{"id":169964,"date":"2015-01-21T07:41:24","date_gmt":"2015-01-21T06:41:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=169964"},"modified":"2015-01-20T23:45:14","modified_gmt":"2015-01-20T22:45:14","slug":"apokalipticna-predskazanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/01\/21\/apokalipticna-predskazanja\/","title":{"rendered":"Apokalipti\u010dna predskazanja"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Laslo Vegel<\/strong><\/em><\/p>\n

Pametan savet<\/span><\/p>\n

\"\"<\/a>Moj prijatelj je proslavio 80. ro\u0111endan. \u201eTreba pripaziti samo na to, da slu\u010dajno ne ostarimo prerano, kao ovi dana\u0161nji tridesetogodi\u0161njaci\u201d \u2013 rekao je uz jedan pomalo pakostan osmeh, odgovaraju\u0107i na zdravice. Ili su mo\u017eda ipak u pravu oni koji misle da je bolje ako \u010dovek \u0161to ranije ostari?<\/p>\n

Da li mi se ukazuju utvare?<\/span><\/p>\n

Gorba\u010dov: Evropi preti rat. Ve\u0107 du\u017ee vreme \u010ditam ovakva i sli\u010dna predskazanja, i nije \u010dudno \u0161to me obuzima nekakvo ose\u0107anje potmule strepnje. Ko je 1913. godine pomi\u0161ljao na to da \u0107e uskoro izbiti Prvi svetski rat? Istori\u010dari se sla\u017eu da ni jedna strana nije bila pripemljena za rat. Prema naknadnim obja\u0161njenjima, taj rat je bio skoro neizbe\u017ean. Poslednji hladan, zloslutni dah me je zapahnuo iz pravca Ukrajine, mada u to ba\u0161 i nisam sasvim siguran. Znam samo to da se pomerilo ne\u0161to u svetu i \u2013 u nama. Ose\u0107am da se ne\u0161to pomerilo u meni. Batrgam se, vrtim se me\u0111u nedoumicama kojih je sve vi\u0161e i vi\u0161e. D\u017eihadisti su samo poslednjih nekoliko dana ubili blizu dve hiljade ljudi. Planetom je vladao muk. A onda, kao da je bomba eksplodirala, kad je izveden atentat na redakciju pariskog satiri\u010dnog nedeljnika \u0160arli Hebdo. Smrtno je stradalo 17 ljudi, 11 je povre\u0111eno, \u010detvoro te\u017ee. Dvojica naoru\u017eanih izvr\u0161ilaca dovezli su se crnim sitroenom, usred dana, u pola dvanaest, iskrcali se iz kola, odmah na ulazu u zgradu ubili jednog \u010doveka, zatim su se probili u prostorije redakcije i otvorili vatru iz kala\u0161njikova na zate\u010dene novinare i pri tome uzvikivali: Alah Akbar (Alah je velik), i jo\u0161, kao obja\u0161njenje, da je to osveta u ime proroka. Tada su stradala i dva policajca. Teroristi koji su ubijali u ime islama, ubili su i jednog policajca muslimanske veroispovesti. Ahmed Merabata, le\u017ee\u0107i te\u0161ko ranjen na trotoaru jo\u0161 je upitao napada\u010da: \u201eZar \u0107e\u0161 da me ubije\u0161?\u201d \u2013 na \u0161ta mu je ovaj hladnokrvno pucao u glavu. Glavni grad Fracuske, Pariz, postao je strogo kontrolisani grad. Na ulicama, u prodavnicama, na \u017eelezni\u010dkim i metro-stanicama vojnici, policajci. Sedi\u0161ta najve\u0107ih francuskih medija, novinske agencije Frans pres, dnevnog lista Le Mond, \u010duvaju jake policijske snage. Direktori \u0161kola apelovali su na u\u010denike da se posle nastave ne zadr\u017eavaju pred \u0161kolom, da odmah krenu ku\u0107i i da se kre\u0107u u \u0161to manjim grupama. Policija je identifikovala napada\u010de. Prema jo\u0161 nepotvr\u0111enim vestima, bra\u0107a Kua\u0161i vi\u0111eni su na jednoj benzinskoj pumpi na severu Francuske. \u010cuveni italijanski pisac Umberto Eko uporedio je d\u017eihadiste iz Islamske dr\u017eave sa nacistima, ocenjuju\u0107i da i jedni i drugi imaju iste ambicije \u2013 da zavladaju svetom. \u201eU toku je rat i mi smo u njemu do grla\u201d, ocenjuje Eko. \u017dan Bodrijar pi\u0161e u knjizi Duh terorizma (2002), o \u010detvrtom svetskom ratu. Prva dva svetska rata su tradicionalni ratovi \u2013 prvi je okon\u010dao nadmo\u0107 Evrope i kolonijalizam, drugi je pak porazio nacizam. Tre\u0107i svetski rat je nazvan hladnim ratom, i zavr\u0161en je porazom komunizma. \u010cetvrti je izbio u srcu mondijalizma, i taj rat je radikalan i totalan. Bodrijarova knjiga obiluje finim, duhovitim primedbama. Posmatram reakcije. One su raznovrsne, kontradiktorne. O\u0161tre optu\u017ebe protiv Evrope. Op\u0161ta konsterniranost eskalacijom terorizma. Mno\u017ee se, kao pe\u010dure posle ki\u0161e, dubokomislene teorije, mediji ih revnosno konzumiraju. Apokalipti\u010dna predskazanja. U jedno sam i ja siguran. Evropa, a Francuska naro\u010dito, vi\u0161e ne\u0107e biti onakve kakve su do ju\u010de bile. Sve \u0107e izra\u017eenija biti ksenofobija, autoritarnost i policijski nadzor. Prose\u010dni gra\u0111ani \u0107e to iz straha prihvatiti, \u0161tavi\u0161e, to \u0107e i o\u010dekivati. Marine Le Pen mo\u017ee da bude zadovoljna: meci islamskih terorista pogodili su levicu pravo u srce. Sad \u0107e, naravno, da se razbuktaju rasprave o tome, kakva je istinska levica, \u0161to u krajnjoj liniji ne\u0107e ni\u0161ta da zna\u010di, jer \u0107e se ta levica u me\u0111uvremenu raspasti i zavr\u0161iti u sva\u0111ama. Nije ni \u010dudno \u0161to poznati, levo orijentisani filozof Imanuel Valer\u0161tajn veruje da ukoliko u narednih pet ili deset godina ne bude prevazi\u0111ena podeljenost levice, jedva se mo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e \u201esvetska levica mo\u0107i da dobije bitku koja \u0107e se narednih dvadeset ili \u010detrdeset godina voditi oko toga, kakav bi novi sistem, kakav bi poredak trebalo uspostaviti kapitalizam bude definitivno propao\u201d. Dvadeset ili \u010detrdeset godina? I to mi deluje kao mora. Dodao bih: krajnja desnica osvaja sve ve\u0107i prostor, a levica se sva\u0111a.<\/p>\n

Isto to, malo druga\u010dije<\/span><\/p>\n

Ne\u0161to posle pono\u0107i pogledam kroz prozor, na bulevaru kru\u017ee policijske patrole. U neko drugo vreme ne bih to ni zapazio.<\/p>\n

Pogre\u0161no boji\u0161te<\/span><\/p>\n

Razgledam na internetu karikature iz lista \u0160arli Hedboa. Kad bih i znao da crtam, nikad ne bih tako ne\u0161to nacrtao. Ne zbog straha od islama, ve\u0107 zato \u0161to su ovi crte\u017ei previ\u0161e grubi. Ovaj, ina\u010de levi\u010darski satiri\u010dni nedeljnik, ne \u0161tedi ni katoli\u010dki kler, no ja ne bih crtao ni takve karikature. Niti takve koje bi se, recimo, izrugivale pravoslavlju. Veliko je pitanje, gde se krije granica slobodnog izra\u017eavanja. Svakodnevno ose\u0107am prisustvo i potmuli rad cenzure, zato sam u punoj meri pristalica slobode govora. Ali, postoje li granice? Po tom pitanju mislim da treba razmisliti o \u010dlanku Gabora Bala\u017ea, saradnika \u010dasopisa Esmelet \u2013 on tvrdi da postoje stvari s kojim se ipak ne treba \u0161aliti. I mislim da je u pravu: vicevi o Jevrejima su prihvatljivi, ve\u0107inu najboljih jevrejskih viceva \u010duo sam od ljudi jevrejskog porekla, ali o holokaustu se ne smemo \u0161aliti. I o Ma\u0111arima postoje i te kako grubi vicevi, mogu da nas razgale, ali bih se sigurno zgrozio, kad bi neko nacrtao karikaturu o masovnim grobnicama u kojima su 1944-1945. \u017eivot okon\u010dali mnogi vojvo\u0111anski Ma\u0111ari. Bala\u017e konstatuje da su \u201enovinari \u0160arlie Hedboa poginuli za r\u0111avu stvar, a da \u0107e njihove ubice poginuti za jo\u0161 goru stvar.\u201d Sad stotine i stotine hiljada ljudi demonstriraju protiv terorizma \u2013 ogromna ve\u0107ina nije iza\u0161la na ulice iz ideolo\u0161kih razloga, ve\u0107 demonstriraju u odbranu ljudskosti, u odbranu prava na \u017eivot. Mnogo je potrebno propatiti da bismo valjano umeli da cenimo ljudski \u017eivot. Pomi\u0161ljam na one velike pesnike koji su ovekove\u010dili \u010dasove smrti, oni bi verovatno rekli: s ubicama nema nagodbe. S druge strane, jedni put bi mogao da bude taj, da konflikte unutar islama prevazi\u0111u muslimani sami. Nastavio bih tokovima ove misli, ali \u201espu\u0161tam pero\u201d, jer znam da tome nikad ne bi bilo kraja.<\/p>\n

Su\u010deljavanje<\/span><\/p>\n

No\u0107u ponovo pesme Mihalja Babi\u010da. \u201eOh, nismo mi sre\u0107ni, ni \u010disti, ni dobri, ni mudri.\u201d<\/p>\n

Autonomija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Krajnja desnica osvaja sve ve\u0107i prostor, a levica se sva\u0111a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-169964","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/169964","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=169964"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/169964\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=169964"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=169964"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=169964"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}