{"id":175014,"date":"2015-03-15T08:51:41","date_gmt":"2015-03-15T07:51:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=175014"},"modified":"2015-03-16T09:20:43","modified_gmt":"2015-03-16T08:20:43","slug":"levicarske-ideje-postavljene-su-u-novom-zavetu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/03\/15\/levicarske-ideje-postavljene-su-u-novom-zavetu\/","title":{"rendered":"Levi\u010darske ideje postavljene su u Novom zavetu"},"content":{"rendered":"

Autorica: Jelena Jorga\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

“Ne vidim problem u bliskosti izme\u0111u politi\u010dke levice i hri\u0161\u0107anstva, ve\u0107 u navodnom slaganju izme\u0111u desni\u010darskih snaga i ideologija i hri\u0161\u0107anstva. Ta alijansa, izme\u0111u desnice i hri\u0161\u0107anstva, koja je pre\u010desto prisutna i kroz istoriju i danas, zapravo je posledica zamene teza. Ne vidim kako se mogu neka od osnovnih na\u010dela \u2018desnice\u2019 izvesti iz hri\u0161\u0107anstva a da se time ne falsifikuje hri\u0161\u0107anstvo”<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Po\u010detak 2015. obele\u017een je, izme\u0111u ostalog, i pobedom levi\u010darske koalicije Siriza na izborima u Gr\u010dkoj, jedinoj zemlji u kojoj je pravoslavlje dr\u017eavna religija. Iako je jasno da novi gr\u010dki premijer ne \u017eivi “uzornim hri\u0161\u0107anskim \u017eivotom”, kao i da je jo\u0161 ranije najavljivao promene u odnosu dr\u017eave prema Crkvi, deluje da se, makar na po\u010detku, iznalazi zajedni\u010dki jezik. Pre tri godine, sada\u0161nji gr\u010dki ministar za veru i prosvetu organizovao je skup pod nazivom “Levica i pravoslavlje”, sa ciljem da se, osim poznatih neslaganja, govori i o ta\u010dkama susretanja. Godinu dana kasnije na \u010delo Rimokatoli\u010dke crkve do\u0161ao je papa koji ne prestaje da kritikuje krupni kapital i, s njime povezane, nepravde savremenog sveta. S druge strane, crkve na ovim prostorima se i danas tesno povezuju sa odre\u0111enim idejama desnice. O ovim i drugim temama razgovaramo sa prof. dr Davorom D\u017ealtom, predsednikom Instituta za studije kulture i hri\u0161\u0107anstva, vanrednim profesorom na Ameri\u010dkom univerzitetu u Rimu i nau\u010dnim saradnikom Instituta za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.<\/em><\/p>\n

“VREME”: Koje su dodirne ta\u010dke izme\u0111u levice i hri\u0161\u0107anstva?<\/strong><\/p>\n

DAVOR D\u017dALTO: Iako se pojmovi “desno” ili “levo”, pa i sam pojam “hri\u0161\u0107anstvo”, mogu u\u010diniti veoma jasnim i samorazumljivim, ipak je re\u010d o konceptima koji na raznim prostorima i u razli\u010ditim vremenima mogu imati bitno razli\u010dito zna\u010denje. Ako govorimo o “levici” kao onom politi\u010dkom spektru koji se zala\u017ee za socijalnu pravdu, pravo na zdravstvenu za\u0161titu, obrazovanje i u slu\u010daju potrebe, minimalna primanja za sve gra\u0111ane, a da pri tome afirmi\u0161e demokratske vrednosti i vladavinu prava, onda je to opcija koja je po vrednostima za koje se zala\u017ee veoma bliska ne\u010demu \u0161to bi se moglo nazvati izvornim hri\u0161\u0107anskim poimanjem na\u0161ih odnosa prema drugima. Ta levica bi bila bazirana na principu da nam je stalo do drugih ljudskih bi\u0107a i da imamo odgovornost da pomognemo onima kojima je pomo\u0107 potrebna. Hristove re\u010di o ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bli\u017enjemu jesu istovremeno i osnova hri\u0161\u0107anske ontologije, antropologije i, ako ho\u0107emo, socijalnog anga\u017eovanja. Mogli bismo \u010dak re\u0107i i da su ove levi\u010darske ideje (o socijalnoj pravdi, rodnoj, etni\u010dkoj i klasnoj ravnopravnosti i sl.) prvi put jasno postavljene u Novom zavetu, \u0161to je i dalo povoda da neki koji se u moderno vreme nazivaju levi\u010darima, poput Fidela Kastra, nazovu Hrista “prvim komunistom.”<\/p>\n

Dakle, ja ne vidim problem u bliskosti izme\u0111u politi\u010dke levice i hri\u0161\u0107anstva, ve\u0107 u navodnom slaganju izme\u0111u desni\u010darskih snaga i ideologija i hri\u0161\u0107anstva. Ta alijansa, izme\u0111u desnice i hri\u0161\u0107anstva, koja je pre\u010desto prisutna i kroz istoriju i danas, zapravo je posledica zamene teza. Ne vidim kako se mogu neka od osnovnih na\u010dela “desnice” (ako pod tim podrazumevamo shvatanje dru\u0161tva kao organske nacionalne, etni\u010dke ili rasne celine, koje je orijentisano ka “tradicionalnim” nacionalnim i patrijarhalnim vrednostima i sl.) izvesti iz hri\u0161\u0107anstva a da se time ne falsifikuje hri\u0161\u0107anstvo.<\/p>\n

Nedavno je papa “optu\u017een” da zvu\u010di kao Marks, na \u0161ta je on, naravno odbijaju\u0107i takve ocene, uzvratio da samo govori u skladu sa socijalnom doktrinom sopstvene Crkve.<\/strong><\/p>\n

Pa naravno. Potreban je oprez kada se bilo koji dru\u0161tvenopoliti\u010dki sistem ili ideologija poku\u0161avaju izjedna\u010diti sa hri\u0161\u0107anstvom. Iako je mogu\u0107e uspostaviti paralelu izme\u0111u nekih osnovnih na\u010dela hri\u0161\u0107anske antropologije i autenti\u010dne levice (\u0161to svakako ne uklju\u010duje bolj\u0161evizam ili, daleko bilo, “levicu” u stilu Mire Markovi\u0107 i njoj sli\u010dnih), ne treba zapasti u gre\u0161ku u koju mnogi i “levo” i “desno” orijentisani hri\u0161\u0107ani zapadaju, a to je da hri\u0161\u0107ansku koncepciju sveta, \u010doveka i istorije potpuno poistovete sa odre\u0111enom politi\u010dkom orijentacijom ili odre\u0111enim politi\u010dkim sistemom. Mi mo\u017eemo govoriti o tome koja je politi\u010dka opcija ili ideologija manje ili vi\u0161e prihvatljiva sa stanovi\u0161ta hri\u0161\u0107anstva, ali nikada ne bismo smeli da poistovetimo hri\u0161\u0107ansko shvatanje sveta i istorije sa konkretnim politi\u010dkim projektima, jer je za hri\u0161\u0107anstvo i Crkvu jedino “idealno” dru\u0161tvo zapravo eshatolo\u0161ka realnost carstva nebeskog, koje dolazi tek nakon istorije. Drugim re\u010dima, za hri\u0161\u0107ane nema i ne mo\u017ee biti idealnog dru\u0161tvenopoliti\u010dkog modela u istoriji.<\/p>\n

Pre nekoliko nedelja u Gr\u010dkoj je pobedila levi\u010darska koalicija Siriza. Za koga je iznala\u017eenje nove ravnote\u017ee u odnosu Crkva\u2013dr\u017eava ve\u0107i izazov, za Gr\u010dku arhiepiskopiju ili za premijera Ciprasa?<\/strong><\/p>\n

Izazov je i za jedne i za druge, a iznala\u017eenje novih odnosa je neophodnost, koja je dugo odlagana. Pobeda Sirize u Gr\u010dkoj pokazuje da i jedna koalicija koja ima izrazito leve, a svakako i sekularne ideje, mo\u017ee tako\u0111e da poka\u017ee osetljivost prema crkvenim pitanjima i po\u0161tovanje prema crkvi. Taj strah, da \u0107e se levica ako negde do\u0111e danas na vlast pona\u0161ati po uzoru na bolj\u0161evi\u010dki model, jednostavno je neosnovan, ne samo zato \u0161to se istorijski i dru\u0161tveni kontekst promenio, ve\u0107 pre svega zato \u0161to bolj\u0161evizam u svojoj praksi nema naro\u010dite veze sa izvorno levim idejama. Mi smo videli na na\u0161em primeru kako razli\u010dite ideologije koje se deklari\u0161u kao levi\u010darske mogu i te kako da budu desni\u010darske kada je to potrebno da bi se ostalo na vlasti, da budu procrkvene ili anticrkvene ve\u0107 po potrebi. Mi\u0161ljenje u jednostavnim kategorijama poput “levica = anticrkvenost” jednostavno je pogre\u0161no.<\/p>\n

Ina\u010de mislim da je pobeda Sirize jako va\u017ena, ne zbog toga \u0161to \u0107e doneti blagostanje Gr\u010dkoj, nego vi\u0161e kao jedan podstrek ljudima u regionu i Evropi, da je neophodno o\u017eiveti snage koje \u0107e se suprotstaviti korumpiranim politi\u010dkim elitama, diktaturi krupnog kapitala ili onome \u0161ta se \u010desto naziva i korporativnim fa\u0161izmom.<\/p>\n

A \u0161ta nam govori \u010dinjenica da je u dr\u017eavi u kojoj se ogromna ve\u0107ina stanovni\u0161tva deklari\u0161e kao vernici pobedila partija koja je vrlo jasno u svom predizbornom programu govorila da \u0107e ukinuti privilegije Crkvi? Naravno da se kontekst dana\u0161nje Gr\u010dke ne mo\u017ee prenebregnuti, ali ipak…<\/strong><\/p>\n

Da, uvek se mora imati u vidu kontekst. Me\u0111utim, postoji i taj problem zvani\u010dnih podataka o broju vernika. Imali smo situacije kod nas kada je crkveni vrh pozivao na odre\u0111enu vrstu politi\u010dke akcije, koju su vernici (tj. oni koji se tako zvani\u010dno izja\u0161njavaju) uglavnom ignorisali. Ponekad ta deklarativna pripadnost crkvi ili hri\u0161\u0107anstvu nije ni\u0161ta vi\u0161e od zna\u010dke koja se zaka\u010di zato \u0161to je to postao po\u017eeljan oblik dru\u0161tvenog pona\u0161anja, kao \u0161to je to u komunisti\u010dko vreme bila pripadnost partiji. Ima dosta onih koji se izja\u0161njavaju kao \u010dlanovi crkve, a zapravo ni na koji na\u010din ne u\u010destvuju u liturgijskom \u017eivotu konkretnih zajednica, ili pak zastupaju stavove koji su sasvim suprotni hri\u0161\u0107anstvu, ili su \u010dak i ateisti. Zato treba biti obazriv u ovakvim analizama. Postoji jako puno razli\u010ditih nivoa na kojima mo\u017eemo govoriti o tome da li je neko i na koji na\u010din vernik. Neki mogu da budu veruju\u0107i, a da uop\u0161te ne idu u crkvu zato \u0161to se ne sla\u017eu sa odre\u0111enim episkopima ili sve\u0161tenicima, i obrnuto, mogu da budu ponosni na svoju pravoslavnu pripadnost i da odlaze u crkvu, a da uop\u0161te ne veruju u neke od osnovnih hri\u0161\u0107anskih dogmata, niti da istu veru praktikuju.<\/p>\n

Kada je re\u010d o osnovnim hri\u0161\u0107anskim postulatima i autenti\u010dnoj religioznosti, \u010dini mi se jedna stvar zanimljivom. Svet je ve\u0107inom op\u010dinjen novim papom. Usudila bih se da ka\u017eem da je ono \u0161to on radi upravo osnova hri\u0161\u0107anstva \u2013 on izbegava materijalno, ljudima pristupa s ljubavlju, zala\u017ee se za siroma\u0161ne… Govori li to vi\u0161e o savremenom svetu ili o Crkvi koja je pogubila konce pa je jedan pastir do\u010dekan sa takvom rado\u0161\u0107u, ili o harizmi pape Franje…?<\/strong><\/p>\n

Po meni, to najvi\u0161e govori, da parafraziram (Amina) Malufa, o razmerama “poreme\u0107enosti” sveta i zvani\u010dnog hri\u0161\u0107anstva. Ta poreme\u0107enost, naravno, nije samo produkt savremenog doba. Ono \u0161to radi papa, ili ono \u0161to je \u010dinio patrijarh Pavle, jesu elementarne stvari \u2013 poku\u0161aji praktikovanja ljubavi prema bli\u017enjem, izbegavanja rasko\u0161i, bahatosti, sujete… I ljudi se odu\u0161evljavaju s razlogom, jer je potrebna snaga da se \u017eive ti osnovni principi kada i religijske institucije u praksi \u010desto funkcioni\u0161u upravo na suprotnim na\u010delima. Kod pape vidimo hrabrost da uputi jasne i otvorene kritike na ra\u010dun dominantnog svetskog poretka, krupnog kapitala, ovakve verzije globalizacije, ali i na ra\u010dun mnogih gre\u0161aka i slabosti crkve \u010diji je on sam deo. To njega \u010dini neobi\u010dno va\u017enom li\u010dno\u0161\u0107u danas, ne samo za Rimokatoli\u010dku crkvu ve\u0107 i za ceo hri\u0161\u0107anski svet.<\/p>\n

Koliko verujete da je papa, ma koliko mo\u0107an ali ipak kao pojedinac, u stanju da uti\u010de na tromu instituciju kao \u0161to je Rimokatoli\u010dka crkva?<\/strong><\/p>\n

Institucije, a pre svega one religijske, uglavnom su trome. \u0160to se ti\u010de pojedinaca, ja zaista mislim da jedino pojedinci i mogu da promene stvari u svetu. Naravno, ne izolovani, atomizovani pojedinci, oni mogu malo da urade. Ve\u0107 osve\u0161\u0107eni, aktivni i kreativni pojedinci, bilo da govorimo o gra\u0111anima ili, specifi\u010dno, o vernicima; pojedinci koji preuzimaju odgovornost za sebe i za svet u kome \u017eive i poku\u0161avaju ne\u0161to da promene, zajedno sa onima sa kojima dele iste ili sli\u010dne ideje. U tom smislu je va\u017eno, i to je potrebno uvek iznova nagla\u0161avati, da se stvari mogu promeniti tako \u0161to \u0107e upravo mno\u0161tvo pojedinaca delovati tako da menjaju dru\u0161tvenu realnost u kojoj \u017eive, koriste\u0107i pozicije i mogu\u0107nosti koje su im trenutno na raspolaganju, bilo da je re\u010d o aktivnostima na lokalnom nivou, \u0161irem dru\u0161tvenom ili globalnom planu. A svako mo\u017ee da d\u00e2 neki doprinos, pa makar da pomogne da se ra\u0161\u010disti \u0111ubre u kvartu u kome \u017eivi, ili da se iza\u0111e na protest. Naravno, ukoliko neko zauzima visoku poziciju, kao \u0161to je u ovom slu\u010daju pozicija prvosve\u0161tenika Rimske crkve, time je mogu\u0107nost da delujete i date primer neuporedivo ve\u0107a. U tom smislu je va\u017eno ovo \u0161to papa radi i duboko sam ube\u0111en da to nije samo marketing, kao \u0161to su neki to interpretirali. Verujem da je papa svestan da ako hri\u0161\u0107anstvo i crkva imaju perspektivu, onda se ona sastoji u aktuelizaciji onoga \u0161to bi hri\u0161\u0107anstvo trebalo da bude, a ne u jurenju po svaku cenu trendova i udovoljavanju zahtevima “ovoga sveta”, uklju\u010duju\u0107i finansijske interese, politi\u010dke i mafija\u0161ke ucene i sve drugo.<\/p>\n

\u010cini mi se da papa nije revolucionar u onom smislu u kojem \u0161ira lai\u010dka javnost od njega o\u010dekuje. Ne verujem da \u0107e on re\u0107i “hajde da imamo \u017eene za sve\u0161tenice”.<\/strong><\/p>\n

A ne vidim ni za\u0161to bi to rekao.<\/p>\n

To i jeste moje pitanje. Koja je granica izme\u0111u po\u0161tovanja hri\u0161\u0107anske tradicije i prilago\u0111avanja savremenosti? Da li Crkva mo\u017ee da bude savremena u onom smislu u kojem \u0161ira javnost od nje o\u010dekuje, i ako mo\u017ee, \u0161ta time dobija a \u0161ta gubi?<\/strong><\/p>\n

Ako ima nekih univerzalnih hri\u0161\u0107anskih kriterijuma po kojima se treba rukovoditi, onda su to kriterijumi ljubavi, slobode i stvarala\u0161tva. Tu je sva veli\u010dina i lepota hri\u0161\u0107anstva. Naravno, i vera je tu, ali spolja gledano, budu\u0107i da ne mo\u017eemo znati da li i kako neko veruje, veru mo\u017eemo posmatrati kroz njene plodove, a to su upravo plodovi ljubavi i to je plod slobode.<\/p>\n

Kada je re\u010d o izazovima koje svako vreme, svako dru\u0161tvo i kultura postavljaju pred crkvu i hri\u0161\u0107ane, va\u017eno je imati u vidu da mi tu ne mo\u017eemo da povu\u010demo jasnu liniju izme\u0111u onoga \u0161to pripada hri\u0161\u0107anstvu i crkvi (ili Crkvi, ako se radi o univerzalnoj, eshatolo\u0161koj zajednici) i onoga \u0161to pripada \u0161irem kulturnom kontekstu. Jer istorijsko hri\u0161\u0107anstvo ne mo\u017ee da postoji izvan konkretne kulture, izvan konkretnog prostora i vremena. Sveto pismo je napisano u odre\u0111eno vreme, na odre\u0111enom jeziku, \u0161irilo se odre\u0111enim geografskim podru\u010djem i menjalo tokom tog \u0161irenja. Jedinstven, jednostavan i kompaktan narativ o crkvi i hri\u0161\u0107anstvu koji neki poku\u0161avaju da ispri\u010daju jeste ideologija. Hri\u0161\u0107anstvo se menja kao \u0161to se menja svet, a i hri\u0161\u0107anstvo menja svet budu\u0107i prisutno u njemu. Opasno je za crkvu da se zatvori i konzervira jer time pokazuje samo strah i nesposobnost da u\u0111e u dijalog sa svetom, \u010diji je i ona sama deo. Isto tako, druga krajnost je nekriti\u010dko prihvatanje svega \u0161to dolazi da bismo jurili neku modu ili ne\u0161to \u0161to su veoma \u010desto samo dobri marketin\u0161ki trikovi. Hri\u0161\u0107anstvo mora da bude so svetu, i kao takvo ono nikada ne mo\u017ee da bude mainstream. Ako hri\u0161\u0107anstvo postane dominantna ideologija u nekom dru\u0161tvu ili kulturi, onda ne\u0161to nije u redu sa tim hri\u0161\u0107anstvom. Hri\u0161\u0107anstvo mo\u017ee da bude korektiv, da stalno ukazuje i podse\u0107a na slobodu i ljubav kao na ono \u0161to nas \u010dini ljudima. A koje i kakve \u0107e forme privatni i dru\u0161tveni \u017eivot imati u nekom istorijskom periodu, kakve \u0107e biti obredne prakse i sli\u010dno, to je stvar traganja u svakom periodu. Opasno je dogmatizovati te prolazne stvari.<\/p>\n

Ko je, po vama, odgovoran u srpskom dru\u0161tvu i Crkvi za odre\u0111eni konzervativizam koji te\u017ei da dogmatizuje odre\u0111ene promenljive pojave?<\/strong><\/p>\n

Uvek je najve\u0107a odgovornost na onima koji imaju najvi\u0161e mogu\u0107nosti da ne\u0161to u\u010dine. Ali ovo pitanje se ti\u010de \u0161ireg, dru\u0161tvenog konteksta, a ne samo crkve. Ja uop\u0161te ne mislim da kod nas ima puno zdravog konzervativizma, ali zato ima puno nezdrave povr\u0161nosti, neodgovornosti, neznanja i, shodno tome, bahatosti i straha koji treba da maskiraju odsustvo realnog sadr\u017eaja. A sve to onda rezultira ve\u0107 poslovi\u010dnom neure\u0111eno\u0161\u0107u. Zdrav konzervativizam bi, po mom shvatanju, podrazumevao o\u010duvanje pozitivnih i usagla\u0161enih vrednosti, i na toj osnovi kretanje napred, dalji razvoj. Nasuprot tome, postoji jedna specifi\u010dna vrsta takozvane konzervativnosti koja ka\u017ee “hajde da se zatvorimo, izolujemo od svega i trulimo unutar na\u0161eg mraka”, \u0161to je velikim delom bila ideologija devedesetih, a i sada neki \u017eele da se vrate istoj. Na drugom polu ove neuravnote\u017eenosti je potpuno nekriti\u010dno prihvatanje svega \u0161to se ponudi, do \u010dega dolazi usled nepostojanja pravih kriterijuma i kvalitativne selekcije. To je dakle problem, ta impotentna konzervativnost, koja se razlikuje od one kreativne. Pogledajmo samo razvoj Srbije u poslednjih 20 godina. Mi smo u nekim stvarima bili predvodnica “inovacija”, koje niste imali u razvijenim zemljama, ali zato ste imali u drugim zemljama “tre\u0107eg sveta”. Pogledajmo samo primenu takozvanih neoliberalnih ekonomskih metoda, “inovacija” u \u0161kolstvu i sli\u010dno. Da li bi jedno dru\u0161tvo kome je stalo do mukom ste\u010denih vrednosti to dozvolilo? Da li bi se dozvolila takva reforma visokog \u0161kolstva koja je obezglavila i obesmislila obrazovanje? Imamo paradoks da mi, koji se smatramo konzervativnim dru\u0161tvom, izmi\u0161ljamo zvanja i obrazovne profile, koji u toj formi uop\u0161te ne postoje u razvijenim zemljama, toleri\u0161emo \u010ditavu industriju la\u017enih diploma… To pokazuje odsustvo ozbiljnih parametara, promi\u0161ljanja \u0161ta jeste a \u0161ta nije vrednost za jedno dru\u0161tvo, \u0161ta je korisno a \u0161ta \u0161tetno, i koje su posledice odre\u0111enih koraka. Da se to ne bi de\u0161avalo, morate da imate obrazovane, odgovorne ljude i institucije koje su u stanju da artikuli\u0161u nove ideje i procese. Bez toga je neizbe\u017eno neprekidno davljenje u gustom mulju ni\u010dega, od \u010dega \u0107e koristi imati samo oni koji se nalaze u poziciji mo\u0107i, i koji su u stanju da le\u0161inare delove dru\u0161tva od kojih se jo\u0161 pone\u0161to mo\u017ee oduzeti. Ka spolja \u0107e takva situacija slu\u017eiti kao prostor za novu kolonizaciju, a iznutra \u0107e profitirati finansijske i politi\u010dke oligarhije, koje \u0107e te\u017eiti da uni\u0161te sve vrednosti, poput vrednosti rada i obrazovanja. A u dru\u0161tvu u kome dominira beda, i kultura metastaziranog turbo-folka, mo\u017eete da vladate koliko god ho\u0107ete i to uz vrlo jeftine trikove.<\/p>\n

U tom i takvom dru\u0161tvu, kako bi onda Srpska pravoslavna crkva (SPC) kao so svetu trebalo da se pona\u0161a?<\/strong><\/p>\n

Uvek treba praviti razliku izme\u0111u metafizi\u010dkog, ili ako ho\u0107ete eshatolo\u0161kog i evan\u0111eoskog hri\u0161\u0107anstva, i konkretnih istorijskih pojava hri\u0161\u0107anstva, poput verskih institucija. SPC je dugo vremena, iz poznatih razloga, bila u jako te\u0161kom polo\u017eaju, \u0161to je ostavilo velike posledice. Tokom devedesetih se mnogi unutar Crkve nisu snalazili u novoj situaciji, \u010desto nisu bili u stanju da zauzmu stav koji bi bio, rekao bih, opravdan i konstruktivan. Ako, kao hri\u0161\u0107ani, \u017eelimo da budemo dosledni svojoj veri i, istovremeno, konstruktivni gra\u0111ani, onda je bitno razumeti da su na\u0161e vrednosti i ideje relevantne za nas, ali ih ne mo\u017eemo nametati drugima, pogotovu ne represivnim, srednjovekovnim metodama. U tom segmentu se kod nas mo\u017ee uo\u010diti odre\u0111eni totalitarni mentalitet. Mnogi nisu su\u0161tinski spremni da prihvate razli\u010ditost, a mislim da to kre\u0107e jo\u0161 iz porodi\u010dnog vaspitanja. Hri\u0161\u0107ani, ali i svi gra\u0111ani jednog civilizovanog dru\u0161tva, moraju po\u0161tovati slobodu pojedinaca i grupa dok ona na jasan i razuman na\u010din ne naru\u0161ava slobodu drugih. A to zna\u010di da moramo ra\u010dunati sa pluralno\u0161\u0107u. Ako Bog po\u0161tuje slobodu \u010doveka, do mere odbacivanja Boga, ko smo mi da ne po\u0161tujemo tu slobodu? Ali to tako\u0111e zna\u010di i da ne mo\u017eemo uvek dovoditi u pitanje princip kada nam se jedna posledica tog principa ne svi\u0111a. Ako nam se, kao vernicima, ili prosto kao konzervativno orijentisanim gra\u0111anima, ne svi\u0111a gej parada, onda je to na\u0161 problem. Ukoliko \u017eelimo da se zabrani ta parada samo zato \u0161to to nije u skladu sa na\u0161om idejom o svetu, onda bi bilo potpuno legitimno i da ateisti ili pripadnici drugih vera tra\u017ee zabranu na primer litije u Beogradu jer se to njima ne svi\u0111a i dolazi u konflikt sa njihovim pogledom na svet. Da li \u0107emo dakle, kao vernici, prihvatiti i ovu posledicu tog, novouvedenog principa? A ako, opet, jedini princip bude volja onih koji su trenutno u poziciji mo\u0107i, onda se zapravo zala\u017eemo za povratak u varvarstvo. Ako hri\u0161\u0107ani polaze sa stanovi\u0161ta ljubavi prema drugim ljudima i afirmaciji slobode, mislim da mogu imati veoma veliku, zna\u010dajnu i konstruktivnu ulogu u savremenom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Vreme<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

D\u017ealto: Uvek treba praviti razliku izme\u0111u metafizi\u010dkog hri\u0161\u0107anstva, i konkretnih<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-175014","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/175014","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=175014"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/175014\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=175014"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=175014"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=175014"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}