{"id":167102,"date":"2014-12-18T08:21:21","date_gmt":"2014-12-18T07:21:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=167102"},"modified":"2014-12-19T10:59:20","modified_gmt":"2014-12-19T09:59:20","slug":"tako-to-radi-amerika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/12\/18\/tako-to-radi-amerika\/","title":{"rendered":"Tako to radi Amerika"},"content":{"rendered":"

Autor: Slavoj \u017di\u017eek<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Nakon \u0161to je objavio rat ISIS-u, predsednik Obama je krajem septembra u intervjuu za emisiju \u201e60 minuta\u201c poku\u0161ao da objasni pravila ameri\u010dkog anga\u017eovanja: \u201eKad god negde u svetu nastupe nevolje, ne zovu Peking, ne zovu Moskvu. Zovu nas\u2026 Uvek je tako. Amerika vodi. Mi smo klju\u010dna nacija.\u201c<\/p>\n

Isto va\u017ei i za elementarne i humanitarne katastrofe: \u201eKo poma\u017ee Filipinima da se izbore sa posledicama tajfuna? Ko preuzima stvar u svoje ruke kada zemljotres pogodi Haiti, i ko je tu da se pobrine za ponovnu izgradnju? Amerika. Tako mi to radimo.\u201c<\/p>\n

U oktobru je, pak, Obama li\u010dno uputio poziv Teheranu, \u0161alju\u0107i tajno pismo ajatolahu Aliju Hamneju, u kome mu je predlo\u017eio \u0161iru saradnju SAD i Irana, zasnovanu na zajedni\u010dkom interesu u borbi protiv militantnih snaga Islamske dr\u017eave.<\/p>\n

Kada je vest o pismu dospela u javnost, republikanci su ga osudili kao izraz slabosti koja mo\u017ee samo da oja\u010da osionost Irana prema Americi kao super-sili na zalasku. Tako to rade Sjedinjene dr\u017eave: uzimaju stvar u svoje ruke u multicentri\u010dnom svetu, sve vi\u0161e dobijaju ratove a gube mir, obavljaju\u0107i prljave poslove za druge \u2013 za Kinu i Rusiju, koje i same imaju problema sa islamistima, pa \u010dak i za Iran \u2013 krajnji ishod ameri\u010dke invazije na Irak bila je predaja te zemlje politi\u010dkoj kontroli Irana. (Ista stvar desila se i u Avganistanu, kada je ameri\u010dka podr\u0161ka borcima protiv sovjetske okupacije stvorila talibane).<\/p>\n

U sr\u017ei ovih problema je nova, izmenjena uloga SAD u svetskoj ekonomiji. Ekonomski ciklus koji je otpo\u010deo ranih sedamdesetih ro\u0111enjem ne\u010dega \u0161to je Janis Varufakis nazvao \u201eglobalni minotaur\u201c \u2013 monstruozni motor koji je od ranih osamdesetih do 2008. pokretao svetsku ekonomiju \u2013 bli\u017ei se kraju. Kasne \u0161ezdesete i rane sedamdesete nisu bile samo vreme naftne krize i stagflacije; Niksonova odluka da napusti zlatnu potporu dolaru bila je znak mnogo radikalnijeg zaokreta u osnovnom funkcionisanju kapitalisti\u010dkog sistema. Krajem \u0161ezdesetih, me\u0111utim, ameri\u010dka ekonomija nije vi\u0161e bila u stanju da svoje suficite reciklira Evropi i Aziji: ti suficiti su se pretvorili u deficite. Vlada SAD je 1971. na ovaj pad odgovorila bezo\u010dnim strate\u0161kim potezom: umesto da obuzda bujanje dr\u017eavnih deficita, odlu\u010dila je da ih poja\u010da. A ko \u0107e sve to da plati? Ostatak sveta! Kako?<\/p>\n

Sredstvima permanentnog transfera kapitala koji je, jurcaju\u0107i neprestano preko dva okeana, finansirao deficite SAD: Amerika mora da usisa pola milijarde dolara dnevno da bi isplatila svoju potro\u0161nju, i kao takva je univerzalni kejnzijanski potro\u0161a\u010d koji svetsku ekonomiju odr\u017eava u \u017eivotu. Priliv se oslanja na kompleksne ekonomske mehanizme: Sjedinjenim dr\u017eavama se \u201everuje\u201c kao bezbednom i stabilnom centru, te svi ostali \u2013 od arapskih naftnih zemalja, preko zapadne Evrope, do Japana, a sada \u010dak i Kine \u2013 investiraju svoje vi\u0161kove u SAD. Budu\u0107i da je to \u201epoverenje\u201c pre svega ideolo\u0161ko i vojno, a ne ekonomsko, Amerika mora nekako da opravda svoju imperijalnu ulogu \u2013 potrebno joj je neprestano ratno stanje u kojem \u0107e se nuditi kao univerzalni za\u0161titnik svih \u201enormalnih\u201c zemalja \u2013 za razliku od onih \u201eodmetnutih\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, ovaj svetski sistem koji se zasnivao na dominaciji ameri\u010dkog dolara kao univerzalne valute \u010dak i pre nego \u0161to je u potpunosti uspostavljen, po\u010dinje polako da se raspada, a zamenjuje ga\u2026 \u0161ta? Tu le\u017ei klju\u010d teku\u0107ih tenzija. \u201eAmeri\u010dki vek\u201c je zavr\u0161en i svedoci smo postepenog formiranja vi\u0161estrukih centara globalnog kapitalizma: Sjedinjene dr\u017eave, Evropa, Kina, mo\u017eda Ju\u017ena Amerika \u2013 svaka ponaosob predstavlja primer kapitalizma s posebnim za\u010dinom: Sjedinjene dr\u017eave neoliberalnog, Kina autoritarnog, Ju\u017ena Amerika populisti\u010dkog, a Evropa \u2013 ostataka socijalne dr\u017eave. Stare i nove super-sile me\u0111usobno se testiraju, poku\u0161avaju\u0107i da nametnu sopstvenu verziju globalnih pravila i eksperimenti\u0161u\u0107i kroz posrednike \u2013 male nacije i dr\u017eave.<\/p>\n

Trenutna situacija stoga nosi u sebi neugodnu sli\u010dnost sa onom iz 1900. godine, kada su hegemoniju britanske imperije dovele u pitanje nove sile u usponu, pogotovo Nema\u010dka, koja je \u017eelela svoj komad kolonijalnog kola\u010da. Sukobile su se, izme\u0111u ostalog, oko Balkana. Danas ulogu britanske imperije igraju Sjedinjene dr\u017eave. Nove super-sile u usponu su Rusija i Kina, a Balkan je Bliski istok. To je ista stara bitka za geopoliti\u010dki uticaj. Sjedinjene dr\u017eave nisu usamljene u svojim imperijalnim kome\u0161anjima; i Moskva dobija signale \u2013 od Gruzije, od Ukrajine, a mo\u017eda \u0107e se oglasiti i balti\u010dke zemlje\u2026<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedna neo\u010dekivana paralela sa situacijom pre izbijanja Prvog svetskog rata: poslednjih meseci mediji nas neprestano upozoravaju na opasnost od izbijanja Tre\u0107eg svetskog rata. Gomilaju se naslovi poput \u201eSuper-oru\u017eje ruskog vazduhoplovstva: \u010duvajte se PAK-FA nevidljivog lovca\u201c, ili \u201eRusija spremna za oru\u017eani rat: pobeda u nuklearnom okr\u0161aju sa SAD gotovo izvesna\u201c. Putin barem jednom nedeljno daje izjavu koja se tuma\u010di kao provokacija upu\u0107ena Zapadu, te neki ugledni zapadni dr\u017eavnik ili zvani\u010dnik iz NATO saveza upozorava na ruske imperijalisti\u010dke ambicije. Onda Rusija izrazi zabrinutost zbog toga \u0161to je okru\u017eena NATO-om, dok njeni susedi strahuju od ruske invazije. I tako u krug. Izgleda da zabrinuti ton ovih upozorenja podi\u017ee tenziju \u2013 ba\u0161 kao i u decenijama pre 1914. U oba slu\u010daja je na snazi isti mehanizam sujeverja da \u0107e razgovor o tome spre\u010diti da se stvar dogodi. Svesni smo opasnosti, ali ne verujemo da zaista mo\u017ee da se desi \u2013 a upravo zato i mo\u017ee. Drugim re\u010dima, \u010dak i ako ne verujemo da zaista mo\u017ee da se desi, svi se na to spremamo \u2013 a te stvarne pripreme, ve\u0107inom ignorisane u velikim medijima, uglavnom su zastupljene u marginalnim medijima. Sa bloga Centra za istra\u017eivanje globalizacije saznajemo:<\/p>\n

\u201eAmerika se sprema za rat. Iako se u Pentagonu scenario za Tre\u0107i svetski rat razra\u0111uje ve\u0107 vi\u0161e od deset godina, vojna akcija protiv Rusije se sada razmatra na \u201eoperativnom nivou\u201c. Nemamo posla sa \u201eHladnim ratom\u201c. Nijedna bezbednosna mera iz Hladnog rata nije pre\u017eivela. Usvajanje glavnog zakonskog paketa u Predstavni\u010dkom domu SAD, 4. decembra 2014. (H.R. 758), de facto \u0107e obezbediti (jo\u0161 se \u010deka glasanje u Senatu) zeleno svetlo predsedniku SAD i glavnokomanduju\u0107em da zapo\u010dne \u2013 bez odobrenja kongresa \u2013 proceduru vojne konfrontacije sa Rusijom. Ugro\u017eena je svetska bezbednost. Ovaj istorijski va\u017ean zakon, koji bi mogao da uti\u010de na \u017eivote stotina miliona ljudi \u0161irom sveta, prakti\u010dno nije dobio nikakvu medijsku pa\u017enju. Prevladao je potpuni medijski mrak. Ministarstvo odbrane Ruske federacije najavilo je 3. decembra formiranje novog vojno-politi\u010dkog entiteta koji bi u slu\u010daju rata stupio na snagu. Rusija priprema novo dr\u017eavno odbrambeno telo, koje bi u mirnodopskim uslovima samo pratilo pretnje, ali bi u slu\u010daju rata preuzelo kontrolu nad \u010ditavom zemljom.\u201c<\/p>\n

Da stvar bude komplikovanija, novim i starim sukobljenim super-silama priklju\u010duje se i tre\u0107i \u010dinilac: radikalizovani fundamentalisti\u010dki pokret u Tre\u0107em svetu, koji se suprotstavlja svim super-silama, ali je sklon da sa nekima od njih sklapa strate\u0161ke paktove. Nije ni \u010dudo \u0161to na\u0161e neprilike postaju sve zamr\u0161enije. Ko je ko u teku\u0107im sukobima? Kako izabrati izme\u0111u Asada i ISIS-a u Siriji? Izme\u0111u ISIS-a i Irana? Takve dileme \u2013 da ne spominjem pojavu dronova i drugog oru\u017eja koje obe\u0107ava \u010dist, visoko tehnolo\u0161ki rat bez \u017ertava (na na\u0161oj strani) \u2013 raspiruju vojne tro\u0161kove i mogu\u0107i rat \u010dine primamljivijim.<\/p>\n

Ako je osnovni aksiom Hladnog rata bio aksiom MAD (Mutually Assured Destruction \u2013 uzajamno osigurano uni\u0161tenje), onda bi aksiom dana\u0161njeg rata protiv terorizma bio suprotan \u2013 NUTS (Nuclear Utilization Target Selection \u2013 upotreba odabranih nuklearnih meta), to jest, zamisao da sa hirur\u0161kom precizno\u0161\u0107u mo\u017eete uni\u0161titi neprijateljske nuklearne kapacitete, dok bi vas od protiv-udara \u0161titio protivraketni sistem. Ta\u010dnije, SAD se pona\u0161a kao da u svojim odnosima sa Rusijom i Kinom i dalje veruje logici MAD-a, ali je u isku\u0161enju da u slu\u010daju Irana i Severne Koreje isproba NUTS. Paradoksalni mehanizam MAD-a izvr\u0107e logiku \u201esamoostvarivog proro\u010danstva\u201c u \u201esamozaglupljuju\u0107u nameru\u201c: sama \u010dinjenica da svaka od strana mo\u017ee biti sigurna da \u0107e, ukoliko odlu\u010di da otpo\u010dne nuklearni napad na drugu stranu, ta druga strana odgovoriti svom snagom, garantuje da nijedna od strana ne\u0107e zapo\u010deti rat. Nasuprot tome, logika NUTS-a je da neprijatelj mo\u017ee biti prisiljen na predaju ako je uveren da ga mo\u017eemo napasti bez rizika od protiv-udara. Sama \u010dinjenica da dve direktno suprotstavljene strategije istovremeno mobili\u0161u iste super-sile svedo\u010di o fantazmagori\u010dnom karakteru ovog rasu\u0111ivanja.<\/p>\n

Kako da iza\u0111emo iz ovog vrzinog kola? Prvi korak je da ostavimo za sobom sve pseudo-racionalne pri\u010de o \u201estrate\u0161kim rizicima\u201c koje smo u obavezi da uzmemo u obzir. Tako\u0111e, moramo da odustanemo od predstave o istorijskom vremenu kao linearnom procesu evolucije, u kojem svakog trenutka moramo da biramo izme\u0111u razli\u010ditih vidova delovanja. Ne radi se samo o izbegavanju rizika i povla\u010denju pravih poteza unutar globalne situacije \u2013 prava pretnja se krije u celokupnoj situaciji, u na\u0161oj \u201esudbini\u201c. Ako ovako nastavimo, osu\u0111eni smo na propast koliko god bili obazrivi. Pretnju moramo da prihvatimo kao na\u0161u sudbinu. Dakle, re\u0161enje nije u obazrivosti i izbegavanju riskantnih poteza \u2013 takvim pona\u0161anjem u potpunosti u\u010destvujemo u logici koja vodi u katastrofu. Re\u0161enje je postati u celosti svestan eksplozivnog niza povezanosti koji situaciju \u010dini opasnom. \u010cim to u\u010dinimo, treba da zapo\u010dnemo dug i te\u017eak proces promene koordinata celokupne situacije. Ni\u0161ta drugo ne\u0107e pomo\u0107i.<\/p>\n

Uvrnuta prethodnica Obaminom \u201etako mi to radimo\u201c bila je scena kada su 9. septembra 2001. putnici leta 93 Junajted erlajnsa napali otmi\u010dare. Poslednje re\u010di koje su mogle da se razaznaju izgovorio je Tod Bimer, jedan od napada\u010da na otmi\u010dare: \u201eJeste li spremni, momci? Hajde da to uradimo\u201c. Tako mi to radimo, pa hajmo \u2013 mo\u017eda \u0107emo re\u0107i \u2013 i sru\u0161iti ne samo avion, nego \u010ditavu planetu.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/In These Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako se u Pentagonu scenario za Tre\u0107i svetski rat razra\u0111uje ve\u0107 vi\u0161e od deset<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-167102","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/167102","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=167102"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/167102\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=167102"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=167102"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=167102"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}