{"id":173993,"date":"2015-03-04T07:13:19","date_gmt":"2015-03-04T06:13:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=173993"},"modified":"2015-03-05T09:36:15","modified_gmt":"2015-03-05T08:36:15","slug":"balkanske-brane","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/03\/04\/balkanske-brane\/","title":{"rendered":"Balkanske brane"},"content":{"rendered":"

Autor: Arthur Neslen<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Vi\u0161e se zna o rekama Amazonije nego o poslednjim divljim rekama Evrope na Balkanu. Ali, ukoliko se ostvare planovi izgradnje vi\u0161e od 2000 brana, upozoravaju ekolozi, ovi jedinstveni ekosistemi na jugoistoku kontinenta uskoro bi mogli nestati, a sa njima i balkanski ris i druge ugro\u017eene vrste.<\/p>\n

Zapadne finansijske institucije ulo\u017eile su na stotine miliona dolara u izgradnju brana \u0161irom Balkana, uz obja\u0161njenje da je vodni potencijal zelena energija koja za siroma\u0161ne zemlje mo\u017ee zna\u010diti kraj energetske nestabilnosti.<\/p>\n

Prema saznanjima Guardiana, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) na ivici je da otka\u017ee projekat vredan 65 miliona evra, koji je trebalo da poslu\u017ei kao model u makedonskom nacionalnom parku Mavrovo, po\u0161to su ekolozi upozorili na mogu\u0107e istrebljenje balkanskog risa.<\/p>\n

Mnogi drugi projekti su i dalje u proceduri, iako je ve\u0107i deo energije koju \u0107e proizvoditi predvi\u0111en za izvoz.<\/p>\n

Iskustvo govori da izgradnju brana prate kr\u010denje \u0161uma i erozija tla, zajedno sa nepovratnim promenama toka i karaktera divljih reka od kojih se \u010detvrtina nalazi u netaknutim nacionalnim parkovima i za\u0161ti\u0107enim zonama, ka\u017ee se u novim analizama organizacija RiverWatch i Euronatur.<\/p>\n

“Balkanom je zavladala svojevrsna zlatna groznica”, ka\u017ee Ulrich Eichelmann, direktor austrijske NVO RiverWatch. “Ponekad pomislim da zapadne zemlje koje finansijski podr\u017eavaju ovaj proces degradacije nemaju pojma \u0161ta uni\u0161tavaju. U Evropi ne postoji ni\u0161ta nalik ovom re\u010dnom sistemu.”<\/p>\n

Sa izvori\u0161tem u gr\u010dkim planinama, gde se zove Ao\u00f6s, promenljivih karakteristika u zavisnosti od sezone i koli\u010dine padavina, tok reke Vjose kroz Albaniju ka Jadranskom moru dug je 270 kilometara, dok re\u010dni pojas na pojedinim mestima dose\u017ee i do 2,3km \u0161irine.<\/p>\n

“Nauka zna vi\u0161e o nekim rekama u Amazoniji, nego o Vjosi”, ka\u017ee za Guardain profesor Fritz Schiemer sa Univerziteta u Be\u010du. “Vrlo malo znamo o biodiverzitetu ovog re\u010dnog ekosistema i njegovim ekolo\u0161kim procesima kao \u0161to je kretanje sedimenta.”<\/p>\n

Inostrane kompanije zauzele su osam lokacija du\u017e Vjose za izgradnju brana. Nova vlada Albanije privatno se opire njihovim ponudama.<\/p>\n

Premijer Edi Rama ka\u017ee za Guardian da tokom prvih \u0161est meseci na mestu \u0161efa vlade “nije pro\u0161ao nijedan radni dan a da mi ne stigne poziv ili mejl od nekog iz Albanije, Evrope ili Amerike, koji po\u010dinje re\u010dima: \u2019Zainteresovani smo za izgradnju hidroelektrane\u2019” .<\/p>\n

“Damian Gjiknuri, ministar energetike] je bio zapanjen: \u2019\u0160ta je ovo? Svi ho\u0107e da grade hidroelektrane kod nas. Da nam se ne desi \u0161teta kao sa nelegalnom gradnjom ku\u0107a. Od hidroelektrana na sve strane ne\u0107e ostati vode za navodnjavanje\u2019.”<\/p>\n

Pro\u0161le godine, strane investicije u oblasti kori\u0161\u0107enja i privatizacije \u0161irom sektora vodnih potencijala iznosile su gotovo 10 posto BDP-a Albanije.<\/p>\n

U organizaciji RiverWatch ka\u017eu da poseduju dokaze o planiranju izgradnje 435 brana u Albaniji, po 400 u Makedoniji i Bugarskoj, 700 u Srbiji, po vi\u0161e od stotinu u Bosni i Ma\u0111arskoj, 70 u Crnoj Gori i preko 50 u Sloveniji.<\/p>\n

Prema dokumentima u koje je Guardian imao uvid, investiciona vrednost licenci koje su ve\u0107 izdate za brane u Albaniji iznosi preko 2,5 milijarde evra.<\/p>\n

\u010cetvrtina od 646 ve\u0107ih hidroelektrana koje je analizirala organizacija RiverWatch nalazi se u nacionalnim parkovima i za\u0161ti\u0107enim zonama, ili podru\u010djima uklju\u010denim u me\u0111unarodne mre\u017ee za\u0161tite kakve su Natura 2000, Emerald, World Heritage, Ramsar i Biosphere.<\/p>\n

Od njih, dvadeset i dve su i dalje planirane za Mavrovo, najstariji i najve\u0107i nacionalni park u Makedoniji koji obuhvata zadivljuju\u0107ih 730 kvadratnih kilometara divljih bukovih i borovih \u0161uma, klanaca, vodopada, treseti\u0161ta i najvi\u0161ih planinskih vrhova u zemlji.<\/p>\n

Tu se plavi\u010daste litice uzdi\u017eu dok se naprosto ne izgube u magli. Ose\u0107a se gorska sve\u017eina vazduha. Sne\u017eni vrhovi i injem pokriveni borovi uzdi\u017eu se nad ostacima lavina po vijugavim drumovima parka. Pod njima se uspenu\u0161ana voda divlje, ledeno plave Male Reke razbija o stene.<\/p>\n

U Mavrovu raste preko 1000 biljnih vrsta, a park je stani\u0161te i medvedima, vukovima, zlatnim orlovima i nekim ugro\u017eenim vrstama kao \u0161to je balkanski ris \u010dijih je jedinki, kako se pretpostavlja, ostalo manje od pedeset.<\/p>\n

Za\u0161titari ka\u017eu da uz planirane brane dolaze putevi, dalekovodi, buka, industrijski poreme\u0107aji prirode i uticaj ljudskih aktivnosti, \u0161to \u0107e svakako rasterati \u017eivotinje iz parka i tako ih u\u010diniti lakom metom za lovokradice.<\/p>\n

“Ris je harizmati\u010dna i vrlo skrivena \u017eivotinja”, ka\u017ee Aleksandar Stojanov, koordinator pri Projektu za spas balkanskog risa. “On bira netaknuta, divlja podru\u010dja gde nema uznemirenja. Gradnja bi oterala njegovu lovinu, \u0161to bi ga primoralo da napusti za\u0161ti\u0107enu zonu i izlo\u017ei se lovokradicama. Rizik od istrebljenja je nesumnjiv.”<\/p>\n

Ris je omiljeni lik u Makedoniji, utisnut na nov\u010di\u0107e, po\u0161tanske marke i dresove nacionalnog fudbalskog tima. “Ris je na\u0161 simbol u svetu”, ka\u017ee Shuip Marku, biv\u0161i farmer iz obli\u017enjeg Debra. “To je na\u0161 lav.”<\/p>\n

Ipak, lovokradice su aktivne \u010dak i unutar nacionalnog parka i veruje se da su ustrelile jednog risa kojeg je Stojmenovljev tim pratio uz pomo\u0107 GPS ogrlice. Nakon \u0161to je EBRD u svojoj proceni uticaja osporila prisustvo risova u parku, makedonsko ministarstvo ekologije uskratilo je Projektu za spas balkanskog risa dozvolu za postavljanje novih skrivenih kamera, pa su poslednje fotografije ovih velikih ma\u010daka snimljene 2013.<\/p>\n

EBRD je kasnije bila prisiljena da povu\u010de ovu tvrdnju, ali je u njenom izve\u0161taju ostala jo\u0161 jedna o\u0161tro kritikovana ocena da su brane zapravo od koristi vidrama jer im omogu\u0107avaju bolji pristup hrani.<\/p>\n

Me\u0111unarodna unija za za\u0161titu prirode (IUCN) \u017ealila se zbog ove “povr\u0161ne, nepotpune i obmanjuju\u0107e” procene koja je pokazala “nedostatak osnovnog razumevanja pona\u0161anja vidri kao i funkcionisanja re\u010dnih ekosistema”.<\/p>\n

U pismu upu\u0107enom na adresu EBRD, u koje je Guardian imao uvid, direktorka IUCN Julia Marton-Lefe\u0300vre zahtevala je od ove institucije da prekine finansiranje projekta hidrogradnje kod Bo\u0161kovog Mosta u Mavrovu, navode\u0107i da on predstavlja “izravnu pretnju ugro\u017eenim vrstama i stani\u0161tima u toj oblasti”.<\/p>\n

Blizu 100 000 ljudi potpisalo je peticiju protiv projekta, protestovalo je 119 nau\u010dnika, a pro\u0161log decembra je pritisku doprineo i stalni komitet Bernske konvencije pokretanjem istrage nasipa.<\/p>\n

Predstavnica EBRD-a izjavila je za Guardian da za Bo\u0161kov Most nikada nisu ispla\u0107ena sredstva te da je projekat trenutno suspendovan. “U toku je izrada [nove] procene uticaja na sredinu. Dok to ne bude gotovo, ni\u0161ta se ne\u0107e raditi”, kazala je.<\/p>\n

Izvor iz banke dodaje: “Za\u0161titari su ljuti i to na\u0161em osoblju na terenu ote\u017eava posao. Vrlo je izgledno da \u0107emo morati da odustanemo od toga.”<\/p>\n

Svetska banka, me\u0111utim, i dalje planira zajam od 70 miliona evra za gradnju druge velike brane u Mavrovu, kod Lukovog Polja u blizini granice sa Kosovom, gde su se dr\u017eavne demarkacije nedavno promenile na na\u010din koji ide na ruku izgradnji.<\/p>\n

Planovi za gradnju brana u Mavrovu imaju i etni\u010dku dimenziju. Lokalne albanske zajednice, koje \u010dine brojnu manjinu u Makedoniji, ka\u017eu da \u0107e brane skrenuti vodu iz njihovih sela, ve\u0107 pogo\u0111enih nesta\u0161icama tokom letnje sezone, uni\u0161titi lokalnu poljoprivredu i kulinarsku tradiciju “spore hrane”.<\/p>\n

“To je veliki problem”, ka\u017ee Marku. “Ljudi veruju da iza ovih projekata stoji namera da se ukrade voda a albansko stanovni\u0161tvo primora da napusti svoju zemlju.”<\/p>\n

Na hiljade etni\u010dkih Albanaca ve\u0107 se iselilo iz Debra, a mnogi od njih sada u zemljama kao \u0161to je Italija organizuju demonstracije u isto vreme sa rodnim gradom, mada naj\u010de\u0161\u0107e iz protesta prema onome \u0161to Marku i drugi smatraju dr\u017eavnim zastra\u0161ivanjem.<\/p>\n

Albanija uvozi oko tre\u0107inu potrebne struje, dok se ostatak proizvodi u hidroelektranama \u0161to Me\u0111unarodna energetska agencija klasifikuje kao obnovljivu energiju. Ipak, nesta\u0161ice su uobi\u010dajene.<\/p>\n

Neki ekolozi sada preispituju klasifikaciju hidroenergije kao \u010diste. “Voda nije obnovljiva, kao \u0161to ni prirodna sredina i njen biodiverzitet nisu obnovljivi”, ka\u017ee Eichelmann. “Kad jednom nestanu, gotovo je.”<\/p>\n

WWF podr\u017eava kori\u0161\u0107enje hidropotencijala ali isti\u010de da su potrebni stro\u017ei kriterijumi za o\u010duvanje okoline.<\/p>\n

“Sme\u0161tanje hidropostrojenja u za\u0161ti\u0107ene zone predstavlja ozbiljan problem u jugoisto\u010dnoj Evropi”, ka\u017ee Jason Anderson, \u0161ef evropske kancelarije WWF za klimu i energiju. “Ponekad je lokacija potpuno neprihvatljiva, i protiv toga se borimo. Ali mogu\u0107e je na\u0107i odgovaraju\u0107a mesta, kada dr\u017eave ne mogu da ispune svoje energetske potrebe na drugi na\u010din.”<\/p>\n

Albanija vidi nove hidroelektrane kao izvor energetske nezavisnosti i “dobar resurs za izvoz”, ka\u017ee ministar Gjiknuri. Me\u0111utim, oko 42 posto struje izgubi se u distribuciji, \u010desto usled kra\u0111e sa strujovoda.<\/p>\n

Vlasti tvrde da ostvaruju veliki napredak u suzbijanju kra\u0111e struje ali mnogi veruju da \u0107e se stvari opet vratiti na staro kada sko\u010de cene u privatizovanim hidro projektima, jer inostrane firme \u017eele da povrate ulo\u017eeno.<\/p>\n

“Lokalno stanovni\u0161tvo sigurno ne\u0107e dobiti struju za d\u017eabe”, ka\u017ee Gilberto Yaceh, gradona\u010delnik P\u00ebrmeta, \u017eivopisnog mesta na obali Vjose. “Plati\u0107e je. Brane ne donose ni\u0161ta dobro za lokalne ljude.”<\/p>\n

Albanski ministar energetike je suspendovao na desetine projekata odobrenih pro\u0161le godine, ali ka\u017ee da su vladi ruke vezane strahom od gubitka stranih investicija.<\/p>\n

Otkazano je vi\u0161e od 200 projekata iz vremena biv\u0161eg premijera Sali Beri\u0161e, koje Edi Rama povezuje sa “svojevrsnim crnim tr\u017ei\u0161tem korupcije… ludilo”. Me\u0111utim, Albanija balansira po tankoj liniji izme\u0111u o\u010duvanja prirodnih lepota i ekonomskih potreba, dodaje Rama.<\/p>\n

Rama je nekada\u0161nji umetnik, upam\u0107en kada je kao gradona\u010delnik Tirane obojio fasade staljinisti\u010dkih zgrada u Tirani kaleidoskopskim bojama. Za\u0161titari ga smatraju prirodnim saveznikom ali izgleda da mu nedostaje mo\u0107 da zaustavi anarhiju u odnosu prema \u017eivotnoj sredini.<\/p>\n

“Me\u0111unarodni finansijeri generalno nisu bili pa\u017eljivi kao \u0161to bi bili da se ove stvari grade u njihovom dvori\u0161tu”, prime\u0107uje Rama. “To je prokletstvo siroma\u0161nih zemalja.” Albanski premijer ka\u017ee da je od EBRD tra\u017eio da finansira malu poljoprivrednu proizvodnju, ali “vi\u0161e ih je zanimao hidro sektor”.<\/p>\n

Gradnja jedne brane u oblasti Kaliva\u010d stigla je do finalne faze kada je kontroverza prekinula radove, ostavljaju\u0107i gomilu betona na obalama reke. “Kada je po\u010dela gradnja, drve\u0107e du\u017e obale pa i na vi\u0161im kotama u okolini je pose\u010deno”, ka\u017ee Astrit Taka, \u0161umar iz Kaliva\u010da. “Raskr\u010deno je pedeset i \u0161est hektara platana i jablana u priobalju.”<\/p>\n

Ljudi koji \u017eive u blizini balkanskih reka duboko su vezani za njih; rekama se i danas pevaju pesme, poput hita iz 2010. \u2018Vjosa (Lumi i Kenges)\u2019, koja jo\u0161 uvek odjekuje po kafanama du\u017e reke.<\/p>\n

“Vjosin ekosistem je jedinstven jer ne samo da je reka potpuno nedirnuta, ve\u0107 su o\u010duvane i njene pritoke”, ka\u017ee Eichelmann. “Njihove plavne ravnice i sedimenti koje nose ka moru \u010dine balansiran sistem koji je gotovo nemogu\u0107e na\u0107i bilo gde u Evropi. Mi smo odrasli s rekama koje su manje-vi\u0161e naru\u0161ene, regulisane i pregra\u0111ene. To Vjosu \u010dini izvanredno zna\u010dajnom kao uzor za reke koje je potrebno obnoviti \u0161irom Evrope.”<\/p>\n

Evropska okvirna direktiva o vodama nala\u017ee da do 2027. godine sve vode u dr\u017eavi-\u010dlanici imaju dobar ekolo\u0161ki status. Ironi\u010dno, da bi Makedonija i Albanija ostvarile svoje te\u017enje za \u010dlanstvo u EU, mora\u0107e da poni\u0161te posledice buma u hidroenergetskoj gradnji koji su im nametnule investicione banke iz Unije.<\/p>\n

U izve\u0161taju o napretku Makedonije u pridru\u017eivanju EU za 2014. godinu ka\u017ee se da su dve velike hidrocentrale u Mavrovu izazvale “zabrinutost zbog potencijalnih \u0161tetnih posledica po okolinu”.<\/p>\n

Albanske nade za \u010dlanstvo u EU do 2020. pro\u0161le su ne\u0161to bolje, uz gun\u0111anje Evrope zbog lo\u0161eg energetskog sektora koji nije unapre\u0111en u pripremama za pridru\u017eivanje. “Gotovo isklju\u010divo oslanjanje na hidroelektrane izla\u017ee Albaniju velikim fluktuacijama u proizvodnji struje, \u0161to za ishod ima veliki uvoz struje u godinama sa slabim padavinama”, ustanovili su u EU.<\/p>\n

Izvori u Komisiji potvr\u0111uju uticaj koji \u0107e planirane brane verovatno imati na 69 ribljih vrsta Balkana, kao i probleme s kojim se \u010desto suo\u010davaju nove \u010dlanice u ispunjavanju ekolo\u0161kih pravila Unije.<\/p>\n

Balkanski politi\u010dari kao \u0161to je Edi Rama ka\u017eu da su potrebne “ogromne investicije” da bi se regionalne reke za\u0161titile od ekolo\u0161ke degradacije. Zvani\u010dnici EU su, me\u0111utim, revnosniji u prinudi Tirane da suzbija ilegalno uzgajanje marihuane nego da \u0161titi svoje vodotokove.<\/p>\n

“Ne \u017eelim vi\u0161e da pri\u010dam o tome kako se planiraju EU finansije”, ka\u017ee Rama. “To su puste \u017eelje. Nemam iluzija.”<\/p>\n

“Razumem da je potrebno da imamo zatvore, sudove, vladavinu prava, i sve to”, nastavlja Rama. “Ali unapre\u0111enjem represivne strane dr\u017eave ne\u0107ete unaprediti kvalitet \u017eivota. Albanija ima vodu, naftu, minerale i verovatno dosta gasa, ali najve\u0107a vrednost koju imamo jesu prirodne lepote. Za proteklih dvadeset godina najgora stvar koju smo uradili vidi se u ovim o\u017eiljcima na predivnom telu na\u0161e zemlje.”<\/p>\n

Ekolozi strahuju da \u0107e se te rane gnojiti kako nestaju plavne ravnice a voda zauzdava u u\u017ee i dublje tokove. Erozije izazvane se\u010dom \u0161uma zbog izgradnje brana ubrzavaju ovaj proces. Na vrhuncu plavne sezone raste koli\u010dina vode koja se mo\u017ee kontrolisati samo otvaranjem odvodnih kanala i ispu\u0161tanjem bujica.<\/p>\n

Po\u010detkom ovog meseca Albanija je pretrpela drugu po veli\u010dini poplavu u svojoj istoriji, \u0161to se mo\u017ee pokazati kao najava budu\u0107ih nepogoda.<\/p>\n

“Ako se izgradi brana u Kliva\u010du, kada do\u0111e do sezonskog rasta nivoa vode mora\u0107e se otvarati ustave i poplava \u0107e biti ve\u0107a”, ka\u017ee Servet Boni, \u0161umarski in\u017eenjer u Tepeleni, na obali Vjose.<\/p>\n

“Bi\u0107e to ekolo\u0161ka katastrofa”, dodaje Philip Deman, \u0161umar iz istog grada. “Ne samo za biodiverzitet ve\u0107 za \u010ditavu sredinu. Sva ova lepota \u0107e biti izgubljena.”<\/p>\n

Kontra-punkt<\/a>\/Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Projekat izgradnje velike brane u Mavrovu je pred otkazivanjem, ali pomama za rekama jugoisto\u010dne Evrope dovodi njihove<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":173994,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-173993","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173993","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=173993"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173993\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/173994"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=173993"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=173993"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=173993"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}