{"id":173305,"date":"2015-02-25T08:28:20","date_gmt":"2015-02-25T07:28:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=173305"},"modified":"2015-02-25T08:28:20","modified_gmt":"2015-02-25T07:28:20","slug":"kako-je-preigrana-grcka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/02\/25\/kako-je-preigrana-grcka\/","title":{"rendered":"Kako je preigrana Gr\u010dka"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: John Cassidy<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Osim nekoliko pani\u010dara, niko se nije iznenadio kada su evropski ministri finansija postigli dogovor sa Gr\u010dkom o produ\u017eetku pomo\u0107i ovoj zemlji do po\u010detka leta. Sirizina vlada je nedeljama ponavljala da na to ne\u0107e pristati i da \u017eeli slobodniji kreditni ugovor. Postignuti dogovor u Briselu je kapitulacija njene politike i pobeda Nema\u010dke i ostalih dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije.<\/p>\n

Strogo uzev, igra jo\u0161 nije zavr\u0161ena. Dogovor iz Brisela je samo prelazni sporazum koji \u0107e o\u010duvati solventnost Gr\u0161ke i njenih banaka, dok \u0107e se u me\u0111uvremenu nastaviti \u0161iri pregovori o izmirenju ogromnog gr\u010dkog duga. Gr\u010dki ministar finansija Janis Varufakis je izneo nekoliko zanimljivih ideja \u2013 na primer o pu\u0161tanju novih dr\u017eavnih obveznica koje bi zamenile stare \u2013 ali nijedan od njegovih poku\u0161aja nagodbe nije uspeo.<\/p>\n

Prema izve\u0161tajima iz Atine, tokom poslednjih dana pregovora gra\u0111ani Gr\u010dke povla\u010dili su novac iz banaka tempom od pet stotina miliona evra dnevno. Budu\u0107i da je evropski program kreditne pomo\u0107i isticao za nedelju dana i da je Evropska centralna banka odbila da gr\u010dke banke snabde novcem \u2013 Sirizina vlada bi se, da nije pristala na dogovor, suo\u010dila sa finansijskim kolapsom. ECB je sugerisala Gr\u010dkoj da pristane na uslove Berlina i Brisela, Varufakis i Cipras su spustili loptu i pristali na produ\u017eetak pomo\u0107i.<\/p>\n

Sirizine poteze \u0107e nastaviti da nadgleda omra\u017eena Trojka (ECB, EU i MMF), koju mnogi Grci smatraju odgovornom za o\u010dajno stanje u svojoj zemlji. Gr\u010dka vlada se u Briselu dodatno obavezala da \u0107e sprovesti niz strukturnih reformi, \u010dije detalje \u0107e saop\u0161titi naknadno. Ako Trojka ne bude zadovoljna ovom ponudom, Gr\u010dkoj mo\u017ee biti uskra\u0107en deo potrebnog novca.<\/p>\n

Suprotno predizbornim obe\u0107anjima Sirize, izgleda da je Varufakis u Briselu obe\u0107ao da \u0107e zadr\u017eati neke od Trojkinih mera, kao \u0161to je privatizacija javnog sektora. U tekstu sporazuma se ka\u017ee: \u201eGr\u010dke vlasti se obavezuju da \u0107e se uzdr\u017eati od bilo kakvih izmena mera i unilateralne promene politike i reformi koje bi negativno uticale na fiskalne mere, ekonomski oporavak ili finansijsku stabilnost, po oceni institucija\u201c.<\/p>\n

U zamenu za ove ogromne ustupke, gr\u010dka vlada je dobila neke popuste uklju\u010duju\u0107i smanjenje o\u010dekivanih fiskalnih rezultata. Po dogovoru iz 2012, Gr\u010dka je trebalo da ostvari primarni bud\u017eetski suficit u visini od 4,5 odsto BDP-a. (Primarni bud\u017eetski suficit je prihod od poreza umanjen za potro\u0161nju, ne uklju\u010duju\u0107i otplatu kamata na dug.) Zvani\u010dno saop\u0161tenje u vezi sa novim dogovorom nije preciziralo ovogodi\u0161nje ciljeve: \u201eGr\u010dke vlasti tako\u0111e su se obavezale da \u0107e obezbediti primarni bud\u017eetski suficit\u2026 u skladu sa saop\u0161tenjem Evrogrupe iz novembra 2012\u2026 Institucije \u0107e u postizanju primarnog bud\u017eetskog suficita u 2015. uzeti u obzir ekonomske okolnosti u toj godini\u201c.<\/p>\n

To nagove\u0161tava neku vrstu olak\u0161ica. Varufakis tvrdi da je cilj vlade dostizanje suficita od 1,5 odsto BDP-a. Budu\u0107i da su prihodi od poreza poslednjih meseci presu\u0161ili, to je jo\u0161 uvek preambiciozan cilj i izgleda da isklju\u010duje \u0161iru primenu kejnzijanskih stimulativnih mera. Ali bilo kakvo popu\u0161tanje politike \u0161tednje dobro \u0107e do\u0107i Grcima \u2013 i to je ono \u0161to gr\u010dki zvani\u010dnici tvrde da su postigli u Briselu. \u201eDanas je Gr\u010dka okrenula novu stranicu\u201c, rekao je Rojtersu jedan od njih. \u201eIzbegli smo recesione mere\u201c.<\/p>\n

To nije samo spin. Siriza je novim dogovorom zaista dobila ne\u0161to zna\u010dajno, mada ne ono \u010demu se nadala kada je 25. januara do\u0161la na vlast. Tada se govorilo o osloba\u0111anju Gr\u010dke i cele Evrope iz kand\u017ei politike \u0161tednje. Kada je objavljen novi sporazum, neki gr\u010dki novinari su upozorili da ga Varufakis i Cipras ne\u0107e tako lako prodati radikalnijim pristalicama svoje partije, koji su ve\u0107 na ulicama i protestuju protiv perfidnosti Nema\u010dke, Brisela i ECB-a.<\/p>\n

Sad je jasno da su Cipras i Varufakis precenili svoju poziciju. Njihovo hvalisanje je naljutilo Nema\u010dku i odvratilo ostale igra\u010de koji su im bili potrebni za pobedu \u2013 ECB i Evropsku komisiju. Na prvi pogled, to je gre\u0161ka u koracima Varufakisa koji je dobar poznavalac Teorije igara. Ali lideri Sirize su se pojavili prakti\u010dno niotkuda, pa je razumljiva njihova \u017eelja da iza\u0111u u susret gra\u0111anskom protestu koji ih je doveo na vlast.<\/p>\n

Na strani Varufakisa i Ciprasa je pre svega ekonomska logika. Politika \u0161tednje se pokazala pogubnom po Gr\u010dku. Njen BDP je od 2009. pao gotovo za \u010detvrtinu, a stopa nezaposlenosti je oko 25%. \u0160tednja nije smanjila dug, naprotiv: u odnosu na BDP koji je padao, dug se pove\u0107avao i sada iznosi oko 175% BDP-a.<\/p>\n

Neki delovi Evrope saose\u0107aju sa gr\u010dkim nevoljama i tako\u0111e smatraju da je politika \u0161tednje kontraproduktivna. Ali \u010dinjenica je da Cipras i Varufakis nisu imali pravu podr\u0161ku i da je to trebalo da shvate ranije. Postojala je samo jedna karta sa kojom su mogli da zaigraju protiv Nema\u010dke i drugih klju\u010dnih dr\u017eava evrozone: ako dogovor ne uspe, Gr\u010dka \u0107e proglasiti difolt, bankrot, napustiti evrozonu i vratiti se sopstvenoj valuti. Me\u0111utim, ve\u0107ina gr\u010dkih gra\u0111ana, uprkos nevoljama kroz koje je pro\u0161la, ne \u017eeli da napusti evro i tokom cele predizborne kampanje Siriza je tvrdila da nema nameru da napusti evropsku monetarnu uniju. Ekonomski gledano, to je pogubna politika (gr\u010dka ekonomija je u toliko lo\u0161em stanju da bi joj bilo bolje da sledi Argentinu koja je 2002. proglasila difolt i odbacila program MMF-a), ali obe\u0107anje da \u0107e zadr\u017eati evro je bila cena koju je Siriza platila da bi bila prihva\u0107ena kao ozbiljan igra\u010d na gr\u010dkoj politi\u010dkoj sceni.<\/p>\n

Volfgang \u0160ojble, okrutni ministar finansija Nema\u010dke, shvatio je da Varufakis ne mo\u017ee da odigra kartu izlaska Gr\u010dke, Grexita, i da ga ima u \u0161aci. Nema\u010dka vlada je kategori\u010dno odbila da razmotri gr\u010dki zahtev za prestanak kreditne pomo\u0107i i odobrenje novog zajma i ohrabrila je ECB da na to upozori Gr\u010dku. A onda je, po\u0161to je Varufakis na to pristao i zatra\u017eio produ\u017eenje teku\u0107e pomo\u0107i, \u0160ojble odbio i taj zahtev, primorav\u0161i ga na jo\u0161 ve\u0107e ustupke.<\/p>\n

Kada je dogovor postignut, \u0160ojble nije odoleo da ne podbode Varufakisa i njegove saradnike. Na Gardijanovom blogu koji je pratio tok pregovora, on je primetio: \u201eGrcima \u0107e sigurno biti te\u0161ko da svojim glasa\u010dima objasne ovaj dogovor\u201c. Varufakis je bio umereniji: \u201eNije vreme za slavlje. Ovaj dogovor je mali korak u pravom smeru\u201c.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The New Yorker<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Siriza je novim dogovorom zaista dobila ne\u0161to zna\u010dajno, mada ne ono \u010demu se nadala kada je 25. januara do\u0161la na vlast<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":173306,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-173305","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173305","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=173305"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/173305\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/173306"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=173305"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=173305"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=173305"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}