{"id":171319,"date":"2015-02-05T08:49:44","date_gmt":"2015-02-05T07:49:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=171319"},"modified":"2015-02-05T08:49:44","modified_gmt":"2015-02-05T07:49:44","slug":"planovi-za-proslost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/02\/05\/planovi-za-proslost\/","title":{"rendered":"Planovi za pro\u0161lost"},"content":{"rendered":"

Autor: Matvej Ganapoljsk<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Kinezi su pomo\u0107u 3D \u0161tampa\u010da na\u0161tampali ku\u0107u. Pravu \u2013 u prirodnoj veli\u010dini. To jest, zamislite slede\u0107u situaciju: jedan klik mi\u0161em i projekat va\u0161e ku\u0107e, prethodno spakovan u specijalni kompjuterski program, na vol\u0161eban na\u010din se pretvara u pravu ku\u0107u. Samo jedan pritisak na odgovaraju\u0107e dugme i pred vama stoji ku\u0107a, nova novcata \u2013 \u010deka da se u nju uselite.<\/p>\n

Svima koji jo\u0161 nisu \u010duli za ovu novu tehnologiju dugujem kratko obja\u0161njenje. Taj \u0161tampa\u010d nimalo ne li\u010di na onaj iz va\u0161e kancelarije. On je mnogo ve\u0107i i ne \u0161tampa tako \u0161to nanosi boju na papir, ve\u0107 za svoj rad koristi razne, specijalno za tu namenu pripremljene gra\u0111evinske materijale. Ali ku\u0107a je prava i mo\u017ee se \u201ena\u0161tampati\u201c u bilo kojoj veli\u010dini. Ostaje vam samo da ugradite prozore i vrata i \u2013 sre\u0107no useljenje!<\/p>\n

Za\u0161to je to Kinezima potrebno? Stvar je u tome \u0161to se u Kini jo\u0161 uvek po\u0161tuje stara tradicija po kojoj ku\u0107e ne treba popravljati. Kada za to do\u0111e vreme, one se ru\u0161e i na istom mestu se grade nove. I kao i sve \u0161to se danas prozvodi u Kini, tako se ni ku\u0107e ne grade tako da traju doveka. Ali su zato veoma jeftine. Zanimljivije pitanje je za\u0161to je jedan savremen i do te mere slo\u017een program realizovan ba\u0161 u Kini?<\/p>\n

O\u010digledno zato \u0161to u Kini (mada je na vlasti komunisti\u010dka partija) zaista postoji sloboda preduzetni\u0161tva. Zato \u0161to je Kina sebi zacrtala cilj da postane svetska supersila, ali ne po broju stanovnika ve\u0107 u ekonomiji, i zato \u0161to to ve\u0107 godinama uporno i uspe\u0161no sprovodi. Ako novac koji ste investirali u kinesku ekonomiju propadne, bi\u0107e to samo va\u0161om krivicom. Bi\u0107e to posledica va\u0161e lo\u0161e finansijske prognoze ili va\u0161e proma\u0161ene ideje. Va\u0161 novac u Kini nikada ne\u0107e propasti krivicom dr\u017eave.<\/p>\n

I zato se u Kini doga\u0111aju neverovatne stvari. Na primer, vlasnik online tr\u017enog centra s bajkovitim nazivom \u201eAli Baba\u201c, odlu\u010dio je da Njujor\u0161koj berzi ponudi najskuplje akcije u istoriji ove berze. Kompanija je ovom emisijom planirala da u svoje razvojne fondove privu\u010de blizu 22 milijarde dolara, a desilo se da je privukla celih 25. U \u010ditavoj istoriji svih berzi akcijskog kapitala, prag od 20 milijardi dolara u jednoj emisiji presko\u010dile su samo tri kompanije \u2013 General Motors, kineska banka ICBC i tako\u0111e kineska Agricultural Bank. Tako je doskora nepoznati u\u010ditelj engleskog jezika i sitni biznismen Ma Jun postao najbogatiji \u010dovek u Kini. Danas je njegova kompanija Alibaba Group, po razmerama tr\u017ei\u0161ne kapitalizacije (231.4 milijardi dolara) pretekla Shevron, Facebook, P&G i GP Morgan i u\u0161la u dru\u0161tvo 20 najve\u0107ih kompanija sveta.<\/p>\n

Za\u0161to su cene akcija te bajkovite kompanije tako brzo poletele u vis? O\u010digledno zato \u0161to kupci akcija znaju da je danas retko koja zemlja stabilnija od Kine. Oni znaju da Kina sigurno ne\u0107e iznenada zapo\u010deti neki rat, da se \u201eslu\u017ebisti\u201c kineske bezbednosti ne\u0107e nameriti na Ma Juna da bi mu oteli \u201eAli Babu\u201c i da ga kineski \u010dinovnici sigurno ne\u0107e ugu\u0161iti porezima. A kada je na\u0161 heroj odlu\u010dio da s novom emisijom akcija iza\u0111e na Njujor\u0161ku berzu, gensek ga nije pozvao u svoj kabinet da mu izdiktira \u0161ta \u0107e uraditi s prikupljenim novcem.<\/p>\n

Kina igra dugoro\u010dnu igru i celom svetu govori: gledajte, nema nikoga stabilnijeg od nas! Ako svoje pare ulo\u017eite kod nas, to vam je isto kao da ste ih ulo\u017eili u \u0161vajcarsku banku \u2013 s tim \u0161to je dobit neuporedivo ve\u0107a.<\/p>\n

A sada \u0107u vam ispri\u010dati jo\u0161 jednu pri\u010du, o maloj evropskoj zemlji Danskoj. Dok putujete kroz Dansku, pored vas promi\u010du nepregledna polja vetrogeneratora, \u0161to samo po sebi dovoljno govori o stanju danske ekonomije. Vetrogeneratori stoje na brdima, vodi, poljima i svojim prisustvom govore o jednoj vrlo va\u017enoj stvari.<\/p>\n

Radi se o tome da je postavljanje i pu\u0161tanje u rad takve vetrenja\u010de vrlo skup posao. Cena vetrogeneratora, uklju\u010duju\u0107i ispitivanja i analizu vetrova, kao i precizno pode\u0161avanje rada elektrogeneratora, mo\u017ee se popeti i do milion dolara po komadu. Osim toga, prvi finansijski rezultati se mogu o\u010dekivati tek kroz pet, a mo\u017eda i deset godina. Ali i pored toga, u Danskoj ih ima na stotine. I dok mirno putujete kroz tu zemlju, vi shvatate da su ljudi ulo\u017eili svoj novac u te vetrenja\u010de, jer znaju da se (osim ako na Zemlju ne padne zalutala kometa) njihovim investicijma ni\u0161ta lo\u0161e ne mo\u017ee desiti. Niko nikada ne\u0107e oteti te vetrenja\u010de od investitora. Niko nikada ne\u0107e poku\u0161ati da raznim, dr\u017eavi dostupnim sredstvima, maltretira i terori\u0161e ljude koji su zemlji poverili svoj novac i ulo\u017eili ga u napredne tehnologije i investirali u posao koji \u0107e im mo\u017eda tek kroz deset godina doneti prve prihode.<\/p>\n

Primeri, reklo bi se, razli\u010diti. Kinezi \u201e\u0161tampaju\u201c ku\u0107e jer im se \u017euri, mada je ulaganje u ovu tehnologiju u neku ruku i dugoro\u010dan posao. Mo\u017eete li pretpostaviti koliko je vremena, znanja i novca u to ulo\u017eeno? A Danci nigde ne \u017eure. Tamo je sve prosto: odabrao si mesto i odlu\u010dio da postavi\u0161 svoj vetrogenerator i ako time nisi prekr\u0161io neki zakon, ra\u010dunaj da \u0107e on na tom mestu stajati vekovima. Me\u0111utim, nema sumnje da i Kinezi i Danci (kao uostalom i svi ostali na evropskom, azijskom i ameri\u010dkom kontinentu), investiraju u budu\u0107nost, u nove tehnologije koje \u0107e njihovim zemljama doneti nove milijarde.<\/p>\n

A onda ne\u0161to mislim: da li je Rusiji nu\u017ena tehnologija brze gradnje stambenih objekata? O\u010digledno da jeste. Brza gradnja je svima potrebna. Da li su Rusiji potrebna polja \u201ezasa\u0111ena\u201c vetrogeneratorima? Svakako da jesu. Ni ti vetrogeneratori nam ne bi smetali. U teritorijama ne oskudevamo, a i vetrovima smo bogati. Ali nas ti \u0161tampa\u010di i vetrenja\u010de nekako slabo interesuju. A \u0161ta nas uop\u0161te interesuje? Ukrajina? Krim? Donbas? Da, i ta na\u0161a interesovanja nam donose samo sankcije koje u doglednoj budu\u0107nosti ne\u0107e biti ukinute. Naprotiv, kako sada stoje stvari, one \u0107e biti i poo\u0161trene.<\/p>\n

A Rusija, \u010dime ona uzvra\u0107a? Sude\u0107i po poslednjim izjavama visokih \u010dinovnika, predla\u017ee nam se da \u201ezategnemo kai\u0161eve\u201c. Dr\u017eavni \u010dinovnici nas gotovo direktno upozoravaju na to da nas \u010deka \u201edugotrajna opsada\u201c. Oni nas sasvim ozbiljno podu\u010davaju tome da treba \u201emanje da jedemo\u201c, jer je to korisno i za \u201ena\u0161 doma\u0107i bud\u017eet\u201c i \u201eza na\u0161e li\u010dno zdravije\u201c.<\/p>\n

Ovaj drski \u010dinovni\u010dki bezobrazluk \u0107u ostaviti bez komentara, ali ne smemo zaboraviti da nas \u010deka jo\u0161 jedan ozbiljan problem. Kada nam jednog dana, u nekoj dalekoj budu\u0107nosti ukinu sankcije, kako \u0107e posle toga izgledati ekonomija na\u0161e zemlje? Ho\u0107e li od nje ne\u0161to ostati ili \u0107e nas do\u010dekati samo njene krhotine?<\/p>\n

Valja nam priznati da se u Rusiju, \u010dak i u njenim najprosperitetnijim godinama investiralo nerado. Ceo svet je znao za na\u0161u \u010dudovi\u0161nu korupciju i jezivu \u010dinovni\u010dku bezo\u010dnost. Tako\u0111e je svima bilo poznato da se krupni projekti ne mogu ni zapo\u010dinjati bez saglasnosti vrha vlasti i da bilo koji uspe\u0161an posao mo\u017ee biti trenutno obustavljen, ako ugrozi poslovne interese okru\u017eenja bliskog vlasti.<\/p>\n

Sve \u0161to je opisano va\u017ei i danas, s tim \u0161to sada svi znaju da imamo jo\u0161 i ekonomske i politi\u010dke sankcije, da podr\u017eavamo separatiste u Donbasu i da zbog toga te sankcije mogu biti samo poja\u010dane. I svi znaju da \u0107e to potrajati mo\u017eda pet, a mo\u017eda i dvadeset pet godina. Istorija nam govori da teritorijalni sukobi mogu trajati pedeset, pa i vi\u0161e godina. Me\u0111unarodna agencija Standard&Poor\u2019s snizila je kreditni rejting Rusije na takozvani \u0161pekulativni nivo. Taj nivo investicionog rizika, ozna\u010den kao BB, naziva se jo\u0161 i junk (\u0111ubre), \u0161to je kolokvijalni termin za te\u0161ko procenjive rizike. I nisu potrebna nekakva posebna znanja iz ekonomije da bi se uvidelo da iza te re\u010di ne stoji ni\u0161ta dobro.<\/p>\n

Pretpostavimo da \u0107e Rusija biti pod sankcijama recimo do 2024, to jest do one godine do koje danas aktuelni lider zemlje mo\u017ee ostati na vlasti. Pro\u0107i \u0107e predsedni\u010dki izbori, pojavi\u0107e se novi predsednik, ovog starog \u0107e s cve\u0107em, s ordenjem i uz zvuke fanfara ispratiti u penziju\u2026 U kakvom \u0107e stanju tada biti na\u0161a ekonomija? \u0160ta \u0107e nam od nje ostati? Olupina, najmanje dvadest pet godina zaostala za ostalim svetom?<\/p>\n

Ispada da na\u0161a vlast mora da ima nekakav jako lukav plan, sli\u010dan onom koji ima Severna Koreja, po kome \u0107emo se dalje razvijati oslanjaju\u0107i se na sopstvene snage \u2013 \u201ezamenom uvoza\u201c i tome sli\u010dno \u2013 i to ne samo u proizvodnji, ve\u0107 i u tehnologiji. I stvarno, vlada Dmitrija Medvedeva je nedavno objavila svoj \u201eAntikrizni plan\u201c. U njemu su prisutne dve osnovne duboke misli. Prva glasi ovako: \u201eRusija ulazi u duboku ekonomsku krizu\u201c. A druga: \u201eInvesticije iz bud\u017eeta \u0107e biti skoncentrisane na zavr\u0161avanje ranije zapo\u010detih projekata, a deo novih projekata \u0107e biti odlo\u017een\u201c. U prevodu sa \u010dinovni\u010dkog na ruski, to bi trebalo da zna\u010di slede\u0107e: \u201eDragi moji, \u0161to se para i ekonomije ti\u010de, ra\u010dunajte da smo do\u017eiveli potpuni fijasko. Krpi\u0107emo se s onim \u0161to imamo, a sve ostalo \u2013 zaboravite. I \u0161to je najva\u017enije, ne zahtevajte nikakve politi\u010dke promene. Njih sigurno ne\u0107e biti.\u201c<\/p>\n

I naravno, kako to redovno biva u Rusiji, postavlja se pitanje \u201eKo je kriv?\u201c Ko je kriv za to \u0161to \u0107e se slede\u0107ih nekoliko godina Rusija nalaziti na repu svetske ekonomije? U \u201eAntikriznom planu\u201c pi\u0161e da je to \u201ezajedni\u010dka odgovornost\u201c, \u0161to je jako \u010dudno jer znam mnoge ljude koji su javno govorili, i koji i danas govore da su protiv zao\u0161travanja odnosa sa Ukrajinom i da to odmah treba prekinuti. Oni, mislim ti ljudi, uop\u0161te nemaju nameru da dele tu \u201ezajedni\u010dku odgovornost\u201c koju im nudi Medvedev. Ali ne\u0107emo o politici. Vratimo se na ekonomiju.<\/p>\n

Jednoga dana, kada politi\u010dka pitanja budu re\u0161ena, \u017eari\u0161te sukoba uga\u0161eno i sankcije ukinute, pokaza\u0107e se da je Rusija sve te godine investirala u pro\u0161lost, u vremena kojima su vladali sukobi sa susedima, ideolo\u0161ke parole i monstruozno ispiranje mozga. Ispostavi\u0107e se da je to bila investicija u okoreli \u201esovjetski stroj\u201c, u vreme kada je ekonomija bila poslednja briga, a na \u010delu kolone mar\u0161irala Ideja. I bi\u0107e neva\u017eno da li je to svetla ideja o fantasti\u010dnom komunizmu ili prosta ideja \u201emi smo Rusi, i zato nam se mo\u017ee\u201c.<\/p>\n

Nekada je po Rusiji kru\u017eila sme\u0161na re\u010denica, ne\u0161to izme\u0111u vica i aforizma: ako bi se Amerika u trci s Rusijom odjednom okrenula unazad i po\u0161la joj u susret, Rusija ni tada ne bi mogla da je prestigne. Danas ova sme\u0161na re\u010denica postaje paradoksalno istinita. Istakav\u0161i parolu o svojoj isklju\u010divosti i be\u017ee\u0107i od progresa i reformi, Rusija se kre\u0107e unatrag takvom brzinom da je te\u0161ko ko mo\u017ee presti\u0107i.<\/p>\n

\u017dao mi je \u0161to \u0107e u toj dalekoj budu\u0107nosti, kada iza\u0111e iz svih sukoba i kada se ukinu sankcije, Rusija morati takore\u0107i ispo\u010detka ponovo da se izgra\u0111uje i \u0161to \u0107e taj posao u celosti pasti na ple\u0107a na\u0161e dece.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik\/<\/a>\u041c\u043e\u0441\u043a\u043e\u0432\u0441\u043a\u0438\u0439 \u043a\u043e\u043c\u0441\u043e\u043c\u043e\u043b\u0435\u0446<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kina igra dugoro\u010dnu igru i celom svetu govori: gledajte, nema nikoga stabilnijeg od nas! Ako svoje pare ulo\u017eite kod nas, to vam je isto kao da ste ih ulo\u017eili u \u0161vajcarsku banku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-171319","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/171319","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=171319"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/171319\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=171319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=171319"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=171319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}