{"id":176188,"date":"2015-03-27T07:50:31","date_gmt":"2015-03-27T06:50:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=176188"},"modified":"2015-03-28T10:46:46","modified_gmt":"2015-03-28T09:46:46","slug":"izaberi-svoje-prosvetljenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/03\/27\/izaberi-svoje-prosvetljenje\/","title":{"rendered":"Izaberi svoje prosvetljenje"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dominic Green<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Nekada davno, pre nego \u0161to je \u201eprosvetljenje\u201c bilo povezano samo sa meditacijom i jogom, postojalo je Prosvetiteljstvo: filozofska revolucija iz 17. i 18 veka koja je oblikovala moderni zapad. Pre nego \u0161to su prosvetitelji otkrili prirodna prava, ve\u0107ina ljudi nije imala nikakva prava, sloboda govora je bila veoma ograni\u010dena, a vladari nisu odgovarali pred sudom javnosti. Ideali prosvetiteljstva su danas op\u0161te prihva\u0107eni: tolerancija i jednakost, razum i nauka, obrazovana i anga\u017eovana javnost. Ali njeni principi su se vremenom odvojili od njene prakse.<\/p>\n

Prosvetiteljstvo je ono \u0161to istori\u010dari nazivaju \u201evelikim narativom\u201c (slobodno dodajte zlobni osmeh). Koliko su morali da budu budalasti ti kostimirani sanjari, kada su verovali u sticanje znanja, dostojanstvo svakog pojedinca i pravo da se misli, govori i moli po svom izboru. I koliko smo zaista pametniji mi, dok za takva pitanja uop\u0161te ne marimo skroluju\u0107i po svojim ekranima? \u0160to bi rekao G. K. \u010cesterton: \u201eSve je bitno \u2013 osim svega\u201c.<\/p>\n

Zvu\u010di ironi\u010dno, ali ideju neprekidnog progresa dugujemo nasle\u0111u prosvetiteljstva. Pre modernog doba, napredak se odvijao po volji svevi\u0161njeg boga, a kraljevi i kler su bili nosioci moralnog autoriteta. Da bismo ga razumeli, treba da se dogovorimo \u0161ta je to prosvetiteljstvo. Svi se sla\u017eu da se ono dogodilo, ali mi\u0161ljenja se razilaze ako se postave pitanja kada, za\u0161to i gde. Ono je te\u017eilo nauci zasnovanoj na razumu i otkrivanju univerzalnih principa na kojima po\u010diva svet. Ali na\u0161 pogled na svet je postao lokalan. Posle 1989. i smrti marksizma, jednog od najve\u0107ih narativa prosvetiteljstva, istori\u010dari su ga izdelili na manje celine, kao arhitekti stanove. Zato nam se danas \u010dini da je bilo vi\u0161e tih prosvetljenja. Francuski dendiji koji lucidno raspravljaju o Razumu i ukidanju crkve. Zajapureni Britanci koji sa klareta prelaze na kafu i razmatraju upotrebe \u201enevidljive ruke\u201c Adama Smita. Prakti\u010dni Amerikanci koji u divljini otkrivaju svoja prirodna prava. Nemci koji skidaju ode\u0107u i zbli\u017eavaju se s prirodom. Jevreji koji ostaju obu\u010deni i zbli\u017eavaju se s Nemcima. Svi se prosvetljuju, ali svako na svoj na\u010din.<\/p>\n

Sa ili bez golih Nemaca, to nije sve. Prosvetiteljstvo je \u0161irok fenomen \u2013 samu re\u010d \u010desto koristimo kao sinonim za \u201emoderni \u017eivot\u201c \u2013 ali njegovi rezultati zavise od lokalnih varijacija. To je kao odnos klime i vremenskih prilika: njihova raznovrsnost potvr\u0111uje postojanost klimatskih uslova, ali je njihov odnos uvek nestabilan. Vi\u0107enco Ferone, autor knjige Enlightenment: History of an Idea \/ Prosvetiteljstvo: istorija jedne ideje, prosvetiteljstvo naziva \u201ekentaurom\u201c, nemogu\u0107om kombinacijom. U pitanju je niz apstraktnih filozofskoh ideala, ali i pro\u017eivljenog istorijskog iskustva ispunjenog svakodnevnim razo\u010darenjima i nepravilnostima. Znamo kako bi kentaur trebalo da izgleda, ali ga nikada nismo videli u realnom \u017eivotu.<\/p>\n

\u201e\u010covek uvek treba da te\u017ei preko svog doma\u0161aja\u201c, napisao je Brauning, \u201ejer \u010demu bi ina\u010de slu\u017eila nebesa?\u201c Prosvetiteljstvo je bilo prva moderna \u201eteorija svega\u201c. Ukidanje imperija, robova i sve\u0161tenika; dajte nam nacije, slobodne umove i slobodnu javnost. Apsolutna spoznaja sveta vodi napretku dru\u0161tva. Tako je ukratko glasila teorija. U praksi, neke od lokalnih verzija su bile zastra\u0161uju\u0107e, jer su teoreti\u010dari prosvetiteljstva bili uvereni da sve znaju najbolje. Bio je to pokret intelektualaca koji su ga \u010desto prilago\u0111avali sebi samima. Bili su ponosni na svoju nepotkupljivu moralnost ali, ba\u0161 kao i srednjovekovni sve\u0161tenici \u010diju su mo\u0107 preuzeli, posmatrali su svet sa visine svog privilegovanog polo\u017eaja. Volter je kritikovao crkvu, ali je religiju smatrao dobrim sredstvom kontrole plebsa: bolje je da se mali \u010dovek hvata vere nego oru\u017eja. Ruso je prezirao autoritete, ali je podr\u017eavao prosve\u0107eni apsolutizam koji \u201eljude prisiljava da budu slobodni\u201c.<\/p>\n

Gete je govorio: \u201eDanas nema sumnje da svetsku istoriju povremeno treba pisati od po\u010detka\u201c. Istorijski gledano, menad\u017eerski elitizam se ispostavio kao pouzdani put u pakao. Dana\u0161nji tehnokrati jure za fatamorganom savr\u0161enstva, navodno za na\u0161e dobro. Lorens Lesig nam predla\u017ee da napustimo osamnaestovekovne ideale intelektualne svojine i ustava; mo\u017eda bi Google mogao da sponzori\u0161e Drugu ustavnu konvenciju? Kes Sanstajn smatra da ljudi nisu u stanju da sami donose odluke i da vlade treba da nas \u201egurnu\u201c ka \u201ezdravim\u201c izborima. Za\u0161to bismo stalno jeli kola\u010de kada mogu da nas prisile na slobodu izbora \u0161vedskog stola? Na ove odbojne ideje bi do\u0161ao i jedan Ruso, da danas radi u marketingu. One su odraz sve ve\u0107eg jaza izme\u0111u vladaju\u0107e klase i klase pot\u010dinjenih, izme\u0111u stalnih i privremenih, bogatih i siroma\u0161nih.<\/p>\n

Veli\u010dina prosvetiteljstva nije toliko u njegovim idealima koliko u na\u0161im naporima da ih razumemo. U tome je i njegova tragedija. Istorija se odvija na ni\u010dijoj zemlji izme\u0111u teorije i prakse. Ali ni\u010dija zemlja \u2013 ekonomska, socijalna i politi\u010dka \u2013 lo\u0161e je mesto za \u017eivot na modernom zapadu. Prosvetiteljstvo nikada nije automatski podrazumevalo demokratiju. Put od ideala prirode do politike prirodnog prava \u010desto se zaglavljivao u tom blatu ni\u010dije zemlje realne istorije. U intelektualnom smislu, prosvetiteljstvo je oduvek bilo elitno. A u biznisu, komercijalna realnost odnosi prevagu nad pitanjima etike.<\/p>\n

Ideali nau\u010dnog istra\u017eivanja i slobodne razmene ideja su pre\u017eiveli, ali po cenu slabljenja prosvetiteljskog nasle\u0111a koje je oblikovalo demokratsku nacionalnu dr\u017eavu gra\u0111anske tolerancije, istinske slobode govora i anga\u017eovane i obrazovane javnosti. Na slobodnom tr\u017ei\u0161tu ameri\u010dke duhovnosti, \u201eprosvetljenje\u201c se svelo na znojenje na treningu joge, gde je bodhi li\u010dna, a nikada politi\u010dka stvar. Obrazovana srednja klasa postaje luksuz koji sebi vi\u0161e ne mo\u017eemo da priu\u0161timo. Ako ni\u0161ta ne propada toliko kao uspeh, onda je prosvetiteljstvo propalo grandiozno.<\/p>\n

\u201eStvori svoj sistem ili \u0107e te drugi porobiti\u201c, rekao je Vilijam Blejk pun romanti\u010darskih sumnji u razum i planirano dru\u0161tvo. Kada vizionari po\u010dnu da planiraju u na\u0161e ime, na\u0161a obaveza je da im se suprotstavimo. Kao \u0161to ka\u017ee Kant, mi jesmo autonomna bi\u0107a, ali pod uslovom da se tako pona\u0161amo. Ako elitama prepustimo intelektualni posao dono\u0161enja odluka, ili se predamo hlebu i igrama digitalne zabave, nemamo prava da se \u017ealimo na rezultate. Pre doba prosvetiteljstva, ljudi su roptali pod surovim vladarima i \u017eiveli u neslobodi. Prosvetiteljstvo je ponudilo alternativu, ali ona uvek iznova mora da se afirmi\u0161e: delovanjem javnosti, intelektualnim anga\u017emanom i glasanjem na izborima. Ima\u0107emo svoje prosvetljenje ili \u0107e nam neko drugi nametnuti svoje.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Atlantic<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istorija se odvija na ni\u010dijoj zemlji izme\u0111u teorije i prakse. Ali ni\u010dija zemlja <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":176189,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-176188","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/176188","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=176188"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/176188\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/176189"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=176188"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=176188"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=176188"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}