![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2015\/03\/osmi-mart.jpg\" "\\"osmi")
<\/a>Pi\u0161e:Nenad Obradovi\u0107<\/p>\nU javnom diskursu 8. mart rezervisan je, po pravilu, za iskazivanje naklonosti prema \u017eenama, uz podse\u0107anje na njihova prava i istorijsku ulogu, dok takav ritual sveop\u0161teg odu\u0161evljena prati ceremonijal poklona. Pomalo apsurdno, dan koji podse\u0107a na nejednakost i represiju, diskriminaciju i nepravdu nad \u017eenama, ali i svim drugim i druga\u010dijim, ukra\u0161en je cve\u0107em koje se poklanja kao primer pa\u017enje i po\u0161tovanja prema \u017eenama i njihovoj li\u010dnosti. Nasuprot proklamovanoj ideji emancipacije, ideji koja 8. mart tretira kao simbol borbe \u017eena za ljudsko dostojanstvo i ekonomsku nezavisnost, sam \u010din osmomartovskog darivanja predstavlja uni\u017eavanje borbe za prava \u017eena i destrukciju ustrajnog prkosa protiv dru\u0161tvene nejednakosti i diskriminacije.<\/p>\n
Neophodno je, stoga, usresrediti pa\u017enju javnosti na pitanje konteksta u kome se odigrava proces banalizovane politizacije borbe za ravnopravnost. Od vremena kada su hiljade \u017eena \u0161etale \u010cikagom tra\u017ee\u0107i svoja prava, \u0161to je kasnije dovelo do obele\u017eavanja 8. marta kao praznika \u017eena, do danas, kada radnice do\u017eivljavaju tranzicijski \u0161ok i u neverici, zbog nepla\u0107enog rada svojih nadmenih gazda i korporativnih upravnika, bivaju \u0161ikanirane i obespravljene, de\u0161ava se svojevrsni regresivni dru\u0161tveni bunt, koji poprima obrise spektakularizacije i politizacije. Tako \u0107e, u povodu 8. marta, javnost biti obave\u0161tena o svim mogu\u0107im nedoumicama dama sa estrade, dok \u0107e istinski obespravljene \u017eene ostati ne\u010dujne, bez glasa da ka\u017eu bilo \u0161ta o svojoj obespravljenosti i patnji.<\/p>\n
Nema, ponovimo, bilo kakavog smisla poklanjati cve\u0107e \u017eenama koje tranzicijska reorganizacija tretira kao robove; nema smisla deliti karanfile \u017eenama koje \u0107e, ako tako odlu\u010di gazda, ostati bez posla jer su odlu\u010dile da dobiju dete ili su u\u0161le u \u017eivotno doba kada ne mogu da zadovolje produktivnost nametnutog rada. Zato je neophodno krenuti od pitanja polo\u017eaja \u017eene kao radnice u dru\u0161tvu koje je diskrimini\u0161e ne samo po rodnoj, ve\u0107 i ekonomskoj osnovi budu\u0107i da, na primer, uprkos ve\u0107em broju diplomiranih \u017eena u odnosu na mu\u0161karce, one te\u017ee pronalaze posao ili bivaju potpla\u0107ene za isti rad.<\/p>\n
Govore\u0107i o tome za\u0161to savremena industrijalizacija i institucionalizacija ne mo\u017ee da egzistira bez aparthejda, filozof i publicista Ivan Ili\u010d pisao je o radu u senci, radu koji \u017eenama gotovo niko ne priznaje. Pod tim je podrazumevao dopunu rada, nazvanu rad u senci, koja obuhvata ve\u0107inu ku\u0107nog rada koji \u017eene obavljaju u svojim domovima i stanovima, aktivnosti koje su povezane s kupovinom, ispra\u0107anje dece do \u0161kolskih vrata, \u010dekanje s njima u ambulanti i na igrali\u0161tu, bubanje s decom pred ispit, pa i redovno tr\u010dkaranje oko oca. Uz to idu stres prinudne potro\u0161nje, rezignirano samopredavanje pedagozima i terapeutima, natezanje s birokratima \u2013 ne manje nego dre\u017edanje pred semaforima \u2013 ukratko, ve\u0107ina svega \u0161to se uop\u0161teno i olako etiketira kao porodi\u010dni i privatni \u017eivot.<\/p>\n
Zato je 8. mart pre svega praznik kojim obele\u017eavamo na\u0161u ravnodu\u0161nost prema obespravljenom radniku\/ici, uprkos tome \u0161to ovaj datum u memoriji prose\u010dnog gra\u0111anina Srbije zna\u010di prosto \u2013 poklanjanje cve\u0107a. Istorija borbe za prava \u017eena puna je patnje, nasilja, obespravljenosti i degradacije \u017eenskog pitanja i kao takva nadilazi pitanje \u017eenske obespravljenosti i zalazi u polje dru\u0161tvene solidarnosti jer uva\u017eava borbu za prava \u017eena i svih ljudi na svetu na dostojanstven \u017eivot i rad, \u017eivot bez nasilja i seksualnog zlostavljanja. 8. mart nije tek praznik darivanja ve\u0107 kriti\u010dki prostor za propitivanje ostvarenih i neostvarenih prava \u2013 od nasilja u porodici, ekonomske nejednakosti do pitanja prihvatanja seksualnih manjina kao ravnopravnih gra\u0111ana.<\/p>\n
Ovaj datum je i ilustrativan primer na\u0161e ideolo\u0161ke ostra\u0161\u0107enosti koja poprima razmere epohalnog paradoksa. Dok se radni\u010dka klasa, me\u0111u njima i \u017eene, bore sa obespravljeno\u0161\u0107u i degradacijom od strane poslodavaca, dotle se ovda\u0161nji ideolozi levi\u010darske orijentacije zaklinju da je za sve kriv (neo)liberalni kapitalizam. Problem ekonomije, koji posledi\u010dno uslovljava i pitanje \u017eena i njihove ravnopravnosti, nije u tome da liberalni kapitalisti uni\u0161tavaju svet i njihova prava, ve\u0107 iznad svega u tome da srpsko dru\u0161tvo jo\u0161 uvek nije iza\u0161lo iz socijalisti\u010dkog poimanja dru\u0161tvene ekonomije gazdovanja koje podrazumeva izda\u0161no dotiranje, dr\u017eavne donacije i solidarne novce. Otuda i nedovoljno jaka kriti\u010dka o\u0161trica praznika kao \u0161to je 8. mart i, shodno tome, \u010dinjenica da \u017eena, koja mo\u017eda radi prekovremeno samo zato \u0161to je \u017eena dok kod ku\u0107e trpi fizi\u010dko nasilje od strane mu\u017ea nasilnika, sa osmehom prima karanfil, \u010dekaju\u0107i bolje dane jer je zaboravila da njoj nije potreban cvet ve\u0107 solidarna borba koja podrazumeva povratak dostojanstva i osmeha na lice svim obespravljenim i poni\u017eenim gra\u0111anima sveta.<\/p>\n
Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U javnom diskursu 8. mart rezervisan je, po pravilu, za iskazivanje naklonosti prema \u017eenama, uz podse\u0107anje na njihova prava i istorijsku ulogu, dok takav ritual sveop\u0161teg odu\u0161evljena prati ceremonijal poklon<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-174403","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/174403","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=174403"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/174403\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=174403"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=174403"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=174403"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}