{"id":168934,"date":"2015-01-10T08:09:37","date_gmt":"2015-01-10T07:09:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=168934"},"modified":"2015-01-11T11:17:55","modified_gmt":"2015-01-11T10:17:55","slug":"integracija-islama-u-liberalna-drustva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/01\/10\/integracija-islama-u-liberalna-drustva\/","title":{"rendered":"Integracija islama u liberalna dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"

\u0410utori: Gerhard Engelmajer i Mihael Laj<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Religiozni mir je istorijsko dostignu\u0107e Evrope, jedno iza kojeg stoji ogroman broj \u017ertava. Samo je Tridesetogodi\u0161nji rat (1618 – 1648) u nekim regionima kontinenta smanjio broj stanovni\u0161tva za \u010dak dve tre\u0107ine. Dr\u017eavno-teoretske i politi\u010dko-religiozne uslove za prevazila\u017eenje religioznih ratova definisao je filosof Tomas Hobs (1588-1679) u svom 1651. godine objavljenom delu “Levijatan”. Tu je u genijalnom istorijskom preokretu dr\u017eava progla\u0161ena za vrhovnog suverena na zemlji, a crkve i religiozne zajednice pozvane da se pot\u010dine novom suverenu – Levijatanu.<\/p>\n

Time je stvorena slede\u0107a formula koja je Evropu izvukla iz mraka religioznih ratova: Kako bi u\u017eivali mir, individulanu slobodu i dobili garanciju po\u0161tovanja svoje privatne imovine, ljudi ulaze u jednostrani ugovor s Levijatanom – kao nekad Mojsije na bregu Sinaju – i prenose na njega suverenitet.<\/p>\n

Moderna pravna dr\u017eava je u velikoj meri religiozno neutralna, ona garantuje religioznu slobodu i za\u0161titni\u010dki stoji iznad nje. Kao preduslov, taj model modernog Levijatana zahteva od religioznih zajednica da prihvate primat dr\u017eavnog suvereniteta i odustanu od toga da razvijaju svoju politi\u010dku teologiju.<\/p>\n

U modernim pravnim dr\u017eavama sve religiozne zajednice bez ostatka moraju da prihvate institucije dr\u017eave, demokratije i religioznog pluralizma kako bi i same u uzvratnom aktu bile prihva\u0107ene i priznate od dr\u017eave. Priznavanje sekularnog dr\u017eavnog suvereniteta od strane religioznih zajednica neophodan je uslov za u\u017eivanje religioznih sloboda i neutralnost dr\u017eave u pitanjima religije.<\/p>\n

Da li se Evropa i islam isklju\u010duju?<\/strong><\/p>\n

Uop\u0161teno re\u010deno: Moderne pravne dr\u017eave i politi\u010dke religije se me\u0111usobno isklju\u010duju. Jedna politi\u010dka religija mo\u017ee sebe definisati transcendentno ili sekularno, odnosno mo\u017ee da se razvija oko transcendentnih ili politi\u010dkih referenci. Kako ortodoksni islam i sunitske i \u0161iitske denominacije stavlja Bo\u017eje zakone Kurana i Sune iznad gra\u0111ansko-sekularnih ustava, te zajednice priznaju instituciju pravne dr\u017eave samo privremeno i samo prividno. Zaklju\u010dak: Moderna pravna dr\u017eava i ortodoksni islam se me\u0111usobno isklju\u010duju. Njima je fizi\u010dki nemogu\u0107e da postoje zajedno na istom mestu.<\/p>\n

Integracija islamskih zajednica u liberalno-demokratska dru\u0161tva i, kao produkt tog \u010dina, dr\u017eavno priznavanje Islama kao pravno za\u0161ti\u0107ene religiozne zajednice zahteva temeljnu reformu samog Islama. Neobavezuju\u0107e i samo prividno prihvatanje institucija pravne dr\u017eave od strane islamskih zajednica nije i ne mo\u017ee biti dovoljno. Evropski Islam mora preduzeti radikalnu reformu \u0160erijata, konkretno, mora odustati od \u0160erijata. Zadatak nije lak, jer time se od evropskog Islama zahteva ni\u0161ta manje nego radikalna reforma samog sebe, ali samo taj postupak bi ga u\u010dinio kompatibilnim sa institucijom moderne pravne dr\u017eave.<\/p>\n

Po jednoj studiji Kriminolo\u0161kog istra\u017eiva\u010dkog instituta Niderzaksen, polovina muslimana u Nema\u010dkoj vrednuje Islam iznad demokratije, pa time \u0160erijat za njih poseduje ve\u0107u vrednost nego demokratska pravna dr\u017eava. U konfliktnim slu\u010dajevima izme\u0111u demokratije i Islama polovina nema\u010dkih muslimana daje prednost Islamu i \u0160erijatu.<\/p>\n

Nejasne i difuzne izjave koje dolaze od predstavnika islamskih udru\u017eenja su vrlo upitne. Islamski pokret “Nacionalna vizija” na primer, govori o koegzistenciji muslimana i nemuslimana. Da se razumemo – “koegzistencija” je ideolo\u0161ki ekstremno optere\u0107en termin. On je politi\u010dki u\u0161ao u upotrebu u vremenu Hladnog rata, kada su mu komunisti podarili tretman privremenog primirja u borbi za globalnu prevlast. U tu ideolo\u0161ku interpretaciju “koegzistencije” spada i “Nacionalna vizija”.<\/p>\n

“Nacionalna vizija” je bio i naslov knjige biv\u0161eg turskog premijera i osniva\u010da islamisti\u010dke Partije blagostanja, Nekmetina Erbakana. U njoj se nalazi njegova koliko \u010duvena toliko i zastra\u0161uju\u0107a izjava: “Evropljani veruju, da su muslimani do\u0161li u Evropu samo da bi zaradili novac. Ali Alah ima drugi plan”. Izjava turskog predsednika Red\u017eepa Erdogana sa jednog izbornog skupa 1997. gotovo da je na nivou objave rata: “Demokratija je samo voz na koji se mi ukrcavamo dok ne do\u0111emo do cilja. D\u017eamije su na\u0161e kasarne, minareti na\u0161i bajoneti, kupole na\u0161i \u0161lemovi i vernici na\u0161i vojnici”.<\/p>\n

Ali i neke izjave date na nema\u010dkom tlu daju hranu za razmi\u0161ljanje. Tako je biv\u0161i predsedavaju\u0107i Centralnog saveta muslimana u Nema\u010dkoj Nadem Elias na pitanje da li je Islam kompatibilan sa sekularnom pravnom dr\u017eavom odgovorio: “Da, dokle god smo mi u manjini”.<\/p>\n

Klopka za pravnu dr\u017eavu<\/strong><\/p>\n

Trenutna politi\u010dka diskusija oko miroljubivosti Islama o\u010dito ra\u010duna s postojanjem \u0161iroke evropske baze intelektualno “nepunoletnih” gra\u0111ana koji nisu u stanju da razmi\u0161ljaju samostalno. Iz tog razloga se svi kriti\u010dari Islama pau\u0161alno trpaju u grupu islamofoba, \u010dime se svaka religiozna kritika tendenciozno kriminalizuje i u startu gu\u0161i. Bez kriti\u010dnog suo\u010davanja sa religijama kroz istoriju, ne bi u Evropi bilo ni doba Prosve\u0107enosti niti bismo mogli da govorimo o Moderni.<\/p>\n

Kriti\u010dno suo\u010davanje s pojmom religije bilo je i ostalo temeljni elemenat demokratije i sekularne pravne dr\u017eave. Svako ko danas bagatelizuje o\u010digledne probleme do kojih dolazi u procesu integracije Islama u evropske dr\u017eave i dru\u0161tva, gazi vlastitu odgovornost prema budu\u0107im generacijama. Na\u0161a deca i pokolenja koja tek dolaze nemaju svoj glas, tim vi\u0161e dana\u0161nje generacije stoje u obavezi da razmi\u0161ljaju o njihovoj budu\u0107nosti i osiguraju \u0161anse da i oni sutra mogu \u017eiveti u otvorenom demokratskom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Kako ortodoksni Islam ne poznaje, ne priznaje i ne dopu\u0161ta nikakve istorijsko-kriti\u010dke interpretacije svog bi\u0107a, tako se i svaka evropska odluka o integraciji Islama pretvara u dru\u0161tvenu klopku za pravnu dr\u017eavu. Konsekventna integracija ortodoksnog islama u perspektivi transformi\u0161e pravnu u bo\u017eju dr\u017eavu. A takve dr\u017eave danas, tamo gde realno postoje, zauzimaju prema svim pokazateljima i internacionalnim standardima – indeks mira, garancija ljudskih prava, ekonomska raspodela, izdava\u0161tvo, patenti, kvalitet \u017eivota – stabilno mesto na dnu lestvice. Da li smo ikad \u010duli o nekom politi\u010daru ili teologu islamskog sveta, kako je dao izjavu po kojoj bi Hri\u0161\u0107anstvo bilo integralni deo njihove kulture?<\/p>\n

Ali, dok insistiramo na ugovoru s Levijatanom konsekventno i \u010dvrsto, dok te\u017eimo koaliciji sa slobodoljubivim muslimanima, Hobs jo\u0161 ima \u0161ansu. Ne i veliku, na \u017ealost: Umesto da u palati Sturani na be\u010dkom Ringu otvori odavno neophodan Karl-Poper institut za unapre\u0111ivanje otvorenog dru\u0161tva, dr\u017eava Austrija se odlu\u010dila da u njoj ugosti misionarsku stanicu islamisti\u010dke ortodoksije (misli se na saudijski Centar kralja Abdulaha). Umesto otvorenog dru\u0161tva, Be\u010d svetu poklanja interreligiozni dijalog saudijskog tipa.<\/p>\n

* Gerhard Engelmajer (1947) je predsednik austrijskog udru\u017eenja “Freidenker” (“Slobodoumni”). “Freidenker” organizacije imaju dugu evropsku tradiciju, nastajale su od sredine 19. veka u Francuskoj, Nema\u010dkoj i Engleskoj kao intelektualna garancija da moderne dr\u017eave ne\u0107e skrenuti s puta sekularizma i demokratskog pluralizma. Oni se defini\u0161u kao \u010duvari tekovina doba Prosvetiteljstva i onih filosofskih pravaca koji stoje kao njegove prete\u010de (Lok, Hjum, Lajbnic, Hobs).<\/p>\n

Mihael Laj (1955) je nema\u010dko-austrijski politikolog i autor niza teoretskih knjiga o politi\u010dkoj religiji. Termin “politi\u010dke religije” je u politikologiju sredinom pro\u0161log veka uveo Erik Fogelin da bi objasnio su\u0161tinu nema\u010dkog nacionalsocijalizma. Laj ga je preuzeo i pro\u0161irio kao teoretsku kategoriju pogodnu da opi\u0161e neke moderne politi\u010dko-dr\u017eavne forme.<\/p>\n

RTS<\/a>\/Prese<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Integracija islamskih zajednica u liberalno-demokratska dru\u0161tva zahteva temeljnu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-168934","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/168934","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=168934"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/168934\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=168934"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=168934"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=168934"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}