{"id":168387,"date":"2015-01-03T09:42:43","date_gmt":"2015-01-03T08:42:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=168387"},"modified":"2015-01-03T10:37:53","modified_gmt":"2015-01-03T09:37:53","slug":"prva-bitka-treceg-svetskog-rata-odigrala-se-jos-08-08-2008","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2015\/01\/03\/prva-bitka-treceg-svetskog-rata-odigrala-se-jos-08-08-2008\/","title":{"rendered":"Prva bitka tre\u0107eg svetskog rata odigrala se jo\u0161 08.08.2008."},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksandar Zapoljskis<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>\u010cinilo nam se da je rat\u2026 ono kada tenkovski klinovi prodiru u dubinu teritorije. Ali, protivnik nije po\u017eeleo da rasporedi desetine miliona svojih vojnika na bojna polja negde pod Voronje\u017eom i da pretvara sopstvene zemlje u radioaktivne pustinje. Zato je i krenuo \u201cdrugim putem\u201d.<\/p>\n

Znaju na Zapadu da se kod nas \u201cnarod\u201d tradicionalno suprotstavlja vlasti. Svakoj. Dobroj, lo\u0161oj, bez razlike. Zato se tvrdi da je Putinova vlast postavila ekonomiju Rusije na \u201cnarkoti\u010dku iglu\u201d nafte i gasa, da ni\u0161ta nije u\u010dinila za razvoj nacionalne ekonomije i industrije, da nije pobolj\u0161ala \u017eivotni standard naroda…<\/p>\n

Krajem 1999. nominalni BDP na\u0161e zemlje iznosio je svega 196 milijardi dolara, a do 2012. pove\u0107ao se deset puta – do 2015 milijardi! A udeo \u201czavisnosti BDP od nafte\u201d smanjio se sa 45,5% u 2000. na 18,7% u 2014.<\/p>\n

Ukupna poreska stopa u Rusiji iznosi 29,5%, a 45%. u Finskoj, \u0160vedskoj i Francuskoj, koje se \u010desto navode kao primer uspe\u0161nih modela ekonomije prema kojima \u201ctreba da se ravnamo\u201d. Oko 40% je u Norve\u0161koj i Italiji. U Nema\u010dkoj i Velikoj Britaniji tako\u0111e iznad \u2013 35%. Samo je u \u201csre\u0107nim\u201d SAD tek malo ni\u017ea \u2013 25% naspram ruskih 29,5%<\/p>\n

Tre\u0107i svetski rat ve\u0107 traje. I nije ju\u010de po\u010deo, nije posle odluke Centralne banke Rusije o pove\u0107anju referentne kamatne stope. A nije ni pre mesec dana, posle pada cene nafte. Nije ni u februaru ove godine sa ukrajinskim Majdanom broj 2. A nije ni u maju 2012. na moskovskom Bolotnom trgu.<\/p>\n

Prva njegova bitka desila se jo\u0161 08.08.2008, pre \u0161est godina. Pri tom je pripremanje gruzijske armije za taj rat \u201cZapad\u201d po\u010deo jo\u0161 ranije, 2004. kada nikakva \u201cruska aneksija Krima\u201d nije postojala, \u010dak ni u planu.<\/p>\n

Mi smo jednostavno prespavali njegov po\u010detak. Nismo primetili, jer smo o\u010dekivali potpuno druga\u010diji scenario.<\/p>\n

\u010cinilo nam se da je rat\u2026 ono kada tenkovski klinovi prodiru u dubinu teritorije; ono kada se \u201c\u010dizma stranog pe\u0161adinca\u201d utvr\u0111uje na osvojenoj zemlji; ono kada se na zidovima ku\u0107a pojavljuju \u201cnare\u0111enja okupacione vlasti\u201d. Ali, protivnik nije po\u017eeleo da rasporedi desetine miliona svojih vojnika na bojna polja negde pod Voronje\u017eom i da pretvara sopstvene zemlje u radioaktivne pustinje. Zato je i krenuo \u201cdrugim putem\u201d.<\/p>\n

Na \u201cZapadu\u201d tako\u0111e ima veoma pametnih ljudi i prvorazrednih analiti\u010dara. Oni su jo\u0161 60-ih godina XX veka otkrili ozbiljnu ranjivost \u010ditave na\u0161e koncepcije \u201cRuskog sveta\u201d. Na\u0161u zajedni\u010dku ranjivost.<\/p>\n

U zemlji pod imenom Rusija \u201cnarod\u201d se tradicionalno suprotstavljao \u201cvlasti\u201d. Svakoj. Dobroj, lo\u0161oj, bez razlike. I ekonomiji. Ne razmi\u0161ljaju\u0107i o stepenu svog razumevanja ekonomskih zakona.<\/p>\n

Jedno i drugo u spoju sa tradicionalnim ruskim populizmom uvek je jednako funkcionisalo.<\/p>\n

Ne osvr\u0107u\u0107i se ni na kakve posledice, narod je prvo zahtevao od cara da ide na Balkan i spasava \u201cslovensku bra\u0107u\u201d, a zatim se bunio zato \u0161to je \u201cnepromi\u0161ljena carska politika dovela zemlju do Krimskog rata\u201d za koji, kako se pokazalo, zemlja nije bila spremna i koji narod nije \u017eeleo.<\/p>\n

Taj isti narod prvo zahteva nastavljanje ekspanzije na Daleki Istok, a zatim se buni zbog lo\u0161ih rezultata Rusko-japanskog rata.<\/p>\n

Prvo preti caru pobunom ako zemlja ne u\u0111e u rat sa Nema\u010dkom, kasnije optu\u017euje zemlju zbog poraza. I strelja carsku porodicu u podrumu.<\/p>\n

Zar se od tada ne\u0161to promenilo? Ako se odbaci verbalna magla, na \u0161ta se zaista danas svode svi prigovori \u201cPutinu\u201d (\u010ditaj \u2013 dr\u017eavi i vladi kao sistemskim institucijama)?<\/p>\n

– oni su postavili ekonomiju Rusije na \u201cnarkoti\u010dku iglu\u201d nafte i gasa i samim tim ubili njenu diversifikaciju;<\/p>\n

– oni ni\u0161ta nisu u\u010dinili za razvoj nacionalne ekonomije i industrije;<\/p>\n

– oni su malo razvijali projekte modernizacije;<\/p>\n

– oni su se suvi\u0161e me\u0161ali u slobodno tr\u017ei\u0161te;<\/p>\n

– oni ni na koji na\u010din nisu pobolj\u0161ali \u017eivotni standard naroda;<\/p>\n

– oni su suvi\u0161e popu\u0161tali Zapadu i tako doveli zemlju u dana\u0161nju krizu;<\/p>\n

– oni su se suvi\u0161e sva\u0111ali sa Zapadom i samim tim izazvali dana\u0161nju krizu.<\/p>\n

Poslednje dve tvrdnje direktno protivre\u010de jedna drugoj, ali to kriti\u010dare apsolutno ne zbunjuje. Ina\u010de, kriti\u010dare uop\u0161te ni\u0161ta ne zbunjuje. \u010cak ni o\u010digledna nepodudarnost njihove kritike sa realnim stanjem stvari.<\/p>\n

A udeo \u201czavisnosti BDP od nafte\u201d smanjio se sa 45,5% u 2000. na 18,7% u 2014. godini. Ne samo da je samo po sebi to smanjenje skoro trostruko, nego i u apsolutnom iznosu 18% ne vodi u punu zavisnost. Ovo i pored toga \u0161to je za 13 godina sumarni izvoz (svega, a ne samo nafte i gasa) pove\u0107an pet puta – sa 100 do 500 milijardi dolara.<\/p>\n

Ako po\u010detkom 2000-ih bud\u017eet od prodaje nafte nije dobijao skoro ni\u0161ta, danas u dr\u017eavnu blagajnu dolazi oko 65% prihoda u obliku poreza, koji dalje ide na modernizaciju nacionalne ekonomije i realizaciju socijalnih obaveza dr\u017eave prema svom stanovni\u0161tvu.<\/p>\n

Ina\u010de, u delu izvora punjenja bud\u017eeta slika je apsolutno suprotna \u201cop\u0161tepoznatom mi\u0161ljenju\u201d. Bud\u017eetski prihodi RF najvi\u0161e zavise od poreza na dohodak \u2013 28,8%. Renta, odnosno porezi od eksporta sirovina (bilo kojih, ne samo nafte) donose 27,4% novca, 8,6% daje porez na dobit, 14,7% – dolazi od PDV, 3,7% – porezi na privatnu imovinu, 2,9% – porezi od dr\u017eavne imovine, 13,9 \u2013 ostali izvori. U stvari, to upravo i jeste ta ista diversifikacija, pri tom \u2013 o\u010digledno uspe\u0161na, a kod nas je praksa da i danas optu\u017eujemo vladu da diversifikacije nema.<\/p>\n

Posebno treba ista\u0107i veoma omiljenu temu mnogih kriti\u010dara o krajnje visokom poreskom optere\u0107enju, koje navodno smrtno gu\u0161i \u010ditavu poslovnu aktivnost u zemlji. Ali, evo \u0161ta je \u010dudno. Ukupna poreska stopa u Rusiji iznosi 29,5%. Nagla\u0161avam \u2013 ukupna, to jest svih poreza uop\u0161te. Za sve. Za privatna lica. Za biznis. Za korporacije. Je li to mnogo? Da li to dramati\u010dno ko\u010di razvoj ekonomije?<\/p>\n

A kako je u Finskoj, \u0160vedskoj i Francuskoj, koje se \u010desto navode kao primer uspe\u0161nih modela ekonomije prema kojima \u201ctreba da se ravnamo\u201d? Kod njih je ukupna stopa \u2013 45%. I \u0161ta? Razvijaju se. Malo manje, oko 40% je u Norve\u0161koj i Italiji. U Nema\u010dkoj i Velikoj Britaniji ona je tako\u0111e iznad \u2013 35%. \u010cak i u \u201csre\u0107nim\u201d SAD ona je tek malo ni\u017ea od na\u0161e \u2013 25% naspram ruskih 29,5%.<\/p>\n

U \u010demu je problem? Gde je tu ono \u201cprete\u0161ko\u201d? Da i ne govorim o tome da je u Rusiji porez na dobit, jedan od onih koji jasno odre\u0111uju nivo ekonomske slobode gra\u0111ana, jedan od najni\u017eih u svetu \u2013 13%! Uz to, on je \u201cravan\u201d, odnosno svi isto pla\u0107aju. U \u010ditavom svetu takva \u0161ema se smatra za dostignu\u0107e, a samo je u Rusiji uobi\u010dajeno da se jadikuje.<\/p>\n

Kod nas je uobi\u010dajeno da se jadikuje i samo iz ljubavi prema tom procesu.<\/p>\n

Krajem 1999. nominalni BDP na\u0161e zemlje iznosio je svega 196 milijardi dolara, a do 2012. pove\u0107ao se deset puta – do 2015 milijardi! Pa, \u0161ta? Ipak je lo\u0161e. Malo je! A koliko bi trebalo? Da se udvostru\u010di svake godine? Od 2004. kada je, u stvari, po\u010dela ozbiljna modernizacija ruske ekonomije, do pred kraj 2006. on se upravo udvostru\u010dio! Sa 500 na 960 milijardi dolara. Zatim je nastavio da se pove\u0107ava po 20% godi\u0161nje. \u010cak su i posledice krize iz 2008. bile prevazi\u0111ene do 2010. godine!<\/p>\n

A ako se ra\u010duna po paritetu kupovne mo\u0107i, onda je krajem 2012. ruska ekonomija postala najve\u0107a ekonomija u Evropi i peta u svetu.Podatak: 2003. mi smo bili tek deseti.<\/p>\n

A ako se uporedi tempo rasta BDP sa drugim zemljama \u2013 izvoznicima nafte, onda su prema tom pokazatelju 1999. Rusija i Saudijska Arabija bile skoro jednake (u obe zemlje BDP je iznosio oko 200 milijardi dolara), dok je 2011. u Saudijskoj Arabiji BDP dostigao samo 600 milijardi dolara, a u RF \u2013 prema\u0161io 1800 milijardi dolara.<\/p>\n

Na ra\u010dun \u010dega? Da li samo na ra\u010dun nafte i gasa? Tako\u0111e se ispostavlja da nije. Izvoz metalur\u0161kih proizvoda i proizvoda od metala porastao je 2,2 puta, hemijskih proizvoda i kau\u010duka \u2013 skoro 10 puta, ma\u0161ina i prevoznih sredstava \u2013 5 puta, mineralnih proizvoda \u2013 12 puta, visokotehnolo\u0161kog oru\u017eja \u2013 dvostruko.<\/p>\n

Projekti za izgradnju nuklearnih elektrana u inostranstvu i njihovo kasnije servisiranje danas Rusiji donose novca skoro isto koliko i prodaja nafte. \u010cak i ako se ra\u010duna da se udeo izvoza sirove nafte svake godine smanjuje, a raste udeo izvoza prera\u0111evina od nafte. Ho\u0107e li neko da ka\u017ee da nuklearne elektrane nisu najnaprednije tehnologije? Tu ima mnogo toga zanimljivog. Svako treba sam da \u010dita. Ipak, osnovno je i tako jasno.<\/p>\n

Vlada \u010dini sve \u0161to od nje \u201cnarod zahteva\u201d i \u010dini to sasvim uspe\u0161no. Nije idealno, naravno. Ima \u0161ta da se prigovori, ima zbog \u010dega da se ukori. Ima i gre\u0161aka. Sve je tako. Me\u0111utim, poka\u017eite mi uspe\u0161nu, naprednu zemlju u kojoj je apsolutno sve idealno i \u010dija vlada nije u\u010dinila nikakvu gre\u0161ku? Da li \u0107ete pokazati? Nema? O \u010demu onda govorimo?<\/p>\n

Bez obzira na poslednje doga\u0111aje, bud\u017eet zemlje osta\u0107e suficitaran. Prihodi \u0107e prema\u0161iti rashode za 1,2 biliona rubalja. To je otprilike 1,9% BDP. To je kada se sve ura\u010duna. Kad se ura\u010dunaju jo\u0161 uvek neizmireni dugovi Ukrajine za gas. Kad se ura\u010dunaju ekonomske posledice ekonomskih sankcija koje je \u201cZapad\u201d uveo. Uzgred, sankcija uvedenih uprkos pravilima i propisima STO, \u010diji je Rusija \u010dlan. Ipak, Rusija zatvara godinu u primetnom plusu.<\/p>\n

Da li je rublja pala? Predsednik Rusije istakao je da pad nije izazvan objektivnim, ve\u0107 \u010disto spoljnim uzrocima. Uostalom, jesmo li na pragu 90-ih, kada je \u010dak polovina namirnica u prodavnicama bila uvozna i zato dramati\u010dno zavisila od kursa strane valute? A od tada je Rusija uspela da dostigne 97% samostalnog snabdevanja hranom.<\/p>\n

Sem toga, za \u010ditavu kriti\u010dnu grupu roba Rusija ima nivo samostalnog snabdevanja najmanje 80-85%. Tako, naravno, kurs dolara jo\u0161 ostaje kao zna\u010dajan pokazatelj, ali ve\u0107 odavno ne kao kriti\u010dni.<\/p>\n

Napadi na ruski novac imaju samo jedan cilj \u2013 da kod stanovni\u0161tva izazovu paniku. Da bi kao i 1917. jedan \u2013 pobunjene gomile krenule da sve ru\u0161e uverene da zbacuju sve \u0161to je lo\u0161e da bi odmah stiglo sve \u0161to je dobro. Dva \u2013 da nema vi\u0161e vlade ni podr\u0161ke stanovni\u0161tva predsedniku od 87%. Preciznije, da bi se svima ostalima u\u010dinilo da podr\u0161ke nema, da je sve zaista lo\u0161e i treba se hitno spasavati. Tri \u2013 da, kao na ukrajinskom Majdanu u februaru, sve bude polomljeno, da predsednika isteraju i\u2026 I \u0161ta?<\/p>\n

Jo\u0161 jednom pa\u017eljivo pogledajte Ukrajinu. \u017deli li neko takav rezultat? Da? Ili ne?<\/p>\n

Naravno, u ruskoj ekonomiji ima dosta problema. Najrazli\u010ditijih. Od idejnih do sistemskih. A vlast to i ne krije.<\/p>\n

Nije to da vlada \u201clo\u0161e upravlja\u201d, to neki na\u0161i \u201cdemokratski progresivni susedi\u201d poku\u0161avaju da nas pobede i opet vrate u one iste 90-te, u stanje jeftine i bespravne svetske benzinske pumpe. A mo\u017eda ba\u0161 i ne treba histerisati? Budu\u0107i da sada oni nastoje da se izbore za op\u0161te-nacionalnu socijalnu histeriju.<\/p>\n

Zapad prema Rusiji o\u010digledno koristi dvostruke standarde. Obe\u0107ava kad treba da obe\u0107a, i ne ispunjava obe\u0107anje kada to, po njegovom mi\u0161ljenju, mo\u017ee i da se ne \u010dini.<\/p>\n

Uop\u0161te, ovo je rat, gospodo. Rat za na\u0161e pravo da sami odlu\u010dujemo kako da \u017eivimo, kako da se razvijamo, \u0161ta i kako da gradimo. Rat za na\u0161e pravo da u svetu zauzimamo vode\u0107e pozicije koje zaslu\u017eujemo. A u ratu se \u010desto puca, pored ostalog i u nas. Ponekad direktno topovima i tenkovima, a nekad, evo, i ovako, ekonomski. Bez ustru\u010davanja da se koriste ruke pojedinih spekulanata i razli\u010ditih vrsta \u201cpete kolone\u201d.<\/p>\n

Ali, Rusija 2014, to vi\u0161e uop\u0161te nije Rusija 1992. Apsolutno su druga\u010diji uslovi. U svakom smislu. Od razmera nacionalne ekonomije do nivoa podr\u0161ke predsedniku i vladi od strane gra\u0111ana Rusije. To je najbolja garancija kako u odnosu na rovarenja \u201cpete kolone\u201d, tako i na za\u0161titu od rizika \u201cdvorskog prevrata\u201d.<\/p>\n

Tako da \u0107emo tu neprijatnost pre\u017eiveti. Samo treba \u201cmisliti glavom\u201d i ne podle\u0107i histeri\u010dnoj panici.<\/p>\n

Balkanmagazin.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pripremanje gruzijske armije za taj rat Zapad je po\u010deo 2004<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-168387","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/168387","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=168387"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/168387\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=168387"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=168387"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=168387"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}