{"id":169440,"date":"2015-01-15T09:40:50","date_gmt":"2015-01-15T08:40:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=169440"},"modified":"2015-01-15T21:13:12","modified_gmt":"2015-01-15T20:13:12","slug":"ko-je-najgori","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/01\/15\/ko-je-najgori\/","title":{"rendered":"Ko je najgori"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slavoj \u017di\u017eek<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Sada, dok smo svi jo\u0161 potreseni ubistvima u redakciji \u0160arli Ebdoa, pravo je vreme da skupimo hrabrost i razmislimo. Naravno da treba nedvosmisleno osuditi ubistva kao napad na samu su\u0161tinu na\u0161ih sloboda i to bez ikakvih skrivenih prigovora (kao \u201e\u0160arli Ebdo je ipak previ\u0161e provocirao i poni\u017eavao muslimane\u201c), ali patos univerzalne solidarnosti nije dovoljan \u2013 treba i\u0107i dublje.<\/p>\n

Treba izbe\u0107i jeftinu relativizaciju zlo\u010dina (staru mantru \u201eko smo mi zapadnjaci \u2013 po\u010dinioci stra\u0161nih zlo\u010dina u Tre\u0107em svetu \u2013 da sudimo o tim nedelima?\u201c), a jo\u0161 vi\u0161e patolo\u0161ki strah mnogih zapadnih levih liberala od islamofobije. Ti la\u017eni levi\u010dari svaku kritiku islama osu\u0111uju kao izraz zapadne islamofobije; Salman Ru\u017edi je proka\u017een, jer je nepotrebno provocirao muslimane i tako postao (barem delimi\u010dno) zaslu\u017ean za fatvu kojom je osu\u0111en na smrt itd. Posledice takvog stava sasvim su o\u010dekivane: \u0161to se vi\u0161e zapadni levi liberali budu ose\u0107ali krivima, to \u0107e ih vi\u0161e muslimanski fundamentalisti optu\u017eivati da su licemeri koji kriju svoju mr\u017enju prema islamu. Ova konstelacija savr\u0161eno odra\u017eava paradoks super-ega: \u0161to se vi\u0161e povinujete zahtevima Drugog, to ste vi\u0161e krivi. To jest, \u0161to ste tolerantniji prema islamu, to \u0107e pritisak na vas biti ja\u010di\u2026<\/p>\n

Zbog toga smatram da pozivi na umerenost, kao \u0161to je onaj Sajmona D\u017eenkinsa (Gardijan od 7. januara), nisu dovoljni. On tvrdi da \u201ene smemo da preterujemo daju\u0107i previ\u0161e publiciteta posledicama, ve\u0107 da svaki ovakav doga\u0111aj treba da tretiramo kao sporadi\u010dan slu\u010daj strave\u201c. Ali napad na \u0160arli Ebdo nije bio \u201esporadi\u010dan slu\u010daj strave\u201c, ve\u0107 deo precizne verske i politi\u010dke agende i kao takav deo mnogo \u0161ireg obrasca. Naravno da ne treba preterivati \u2013 pod preterivanjem podrazumevam slepu islamofobiju \u2013 ali taj obrazac mora biti izlo\u017een nemilosrdnoj analizi.<\/p>\n

Raskrinkavanje tog demonskog mita mnogo je potrebnije od satanizacije terorista kao samoubila\u010dkih fanatika. Fridrih Ni\u010de je jo\u0161 davno uvideo da se zapadna civilizacija kre\u0107e u pravcu Poslednjeg \u010doveka, u\u010dmalog bi\u0107a bez velikih strasti i posve\u0107enosti. Nesposoban da sanja a umoran od \u017eivota, on ne rizikuje ve\u0107 tra\u017ei udobnost i sigurnost: \u201ePrvo tu i tamo malo otrova za ugodne snove, a na kraju mnogo otrova \u2013 za ugodnu smrt. Imamo svoja mala dnevna i no\u0107na zadovoljstva, ali vodimo ra\u010duna o zdravlju. Otkrili smo sre\u0107u, ka\u017eu Poslednji ljudi i sneno trep\u0107u\u201c.<\/p>\n

Vrlo je verovatno da \u0107e se jaz izme\u0111u popustljivog Prvog sveta i fundamentalisti\u010dke reakcije na njega i dalje produbljivati suprotstavljanjem dugog i ugodnog \u017eivota ispunjenog materijalnim i kulturnim dobrima, i \u017eivota posve\u0107enog nekakvom uzvi\u0161enom Cilju. Nije li to antagonizam izme\u0111u Ni\u010deovog \u201epasivnog\u201c i \u201eaktivnog\u201c nihilizma? Upravo smo mi zapadnjaci ti ni\u010deanski Poslednji ljudi uronjeni u sitna dnevna zadovoljstva, dok su radikalni islamisti u svojoj borbi do samouni\u0161tenja spremni da rizikuju sve. Pesma \u201eDrugi dolazak\u201c Vilijama Batlera Jejtsa savr\u0161eno opisuje na\u0161e neprilike: \u201eNajbolji su ostali bez uverenja, a najgori su puni strastvene siline\u201c. To je odli\u010dna slika teku\u0107eg jaza izme\u0111u anemi\u010dnih liberala i ostra\u0161\u0107enih fundamentalista. \u201eNajbolji\u201c vi\u0161e nisu u stanju da se anga\u017euju, dok \u201enajgori\u201c gore u rasisti\u010dkom, verskom i seksisti\u010dkom fanatizmu.<\/p>\n

Ali da li se fundamentalisti\u010dki teroristi zaista uklapaju u ovu sliku? Ono \u0161to im o\u010digledno nedostaje je osobina koju je lako prepoznati kod svih autenti\u010dnih fundamentalista, od tibetanskih budista do ameri\u010dkih ami\u0161a: odsustvo gneva i zavisti i duboka ravnodu\u0161nost prema neverni\u010dkom na\u010dinu \u017eivota. Ako dana\u0161nji takozvani fundamentalisti zaista veruju da su prona\u0161li svoj put do Istine, za\u0161to bi se ose\u0107ali ugro\u017eenima od nevernika, za\u0161to bi im zavideli? Kad budista sretne zapadnog hedonistu, on ga ne osu\u0111uje; samo \u0107e dobronamerno primetiti da je njegova potraga za sre\u0107om osu\u0111ena na propast. Nasuprot istinskim fundamentalistima, pseudo-fundamentalisti\u010dke teroriste duboko ti\u0161ti, intrigira i fascinira gre\u0161ni \u017eivot nevernika.<\/p>\n

U njihovoj borbi protiv gre\u0161nog Drugog jasno se prepoznaje i njihova borba sa sopstvenim isku\u0161enjima.<\/p>\n

Tu Jejtsova dijagnoza postaje nedovoljna da objasni na\u0161e nevolje: ostra\u0161\u0107enost terorista svedo\u010di o odsustvu istinskih uverenja. Koliko je slaba ta vera kad mo\u017ee da je poljulja glupa karikatura u satiri\u010dnom nedeljniku? Fundamentalisti\u010dki islamski terorizam se ne temelji na uverenju terorista o vlastitoj nadmo\u0107i i \u017eelji da za\u0161tite svoj kulturni i verski identitet od napada globalne potro\u0161a\u010dke civilizacije. Problem sa fundamentalistima nije u tome \u0161to ih mi smatramo inferiornima, ve\u0107 u tome \u0161to se oni sami tako ose\u0107aju. Zato ih na\u0161e snishodljive, politi\u010dki korektne garancije da se ne smatramo superiornima u odnosu na njih, samo jo\u0161 vi\u0161e razjaruju i hrane njihov gnev. Nije problem u kulturolo\u0161koj razlici (njihovim naporima da o\u010duvaju svoj identitet), nego upravo suprotno: fundamentalisti su ve\u0107 isti kao mi, oni su potajno ve\u0107 usvojili na\u0161e standarde i prema njima se odre\u0111uju. Paradoksalno, ono \u0161to fundamentalistima zaista nedostaje upravo je doza istinski \u201erasisti\u010dkog\u201c ube\u0111enja u sopstvenu superiornost.<\/p>\n

Nedavni preokreti u islamskom fundamentalizmu potvr\u0111uju staro zapa\u017eanje Valtera Benjamina da je \u201esvaki uspon fa\u0161izma svedo\u010danstvo neuspele revolucije\u201c: uspon fa\u0161izma jeste neuspeh levice, ali i dokaz da je postojao revolucionarni potencijal, nezadovoljstvo koje levica nije bila u stanju da mobili\u0161e. Isto va\u017ei i za takozvani \u201eislamski fa\u0161izam\u201c. Uspon radikalnog islamizma direktno je izazvan nestankom sekularne levice u muslimanskim zemljama. Kada su 2009. talibani zauzeli dolinu Svat u Pakistanu, Njujork tajms je izvestio da su oni planirali \u201eklasnu pobunu zasnovanu na dubokom jazu izme\u0111u malog broja imu\u0107nih zemljoposednika i bezemlja\u0161kih zakupaca\u201c. Me\u0111utim, ako talibani koriste \u201elo\u0161 polo\u017eaj seljaka da bi skrenuli pa\u017enju na Pakistan, koji je i dalje mahom feudalan\u201c, \u0161ta liberalne demokrate i u Pakistanu i u Sjedinjenim dr\u017eavama spre\u010dava da to \u201eiskoriste\u201c na sli\u010dan na\u010din i poku\u0161aju da pomognu bezemlja\u0161ima? U svemu tome najtu\u017enije je to \u0161to su feudalne snage u Pakistanu \u201eprirodni saveznici\u201c liberalne demokratije\u2026<\/p>\n

Kud se onda dedo\u0161e su\u0161tinske vrednosti liberalizma: sloboda, jednakost itd? Paradoks je u tome da s\u00e2m liberalizam nije dovoljno jak da ih spase od napada fundamentalizma. Fundamentalizam je reakcija \u2013 obmanjuju\u0107a i la\u017ena naravno \u2013 koja cilja u ahilovu petu liberalizma, i zato upravo liberalizam uvek iznova generi\u0161e fundamentalizam. Prepu\u0161ten sebi, liberalizam \u0107e postepeno nestajati, a jedino \u0161to mo\u017ee da spasi njegove su\u0161tinske vrednosti jeste \u2013 obnovljena levica. Da bi to klju\u010dno nasle\u0111e pre\u017eivelo, liberalizmu je potrebna bratska pomo\u0107 radikalne levice. SAMO TAKO mo\u017eemo poraziti fundamentalizam, izvu\u0107i mu tlo ispod nogu.<\/p>\n

Razmi\u0161ljati o odgovoru na pariska ubistva zna\u010di odbaciti filistarsko samozadovoljstvo popustljivog liberala i prihvatiti \u010dinjenicu da je sukob izme\u0111u liberalne popustljivosti i fundamentalizma zapravo la\u017eni konflikt \u2013 za\u010darni krug u kome se dva suprotna pola uzajamno generi\u0161u i uslovljavaju. Ono \u0161to je Maks Horkhajmer jo\u0161 tridesetih godina pro\u0161log veka rekao o fa\u0161izmu i kapitalizmu \u2013 da bi oni koji ne \u017eele da kriti\u010dki govore o kapitalizmu trebalo da \u0107ute i o fa\u0161izmu \u2013 moglo bi da se primeni i na dana\u0161nji fundamentalizam: oni koji ne \u017eele da kriti\u010dki govore o liberalnoj demokratiji, treba da \u0107ute i o verskom fundamentalizmu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/New Statesman<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nedavni preokreti u islamskom fundamentalizmu potvr\u0111uju zapa\u017eanje Benjamina da je \u201esvaki uspon fa\u0161izma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-169440","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/169440","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=169440"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/169440\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=169440"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=169440"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=169440"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}