{"id":173718,"date":"2015-03-01T08:32:34","date_gmt":"2015-03-01T07:32:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=173718"},"modified":"2015-03-01T10:11:25","modified_gmt":"2015-03-01T09:11:25","slug":"hvala-vam-za-rat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/03\/01\/hvala-vam-za-rat\/","title":{"rendered":"Hvala vam za rat"},"content":{"rendered":"

Autor: Adam Hochschild<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Krenite u rat i politi\u010dari \u0107e vam biti ne samo zahvalni, nego ne\u0107ete mo\u0107i da se odbranite od njih. Slavi\u0107e vas spomenicima i bistama, ratnim muzejima i vojnim grobljima \u2013 dugo posle va\u0161e smrti. S druge strane, niko ne ka\u017ee hvala ljudima koji su odbili da se bore, \u010dak i u ratovima koji su se ispostavili kao tragi\u010dne gre\u0161ke, kao na primer invazija na Irak 2003, o kojoj danas vlada op\u0161te prihva\u0107eno mi\u0161ljenje da je uzrok propasti te zemlje. Me\u0111utim, ameri\u010dki politi\u010dari i dalje slave veterane iz ovog rata, a nijedan senator ne\u0107e ni pomenuti stotine hiljada demonstranata koji su po ulicama na\u0161ih gradova protestovali protiv invazije.<\/p>\n

Izuzetak koji potvr\u0111uje ovo pravilo slavljenja ratnih hu\u0161ka\u010da i ignorisanja boraca za mir dogodio se u Evropi. Naime, 25. decembra pro\u0161le godine obele\u017eena je stota godi\u0161njica \u010duvenog Bo\u017ei\u0107nog primirja u Prvom svetskom ratu. Verovatno znate tu pri\u010du: posle petomese\u010dnog pokolja industrijskih razmera, na Bo\u017ei\u0107 1914. godine, borbe na zapadnom frontu su spontano utihnule. Britanski i nema\u010dki vojnici u Francuskoj i Belgiji prestali su da pucaju jedni na druge, iza\u0161li iz blatnjavih rovova i na ni\u010dijoj zemlji razmenili hranu i poklone.<\/p>\n

Ovaj doga\u0111aj \u2013 koji je poslednjih godina uzdizan u knjigama, pesmama i muzi\u010dkim spotovima, jednom igranom filmu i jednoj operi \u2013 istorijski je ta\u010dan. Vojnici zara\u0107enih strana zaista su proslavili Bo\u017ei\u0107 1914. razmenjuju\u0107i cigarete, \u0161lemove, konzerviranu hranu, dugmad za \u0161injele i suvenire; pevale su se bo\u017ei\u0107ne pesme, pekao se ro\u0161tilj, nema\u010dko pivo se trampilo za britanski rum, a sve je zabele\u017eeno i na fotografijama. Pripadnici neprijateljskih vojski su \u010dak zaigrali fudbal na tlu izbrazdanom kraterima od granata, a umesto lopti su \u0161utirali limenke i krpenja\u010de. I pukovnici obe strane su izmileli iz rovova da se rukuju i slikaju zajedno. (Pri\u010da se da je samo jedan nema\u010dki vojnik odbio da se pridru\u017ei slavlju: 25-ogodi\u0161nji Adolf Hitler, koji je ovo primirje smatrao skandaloznim i ne\u010dasnim.)<\/p>\n

Proslavu stogodi\u0161njice ovog primirja u Britaniji je preuzeo Britanski savet, institucija koju finansira vlada, a na smenu predvode razni pripadnici plemstva. Svaka osnovna i srednja \u0161kola dobila je \u201eobrazovni paket\u201c o Bo\u017ei\u0107nom primirju. U njemu su fotografije i izjave svedoka, radne sveske sa testovima i vi\u0161ejezi\u010dni slogani kao \u0161to su: \u201eNa\u0111imo se na pola puta\u201c, \u201eKakvi su va\u0161i rovovi?\u201c, \u201eMogu li da te slikam?\u201c. I Kraljevska po\u0161ta je izdala ediciju po\u0161tanskih maraka na kojima je ovekove\u010deno Bo\u017ei\u0107no primirje.<\/p>\n

U Francuskoj je u skup\u0161tini gradi\u0107a Armentijer postavljena izlo\u017eba dokumenata, mapa, uniformi i ostalih suvenira iz doba primirja. U Belgiji je odr\u017ean komemorativni omladinski fudbalski turnir sa timovima iz Britanije, Belgije, Francuske, Austrije i Nema\u010dke. Na novoizgra\u0111enom terenu nazvanom \u201eIgrali\u0161te flandrijskog mira\u201c, turniru su prisustvovali lokalni gradona\u010delnik i ambasadori Britanije i Nema\u010dke u Belgiji.<\/p>\n

I glumci u kostimima uniformi iz Prvog svetskog rata su pevali bo\u017ei\u0107ne pesme i odigrali fudbalsku utakmicu u pa\u017eljivo sklopljenoj reklami za lanac britanskih supermaketa. Volonteri iz nekoliko zemalja su tokom jubileja proveli tri dana i dve no\u0107i u sve\u017ee iskopanim rovovima simuliraju\u0107i Bo\u017ei\u0107no primirje. Jedan od \u010dlanova \u017eirija na de\u010dijem konkursu za spomenik Bo\u017ei\u0107nom primirju je bio princ Vilijam, vojvoda od Kembrid\u017ea.<\/p>\n

\u0160ta se ne\u0107e slaviti<\/span><\/p>\n

Ako se mir po pravilu retko i gotovo nikad ne slavi, \u0161ta je to \u0161to Bo\u017ei\u0107no primirje \u010dini bezbednim za plemstvo, gradona\u010delnike i diplomate? Po meni su to tri stvari. Prvo, ovaj izuzetan, spontan i dirljiv doga\u0111aj nije ugrozio nastavak Prvog svetskog rata. Bio je odobren od strane komandnog kadra, trajao je kratko (granatiranje i razmena mitraljeske vatre nastavljeni su dan, dva kasnije, uz poja\u010dane strahote novih bojnih otrova i baca\u010da plamena), i nikada se nije ponovio. Slaviti ovaj doga\u0111aj je bezbedno, jer on nije u koliziji sa podr\u0161kom ratu kao takvom. U onom TV spotu za supermarket, na primer, reklamira se spomen-\u010dokolada, a prihod od njene prodaje ide nacionalnoj organizaciji veterana, Kraljevskoj britanskoj legiji.<\/p>\n

Drugo, slavljenje bilo \u010dega, pa \u010dak i mira umesto rata, dobar je i siguran posao. U slede\u0107e \u010detiri godine obele\u017eavanja stogodi\u0161njice Velikog rata, samo Belgija o\u010dekuje dva miliona posetilaca biv\u0161im borbenim linijama, a sada im je kao turisti\u010dku destinaciju dodala i lokalitete Bo\u017ei\u0107nog primirja. Belgijska dr\u017eava je odvojila 41 milion dolara za muzeje, izlo\u017ebe, marketing i turisti\u010dku infrastrukturu, ne ra\u010dunaju\u0107i privatne investicije u nova hotelska postrojenja, restorane i sli\u010dno.<\/p>\n

Tre\u0107e, Bo\u017ei\u0107no primirje je kao stvoreno za promociju profesionalnog fudbala koji je ogromna industrija. Vrhunski igra\u010di zara\u0111uju 60 miliona dolara godi\u0161nje, a neki i vi\u0161e. Dva najve\u0107a \u0161panska kluba vrede vi\u0161e od 6 milijardi dolara. Biv\u0161i menad\u017eer britanskog Man\u010dester junajteda, ser Aleks Ferguson, postao je predava\u010d na Harvardovoj poslovnoj \u0161koli. \u010cak pet od deset najskupljih fudbalskih klubova na svetu je iz Velike Britanije, \u0161to obja\u0161njava poseban entuzijazam te zemlje za ovu proslavu. Zvani\u010dni pokrovitelj Britanske fudbalske organizacije je Vojvoda od Kembrid\u017ea, a u promovisanju fudbalskog turnira Bo\u017ei\u0107nog primirja i prate\u0107ih jubilejskih tri\u010darija u\u010destvovala je i UEFA. Onaj paket materijala koji je stigao u vi\u0161e od 30.000 britanskih \u0161kola ima naziv \u201eFudbal se se\u0107a\u201c.<\/p>\n

Neko je izra\u010dunao da povezivanje fudbala sa \u0161kolama, bo\u017ei\u0107em i pozitivnim istorijskim doga\u0111ajima mora biti dobro za biznis. Kao svaka industrija, i fudbal vodi ra\u010duna o svojoj promociji u Evropi, gde ljudi sve manje gledaju utakmice i okre\u0107u se drugim sadr\u017eajima koji se nadme\u0107u za njihov novac i njihovo slobodno vreme.<\/p>\n

U slede\u0107e \u010detiri godine, od jedne do druge stogodi\u0161njice ove ili one prekretnice iz Prvog svetskog rata, Evropom \u0107e se \u0161iriti obele\u017eavanje jubileja. Ali mogu da se kladim da vojvoda od Kembrid\u017ea i ostali visoki zvani\u010dnici ni u snu ne\u0107e podr\u017eati proslave mnogo subverzivnijih mirovnih doga\u0111aja iz pro\u0161losti, \u010dije nas godi\u0161njice tako\u0111e \u010dekaju.<\/p>\n

Na primer, iako su se zara\u0107eni vojnici na zapadnom frontu dru\u017eili tog prvog ratnog bo\u017ei\u0107a, mnogo ve\u0107e bratimljenje neprijatelja dogodilo se ne\u0161to kasnije u Rusiji. Klimava a prete\u0161ka, imperijalna Rusija se pod pritiskom katastrofalnih vojnih gubitaka i zvani\u010dno raspala po\u010detkom 1917. godine. Car Nikolaj II i njegova porodica su uhap\u0161eni i posle vi\u0161e od 300 godina je zavr\u0161ena vladavina dinastije Romanov.<\/p>\n

Umorna ruska vojska je ovu vest do\u010dekala sa odu\u0161evljenjem. Jedan ameri\u010dki izve\u0161ta\u010d sa fronta posmatrao je kroz dvogled kako se ruski i nema\u010dki vojnici sre\u0107u na ni\u010dijoj zemlji. Jezi\u010dka barijera nije bila problem: Nemci su svoje bajonete pobadali u zemlju, a Rusi duvanjem u otvorene dlanove pokazivali da je caru odzvonilo. Kada su novembra te godine vlast u Rusiji preuzeli bolj\u0161evici koji su hteli da \u0161to pre zavr\u0161e rat, bratimljenje neprijatelja se intenziviralo. Postoji mnogo fotografija na kojima zajedno poziraju ruski i nema\u010dki vojnici, a u jednom slu\u010daju \u010dak ple\u0161u u parovima na snegu, dok ih njihovi oficiri zgranuto posmatraju.<\/p>\n

Imena i dela ruskih dezertera se sigurno ne\u0107e na\u0107i u \u201eobrazovnim paketima\u201c, iako je njihova uloga u zaustavljanju rata bila klju\u010dna. Jedan uznemireni britanski vojni ata\u0161e u Rusiji procenio je da je najmanje milion ruskih vojnika dezertiralo iz svoje neuhranjene i lo\u0161e opremljene vojske. Ve\u0107ina tih ljudi je prosto otpe\u0161a\u010dila ku\u0107i. To je omogu\u0107ilo sklapanje sporazuma o prekidu vatre na isto\u010dnom frontu mnogo pre zavr\u0161etka borbi na zapadnom.<\/p>\n

Poslednjih nedelja Velikog rata po\u010dela je da se osipa i nema\u010dka armija. Ljudi nisu dezertirali sa fronta, ve\u0107 iz pozadine, gde je stotine hiljada vojnika prosto nestalo ili odbilo nare\u0111enje o odlasku na front. \u0160ef berlinske policije procenio je da se u ranu jesen 1918. bar 40.000 dezertera krilo po Berlinu. Onda nije ni \u010dudo \u0161to je nema\u010dka vrhovna komanda po\u017eurila sa mirovnim pregovorima.<\/p>\n

Ne\u0107e biti proslave ni stogodi\u0161njice pobune francuskih vojnika u Velikom ratu. Najimpresivnija pobuna u francuskoj vojsci dogodila se u prole\u0107e 1917, posle ofanzive koju je francuska komanda predstavila kao odlu\u010duju\u0107i udarac Nemcima i siguran kraj rata. Za samo nekoliko dana poginulo je 30.000 francuskih vojnika, ranjeno ih je 100.000, a sve to da bi se osvojilo nekoliko bezna\u010dajnih milja blata natopljenog krvlju.<\/p>\n

Tokom narednih nedelja, stotine hiljada francuskih vojnika odbilo je da se dalje bori. Jedna grupa je \u010dak otela voz i poku\u0161ala da se domogne Pariza. Ve\u0107ina je prosto sedela u logorima i rovovima odbijaju\u0107i da u\u010destvuje u samoubila\u010dkim napadima. Ova \u201ekolektivna nedisciplina\u201c, kako su je eufemisti\u010dki nazivali generali u poku\u0161aju da je zata\u0161kaju, paralisala je francusku armiju. Njeni zapovednici se te godine nisu usudili ni na jedan ve\u0107i napad. O posebnoj osetljivosti ove teme svedo\u010di i \u010dinjenica da \u0107e deo arhivske gra\u0111e o ovim pobunama ostati van doma\u0161aja istra\u017eiva\u010da sve do stogodi\u0161njice 2017.<\/p>\n

Parade za koga?<\/span><\/p>\n

Od Bavarske do Novog Zelanda, gradski trgovi \u0161irom sveta ukra\u0161eni su spomenicima lokalnim herojima \u201epalim\u201c izme\u0111u 1914. i 1918. godine, a biste i spomen plo\u010de u \u010dast vode\u0107ih generala Velikog rata posejane su od dvorca u Edinburgu do trga Per\u0161ing u Los An\u0111elesu. Ni\u0161ta sli\u010dno tome ne postoji u slavu onih koji su slu\u017eili miru. Poljsko-nema\u010dka revolucionarka Roza Luksemburg, koja se i u kajzerovoj Nema\u010dkoj i u sovjetskoj Rusiji borila za slobodu govora, provela je dve godine u nema\u010dkom zatvoru zbog protivljenja ratu. Britanski filozof Bertrand Rasel iz istog razloga je odle\u017eao \u0161est meseci u londonskom zatvoru. Ameri\u010dki vo\u0111a radni\u010dkog pokreta, Jud\u017ein V. Debs, do\u010dekao je kraj rata u federalnom zatvoru u Atlanti, zbog podstrekavanja otpora mobilizaciji. Ni dve godine kasnije nije bio pu\u0161ten na slobodu, iako je te 1920. iz zatvora osvojio skoro milion glasova na izborima kao predsedni\u010dki kandidat Socijalisti\u010dke partije.<\/p>\n

Francuski socijalista \u017dan \u017dores strastveno je govorio protiv nadolaze\u0107eg rata 1914, zbog \u010dega ga je jedan francuski militarista ubio \u010detiri dana pre izbijanja rata (ubica je oslobo\u0111en, a ovo ubistvo progla\u0161eno \u201ezlo\u010dinom iz strasti\u201c). Uprkos protivljenju svojih vlada, socijalna radnica D\u017eejn Adams i druge \u017eene uspele su da 1915. u Holandiji organizuju mirovnu konferenciju sa delegatima iz zara\u0107enih i neutralnih zemalja. U svakoj dr\u017eavi koja je u\u010destvovala u tom u\u017easnom ratu, na hiljade mladi\u0107a stasalih za vojsku zavr\u0161ilo je u zatvorima ili bilo streljano zato \u0161to su odbili da se bore.<\/p>\n

Isti obrazac se\u0107anja va\u017ei i za doga\u0111aje iz novije ameri\u010dke istorije. Ove godine obele\u017eava se pedeseta godi\u0161njica zvani\u010dnog ulaska prvih ameri\u010dkih trupa u Vijetnam, i ve\u0107 je po\u010dela debata izme\u0111u pristalica i protivnika rata, koji \u017eele da odaju po\u010dast mirovnom pokretu koji je pomogao da se ta besmislena tragedija privede kraju.<\/p>\n

Pentagon je ve\u0107 pokrenuo zvani\u010dni memorijalni program i izdvojio 15 miliona dolara za njega, sa ciljem da \u201eoda po\u010dast veteranima vijetnamskog rata\u2026 za njihovu slu\u017ebu i \u017ertvu\u201c. U me\u0111uvremenu je vi\u0161e od hiljadu nas \u2013 me\u0111u kojima su i veterani ameri\u010dke vojske, pripadnici mirovnih pokreta, ili i jedni i drugi \u2013 potpisalo peticiju u kojoj insistiramo da \u201esvako obele\u017eavanje godi\u0161njice rata u Vijetnamu mora uklju\u010diti odavanje po\u0161te hiljadama veterana koji su mu se protivili i hiljadama mladih Amerikanaca koji su zbog prigovora savesti zavr\u0161ili u zatvoru ili morali da pobegnu iz zemlje\u201c.<\/p>\n

O ovim kontroverzama je pisao i Njujork tajms, u \u010dlanku u kojem se ka\u017ee da je Pentagon izmenio sadr\u017eaj sajta posve\u0107enog ovoj proslavi, po\u0161to je Nik Ters na TomDispatchu izme\u0111u ostalog rekao da sajt Pentagona na u\u017easan na\u010din potcenjuje civilne \u017ertve zloglasnog masakra u Mi Laju.<\/p>\n

Mo\u017eda je slede\u0107a godi\u0161njica rata u Iraku prilika da se kona\u010dno raskrsti sa tradicijom slavljenja rata, koja ima sve manje smisla u dana\u0161njem svetu. Za promenu, mo\u017eemo da organizujemo proslavu u \u010dast onih koji su poku\u0161ali da spre\u010de taj stra\u0161ni sukob kome se ne vidi kraj. Naravno, daleko najbolji na\u010din da se izrazi zahvalnost veteranima borbe za mir je: ne zapo\u010dinjati ratove.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/TomDispatch<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od Bavarske do N.Zelanda, gradski trgovi \u0161irom sveta ukra\u0161eni su spomenicima lokalnim herojima \u201epalim\u201c izme\u0111u 1914. i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":173719,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-173718","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173718","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=173718"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173718\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/173719"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=173718"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=173718"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=173718"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}