{"id":167198,"date":"2014-12-19T08:29:29","date_gmt":"2014-12-19T07:29:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=167198"},"modified":"2014-12-19T08:29:29","modified_gmt":"2014-12-19T07:29:29","slug":"kosovo-je-iskorisceno-za-raspad-jugoslavije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/12\/19\/kosovo-je-iskorisceno-za-raspad-jugoslavije\/","title":{"rendered":"Kosovo je iskori\u0161\u0107eno za raspad Jugoslavije"},"content":{"rendered":"

Autor: Dejan Ko\u017eul<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>O raspadu Jugoslavije ispisano je na stotine radova, doktorskih disertacija, knjiga, eseja. Ve\u0107ini je zajedni\u010dko to \u0161to smatraju da je raspad po\u010deo na Kosovu gde se sve i zavr\u0161ilo nakon rata i bombardovanja Srbije. Jedna knjiga, me\u0111utim, zavre\u0111uje posebnu pa\u017enju jer je pisana iz ugla kosovskog intelektualca. \u2018Kosovo i raspad Jugoslavije\u2019 \u0160keljzena Mali\u0107ija specifi\u010dna je knjiga, u kojoj se kroz \u017eivot beogradskog studenta u vreme 1968. ogledaju zbivanja koja su dovela do raspada zemlje; nastala u razgovorima s novinarom Batonom Had\u017eiuom, ona rasvetljuje emancipatorsku ulogu SFRJ na Kosovu, pojavu srpskog nacionalizma, albanske proteste i nastanak kosovske dr\u017eave. Mali\u0107i je danas savetnik albanskog premijera Edija Rame.<\/em><\/p>\n

Rekli ste da je ova knjiga na po\u010detku bila namenjena isklju\u010divo albanskoj i kosovskoj javnosti. Kako Jugoslavija korespondira sa tom javno\u0161\u0107u, pogotovo onom mla\u0111om?<\/em><\/p>\n

Trebalo je objasniti \u0161ta je bila Jugoslavija. Postoji puno predrasuda, pogre\u0161no se obja\u0161njava ili se krivo interpretira. Knjiga je prvobitno objavljena u Albaniji 2011. godine. Ve\u0107 tri godine objavljujemo savremene srpske autore na albanskom, kao \u0161to se albanski objavljuju na srpskom, a onda je Jeton Neziraj, koji tako\u0111e u\u010destvuje u tom projektu, predlo\u017eio da se prevede i ova knjiga. Za\u0161to ne bi bila na srpskom? I sad vidim da je dobro \u0161to je objavljena jer su reakcije u zemljama biv\u0161e Jugoslavije i bolje nego \u0161to su bile na Kosovu. Bilo je naravno i kritika.<\/p>\n

U kom smislu? Nisu se slagali sa va\u0161im vi\u0111enjem?<\/em><\/p>\n

Jednu kritiku je napisao Novica Mili\u0107, koji je priznao da sam ja jedini od kosovskih intelektualaca bio prisutan na jugoslavenskoj sceni i kojeg se ceni, ali je on smatrao, u krajnjoj instanci, da sam ja albanski nacionalista, da sam zagovarao ne\u0161to \u0161to on smatra da nije u redu, a to je da Kosovo bude nezavisno.<\/p>\n

On vam iz vizure srpskog nacionaliste prigovara da ste albanski nacionalista?<\/em><\/p>\n

Jeste. On tvrdi da nisam toliko nezavisan kao \u0161to se smatra i po njemu ne bi trebalo da u\u017eivam toliku reputaciju. Miljenko Jergovi\u0107 je napisao odli\u010dnu kritiku rekav\u0161i da je moja literatura za njega bila jedna od najzna\u010dajnijih u fazi razvoja.<\/p>\n

Na naslovnici knjige je rudar Alija Sirotanovi\u0107, a kao jedan od klju\u010dnih momenata u pucanju Jugoslavije spominjete rudarski \u0161trajk u Trep\u010di. Da li je tada nacionalno pitanje pobedilo klasno?<\/em><\/p>\n

\u0160trajk je razotkrio da radni\u010dka klasa nije vladaju\u0107a snaga, to je preuzela birokratija. U to sam vreme pisao da se sistem rapidno raspada, da je klasna legitimacija postala nacional-etatisti\u010dka i da su republi\u010dke vlasti zagovornice etni\u010dkih interesa. Srbija je prva donela separatisti\u010dki ustav, da reintegrira Kosovo i da se obezbedi. Druga joj je opcija bila pro\u0161irenje ili preure\u0111enje federacije po njenom.<\/p>\n

Simpati\u010dno je \u0161to se Alija Sirotanovi\u0107, kao simbol radni\u010dke klase, pojavio na nov\u010danici tek nakon \u0161to je raspad ve\u0107 bio izvestan.<\/em><\/p>\n

Ba\u0161 tako. On je bio simbol Jugoslavije, radni\u010dkog samoupravljanja.<\/p>\n

Kapilarni na\u010din saradnje<\/strong><\/span><\/p>\n

Mo\u017ee li ba\u0161 na Kosovu to nacionalno pitanje kona\u010dno ostati u drugom planu? Studenti su ponovno aktivni, ne samo kad je re\u010d o la\u017enim doktoratima na Pri\u0161tinskom univerzitetu?<\/em><\/p>\n

Ne verujem, Kosovo nema radni\u010dku klasu ili je ona u novom kontekstu, kao obespravljena klasa koja ne radi klasi\u010dne poslove. Nema vi\u0161e fabrika, sindikati su sme\u0161ni. Ta situacija mo\u017ee da se re\u0161i normativno, a ne obnovom klasne svesti. Pre \u0107e da se uvedu evropski zakoni i tako za\u0161titi radnik. Ovo \u0161ta se de\u0161ava na Univerzitetu nema istu te\u017einu kao 1980-ih, kad je studentski bunt na neki na\u010din legitimisao zahteve Albanaca na Kosovu, \u010dija je motivacija bila etni\u010dka i antisrpska, jer je Srbija htela da poni\u0161ti autonomiju; bila je to svojevrsna tranzicija od klasne ka nacionalnoj svesti, studenti su bili avangarda nacije.<\/p>\n

Mogu li i sada da to budu, u obrnutom smislu?<\/em><\/p>\n

Ne mogu, ne postoji vi\u0161e monolitnost. Ovi koji su najglasniji jo\u0161 uvek vi\u0161e insistiraju na etni\u010dkoj legitimaciji a ne na socijalnoj ili to pomalo me\u0161aju, pa to vi\u0161e li\u010di na neki nacionalsocijalizam. Ima tu i drugih, liberala i socijal-liberala. Ideja socijalne dr\u017eave u praksi je bila uspe\u0161na u Skandinaviji, ali i onde je u krizi. Neko vreme u Evropi je bio najuspe\u0161niji model kombinacije moderne kapitalisti\u010dke dr\u017eave koja uzima u obzir socijalne interese; sad je neoliberalni kapitalizam na\u0161ao druge mehanizme da bogate oboga\u0107uje, a siroma\u0161ne osiroma\u0161uje.<\/p>\n

Postoji li mogu\u0107nost artikulacije nezadovoljstva zbog te \u010dinjenice?<\/em><\/p>\n

Nezadovoljstva ima, ali ne i kompaktne artikulisane snage. Najbolji primer je BiH i otpor gra\u0111ana institucijama, koji se raspao za nekoliko meseci. To vi\u0161e li\u010di na studentske demonstracije 1960-ih koje su uticale na dru\u0161tvo, ali se nisu transformisale u nekakav ozbiljan pokret koji bi bio nosilac promena. Promena je bilo drugde, na kulturnom i obrazovnom nivou. Danas se vi\u0161e dramatizuje polo\u017eaj nezaposlenih ili onih koji se nisu sna\u0161li u tranziciji. Na Kosovu i u Albaniji imamo veliki broj nezaposlenih, ali tre\u0107ina stanovni\u0161tva dobija pomo\u0107 ro\u0111aka iz inostranstva, koja se ponekad i registruje, ali ne ide uvek preko banaka: to je kapilarni i molekularni na\u010din saradnje, koji nema veze sa dr\u017eavom, naro\u010dito na Kosovu, gde je tradicionalni tip porodice i dalje prisutan. Davno bismo imali socijalnu eksploziju da nije tih mehanizama. Nezadovoljstvo me\u0111u mladima raste, ali nalaze na\u010din da odu na Zapad i nema tog naboja kao u Gr\u010dkoj.<\/p>\n

Kakav je odnos Albanije i Kosova? Ima li tu predrasuda, nerazumevanja?<\/em><\/p>\n

Ima i razlika i predrasuda, a mnoge su istorijske. Tirana misli da se u Jugoslaviji bolje \u017eivelo i da se Kosovari bezveze \u017eale, a mi smo se \u017ealili na strahovladu. Kontrola je sad formalna, idemo sa li\u010dnim kartama. Kosovo ima bolje ekonomske odnose sa Srbijom nego Albanija. Imamo interes da odnosi budu bolji i zato jer je to ista kultura, jezik\u2026 To se ne mo\u017ee zaustaviti, ali politi\u010dki su to dve jedinice i tako \u0107e i ostati.<\/p>\n

Za Kosovo je sve bilo prekasno<\/strong><\/span><\/p>\n

Ponovo dolazimo do klasne svesti, odnosno monopola kojem nacionalno, kao \u0161to vidimo, nije u prvom planu, ve\u0107 isklju\u010divo interes. Tako se i zatvorio krug, pomalo nesre\u0107no?<\/em><\/p>\n

Da, jer se sve svodi na interes kapitala, ali i politi\u010dkih i ekonomskih struktura koje kontroli\u0161u dr\u017eave. Ali to nije samo fenomen Kosova, ve\u0107 i \u010ditave Isto\u010dne Evrope.<\/p>\n

Da nije bilo nacionalisti\u010dkih pritisaka iz Srbije, da li bi se produljio period emancipacije Kosova unutar SFRJ? Da li bi eventualni ulazak Jugoslavije u EU krajem 1980-ih uticao na opstanak dr\u017eave, a i Kosova unutar nje?<\/em><\/p>\n

Na Kosovu je postojao sukob titoista, integrisanih u jugoslovenski sistem, i enverista, koji su bili za prisajedinjenje Albaniji, no postali su pro\u0161lost nakon raspada komunizma. Tajne slu\u017ebe su najvi\u0161e hapsile iredentiste, ali polako se raspadao taj projugoslovenski sloj koji je mislio da Kosovo mo\u017ee da opstane unutar SFRJ, \u010dak i kao republika. Da se tada u\u0161lo u EU, kao \u0161ta je bilo nu\u0111eno, ve\u0107 bi bilo prekasno. Sukob bi se mo\u017eda malo zatupio, spre\u010dili bi se ratovi ili bi kapital mo\u017eda malo normalnije u\u0161ao, po nekakvim evropskim zakonima. Mo\u017eda bi sve vi\u0161e li\u010dilo na Sloveniju, koja se lak\u0161e integrisala, ali jo\u0161 ima problema sa adaptacijom. Evropa nije socijalisti\u010dka, mo\u017eda je socijaldemokratska, samo na drugi na\u010din \u0161titi kapitalizam.<\/p>\n

Neki krugovi u Beogradu smatrali su vas albanskim nacionalistom, na Kosovu su vas gledali kao lo\u0161eg Albanca. Koliko je pitanje nacionalnosti ne\u0161to na \u0161ta uti\u010du drugi i kad ste se vi po\u010deli ose\u0107ati Albancem?<\/em><\/p>\n

Poku\u0161ao sam u knjizi da poka\u017eem taj fenomen. Rodio sam se u Jugoslaviji, odrastao sam u tom sistemu. Kad je po\u010dela konfederalizacija Jugoslavije, 1970-ih, ponovno se vra\u0107a nacionalno pitanje. Bio sam komunisti\u010dki internacionalista i dolazio sam iz komunisti\u010dke porodice, no polako sam se osve\u0161\u0107ivao o represiji Rankovi\u0107a na Kosovu, kroz dokumente, razgovore sa ocem koji je ispitivao zlo\u010dine. A onda su po\u010dele hrvatsko-srpske rasprave. U Dru\u0161tvu knji\u017eevnika \u010desto sam bio u dru\u0161tvu hrvatskih i srpskih intelektualaca i uvek je bilo sva\u0111a; Hrvatima bih govorio da su jedna vrsta Srba i obratno. Kosovo nije bilo uzrok jugoslovenske krize ni njen centar. Objavio sam 1988. \u010dlanak u kome sam tvrdio da je Kosovo samo katalizator jugoslovenske krize, a da je osovina srpsko-hrvatski sukob. To se videlo i u maspoku. Ova knjiga je jedan doprinos tome. Kosovo je na neki na\u010din iskori\u0161\u0107eno i od Srbije i Hrvatske, a naro\u010dito Slovenije, za raspad Jugoslavije. Mnogi misle da se raspala kad je po\u010deo rat. Jugoslavija se raspala onda kad je Srbija odlu\u010dila da u saveznoj skup\u0161tini ukine kosovsku, koja je strukturalno morala da bude prisutna u saveznom parlamentu. Formalno je dr\u017eava postojala, ali nije mogla da spre\u010di nijedan separatisti\u010dki zahtev, koji je i sama Srbija po\u010dela da usvaja.<\/p>\n

\u010cesto se insistira na me\u0111usobnim sli\u010dnostima. Je li podjednako va\u017eno, ako ne i va\u017enije, insistirati na razli\u010ditostima, njihovom razumevanju i po\u0161tovanju?<\/em><\/p>\n

Jednako je zna\u010dajno. Koliko god da smo podeljeni, ipak je ovo jedan prostor, \u010dak i duhovno. Imamo tri velike religije, postoje jezi\u010dke sli\u010dnosti: 20 miliona ljudi ne nailazi na pote\u0161ko\u0107e tokom sporazumevanja, \u0161to nam je, na neki na\u010din, prednost. Iz svakodenvnog \u017eivota znamo da sa susedima ne mo\u017ee\u0161 stalno da bude\u0161 u ratu.<\/p>\n

Kakvu poziciju zauzima Kosovo u tom zajedni\u010dkom duhovnom prostoru? Koliko je ono i dalje getoizirano zbog razli\u010ditih blokada \u2013 po\u010dev od sporta, pa do nemogu\u0107nosti slobodnog kretanja zbog viza?<\/em><\/p>\n

Blokade izazivaju kontra efekat. One dodatno podsti\u010du bunt kod mnogih koji su nacionalno osve\u0161teni, koji \u010dak ustraju na stvaranju Velike Albanije. Ako Kosovo nije neposredno ugro\u017eeno, nema potrebe da se ide u takvu vrstu stapanja. Neosporno je da egzistira albanski kulturni prostor. Film \u2018\u010cija je ovo pesma\u2019 Adele Peeve najbolje obja\u0161njava na\u0161u situaciju – sve kulture na Balkanu su pozajmice.<\/p>\n

www.portalnovosti.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160keljzen Mali\u0107i: Kosovo nije bilo ni uzrok ni centar jugoslovenske krize, ve\u0107 je to bio srpsko-hrvatski sukob<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-167198","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/167198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=167198"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/167198\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=167198"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=167198"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=167198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}