmeli da mu se ne preda bez borbe ili mu se, ne daj bo\u017ee, ozbiljno suprotstavi.<\/p>\n

\u201eKrimski film\u201c se pojavio ba\u0161 u vreme kada ponovo slu\u0161amo zabrinjavaju\u0107a saop\u0161tenja o pripremama za napad na Donbas, a ruska armija izvodi u par poslednjih godina najmasovnije manevre \u0161irom Rusije. Ucena? Nesumnjivo \u2013 da. Blef? Uveren sam da jeste, ali problem je u tome \u0161to zapadni lideri ne mogu da se pouzdaju u to. \u010cim je pretnja izre\u010dena, oni su obavezni da razmotre sve mogu\u0107nosti njene realizacije i da pripreme plan odgovora na nju. U svakom slu\u010daju, Putin je skinuo zabranu sa ove tabu teme, smaknuo psiholo\u0161ki pokrov pod kojim se ve\u0107 nekoliko decenija krila rasprava o nuklearnom ratu kao mogu\u0107em obliku me\u0111unarodnih odnosa. I ceo svet, koliko god da mu se to ne svi\u0111a, mora\u0107e ponovo da se navikava na onaj stari smrad me\u0111unarodne politike sile, da promi\u0161lja mogu\u0107e posledice i da se prise\u0107a faktora ve\u0107 proverenog u istoriji, o neminovnosti fatalne odmazde koja spre\u010dava odluku agresora da nanese prvi nuklearni udar.<\/p>\n

Nije nimalo slu\u010dajno da je op\u0161teprihva\u0107ena me\u0111unarodna koncepcija bezbednosti i mira, stvorena i razra\u0111ena posle Drugog svetskog rata, u sebi sadr\u017eavala ne samo odricanje od primene sile, ve\u0107 i odricanje od same pretnje da se ta sila primeni. A kada je ta pretnja izre\u010dena od strane jedne od nuklearnih supersila, ona nas automatski sve zajedno prenosi u jedan drugi svet u kojem bezbednost vi\u0161e ne postoji. Pretnja ove vrste sudbinu \u010ditavog \u010dove\u010danstva preme\u0161ta na stupanj ni\u017eeg reda, iz sveta u kojem je prvi nuklearni udar prakti\u010dno nezamisliv, u svet u kojem on \u010dinom pretnje odjednom postaje zamisliv. I \u0161ta sad mo\u017ee da uradi poslednji aktuelni despot dinastije Kim da bi sa\u010duvao velikim trudom i porodi\u010dnim nasledstvom zara\u0111enu reputaciju najopasnije budale na planeti? Njegova reputacija je bila zasnovana isklju\u010divo na tome da je on taj koji sebi sme da dozvoli ono \u0161to niko drugi ne sme \u2013 otvoreno ucenjivanje sveta nuklearnim ratom. A kada time po\u010dinje da se bavi i dr\u017eava iz kruga takozvanih \u201esolidnih\u201c zemalja, to nije samo ukidanje ekskluziviteta porodice Kim, ve\u0107 i otvaranje novih mogu\u0107nosti da se pretnja realizuje, \u0161to naravno jo\u0161 vi\u0161e sni\u017eava nivo bezbednosti.<\/p>\n

Jer stvar nije samo u bezumlju porodice Kim. Kada se ucenjiva\u010du povla\u0111uje, logika igre pod nazivom nuklearna ucena, za sobom neizostavno povla\u010di neprestano pove\u0107avanje uloga. Govore\u0107i danas o tome da je u slu\u010daju otpora prilikom aneksije Krima bio spreman da ruski \u201enuklearni potencijal dovede u stanje borbene gotovosti\u201c, Putin zapravo upozorava da \u0107e na isti korak biti spreman i ako nai\u0111e na te\u0161ko\u0107e prilikom budu\u0107ih osvajanja Odese, Dnjepropetrovska i Harkova. Sutra \u0107e po\u010deti da ma\u0161e nuklearnim pendrekom i tra\u017eiti da se natovski sistem PRO ukloni iz zone koja je, kako se njemu \u010dini, isuvi\u0161e blizu na\u0161ih granica. A prekosutra, jer ga Zapad vre\u0111a svojim tuma\u010denjem doga\u0111aja iz Drugog svetskog rata. I \u0161to dublje bude zalazio, te\u017ee \u0107e mo\u0107i da se zaustavi. Ako jednom ustukne i time poka\u017ee da je ucena bila samo blef, sve \u0161to je u prethodnom toku igre zaradio, bez traga \u0107e nestati. U strahu da \u0107e prestati da ga se pla\u0161e, ova logika ga u jednom trenutku mo\u017ee naterati i da realizuje svoju pretnju. I zato, da bi se umanjile \u0161anse da on jednoga dana zaista pritisne to kobno dugme, Putinu se \u0161to pre mora pru\u017eiti odlu\u010dan otpor.<\/p>\n

Zapad \u0107e hteo-ne hteo sada morati da gradi svoju strategiju bezbednosti polaze\u0107i od toga da je nuklearni napad iz Rusije mogu\u0107. On mo\u017ee da se samozavarava i da se pravi kao da nije \u010duo pretnje, da samog sebe smiruje mantrama da dana\u0161nji sukob s Rusijom nema ideolo\u0161ki karakter (i te kako ima!), da se nada da \u0107e \u201esve samo od sebe pro\u0107i\u201c (jer na kraju krajeva, \u010dak ni Putin nije ve\u010dan). Zapad mo\u017ee da se pona\u0161a kao Staljin koji je dodvoravanjem Hitleru poku\u0161ao da na kratko odlo\u017ei ve\u0107 gotovo sasvim izvesnu invaziju nacista. A mo\u017ee i da odgovori odlu\u010dnim i o\u0161trim izjavama da je izre\u010dene pretnje odli\u010dno razumeo, da ih razmatra realnim, da smatra da su one potpuno neprihvatljive, da je spreman da primi prvi udar i da na njega adekvatno odgovori.<\/p>\n

Ucenjiva\u010di iz Kremlja mo\u017eda ra\u010dunaju na to da \u0107e Zapad odmah kapitulirati, ne toliko zbog straha od ljudskih \u017ertava, koliko zbog straha od dalje eskalacije sukoba izazvanog neophodno\u0161\u0107u uzvratnog nuklearnog udara. Jer ako Zapad primljeni nuklearni udar ostavi bez odgovora, za njega bi to bio potpuni moralni i politi\u010dki krah. Zar onda za njih ne bi bilo bolje da se odmah predaju? Me\u0111utim, oslanjaju\u0107i se na svoje, kroz istoriju natalo\u017eene bogate privredne, nau\u010dne i kulturne zalihe, evroatlanska civilizacija bi taj jednokratni demonstracioni udar putinske Ruske Federacije mogla i da \u201epropusti\u201c, da na njega ne odgovori simetri\u010dno, to jest da ne uzvrati nuklearnim udarom.<\/p>\n

Zapad je danas u stanju da preduzme korake kojima bi putinski re\u017eim bio prakti\u010dno oduvan silinom udara od eksplozije svojih nuklearnih glava. Bilo kakav, makar i jedan jedini nuklearni napad izvr\u0161en \u010dak i van teritorije neke od \u010dlanica NATO, jednim mahom bi svaku dalju saradnju sa Rusijom gurnuo u oblast koja bi bila van svake diskusije. To vi\u0161e ne bi bili razgovori o nekakvim sankcijama. Bila bi to potpuna ekonomska blokada s hermeti\u010dkim zatvaranjem svih njenih granica i zaplenom sve njene imovine zate\u010dene van zemlje. Bio bi to totalni ekonomski rat protiv Rusije, ne rat s ciljem prinude na mir, ve\u0107 rat do njenog potpunog uni\u0161tenja. \u010cak i kada bi stanovnici Evrope bili prinu\u0111eni da se vrate na davno zaboravljeni sistem snabdevanja putem bonova ili ta\u010dkica, a da gas, vodu i struju koriste samo dva sata dnevno, zapadna ekonomija bi taj rat izdr\u017eala. Jer posle pre\u017eivljenog nuklearnog udara, to bi bili stanovnici druga\u010dije Evrope. Rusiju bi tada do\u010dekala apsolutna izolacija, mrkli mrak, sveop\u0161te siroma\u0161tvo i potpuna nau\u010dno-tehnolo\u0161ka degradacija. A kada Zapad jednoga dana stvori nove tehnologije koje \u0107e mu omogu\u0107iti da neutralizuje i sterili\u0161e sav ruski nuklearni potencijal, Rusija vi\u0161e ne\u0107e imati \u010dime da mu odgovori.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Grani.ru<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zapad \u0107e hteo-ne hteo sada morati da gradi svoju strategiju bezbednosti polaze\u0107i od toga da je nuklearni napad iz Rusije mogu\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-176749","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/176749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=176749"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/176749\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=176749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=176749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=176749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}