{"id":170291,"date":"2015-01-25T07:01:12","date_gmt":"2015-01-25T06:01:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=170291"},"modified":"2015-01-24T21:08:50","modified_gmt":"2015-01-24T20:08:50","slug":"grcka-je-vec-pet-godina-kao-pacijent-koji-polako-krvari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/01\/25\/grcka-je-vec-pet-godina-kao-pacijent-koji-polako-krvari\/","title":{"rendered":"Gr\u010dka je ve\u0107 pet godina kao pacijent koji polako krvari"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Helena Smith<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>\u201cOdve\u0161\u0107u te do rane Gr\u010dke, ne\u0107e trajati dugo\u201d. Visok, mi\u0161i\u0107av i tamnoput, Antonis je \u010dovek koji nije sklon preterivanju ali je, prema spostvenom priznanju, veoma ljut. Sada, gledaju\u0107i u retrovizor \u2013 samo nekoliko dana pre izbora koji bi mogli da odr\u017ee ili raskinu atinske veze sa EU \u2013 ne krije koliko je razjaren. \u201cOvoj zemlji se dogodila katastrofa\u201d, govori. \u201cNa\u0161i politi\u010dari, Evropa i MMF su nam oduzeli snove.\u201d<\/p>\n

Put do rane Gr\u010dke ne traje dugo. Za Antonisa, fotografa sa okom za neobi\u010dno, ona se ne nalazi na kraju rupama izrovanog puta kojim se spu\u0161tamo.<\/p>\n

Ona je svuda: u majkama i o\u010devima koji kopaju po sme\u0107u, izlomljenim plo\u010dnicima i uni\u0161tenim prodavnicama, napu\u0161tenim kolima i zapu\u0161tenim ku\u0107ama \u2013 novi siromasi koji mumlaju\u0107i hodaju gr\u010dkim ulicama ispisanim grafitima. \u201cTo je gubitak nade\u201d, ka\u017ee dok palac dr\u017ei na volanu. \u201cVi\u0111am ovo svaki dan, ranu koja ne\u0107e zarasti. Molim te zapi\u0161i da ja, Antonis, mrzim ovu zemlju, mrzim sve u vezi s njom.\u201d<\/p>\n

Ovom 43-godi\u0161njaku bes je oblikovala sudbina koju deli sa jo\u0161 1,3 miliona Grka od kad je dr\u017eava pogo\u0111ena finasijskom krizom. U 2010. godini, u vreme naj\u017ee\u0161\u0107ih mera \u0161tednje \u2013 koje su bile cena najve\u0107eg finansijskog spasavanja jedne zemlje u istorije zapada – atinski fotografski studio gde je radio je iznenada propao.<\/p>\n

Preko no\u0107i se na\u0161ao na ulici, postao je samo jo\u0161 jedna cifra u statistici rekordne nezaposlenosti koja je posledica krize ro\u0111ene u Gr\u010dkoj i koja je u me\u0111uvremenu odjeknula u svakom evropskom glavnom gradu. \u201cNi jedan Grk ne\u0107e imati decu, sem ako nije glup ili bogat\u201d, govori Mavros koji je bio prinu\u0111en da se bavi taksiranjem kako bi sastavio kraj s krajem. \u201cSituacija u kojoj sam me spre\u010dila da imam drugo dete koje sam oduvek \u017eeleo.\u201d<\/p>\n

Takodje ga je suo\u010dilo sa raslojavanjem dr\u017eave koja je, pet burnih godina kasnije, rascepljena izme\u0111u bolnog izbora: dodatnih mera \u0161tednje ili glasanja za mlade buntovnike koji bi je mogli dovesti na katastrofalni kurs koji je u sukobu sa EU i MMF, dok je poverioci odr\u017eavaju u \u017eivotu.<\/p>\n

Gr\u010dka kriza je ulazila i izlazila iz vidnog polja, otkad je, naizgled niotkuda eksplodirala 2009. godine. Kao putnici u odbeglom vozu, Grci su se dr\u017eali svog starog na\u010dina \u017eivota dok lokomotiva nije skrenula, ponekad ubrzavala, ponekad usporavala, ali nikada dovoljno da bi se zaustavila na tra\u010dnicama.<\/p>\n

Sada, kada se pripremaju za izbore koji bi mogli da odrede novi pravac Evrope, voz je ponovo u punoj brzini, i juri ka kriti\u010dnoj raskrsnici. Od izbora pravca zavisi mogu\u0107nost Atine da ostane u evrozoni. Za Antonisa Samarasa, aktuelnog premijera \u010dija vlada je provodila rebalanse, te\u0161ke reforme i bud\u017eetske rezove od 2012. godine, postoji samo jedan put: raditi ono \u0161to kreditori ka\u017eu, ostati u jednoj valuti i osigurati da se Gr\u010dka \u201cne pretvori u komunisti\u010dku zemlju\u201d na na\u010din za koji se zala\u017ee glavna opoziciona leva koalicija Siriza.<\/p>\n

Za njegovog suparnika, Aleksisa Ciprasa, \u010dija obe\u0107anja o boljem \u017eivotu su donela Sirizi veliku popularnost, nada le\u017ei u neposlu\u0161nosti. I ona ne dolazi, ona je ve\u0107 tu. U utorak, Ciprasova egzoti\u010dna koalicija marksista, socijalista, maoista, trockista i zelenih, prema istra\u017eivanjima Univerziteta Makedonije, imala je najve\u0107u prednost u vo\u0111stvu \u2013 6, 5 odsto su bili ispred Samarasove desne stranke centra Nove demokratske partije. I druga istra\u017eivanja u poslednjim nedeljama su pokazivala prednost Sirize.<\/p>\n

Ako, \u0161to deluje poprili\u010dno sigurno, gr\u010dkih 9,8 miliona glasa\u010da glasa u korist pobunjenika, voz krize \u0107e promeniti ponovo brzinu, ali niko ne zna u kom pravcu. Ciprasova vizija protiv mera \u0161tednje \u2013 u kojoj izme\u0111u ostalog tra\u017ei znatno umanjenje ogromne hrpe dugova od 320 milijardi eura \u2013 je raskid sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, ali isto tako malo ko bi se opkladio da zna \u0161ta ona donosi u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Na ulicama je jasno da su Grci dosegli ta\u010dku klju\u010danja. Potpuno su ih iscrpele mere, \u010dija je \u201ckrvava cena\u201d pomo\u0107i vredna 240 milijardi evra.<\/p>\n

Bogata\u0161i su mo\u017eda i dobro pro\u0161li \u2013 u\u010daureni u svoje vile u zelenim predgra\u0111ima Atine \u2013 ali je za ve\u0107ina ovo bio rat iscrpljivanja. Srednja klasa, lepak svakog dru\u0161tva, je desetkovana, potkopana silnim porezima i smanjenjima plata koje su zahtevali strani kreditori. Porodi\u010dna mre\u017ea, stup oslonac u nedostatku radni\u010dke dr\u017eave blagostanja, se bori da ne nestane. Humanitarne organizacije su preoptere\u0107ene. Kao i narodne kuhinje i mobilne bolnice koje se bore da pomognu preko miliona Grka bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja. \u201cSamo nekolicina danas mo\u017ee priu\u0161titi pristojnu sahranu rodbine\u201d, ka\u017ee Kostas Fountas, pijuckaju\u0107i kafu u svojoj pogrebni\u010dkoj kancelariji oblo\u017eenoj drvetom. \u201cImali smo advokata nedavno, koji je pre krize platio dobru uslugu za sahranu oca, ali kad mu je majka umrla, jedva je uspeo da plati 300 evra op\u0161tinskih tro\u0161kova za pogreb. Rekao bih da nam od 15 sahrana mese\u010dno, barem za devet ostaju du\u017eni.\u201d<\/p>\n

Efekti propadanja jednog takvog mete\u017ea se ne mogu potceniti. Sa stopom nezaposlenosti koja \u0107e se te\u0161ko smanjiti u narednom periodu, i tri miliona gra\u0111ana koji \u017eive na ili ispod granice siroma\u0161tva, samo je nekoliko porodica koje ne vode neku od vrsta razgovora o tome kako pre\u017eiveti.<\/p>\n

Drama u obliku dnevne koli\u010dine lo\u0161ih vesti ih je iscrpela. Predvi\u0111anje izlaska iz evrozone ih je uznemirila. A ponizilo ih je to \u0161to su se tako na\u0161li u \u017ei\u017ei interesovanja. Gubitak \u010dasti i ose\u0107aj srama je takav da oni koji se odlu\u010de da potra\u017ee pomo\u0107 ili javno progovore o svojoj situaciji, tra\u017ee da ostanu anonimni, uklju\u010duju\u0107i i fotografa Antonisa, koji nije hteo da koristimo njegovo puno ime i prezime. Politi\u010dari su vidno istro\u0161eni, ali su takvi i televizijski voditelji i poduzetnici, vlasnici prodavnica i funkcioneri \u2013 zaista svi u gr\u010dkom vozu krize.<\/p>\n

\u201cAko ovako nastavimo, zavr\u0161i\u0107emo u ludnici\u201d, mirno govori Dimitris Kalatzis, zlatar koji se u svojoj 53-oj godini dobro se\u0107a ulaska Gr\u010dke u Evropsku uniju 1981. godine. \u201cSvi su iscrpljeni. Zaboravite na nove poreze, ne mo\u017eemo da ih platimo! I zaboravite \u0161ta Siriza pri\u010da. Niko zapravo ne veruje u njihova obe\u0107anja posla, smanjenje poreza i drugih dobrobiti. Ali psihi\u010dki mi moramo da se smirimo. Ako to zna\u010di da uzmemo novu \u0161ansu, ako to zna\u010di povratak drahme \u2013 onda neka bude tako!\u201d<\/p>\n

U opasnom okru\u017eenju, protivni\u010dke Turske i samo nekoliko sati udaljenog Bliskog istoka, vi\u0161e od 75 posto Grka \u017eeli da ostane u EU. \u010clanstvo u evro zoni se do\u017eivljava kao pristani\u0161te u kojem je ovaj brod usidren.<\/p>\n

Ali Kalatzis, koji provodi svoj dan u atinskoj radnji izra\u0111uju\u0107i narukvice i ogrlice, je u pravu: velika ve\u0107ina Grka koja \u0107e glasati za Sirizu bi\u0107e motivisana otporom. Nekada\u0161nji marksista sa margine je postao najbolji na\u010din da se poka\u017ee prezir prema mejnstrim politi\u010darima \u010dija je nepromi\u0161ljena politika u poslednjih 40 godina \u2013 predvo\u0111ena Novom demokratijom i nekada sna\u017enom levom strankom centra Pasokom \u2013 dovela Gr\u010dku na kolena. Me\u0111unarodni program spasa je bio namenjen vra\u0107anju Gr\u010dke na noge do 2012. godine, ali umesto toga ju je odvukao u smrtonosni kovitlac mera \u0161tednje, ja\u010daju\u0107i ube\u0111enje da je Atini o\u010dajni\u010dki potrebna promena pravca. Nezaposlenost je trebalo da bude 16 odsto te godine; umesto toga je porasla na 25 odsto dok je bruto dru\u0161tveni proizvod dosegao razmere iz perioda Velike depresije. Izgubljeno vreme, politi\u010dki preokreti i proture\u010dne poruke glavnog blagajnika EU – Berlina koji je u slu\u010daju Atine glavni pru\u017eatelj fondova spasa, su poja\u010dali nesigurnost.<\/p>\n

Nada postaje sve neuhvatljivija. Nazire se perspektiva jo\u0161 zategnutijeg kai\u0161a u zamenu za jo\u0161 pomo\u0107i: slede\u0107e godine Gr\u010dka se suo\u010dava sa vra\u0107anjem 72 milijarde evra duga koje bez pomo\u0107i ne\u0107e mo\u0107i vratiti.<\/p>\n

U Ciprasu Grci vide nekoga ko bi mogao da bude ja\u010di u odbrani njihovih interesa u okviru pregovora sa kreditorima. \u201cOn nudi nadu u nadu\u201d, ka\u017ee Fotini Tsalikoglou, profesor psihologije na Univerzitetu Panteion. \u201cVe\u0107 pet godina Gr\u010dka je poput pacijenta koji lagano krvari. Izgubljena je nada, a niko ne mo\u017ee dugo da \u017eivi bez nade\u201d.<\/p>\n

Me\u0111utim, Tsalikogloua brine i porast mr\u017enje i nasilja koje Grci pokazuju prema drugima i sebi. U histeri\u010dnoj atmosferi nastaloj zbog zapaljive retorike politi\u010dara koji su sada podeljeni izmedju starog i novog, levice i desnice, za i protiv spasavanja banaka, dru\u0161tvo je pretrpelo povrede i ogrubelo. Za mnoge je ovo putovanje bilo duboko potresno i mra\u010dno. Broj samoubistava je vi\u0161estruko porastao \u2013 linije za pomo\u0107 i dalje prijavljuju veliki broj ljudi koji sebi oduzimaju \u017eivote \u2013 ali se to poslednjih dana retko spominje. \u201cTako\u0111e je veoma lo\u0161e \u0161to su vesti prestale da budu dramati\u010dne\u201d, ka\u017ee Tsalikoglou. \u201cBrinem se zbog nasilja i mrzim \u010dinjenicu da pothranjuje neonaciste iz Zlatne zore. Moj najve\u0107i strah je da nada (koju nudi Siriza) ne bude izneverena.\u201d<\/p>\n

Iako je u vi\u0111ena kao kriminalna organizacija, sa pola lidera u zatvoru, ekstremna desnica je pokazala mo\u0107 odr\u017eanja na najmanje pet odsto glasa\u010da.<\/p>\n

Istra\u017eivanja pokazuju dilemu da li \u0107e neonacisti ponovo u\u0107i u parlament koji broji 300 mesta, iako deluje da \u0107e stranka centra, To Potami, uspeti da se probije na tre\u0107e mesto najja\u010dih partija u zemlji i mo\u017eda postati stranka o kojoj \u0107e zavisiti stvaranje vlasti, ako Syriza ne uspe da obezbedi potrebnu ve\u0107inu.<\/p>\n

\u201cNaravno da \u0107u glasati za Chyrsi Avgi [Zlatna zora]. Oni su na\u0161a najbolja garancija da ugledamo bolje dane\u201d, ka\u017ee Mario Contopoulos, penzionisani slu\u017ebenik avio kompanije, koji se \u017eali kako nije bio u mogu\u0107nosti da sebi obezbedi grejanje u ku\u0107i pro\u0161le godine. \u201cBudi\u0161 se znaju\u0107i \u0161ta donosi novi dan \u2013 nove poreze, nove zakone, i nove mere koje \u0107e ti isprazniti d\u017eep. Moja cela familija, svih 135 \u010dlanova, \u0107e glasati za Zlatnu zoru.\u201d<\/p>\n

Upornost je sada od presudnog zna\u010daja, a to je ve\u0107 samo po sebi dovelo do izvesnog porasta energije: u tom mno\u0161tvu, ni\u010du kafi\u0107i i barovi, propadaju firme, a \u0161irom zemlje se i dalje pokre\u0107u novi poslovi.<\/p>\n

Ako su mere \u0161tednje bilo \u0161ta postigle, to je da niko ne \u017eeli da se vrati na staro. Korupcija, nepotizam i pokroviteljske politike su, vi\u0161e nego ikada, identifikovane sa sistemom koji je Gr\u010dku doveo blizu smrti. Zemlja se neizbe\u017eno promenila \u2013 i na bolje i na gore \u2013 i u tom samopreispitivanju koje je kriza iznedrila svi znaju da moraju da nastave dalje.<\/p>\n

U kakvom obliku zna\u0107e se kada glasa\u010di \u201cprogovore\u201d u nedelju. Antonis \u0107e ubaciti svoj glas ispod Perikleovog remek dela \u2013 Akropolja. \u201cUvek sam demokratiju shvatao ozbiljno\u201d, ka\u017ee. \u201cPriznajem, i mene treba kriviti za izbor pokvarenih politi\u010dara koji su nas doveli dovde.\u201d<\/p>\n

Bi\u0107e to, ka\u017ee, njegovo poslednje glasanje.<\/p>\n

Kao i stotine hiljada ekonomskih migranata koji be\u017ee sa ovih obala, on sa suprugom i sinom planira da zapo\u010dne novi \u017eivot na Novom Zelandu. \u201c\u0160to dalje mogu\u0107e\u201d, ka\u017ee \u201cod gr\u010dke rane.\u201d<\/p>\n

Kontrapress<\/a>\/ The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bolesnik Evrope umire i nedeljni izbori bi mogli ozna\u010diti prekretnicu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-170291","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/170291","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=170291"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/170291\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=170291"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=170291"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=170291"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}