{"id":173524,"date":"2015-02-27T06:57:15","date_gmt":"2015-02-27T05:57:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=173524"},"modified":"2015-02-28T11:30:30","modified_gmt":"2015-02-28T10:30:30","slug":"okupacija-znaci-oslobodenje-i-emancipaciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/02\/27\/okupacija-znaci-oslobodenje-i-emancipaciju\/","title":{"rendered":"\u201cOkupacija\u201d zna\u010di oslobo\u0111enje i emancipaciju"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: \u017darka Radoja<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Ako je kriza donela mnoge probleme, \u010dak i u uslovima socijalne pravde i jednakosti, s druge strane je otvorila mogu\u0107nost promi\u0161ljanja i prakticiranja novih dru\u0161tvenih odnosa: Silvija De Fanti<\/p>\n

Zavese na pozornici teatra Valle spu\u0161tene su i aktivisti su napustili zgradu u kojoj su prethodne tri godine osmi\u0161ljavali na\u010dine borbe za zajedni\u010dka dobra i svakodnevno dokazivali da je uloga kulture propitivanje sistema i dru\u0161tva u kojem \u017eivimo, a gra\u0111ana da aktivno u\u010destvuju u njegovoj promeni.<\/p>\n

Od avgusta 2014., kada su napustili pozori\u0161te, do danas nije do\u0161lo do dogovora sa gradskim vlastima o na\u010dinu upravljanja Valle pozori\u0161tem. Kada su u\u0161li 2011, hteli su na kratko uzeti prostor u centru Rima u svoje ruke i na taj na\u010din pokazati neslaganje sa poku\u0161ajem privatizacije pozori\u0161ta sme\u0161tenog u zgradi iz 18. veka. Ostali su tri godine, u me\u0111uvremenu postali simbol borbe za zajedni\u010dka dobra i inspiracija talasu \u201cokupacija\u201d koje su kasnije usledile, kako u Italiji tako i \u0161irom sveta.<\/p>\n

O \u201cokupaciji\u201d \u2013 njenom zna\u010daju i ideji, ulozi kulture danas u dru\u0161tvu, te o iskustvu koje nakon tri godine provedene u Valleu nosi sa sobom, za Kontra PRESS govori glumica Silvija De Fanti.<\/p>\n

KONTRA: Pre nekoliko meseci ste morali da napustite prostor pozori\u0161ta Valle. Kada saberete vreme provedeno tamo, kao i reakcije u Italiji i inostranstvu, da li ste zadovoljni onim \u0161to se postigli? \u0160ta smatrate najve\u0107im uspehom?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Te\u0161ko je odgovoriti na ovo pitanje jer je te\u0161ko sumirati i objediniti tri godine neverovatnog, kompleksnog iskustva u kojem ima toliko razli\u010ditosti. Tako\u0111e, te\u0161ko je pri\u010dati o \u201cuspehu\u201d bez stavljanja tog zna\u010denja u odre\u0111eni kontekst. Recimo da smo u kontekstu \u201cborbe za zajedni\u010dka dobra\u201d zadovoljni percepcijom zna\u010daja na\u0161eg trogodi\u0161njeg postojanja, ali nezadovoljni konkretnim rezultatima oko institucionalizacije zajedni\u010dkih dobara. Fondacija Teatro Valle Bene Comune jo\u0161 nije u potpunosti formalno prepoznata, a politi\u010dki i dru\u0161tveni pokreti nisu ba\u0161 jednostavan prostor za one koji se bave zajedni\u010dkim dobrima i veruju u procese odozdo. Jo\u0161 smo daleko od radikalne reogranizacije dr\u017eave zasnovane na decentralizovanim oblicima vladanja i progresivnim politikama blagostanja, uklju\u010duju\u0107i i zagarantovani li\u010dni dohodak i minimalnu platu na nivou EU.<\/p>\n

KONTRA: Planirali ste da okupacija traje tri dana, ali ste ostali tri godine. \u0160ta se promenilo u te tri godine? Koliko je promenjena svest o zajedni\u010dkim dobrima i metodama borbe?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Mnogo toga se promenilo: zapravo, promene su jedna od glavnih karakteristika okupiranog teatra Valle. Biti sposoban da putuje\u0161 kroz vreme, istoriju i dru\u0161tvene pokrete, a \u010desto i da predvidi\u0161 i izazove\u0161 promene. Nameravali smo da ostanemo tri dana, ali su reakcije neverovatno aktivnih sugra\u0111ana pokrenule proces koji je na kraju kroz sistem direktne demokratije, doveo, uz mnogo drugih stvari, do Statuta Teatro Valle Bene Comune, osnove za stvaranje Fondacije Teatro Valle Bene Comune.<\/p>\n

Vi\u0161e od svesti o zna\u010daju javnih dobara, pojavila se svest o va\u017enosti na\u010dina upravljanja tim dobrima. Tokom prve godine okupacije, pet pozori\u0161ta su okupirali radnici u kulturi i gra\u0111ani i takve akcije nastavljaju da se de\u0161avaju. “Okupacija”, proces horizontalnog dono\u0161enja odluka, ponovno osvajanje alata za proizvodnju postalo je sve popularnija praksa u borbi za zajedni\u010dka dobra. Kultura, u specifi\u010dnom smislu stvaranja, razrade novog jezika, skretanja pa\u017enje na narative sada\u0161njosti, sve vi\u0161e postaje instrument zajedni\u010dkih metoda borbe.<\/p>\n

KONTRA: Okupacija je imala slogan \u201cKao i vazduh i voda, i kultura je zajedni\u010dko dobro\u201d i \u201cPozori\u0161te Valle je zajedni\u010dko dobro\u201d. Za\u0161to je va\u017eno kulturu posmatrati na ovakav na\u010din?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Kultura je osnovno pravo, a ne elitisti\u010dko, ekskluzivno dobro. Pristup kulturi trebalo bi da je mogu\u0107 svakome. Permanentno obrazovanje bi trebalo biti besplatno. Institucije kulture treba da garantuju jednakost i odr\u017eivost. One bi trebalo da doprinesu stvaranju kriti\u010dkih i nezavisnih mi\u0161ljenja i akcija.<\/p>\n

KONTRA: Kakva je bila reakcija sugra\u0111ana prema okupaciji pozori\u0161ta? Kakav ste odnos imali s njima?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Na samom po\u010detku i tokom cele prve godine, mogli bismo re\u0107i da je bila jednoglasno entuzijasti\u010dna. Sna\u017ena, heterogena zajednica samosvesnih umetnika i aktivni gra\u0111ani u\u010destvovali su u okupaciji. Naravno, deo umetni\u010dke zajednice, posebno onaj koji je bli\u017ei \u201cstarom\u201d sistemu, nije uvek razumeo smisao na\u0161e borbe. Bio je to mali paradoks: \u0161to smo se vi\u0161e trudili da damo konkretan oblik na\u0161em protestu, to je ve\u0107i deo javnosti bio sve zbunjeniji ili su ga na pogre\u0161an put navodili ignorantski i la\u017eljivi mediji. Posebno pro\u0161le godine; ne samo da su mediji \u0161irili neistinite informacije o na\u0161im aktivnostima i inicijativama, nego su \u010desto bili uklju\u010deni u otvorenu bitku sa okupiranim teatrom Valle. Mogli bismo re\u0107i, iako bi to bilo pojednostavljivanje, da se kvantitet konsenzusa smanjio, a kvalitet odnosa pove\u0107ao.<\/p>\n

KONTRA: Da li su sva ova preuzimanja prostora kulture uticala na eventualnu promenu zvani\u010dne kulturne politike u Italiji?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Naravno da jesu, iako njihov efekat nije uvek jasno vidljiv. Kriza je imala i nastavlja da ima veoma lo\u0161 uticaj na institucije kulture zasnovane na disfunkcionalnim metodama, koje su zatvorene prema savremenoj umetnosti i pozori\u0161tu. Profit, a ne kvalitet, diktira pravila. Nezavisni prostori kulture isti\u010du krhku strukturu celog sistema javnog (i privatnog) finansiranja kulture i va\u017enost tra\u017eenja ili smi\u0161ljanja novih na\u010dina alternativnih ekonomskih vizija. Mnogi potezi pozori\u0161ta Valle su bili “imitirani”, ali ne uvek i prepoznati. Ideja celodnevno otvorenog teatra, va\u017enost data permanentnom obrazovanju, zakon koji je uveo trogodi\u0161nji mandat umetni\u010dkih direktora i tako dalje. Mo\u017ee se re\u0107i da su ovi aspekti prihva\u0107eni, ali ne u potpunosti shva\u0107eni ili prakticirani. U\u010de\u0161\u0107e nije slogan.<\/p>\n

KONTRA: Kad ste napu\u0161tali pozori\u0161te izjavili ste da \u0107ete pa\u017eljivo promatrati \u201ckako implementirati novi eksperiment u stvaranju zajedni\u010dkih dobara. Eksperiment obe\u0107ava stvaranje novih modela saradnje izme\u0111u grada i boraca za zajedni\u010dka dobra u organizaciji i upravljanju javnim institucijama, na na\u010din politi\u010dke mobilizacije boraca za zajedni\u010dka dobra kako bi se postigli odre\u0111eni ciljevi.\u201d U novembru, ta\u010dnije 27. 11, simboli\u010dno ste okupirali foaje pozori\u0161ta kako bi skrenuli pa\u017enju na to da se ni\u0161ta ne de\u0161ava tri meseca nakon \u0161to ste napustili prostor. Jeste li za\u017ealili \u0161to ste iza\u0161li iz zgrade?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Ovo je mo\u017eda najte\u017ee pitanje. Poslednji dani okupacije pozori\u0161ta Valle su bili haoti\u010dni, a ponekad i dramati\u010dni. Iznenadno ubrzanje doga\u0111aja je zakomplikovalo proces dono\u0161enja odluka i dovelo do toga da javnost te\u0161ko shvati zauzimanje na\u0161e pozicije. Bilo je izuzetno te\u0161ko uhvatiti nametnutu ucenu, ali ipak smo uspeli da otvorimo prostor za razgovor, na mestu koje je ukazivalo na mogu\u0107nost promene.<\/p>\n

Bilo je trenutaka kad su podele i mimoila\u017eenje u vizijama postajali o\u010digledni, ali prekomponovanje ne vra\u0107a nu\u017eno mudrost u te fragmente.<\/p>\n

A vi\u0161e od prekomponovanja, trudio si se da regeneri\u0161e\u0161, pokrene\u0161, podigne\u0161. Da izrazi\u0161 suprotan stav, pre nego da ga re\u0161i\u0161.<\/p>\n

U tim stresnim danima, nismo imali na\u010dina da podelimo na sveobuhvatan na\u010din osnovne korake na\u0161e haoti\u010dne, mada aktivne, refleksije. U zbrci je pri\u010da medija, opsednutih potrebom da defini\u0161u po svaku cenu procese koji su jo\u0161 u toku, dominirala scenom. \u017deleli bismo da predstavimo ovaj trenutak kao fazu promene, a ne kao kraj jednog iskustva. Kao metamorfozu. Mi praktikujemo politiku tela i odnosa i imaginacije, konstantno ve\u017ebaju\u0107i dekonstrukciju uspostavljenog identiteta.<\/p>\n

Jedna od pote\u0161ko\u0107a koja nas je najvi\u0161e namu\u010dila je nemogu\u0107nost \u2013 u vremenu koje nam je nametnuto \u2013 da napravimo dovoljno opcija unutar grupe. Sastav subjektivnih iskustava Vallea je ekstremno heterogen, kao i u drugim sli\u010dnim situacijama, i ne samo militantan. Kada su vreme i procedure odre\u0111ene nezavisno, kada unutra\u0161nji procesi imaju vremena da sazru shodno sopstvenim psihologijama, i dovedu do novih re\u0161enja koja su rezultat upravo te heterogenosti \u2013 to je snaga. Ona postaje slabost u trenucima pritisaka i vanrednog stanja.<\/p>\n

Izbor koji smo zajedno doneli je bio klju\u010dan: prepoznali smo svoju politi\u010dku praksu kao praksu odnosa i nju je prvu trebalo za\u0161tititi. \u201cIza\u0111i iz svega zajedno\u201d nije bio samo emotivna potreba ili na\u010din da sa\u010duvamo ograni\u010denu grupu, nego je vi\u0111en kao primarni politi\u010dki cilj, kako bi se omogu\u0107ilo \u0161to br\u017ee obnavljanje i umno\u017eavanje borbe.<\/p>\n

KONTRA: \u0160ta dalje planirate?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Odmor? \u0160alim se. Poku\u0161avamo da nastavimo da delujemo na dva fronta: politi\u010dkom (pi\u0161emo konvenciju) i na vi\u0161e umetni\u010dkom (projekat Rimskog pozori\u0161ta).<\/p>\n

Razlog za ovakav izbor, koji je bio daleko od jednostavnog \u0161to se ti\u010de same implementacije, povezan je sa \u010dinjenicom da iskustvo prethodne tri godine ne mo\u017ee biti tretirano isklju\u010divanjem jednog od dva podru\u010dja, zavisno od institucionalnog upori\u0161ta na koji se referiramo.<\/p>\n

Umetni\u010dki projekat bi izgubio mnogo na inovativnosti ako bismo zanemarili sistem upravljanja, administraciju itd.<\/p>\n

U Konvenciji je mnogo elemenata koji imaju umetni\u010dki aspekt, ali i sna\u017ene politi\u010dke implikacije. U tom smislu, uklju\u010divanje savetnika je klju\u010dno kako bi se ovaj put u\u010dinio korisnim za druga iskustva sli\u010dna na\u0161em na lokalnom i dr\u017eavnom nivou.<\/p>\n

KONTRA: Okupacija je izrodila Fondaciju Teatro Valle Bene Comune koja je upravljala teatrom. \u0160ta ste nau\u010dili iz ovog modela organizovanja i upravljanja?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Fondacija Teatro Valle Bene Comune je prepoznata kao najadekvatniji legalni instrument u okviru va\u017ee\u0107ih zakona, kojim se u praksi testira model samoupravljanja pokrenutog kroz zajedni\u010dka dobra. Statut je bio predmet procesa zajedni\u010dkih elaboracija koje su trajale vi\u0161e od godinu dana i u koje je bilo uklju\u010deno vi\u0161e od pet hiljada ljudi: statut je postavljen na internet i o njemu se raspravljalo i odobravan je na javnim sastancima.<\/p>\n

Hiljade \u010dlanova je materijalno pomoglo fondaciji svojim fizi\u010dkim prisustvom i posve\u0107eno\u0161\u0107u, stru\u010dno\u0161\u0107u ili materijalno, oni su ti koji su omogu\u0107ili iskustvo teatra Valle i koji su skupili neophodan kapital za osnivanje fondacije.<\/p>\n

U\u010de\u0161\u0107e, \u0161iroko odlu\u010divanje, transparentnost, preuzimanje odgovornosti i autonomija. Inspirisano je, kao \u0161to smo rekli, principima koji se odnose na zajedni\u010dka dobra, ali posebno praksom koja je bila testirana konstantno tokom tri godine okupacije; mo\u017ee se opisati i kao konkretan primer demokratije, fakti\u010dkih saveta, efikasnog upravljanja dobrima i resursima, potpuno organizovanog odozdo.<\/p>\n

Telo koje donosi odluke je skup\u0161tina radnika u umetnosti i kulturi i gra\u0111ana, koji su posao podelili u druga radna tela: koordinacijom se bavio odbor od 12 \u010dlanova, koji je tako\u0111e birala skup\u0161tina. Okupacijom 14. juna 2011. godine, dinamika pokroviteljstva i privatnog prava oslobodila je prostor slobodnim interpretacijama i elaboracijama dru\u0161tvene i politi\u010dke realnosti.<\/p>\n

Fondacija je postala prostor u\u010de\u0161\u0107a, inkluzije i konstantne metamorfoze: institucija sposobna da se suo\u010di sa trajnom i neprestanom promenom sveta u kojem \u017eivimo.<\/p>\n

KONTRA: Valle je inspirisao mnoge grupe u Italiji i van nje. Postao je svetski simbol borbe za zajedni\u010dka dobra. Kakva je danas situacija sa okupacijama u Italiji?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Ve\u0107ina njih funkcioni\u0161e i njihove aktivnosti i dalje inspiri\u0161u: me\u0111u njima, su na primer, Macao u Milanu i Asilo Filangieri u Napulju, va\u017ena iskustva koja treba upamtiti. Pro\u0161le godine torinsku Cavallerizzu (impresivan ogroman prostor u kojem se nalazi predivno pozori\u0161te) okupirala je grupa gra\u0111ana, studenata, radnika iz kulture i po\u010dela veoma va\u017ean proces odozdo, poku\u0161avaju\u0107i da uklju\u010di i gradske vlasti kako bi odlu\u010dili o sudbini tog mesta. Aktivisti koji su okupirali bioskop America u Rimu su izba\u010deni pre nekoliko meseci, ali su uspeli velikom kampanjom u kojoj im je pripomogao veliki deo filmske industrije da od Ministarstva kulture izdejstvuju odluku da namena prostora u kojem je bioskop mora ostati u domenu kulture. Iz jo\u0161 nekoliko mesta su aktivisti izba\u010deni, poput teatra Mediterraneo i Pinelli, ali su kasnije okupirali nove prostore: napu\u0161tenu \u0161kolu u Mesini. To je kao \u017eivotni ciklus: neko ili ne\u0161to umre, ali se neko ili ne\u0161to rodi, i uvek se sve menja.<\/p>\n

KONTRA: Koliko su politi\u010dari licemerni kad vam ka\u017eu \u2013 u pravu ste?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Retko kad to i govore.<\/p>\n

KONTRA: Nakon okupacije bioskopa \u201cZvezda\u201d u Srbiji su se javili medijski glasovi koji su se zgra\u017eavali nad samim izrazom \u201cokupirati\u201d, \u0161to je bio jedan od na\u010dina da poku\u0161aju da ospore ulazak aktivista u napu\u0161teni bioskop. \u0160ta \u201cokupirati\u201d danas zna\u010di?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: Zavisi od istorijskog, kulturnog i dru\u0161tvenog konteksta prema kojem se odnosi: u ratu \u201cOkupacija\u201d zna\u010di nasilno zauzimanje a, u sada\u0161njem trenutku, okupirati zna\u010di imati posao. \u0160to se ti\u010de na\u0161eg iskustva, mi smo preveli termin \u201cokupirati\u201d kao vratiti nekome, brinuti o ne\u010demu, vratiti suverenitet nad procesom dono\u0161enja odluka. Recimo da to zna\u010denje u odre\u0111enom smislu odjekuje kao oslobo\u0111enje i emancipacija. Pravi pukotinu u krutom i rigidnom sistemu.<\/p>\n

KONTRA: \u0160ta se mo\u017ee posti\u0107i okupacijom \u2013 promena ili samo jo\u0161 jedna u nizu dekoracija za sistem?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: To je predlog za sistemsku promenu, eksperiment stavljen u praksu. \u010cak i mala promena delova sistema, uti\u010de na njega. Postavlja se izme\u0111u dva polariteta: na jednoj strani je stvaranje obrasca koji mo\u017ee da se ponovi, a na drugoj \u010dist izuzetak. Fondacija je model, ali na\u010din funkcionisanja mo\u017ee svaki put biti druga\u010diji. U svakom slu\u010daju nije dekoracija. Iako ima puno razgovora o u\u010de\u0161\u0107u, podeli ekonomije, pametnim gradovima, istinskom u\u010de\u0161\u0107u i potrebi za deljenjem uklju\u010denih tela.<\/p>\n

KONTRA: U tri godine okupacije, da li ste bili izlo\u017eeni pritisku javnosti i vlasti?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: – 16. septembra 2013, aktivisti uklju\u010deni u okupaciju potpisali su zavr\u0161nu verziju statuta pred notarom i osnovali fondaciju Teatro Valle Commons.<\/p>\n

Od tog trenutka, stav italijanskih institucija prema ovoj neobi\u010dnoj okupaciji, koja je dovela horizontalnu participaciju pred same centre mo\u0107i (Teatro Valle se nalazi na samo nekoliko ulica od Italijanskog senata i zgrada Vlade) je postao otvoreno agresivan.<\/p>\n

– U februaru 2014. rimski prefekt negirao je legalnost pravnog lica fondacije za koja je ona aplicirala: to negiranje se ne odnosi na sadr\u017eaj statuta niti na samoupravni model, nego na to da je adresa fondacije na okupiranom prostoru i da fondacija nema pravo na njega.<\/p>\n

Dan pre nego \u0161to je do\u0161lo to pismo, tokom press konferencije prefekt je objavio da se situacija sa Teatrom Vale ne mo\u017ee re\u0161iti intervencijom javnih slu\u017ebi, nego da je potrebno politi\u010dko re\u0161enje koje je gradona\u010delnik Rima tokom TV intervjua neprimereno nazvao kona\u010dno re\u0161enje.<\/p>\n

– 15. jula 2014. pokrenut je me\u0111unarodni apel protiv izbacivanja aktivista iz Teatro Vale, me\u0111u potpisnicima su David Harvey, Slavoj \u017di\u017eek, \u00c9tienne Balibar, Michael Hardt, Costas Douzinas, Fabrizio Tamburini, Stefano Rodot\u00e0, Salvatore Settis, Christian and Pierre Laval Dardot.<\/p>\n

– 31. jula 2014. op\u0161tina Rim poziva aktiviste da napuste prostor. Nakon pressice aktivisti su uspeli dobiti 10 dodatnih dana koji su se pretvorili u permanentne plenume, gde su gra\u0111ani doprineli odluci o tome da li se napu\u0161ta teatar.<\/p>\n

Doga\u0111aji su se toliko ubrzali da nismo uvek bili u stanju razviti prikladan diskurs tako da se u medije progurao ekstremno negativan narativ koji je sve svodio na krajnost – pobeda ili poraz.<\/p>\n

Ali, opet, igra jo\u0161 traje i nedavno je \u201cneprijateljski\u201d medij objavio tekst pod naslovom \u201cOkupacija teatra vi\u0161e nije zlo\u010din\u201d.<\/p>\n

KONTRA: Okupacija je definisala neke od klju\u010dnih pitanja vezanih za grad. Koja je poveznica izme\u0111u prava na grad, prostornih borbi i o\u010duvanja mesta kulture?<\/strong><\/p>\n

Silvija De Fanti: (odgovor je rezultat promi\u0161ljanja aktivista u Valleu kroz godine okupacije) Savremeno stanje urbanizma je uglavnom oblikovano autoritativnom i finansijskom logikom, tako da stanovnici gube mogu\u0107nost da upravljaju urbanim prostorima i kriza javnih prostora se poja\u010dava. Me\u0111utim, ako pogledamo na \u0161irenje odre\u0111enih praksi, mogu\u0107e je tvrditi da je takvo stanje pod odre\u0111enim uslovima plodno tlo za stvaranje prostora za samoorganizovanje. Preuzimanje prostora i stvaranje zajedni\u010dkih dobara. Agostino Petrillo, u svom radu u knjizi koju je uredila Maria Rosaria Marella, \u201cOltre il pubblico e il privato\u201d (MARELLA, 2012) bele\u017ei da me\u0161anjem na\u010dina funkcionisanja u prostoru i vremenu u svakodnevnom \u017eivotu (posebno radno i vreme i radno mesto) granice izme\u0111u javnog i privatnog se lak\u0161e pomeraju; \u0161to doprinosi uve\u0107anju prostora za privatizaciju. U tim uslovima, stanovnici gube mogu\u0107nost da u\u010destvuju slobodno i kontroli\u0161u svoje svakodnevno okru\u017eenje. Stanje ili mehanizam privatizacije ne brani niti garantuje ovaj multidimenzionalni prostor. Tako da se \u010dak i u gradovima, zahtev za zajedni\u010dkim dobrima pove\u0107ava, manje ili vi\u0161e eksplicitno. (PETRILLO, 2012).<\/p>\n

Nekoliko godina ranije, Edoardo Salzano u \u201cLa citt\u00e0 bene comune\u201d (SALZANO, 2009) je utvrdio da je za grad neophodno da opet postane javno dobro, posebno zbog (i protiv) gubitka mo\u0107i gra\u0111ana u odlu\u010divanju o njihovom stani\u0161tu i prevelikoj dominaciji tr\u017ei\u0161ta nekretninama u upravljanju gradom. Grad koji bi se mogao nazvati zajedni\u010dkim dobrom, uzima u obzir potrebe svih gra\u0111ana, u njemu su javne usluge dovoljne i jednako raspore\u0111ene, garantuje dom svakome na osnovu potro\u0161a\u010dke mo\u0107i, garantuje svakome jednostavan pristup radnom mestu, njegova vlast je zasnovana na poznatim i op\u0161tim pravilima i ima potpunu kontrolu nad kori\u0161\u0107enjem zemlje, pa je uve\u0107anje vrednosti iskori\u0161teno u svrhu kolektiva.<\/p>\n

Tako\u0111e Maria Rosaria Marella u ve\u0107 pomenutoj knjizi \u201cOltre il pubblico e il privato\u201d defini\u0161e grad kao zajedni\u010dko dobro, jer je njegov prostor podeljen me\u0111u gra\u0111anima pa ne mo\u017ee biti nebitan na\u010din na koji se koristi, \u010dak i ako je privatan: s obzirom da svi dele urbane prostore kao \u017eivotno okru\u017eenje, onda svi treba da dele i odgvornost za njegovo kori\u0161\u0107enje. Javna administracija koja upravlja gradovima mora da pru\u017ei prioritet op\u0161toj dobrobiti u gradu i ako daju dozvolu za gradnju ili prenamenu prostora, moraju uzeti u obzir posledice privatnih inicijativa u datom okru\u017eenju. Marella identifikuje neke urbane zahteve kao suprotne gradu kao javnom dobru: \u0161oping centar, savremena zatvorena forma, zbog na\u010dina na koji je gra\u0111en i dizajniran, zbog na\u010dina na koji se njime upravlja i zbog efekata koje proizvodi (ivi, page 188); kontrolisane zajednice, privatizacija susedstva, d\u017eentrifikacija i napu\u0161tanje javnih zgrada kako bi bile prodate. U ovom okviru, zajedni\u010dka dobra bi mogla biti odgovor protiv privatizacije i odluke o oduzimanju urbane sredine.<\/p>\n

Govoriti o urbanom zajedni\u010dkom dobru iz perspektive prostora zna\u010di obra\u0107ati pa\u017enju na fizi\u010dki sastav grada, na njegovo posmatranje kao vrednost i kolektivni rad. Ovaj rad je fizi\u010dki i dru\u0161tveni proizvod. Kvalitet \u017eivota u odre\u0111enim delovima je kolektivni proizvod (u odnosu na aktivnosti, njegovoj istoriji): zajedni\u010dko dobro koje je konstatno okru\u017eeno savremenim kapitalisti\u010dkim alatima, kao vlasni\u010dka spekulacija ili drugi mehanizam urbane finansijalizacije. (HARVEY, 2012).<\/p>\n

Oni mogu predstavljati na\u010din da se gra\u0111anima vrati kontrola nad njihovim svakodnevnim okru\u017eenjem. Ovakva vrsta urbanih prostora mo\u017ee ponuditi mogu\u0107nost eksperimintisanja sa zajedni\u010dkom saradnjom gra\u0111ana i javne administracije i mogu\u0107nost da se na\u0111e balans u upravljanju, izme\u0111u autonomije i odgovornosti.<\/p>\n

Ako je finansijska kriza donela mnoge probleme, \u010dak i u uslovima socijalne pravde i jednakosti, s druge strane je otvorila mogu\u0107nost ponovnog promi\u0161ljanja i prakticiranja novih dru\u0161tvenih odnosa. Me\u0111u njima, iskustvo samoorganizovanja mo\u017ee postati ravnopravno. Ovakva udru\u017eivanja se pojavljuju kao mesta u kojima ljudi mogu da krenu da eksperimenti\u0161u nove na\u010dine upravljanja izme\u0111u gra\u0111ana i lokalnih vlasti. Pokrenuti u manjim prostorima, ovi stavovi mogu biti iskori\u0161teni za upravljanje osnovim slu\u017ebama u celom gradu. Ta mesta su zasnovana na samoodlu\u010dnosti, samoupravljanju, brizi, difuznom upravljanju, kao i onom koji uklju\u010duje gra\u0111ane.<\/p>\n

Kontra-press<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Silvija De Fanti: Vi\u0161e od svesti o zna\u010daju javnih dobara, pojavila se svest o va\u017enosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-173524","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173524","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=173524"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173524\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=173524"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=173524"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=173524"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}