{"id":166763,"date":"2014-12-14T07:45:01","date_gmt":"2014-12-14T06:45:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=166763"},"modified":"2020-08-17T21:04:26","modified_gmt":"2020-08-17T19:04:26","slug":"nato-opasnost-po-svetski-mir","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/12\/14\/nato-opasnost-po-svetski-mir\/","title":{"rendered":"NATO: Opasnost po svetski mir"},"content":{"rendered":"

Autor: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n

Po zvani\u010dnoj mitologiji, izme\u0111u 1945 (ili 1946) i 1989 (ili 1991), SAD i SSSR su se neprekidno konfrontirale – politi\u010dki, vojno, a pre svega, ideolo\u0161ki. Ovo je nazivano \u201ehladnim ratom\u201d. Ako je to i bio rat, re\u010d koju treba podvu\u0107i je \u201ehladan\u201d po\u0161to se dve sile , u \u010ditavom ovom periodu,nikada nisu anga\u017eovale, u bilo kakvoj direktnoj vojnoj akciji, jedna protiv druge.<\/p>\n

Bilo je, me\u0111utim, nekoliko institucionalnih odraza ovog hladnog rata, ali su svaki put SAD, a ne SSSR preduzimale prvi korak. Godine 1949, tri zapadne zemlje, koje su okupirale Nema\u010dku, kombinovale su svoje zone da bi stvorile Saveznu Republiku Nema\u010dku kao dr\u017eavu. Sovjetski Savez je odgovorio restilizuju\u0107i svoju zonu, kao Nema\u010dku Demokratsku Republiku.<\/p>\n

Godine 1949, dvanaest dr\u017eava je stvorilo NATO. 5 maja 1955, tri zapadne sile slu\u017ebeno su zavr\u0161ile sa vojnom okupacijom SR Nema\u010dke, priznaju\u0107i je kao nezavisnu dr\u017eavu. Posle \u010detiri dana, ta dr\u017eava je primljena u \u010dlanstvo NATO. U odgovoru na ovo, SSSR su formirale Organizaciju Var\u0161avskog pakta, i uklju\u010dile NDR kao jednog od njegovih \u010dlanova.<\/p>\n

Pakt kojim je uspostavljen NATO, pretpostavljao je njegovu primenu samo unutar Evrope. Jedan od razloga je bio da zapadnoevropske zemlje jo\u0161 imaju kolonije izvan Evrope i da ne \u017eele da dozvole da se bilo ko direktno me\u0161a u njihove politi\u010dke odluke ,koje se ti\u010du ovih kolonija. Momenti naizgled napetog sukoba izme\u0111u dve strane – blokada Berlina, kubanska raketna kriza \u2013 svi su se zavr\u0161avali ostajanjem u status quo. Najva\u017enije pozivanje na pakt o osnivanju radi anga\u017eovanja u vojnoj akciji bilo je kada su se SSSR anga\u017eovale tamo gde su videle opasnost po sebe, unutar svoje zone, u doga\u0111ajima u Ma\u0111arskoj 1956, \u010cehoslova\u010dkoj 1968, u Poljskoj 1981. SAD su intervenisale politi\u010dki, pod sli\u010dnim okolnostima, poput potencijalnog ulaska italijanske komunisti\u010dke partije u italijansku vladu.<\/p>\n

Ovaj kratak pregled pokazuje stvarni cilj hladnog rata. Hladni rat nije trebalo da transformi\u0161e politi\u010dku realnost druge strane (osim u ne\u00adkom trenutku veoma daleko u budu\u0107nosti). Hlad\u00ad\u00adni rat je bio mehanizam i jedne i druge strane da dr\u017ee svoje satelite pod kontrolom, dok se odr\u017eava de facto sporazum dve sile o njihovoj dugoro\u010dnoj podeli sveta na dve sfere, jedna tre\u0107ina SSSR-u, a dve tre\u0107ine SAD. Svaka strana je dala prioritet garanciji da ne\u0107e koristiti vojnu silu (posebno nuklearno oru\u017eje) protiv one druge. Ovo je postalo poznato kao garancija protiv \u201eme\u0111u\u00adsobnog uni\u0161tenja\u201d.<\/p>\n

Kolaps SSSR u dve faze – povla\u010denje iz isto\u010dne Evrope 1989 i formalni raspad SSSR 1991 \u2013 trebalo je da ozna\u010di, u teoriji, kraj bilo kakve funkcije za NATO. Doista, dobro je poznato da, kada se predsednik SSSR Mihail Gorba\u010dov slo\u017eio sa pripajanjem Isto\u010dne Nema\u010dke Zapadnoj Nema\u010dkoj, dobio je obe\u0107anje da ne\u0107e biti uklju\u010divanja zemalja Var\u0161avskog pakta u NATO. Ovo obe\u0107anje je prekr\u0161eno. NATO je preuzeo potpuno novu ulogu.<\/p>\n

Posle 1991, NATO je sebe nagradio ulogom svetskog policajca kad god proceni da su prikladna politi\u010dka re\u0161enja svetskih problema. Prvi veliki postupak ovog tipa dogodio se u sukobu Kosovo-Srbija, u kome je ameri\u010dka vlada dala svoju podr\u0161ku uspostavljanju dr\u017eave Kosovo i promeni re\u017eima u Srbiji. Ovaj postupak pra\u0107en je i drugim takvim \u2013 u Avganistanu 2001, za zbacivanje talibana, u Iraku 2003 za promenu re\u017eima u Bagdadu, 2014 za borbu protiv islamisti\u010dke dr\u017eave (ISIS) u Iraku i Siriji, i 2013-2014 za podr\u0161ku tzv. prozapadnim snagama u Ukrajini.<\/p>\n

U stvari, ispostavilo se da za SAD nije lako da NATO koriste same. S jedne strane, bilo je razli\u010ditih opiranja dr\u017eava \u010dlanica NATO u vezi sa preduzetim akcijama. S druge strane, kada se NATO formalno ume\u0161ao, kao \u0161to je slu\u010daj sa Kosovom, ameri\u010dka vojska se na\u0161la ograni\u010denom, sporim politi\u010dkim odlu\u010divanjem o vojnoj akciji.<\/p>\n

Dakle, za\u0161to \u0161irenje NATO umesto njegovog raspu\u0161tanja? Ovo ponovo mora da ima veze sa unutra\u0161njom evropskom politikom i \u017eeljom SAD da kontroli\u0161e svoje pretpostavljene saveznike. Za vreme Bu\u0161ovog re\u017eima, tada\u0161nji sekretar odbrane Donald Ramsfeld govorio je o \u201estaroj\u201d i \u201cnovoj\u201d Evropi. Pod starom Evropom on je posebno ciljao na francusko i nema\u010dko opiranje da se slo\u017ee sa strategijom SAD. Video je kako se zapadnoevropske zemlje izvla\u010de iz svojih veza sa SAD. Njegovo vi\u0111enje je, u stvari, bilo ta\u010dno. U odgovoru na to, SAD su se nadale da \u0107e potkresati krila zapadnim Evropljanima uvo\u0111enjem isto\u010dnoevropskih dr\u017eava u NATO, koje su smatrale pouzdanijim saveznicima.<\/p>\n

Sukob oko Ukrajine osvetljava opasnost od NATO. SAD su nastojale da stvore nove vojne strukture, o\u010digledno usmerene protiv Rusije, pod maskom suprotstavljanja pretpostavljenoj ira\u010dkoj pretnji. Kako se ukrajinski sukob odvijao, tako je ponovo o\u017eivljavan jezik hladnog rata. SAD koriste NATO da pritiskaju dr\u017eave zapadne Evrope da se slo\u017ee sa antiruskim akcijama. A unutar SAD, predsednik Barak Obama je pod te\u0161kim pritiskom da uradi ne\u0161to \u201e\u017eestoko\u201d protiv ruske pretnje Ukrajini. Ovo se kombinuje sa \u0161irokim odbijanjem u ameri\u010dkom kongresu bilo kakvog dogovora sa Irancima u vezi sa nuklearnim razvojem. Snage, u SAD i zapadnoj Evropi, koje nastoje da izbegnu vojnu glupost, rizikuju da se na\u0111u usred ratne katastrofe. NATO, i ono \u0161to on danas simbolizuje, je ozbiljna opasnost, jer predstavlja prisvajanje prava zapadnih zemalja da se me\u0161aju svuda u ime zapadnja\u010dkih tuma\u010denja geopoliti\u010dke stvarnosti. Ovo mo\u017ee samo voditi u dalji, izuzetno opasan sukob. Odustajanje od NATO-a kao strukture bio bi prvi korak ka zdravoj pameti i opstanku sveta.<\/p>\n

Republika<\/a>\/Iwallerstein.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posle 1991, NATO je sebe nagradio ulogom svetskog policajca kad god proceni da su prikladna politi\u010dka re\u0161enja svetskih problema<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-166763","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/166763","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=166763"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/166763\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":299863,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/166763\/revisions\/299863"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=166763"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=166763"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=166763"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}