{"id":174953,"date":"2015-03-14T09:28:41","date_gmt":"2015-03-14T08:28:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=174953"},"modified":"2015-03-15T09:25:07","modified_gmt":"2015-03-15T08:25:07","slug":"ubistvo-nemcova-degradacija-ruskog-autoritarizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/03\/14\/ubistvo-nemcova-degradacija-ruskog-autoritarizma\/","title":{"rendered":"Ubistvo Nemcova \u2013 degradacija ruskog autoritarizma"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Baunov<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Izme\u0111u razli\u010ditih autoritarnih re\u017eima postoji i slede\u0107a razlika: u nekima opozicionare odstranjuju iz vlasti ili politi\u010dkog \u017eivota mirnim, beskrvnim putem, a u drugima su ubistva politi\u010dkih neistomi\u0161ljenika svakodnevna pojava. U Maleziji su glavnog opozicionara Anvara Ibrahima osudili za moralni delikt, u Tajlandu Taksinu \u0160inavatri zabranili ulazak u zemlju, u Kini \u010cao Cijanga osudili na do\u017eivotni ku\u0107ni pritvor, ali se zato u Argentini ili \u010cileu niko nije \u010dudio kada bi opozicionare nalazili ubijene ili kada bi prosto netragom nestajali. Niko u tim zemljama nije bio iznena\u0111en ni kada se saznalo za tajne koncentracione logore i za hiljade neposlu\u0161nih koji su iz helikoptera bacani u okean.<\/p>\n

Do ubistva Nemcova, mi nismo bili svesni do koje mere na\u0161 re\u017eim pripada ovom drugom tipu diktature, u kojoj profesionalni politi\u010dar s dugogodi\u0161njim sta\u017eom opozicionara, posle radio-intervjua u kojem je jo\u0161 jednom glasno kritikovao \u201eprvo lice\u201c dr\u017eave \u2013 ne mo\u017ee mirno da ode na ve\u010deru u obli\u017enji restoran, a onda u no\u0107nu \u0161etnju po ulicama Moskve. To \u0161to je za argentinskog, meksi\u010dkog, pakistanskog, pa i kineskog opozicionara bilo nezamisliv luksuz, ovde nikoga nije \u010dudilo ili navodilo na oprez. Sve do ubistva Nemcova \u2013 kada smo dobili jo\u0161 jedan primer degradacije ruskog autoritarizma, koji se preme\u0161ta iz pragmati\u010dne diktature u slu\u017ebi razvoja u ideologizovanu diktaturu samoo\u010duvanja vlasti.<\/p>\n

Postalo je jasno: zemlja u kojoj se kriti\u010dar vlasti boji da \u0107e biti uhap\u0161en na protestnom mitingu, i zemlja u kojoj on mo\u017ee biti ubijen u privatnoj \u0161etnji \u2013 su dve sasvim razli\u010dite zemlje. U Rusiji postoje politi\u010dke snage koje odavno \u017eele da gurnu zemlju ka odlu\u010dnijem autoritarizmu, ali budu\u0107i da je sistem prakti\u010dno hermeti\u010dki zatvoren, te\u0161ko je proceniti koliko su te snage jake i koliko blizu trona.<\/p>\n

Ova degradacija je dotakla jo\u0161 jednu bitnu razliku izme\u0111u autoritarnih dr\u017eava. Postoje zemlje u kojima je gu\u0161enje opozicije, borba s neistomi\u0161ljenicima, jednom re\u010dju represija \u2013 monopolizovana od strane dr\u017eave i sprovodi se isklju\u010divo pod njenom kontrolom. A postoje i zemlje u kojima je dr\u017eava taj monopol izgubila, i u kojima obim i raznolikost repesivnih metoda zavise od talenta i stvarala\u010dkog nadahnu\u0107a \u0161irokih narodnih masa.<\/p>\n

To se obi\u010dno doga\u0111a tamo gde jedinstvo naroda i rukovodstva nije osigurano sve lep\u0161im i lak\u0161im \u017eivotom stanovni\u0161tva (kao na primer tokom prve putinske desetoljetke ili 90-ih i 2000-ih godina u Kini), ve\u0107 se obezbe\u0111uje neprestanom proizvodnjom neprijatelja. Re\u010d je o zemljama u kojima vlast, da bi se odr\u017eala, ili prosto samo zato da bi izbegla suvi\u0161na pitanja i \u0161to \u010de\u0161\u0107e slu\u0161ala hvale na ra\u010dun svoje politike, nemilosrdno raspar\u010dava dru\u0161tvo na svoje i tu\u0111e. \u2018Svoji\u2019 su gra\u0111ani u punom smislu te re\u010di i oni se obilato koriste svim zakonitim (\u010desto i nezakonitim) dru\u0161tvenim privilegijama, a s \u2018Tu\u0111ih\u2019 se, primenom tih istih zakona, gra\u0111anski status neprimetno svla\u010di. Samo saglasni mogu glasno da izgovaraju Civis Romanus sum, a nesaglasnima sleduje tek mesto na nevidljivom spisku prokazanih. S tim \u0161to taj spisak ume da bude i sasvim vidljiv. Dovoljno je za\u0107i na internet stranicu bilo kojih radikalnih patriota i prvo s \u010dime \u0107ete se sudariti su spiskovi neprijatelja i izdajnika naroda koji neizostavno moraju biti ka\u017enjeni.<\/p>\n

Ima i onih koji signale vlasti shvataju bukvalno \u2013 kao uputstvo za primenu nasilja: Pa sami ste rekli da neprijatelja treba tu\u0107i! To se de\u0161ava i u zemljama koje zvani\u010dno imaju demokratiju \u2013 Indija, Pakistan i postrevolucionarni Tunis \u2013 u kojima su takozvane tradicionalne vrednosti i briga o za\u0161titi religioznih ose\u0107anja na visokoj ceni.<\/p>\n

Poslednjih godina se u javni \u017eivot Rusije uvode razni termini kojima se obele\u017eavaju svi oni koji nisu saglasni s tre\u0107im predsedni\u010dkim mandatom Putina, ili definisanjem nacionalnog identiteta na osnovu seksualne orijentacije, pa onda s aneksijom Krima i ruskom agresijom na Ukrajinu i ostalim stvarima koje se progla\u0161avaju najva\u017enijim odlukama zvani\u010dne spoljne i unutra\u0161nje politike zemlje. Sve su to neprijatelji, izdajnici, \u201epeta kolona\u201c, neprijateljski dou\u0161nici, ru\u0161itelji zemlje i njenih vrednosti. Nepostoje\u0107i spiskovi prokazanih (ne samo inicijativama odozdo, ve\u0107 i s vrha vlasti) popunjavaju se imenima Navaljni, Makarevi\u010d, Nemcov, neposlu\u0161nim medijima, obrazovnim i kulturnim organizacijama (TV Do\u017ed, Radio Eho Moskve, Visoka \u0161kola ekonomije ili nepodobna pozori\u0161ta), kao i nazivima \u010ditavih prokazanih socijalnih grupa, kao \u0161to su kancelarijski pacovi, bezopasni ali ipak \u0161tetni \u201einternet hr\u010dci\u201c i njima sli\u010dni. Sve su to \u201elo\u0161i gra\u0111ani\u201c, \u0161to zna\u010di da ne zaslu\u017euju jednaku zakonsku za\u0161titu kao oni \u201edobri\u201c.<\/p>\n

Dr\u017eava to gotovo svakodnevno dokazuje ne re\u010dima ve\u0107 delom, i naj\u010de\u0161\u0107e javno, preko svojih televizijskih kanala. Ne radi se samo o krajnje neobi\u010dnim sudskim procesima protiv Navaljnog i A\u0161urkova, u kojima o\u0161te\u0107ena strana decidirano izjavljuje da nije pretrpela nikakvu \u0161tetu, a sudija i pored toga tvrdi da je \u0161teta u\u010dinjena i donosi presudu. Re\u010d je o slu\u010dajevima u kojima je demonstracija nasilja prostija i grublja.<\/p>\n

Gordi kozaci korba\u010dima bi\u010duju devojke iz grupe Pussy Riot jer su se mlade bestidnice u jednoj od svojih akcija osmelile da oskrnave na\u0161u \u201esvetu\u201c olimpijsku maskotu, milog roze medvedi\u0107a.<\/p>\n

Kanal NTV prikazuje reporta\u017eu pod nazivom \u201ePatrioti u\u010de pameti borce za ljudska prava\u201c, u kojoj nekakvi ljudi upadaju u kancelarije neke nevladine organizacije, cepaju i na pod bacaju papire zate\u010dene na pisa\u0107im stolovima, a na glave zaposlenih navla\u010de najlon kese s pretnjama da \u0107e ih sve podaviti.<\/p>\n

Izve\u0161taji o tome da su pravoslavni aktivisti, ili prosto nekakvi uvre\u0111eni i ljutiti gra\u0111ani negde na silu upali, ne\u0161to razlupali i uni\u0161tili, nekoga prebili i oterali, za nas su postale vesti na koje smo ve\u0107 sasvim navikli. Aktivno izra\u017eavanje mr\u017enje je gotovo ozakonjeno.<\/p>\n

Nepoznati po\u010dinioci su koautoru satiri\u010dnog opozicionog bloga \u201e\u043f\u0435\u0440\u0437\u0438\u0434\u0435\u043d\u0442 \u0440\u043e\u0438\u0441\u0441\u0438\u201c za kola privezali ogroman drveni falus. Nemcovu su 2011. na krov kola bacili klozetsku \u0161olju. Tokom kampanje za gradona\u010delnika So\u010dija, Nemcovu su bacili u lice amonija\u010dnu kiselinu, a za vreme moskovskih zimskih protesta 2011, na portalu Lifenews objavili snimke njegovih privatnih telefonskih razgovora. Za ova krivi\u010dna dela niko nikada nije bio su\u0111en i ka\u017enjen.<\/p>\n

Za\u0161to ne napraviti i slede\u0107i korak? Tim pre \u0161to je propagandom rata u Donbasu na dr\u017eavnim medijima, oru\u017eana borba protiv neprijatelja prakti\u010dno legalizovana. I evo gde se ljudi, s oru\u017ejem u rukama i s ratnim iskustvom vra\u0107aju u Moskvu, grad po kojem se razni neprijatelji i svakojaki gadovi koji podr\u017eavaju \u201eukrajinske fa\u0161iste\u201c, slobodno \u0161etaju. To \u0161to ih vlast trpi, ne zna\u010di da \u0107emo i mi.<\/p>\n

Poslednji meseci ruske politike su meseci mr\u017enje i aktivnog uklju\u010divanja biv\u0161ih radikalnih marginalaca u visoku politiku. I ranije je bilo hajki na obele\u017eene li\u010dnosti. \u201eNa\u0161i\u201c i ostali mladi juri\u0161nici su i ranije javno spaljivali knjige Sorokina, nasilni\u010dkom akcijom prekidali premijeru u Bolj\u0161om teatru i ganjali ambasadora Estonije po na\u0161oj prestonici. Ali to su bili \u010dlanovi centralizovanih omladinskih organizacija, jo\u0161 nedorasli aktivisti kojima su rukovodile odrasle \u201e\u010dike\u201c iz administracije predsednika. Mada su ve\u0107 i tada, kako nam to re\u010dito govori slu\u010daj skoro na smrt prebijenog novinara Olega Ka\u0161ina, odrasli mentori ponekad gubili kontrolu.<\/p>\n

Dana\u0161nji aktivisti u borbi protiv neprijatelja i izdajnika su odrasli ljudi koji pripadaju mutnim vojno-istorijskim i patriotsko-pseudoreligioznim organizacijama, s \u010desto zatvorenom organizacionom strukturom, tajnim \u010dlanstvom i nejasnim izvorima finansiranja. Mnogi od njih su na primer u\u010destovali na nedavnom mitingu novog politi\u010dkog pokreta mutnog porekla \u201eAntimajdan\u201c.<\/p>\n

U poslednjih godinu dana, kada su dr\u017eavi zatrebali privatni nezvani\u010dni pomo\u0107nici za sakupljanje sredstava i mobilizaciju dobrovoljaca za rat u Donbasu, uloga ovih organizacija je enormno porasla. One su danas u milosti onog dela ruskog rukovodstva i ruskog biznisa koji bi \u017eeleo da ruski re\u017eim bude odlu\u010dniji i suroviji u obra\u010dunu sa svojim neprijateljima.<\/p>\n

Jasno je da \u201eka\u017enjavanje neprijatelja\u201c, kao onaj sad ve\u0107 davni neuspeli atentat biv\u0161eg pukovnika vojne obave\u0161tajne slu\u017ebe (\u0413\u0420\u0423) na Anatolija \u010cubaisa, pre\u0107utno mo\u017ee biti povereno i resoru \u201enarodne radinosti\u201c. Ali radi dostizanja svojih dalekose\u017enih i lukavih planova, narodne osvetnike mogu iskoristiti i neke druge politi\u010dke snage koje su daleko od bilo kakvih patriotskih emocija.<\/p>\n

Naslovi u zapadnim medijima o tome kako je pred zakazani prvomartovski miting opozicije ubijen glavni Putinov suparnik, ve\u0107ini gra\u0111ana Rusije deluju upro\u0161\u0107eno. U Rusiji prosto ne postoji nijedna politi\u010dka stranka ili nekakava dru\u0161tvena institucija koja bi bila suparnik Putinu. Ali ipak, ubistvo Nemcova nam pokazuje do koje mere se takozvana putinska stabilnost promenila. Ona se ranije zasnivala na ekonomskom rastu, a sada po\u010diva na mobilizaciji stanovni\u0161tva za borbu protiv unutra\u0161njeg neprijatelja. A kada vlast svoje gra\u0111ane hu\u0161ka jedne protiv drugih, gde je tu stabilnost?<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedna osobenost ruskog autoritarizma. Ti mo\u017ee\u0161 otvoreno i nepristrasno, bilo pisanom bilo usmenom re\u010dju da napada\u0161 Putina i zbog toga ti se ni\u0161ta ne\u0107e desiti. Tim pre ako ranije nisi pripadao njegovom bliskom okru\u017eenju i postao neka vrsta njegovog li\u010dnog izdajnika. Ali ako si kojim slu\u010dajem povredio ose\u0107anja i interese na\u010delnika nekakvog oblasnog centra, predsednika lokalne administracije ili deputata oblasne dume koji ima direktne komercijalne interese vezane za vlast, to onda postaje opasno. Oni, za razliku od Putina, ne misle u kategorijama me\u0111unarodne reputacije i njih ne zanima \u0161teta naneta ubistvom novinara ili opozicionara. Prepre\u010dio si mi put \u2013 ubi\u0107u te.<\/p>\n

U pola zemalja Latinske Amerike, Afrike, isto\u010dne Evrope i u zemljama postsovjetskog prostora, ta represivna ma\u0161inerija obavlja isti posao. I to je zapravo ono o \u010demu Zvjagincev govori u svom filmu \u201eLevijatan\u201c. Ali on ka\u017ee i da za stanje u zemlji u kojoj patriota ima pravo da ka\u017enjava neprijatelja s nepostoje\u0107eg spiska prokazanih, a mesni na\u010delnik likvidira svakog ko mu zasmeta, na kraju ipak mora da odgovara velika neman, to ogromno \u010dudovi\u0161te koje zovemo dr\u017eava. I zato, pre ili kasnije, istraga \u0107e morati da naleti na njeno divovsko telo i o\u0161tre krlju\u0161ti njenog oklopa.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Radio Eho Moskve<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mo\u017ee\u0161 otvoreno i nepristrasno da napada\u0161 Putina, ali<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-174953","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/174953","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=174953"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/174953\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=174953"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=174953"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=174953"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}