{"id":169787,"date":"2015-01-19T09:41:10","date_gmt":"2015-01-19T08:41:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=169787"},"modified":"2015-01-19T09:41:10","modified_gmt":"2015-01-19T08:41:10","slug":"alzir-je-postkolonijalna-rana-koja-u-francuskoj-jos-uvek-krvari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/01\/19\/alzir-je-postkolonijalna-rana-koja-u-francuskoj-jos-uvek-krvari\/","title":{"rendered":"Al\u017eir je postkolonijalna rana koja u Francuskoj jo\u0161 uvek krvari"},"content":{"rendered":"

Autor: Robert Fisk<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Al\u017eir. Mnogo pre nego \u0161to je francuska policija otkrila identitet osumnji\u010denih \u2013 \u010dak i pre nego \u0161to sam \u010duo imena \u0160erif i Said Kua\u0161i \u2013 promrmljao sam sebi u bradu re\u010d \u201eAl\u017eir\u201c. \u010cim sam \u010duo imena i video lica, ponovo sam izgovorio re\u010d \u201eAl\u017eir\u201c. I onda je francuska policija rekla da su dvojica mu\u0161karaca bili \u201eal\u017eirskog porekla\u201c.<\/p>\n

Al\u017eir ostaje najbolnija rana na politi\u010dkom telu Republike \u2013 izuzev, mo\u017eda, njenog kontinuiranog samopreispitivanja nacisti\u010dke okupacije \u2013 i pru\u017ea stra\u0161an kontekst za svaki \u010din arapskog nasilja protiv Francuske. \u0160estogodi\u0161nji al\u017eirski rat za nezavisnost, u kom je nastradalo mo\u017eda milion i po arapskih muslimana i puno hiljada Francuza, ostaje neprestana i nere\u0161ena agonija za oba naroda. Samo pre oko pola veka, to je zamalo izazvalo francuski gra\u0111anski rat.<\/p>\n

Mo\u017eda bi sve novine i televizijski izve\u0161taji trebalo da objave \u201eistorijski kutak\u201c, mali podsetnik da se ni\u0161ta \u2013 apsolutno ni\u0161ta \u2013 ne de\u0161ava bez pro\u0161losti. Masakri, krvoproli\u0107a, bes, tuga, policijske hajke (…) ispunjavaju naslove. Uvek je to \u201eko\u201c i \u201ekako\u201c – ali retko \u201eza\u0161to\u201c. Uzmite zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti ove nedelje u Parizu \u2013 re\u010di \u201ezverstvo\u201c i \u201evarvastvo\u201c nekako umanjuju divlja\u0161tvo ovog \u010dina \u2013 i njegovih neposrednih posledica.<\/p>\n

\u017drtve su nam poznate: novinari, karikaturisti, policajci. Kao i to kako su ubijeni. Maskirane ubice, automatske pu\u0161ke tipa kala\u0161njikov, nemilosrdna, gotovo profesionalna non\u0161alancija. I odgovor \u201eza\u0161to\u201c su nam uslu\u017eno dale ubice. Oni su \u017eeleli da osvete \u201eProroka\u201c zbog izuzetno uvredljivih i (za muslimane) bezo\u010dnih karikatura \u0160arli Ebdoa. I naravno, svi mi moramo da ponovimo rubriku: ni\u0161ta \u2013 nikada ni\u0161ta \u2013 ne mo\u017ee da opravda ovaj okrutan \u010din masovnog ubistva. I ne, ubice ne mogu da se pozivaju na istoriju da bi opravdale svoje zlo\u010dine.<\/p>\n

Ali postoji va\u017ean kontekst koji je ove nedelje nekako izostavljen iz pri\u010de, \u201eistorijski kutak\u201c koji mnogi Francuzi kao i Al\u017eirci radije ignori\u0161u: krvavu borbu za slobodu \u010ditavog naroda 1954-62. protiv brutalnog imperijalnog re\u017eima, prolongirani rat koji do dana\u0161njih dana ostaje temeljni spor izme\u0111u Arapa i Francuza.<\/p>\n

Beznade\u017ena i permanentna kriza u al\u017eirsko-francuskim odnosima, poput odbijanja razvedenog para da prihvati sporazuman narativ o njihovoj nesre\u0107i, truje kohabitaciju ta dva naroda u Francuskoj. Me\u0111utim \u0160erif i Said Kua\u0161i su dali opravdanje za svoje postupke, oni su bili ro\u0111eni u vreme kada je Al\u017eir bio nevidljivo saka\u0107en 132-godi\u0161njom okupacijom. Mo\u017eda su pet od \u0161est miliona francuskih muslimana Al\u017eirci i Al\u017eirke. Ve\u0107ina njih su siroma\u0161ni, mnogi se u zemlji jednakosti smatraju gra\u0111anima drugog reda.<\/p>\n

Jer za razliku od drugih va\u017enih francuskih protektorata ili kolonija, Al\u017eir je smatran za inegralni deo mati\u010dne Francuske, i slao je predstavnike u francuski parlament u Parizu, obezbe\u0111uju\u0107i \u010dak \u0160arlu de Golu i saveznicima francuski \u201ekapital\u201c za prodiranje u severnu Afriku i Siciliju koje su bile pod nacisti\u010dkom okupacijom.<\/p>\n

Al\u017eirski odgovor na ono \u0161to danas izgleda kao monstruozni istorijski anahronizam je varirao tokom decenija izme\u0111u letargije, saradnje i pobune. Demonstracije za nezavisnost u Setifu, nacionalisti\u010dkom gradu sa muslimanskom ve\u0107inom, na dan pobede nad fa\u0161izmom u Evropi \u2013 kada su saveznici oslobodili okupirane zemlje Evrope \u2013 rezultirao je smr\u0107u 103 evropska civila. Osveta francuske vlade je bila surova; do 700 muslimanskih civila \u2013 a mo\u017eda i daleko vi\u0161e \u2013 ubijeno je od strane pobesnelih francuskih \u201ecolons\u201c (naseljenika, prim. prev.) i bombardovanjem okolnih sela od strane francuske avijacije i pomorske krstarice. Svet jedva da je obratio pa\u017enju na to.<\/p>\n

Ali kada je izbio op\u0161ti ustanak 1954. — u po\u010detku su to, naravno, bile zasede sa malo izgubljenih francuskih \u017eivota a potom napadi na francusku vojsku \u2013 sumorni rat za al\u017eirsko oslobo\u0111enje bio je gotovo predodre\u0111en. Pora\u017eena u klasi\u010dnoj posleratnoj antikolonijalnoj bici za Dien Bien Fu, francuska armija, nakon debakla 1940-e, \u010dinila se ranjivom romanti\u010dnijim al\u017eirskm nacionalistima koji su obratili pa\u017enju na dodatno poni\u017eenje Francuske 1956. u Suecu.<\/p>\n

Ono \u0161to je istori\u010dar Alister Horn ta\u010dno opisao u svojoj sjajnoj istoriji al\u017eirske borbe kao \u201edivlja\u010dki rat mira\u201c odneo je \u017eivote stotina hiljada ljudi. Bombe, mine, masakri po\u010dinjeni od strane vladinih snaga i gerilaca Fronta nacionalnog oslobo\u0111enja u \u201ezale\u0111u\u201c \u2013 selima na jugu Mediterana \u2013 dovelo je do brutalne represije nad muslimanskim delovima Al\u017eira, ubistva, mu\u010denje i pogubljenja gerilskih lidera od strane francuskih padobranaca, vojnika, operativaca Legije stranaca \u2013 uklju\u010duju\u0107i nema\u010dke biv\u0161e naciste \u2013 i paravojnu policiju. \u010cak su \u201enestali\u201c i al\u017eirski belci koji su bili simpatizeri Francuske. Alert Kami je govorio protiv mu\u010denja a francuskim dr\u017eavnim slu\u017ebenicima je bilo muka od brutalnosti koju su primenjivali da bi Al\u017eir ostao francuski.<\/p>\n

De Gol se pojavio da bi podr\u017eao bela\u010dko stanovni\u0161tvo i to je rekao u Al\u017eiru \u2013 \u201eJe vous ai compris\u201c, rekao im je \u2013 i nastavio da pregovara sa FLN-ovim predstavnicima u Francuskoj. Al\u017eirci su dugo \u010dinili ve\u0107inu francuske muslimanske populacije i u oktobru 1961. oko 30.000 njih je organizovalo zabranjeni miting za nezavisnost u Parizu \u2013 zapravo, to je bilo jedva milju daleko od mesta pro\u0161lonedeljnog pokolja \u2013 koji je napadnut od strane francuskih policijskih jedinica koje su ubile, sada se je to priznato, do 600 demonstranata.<\/p>\n

Al\u017eirci su na smrt pretu\u010deni u stanicama policije ili su ba\u010deni u Senu. Na\u010delnik policije koji je nadgledao bezbednosne operacije i koji je po svemu sude\u0107i rukovodio masakrom iz 1961-e bio je niko drugi neko Moris Papon \u2013 koji je, gotovo 40 godina kasnije, osu\u0111en za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti po\u010dinjene za vreme Petenovog Vi\u0161jevskog re\u017eima za vreme nacisti\u010dke okupacije.<\/p>\n

Al\u017eirski sukob je okon\u010dan krvoproli\u0107em. Belci \u201eped noir\u201c francuski kolonisti odbili su da prihvate francusko povla\u010denje, podr\u017eavali su tajnu OAS (Organisation de l'arm\u00e9e secr\u00e8te, Organizacija tajne vojske, prim. prev.) u napadima na al\u017eirske muslimane i podstrekivali na pobunu francuske vojne jedinice. U jednom trenutku, De Gol se bojao da \u0107e francuski padobranci poku\u0161ati da zauzmu Pariz.<\/p>\n

Kada je svemu do\u0161ao kraj, uprkos FLN-ovim obe\u0107anjima da \u0107e za\u0161titi francuske gra\u0111ane koji su odlu\u010dili da ostanu u Al\u017eiru, do\u0161lo je do masovnih ubistava u Oranu. Do milion i po belih francuskih, mu\u0161karaca, \u017eena i dece \u2013 primoranih na izbor \u201emrtva\u010dki kov\u010deg ili kofer\u201c \u2013 oti\u0161li su u Francusku, zajedno sa hiljadama lojalnih al\u017eirskih \u201eharki\u201c boraca koji su se borili zajedno sa armijom ali su onda uglavnom bili napu\u0161teni od strane De Gola i prepu\u0161teni svojoj u\u017easnoj sudbini. Neki su bili primorani da progutaju svoje francusko vojno ordenje i ba\u010deni su u masovne grobnice.<\/p>\n

Ali biv\u0161i francuski kolonisti, koji su jo\u0161 uvek Al\u017eir smatrali francuskim \u2013 zajedno sa iscrpljenom diktaturom FNL-a koji je preuzeo kontrolu nad nezavisnom zemljom \u2013 uspostavili su hladni mir u kom se rezidualni gnev Al\u017eira, u Francuskoj kao i u domovini, utemeljio u dugove\u010dnom resantimanu. U Al\u017eiru, nova nacionalisti\u010dka elita se upustila u beznade\u017enu industrijalizaciju zemlje po sovjetskom modelu. Biv\u0161i francuski gra\u0111ani su zahtevali ogromne reparacije; naravno, decenijama, Francuzi su zadr\u017eali sve drena\u017ene mape glavnih al\u017eirskih gradova tako da su novi vlasnici Al\u017eira morali da iskopavaju kvadratne milje gradskih ulica svaki put kada bi pukla vodovodna cev.<\/p>\n

I kada je po\u010deo Al\u017eirski gra\u0111anski rat iz 1980-ih \u2013 nakon \u0161to je al\u017eirska armija poni\u0161tila drugi krug glasanja u kom bi sigurno pobedili islamisti \u2013 korumpirana \u201epouvoir\u201c (vlast, prim. prev.) FLN-a i muslimanski pobunjenici upustili su se u sukob koji je podjednako jeziv kao Francusko-al\u017eirski rat iz 1950-ih i1960-ih. Mu\u010denje, nestanci, masakriranje sela sve to je nastavljeno. Francuska je diskretno podr\u017eavala diktaturu \u010diji vojni lideri su sa\u010duvali milione dolara u \u0161vajcarskim bankama.<\/p>\n

Al\u017eirski muslimani koji su se vratili iz antisovjetskog rata u Avganistanu pridru\u017eili su se islamistima na planinama, ubiv\u0161i pri tom nekolicinu preostalih francuskih gra\u0111ana u Al\u017eiru. I mnogi su nakon toga oti\u0161li da se bore u islamisti\u010dkim ratovima, u Iraku i kasnije u Siriji.<\/p>\n

Uvedite ovde bra\u0107u Kua\u0161i, posebno \u0160erifa, koji je bio u zatvoru zato \u0161to je odveo Francuza da se bori protiv Amerikanaca u Iraku. I Sjedinjene Dr\u017eave, uz podr\u0161ku Francuske, sada podr\u017eavaju re\u017eim FLN-a i njegovu dalju borbu protiv islamista u al\u017eirskim pustinjama i planinskim \u0161umama, naoru\u017eavaju\u0107i vojsku koja je mu\u010dila i ubijala hiljade ljudi u 1990-im.<\/p>\n

Kao \u0161to je jedan ameri\u010dki diplomata rekao neposredno pred invaziju na Irak 2003, Sjedinjene Dr\u017eave \u201eimaju mnogo toga da nau\u010de\u201c od al\u017eirskih vlasti. Jasno vam je za\u0161to su neki Al\u017eirci oti\u0161li da se bore na strani ira\u010dkog pokret otpora. I prona\u0161li su novi razlog…<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a>\/Independent<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160arli Ebdo: Koreni teroristi\u010dkog napada u Parizu mogu se pratiti do Al\u017eira 1954.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":152869,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-169787","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/169787","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=169787"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/169787\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/152869"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=169787"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=169787"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=169787"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}