{"id":166067,"date":"2014-12-07T09:48:37","date_gmt":"2014-12-07T08:48:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=166067"},"modified":"2014-12-08T11:04:47","modified_gmt":"2014-12-08T10:04:47","slug":"kratka-istorija-policijskog-nasilja-u-americi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/12\/07\/kratka-istorija-policijskog-nasilja-u-americi\/","title":{"rendered":"Kratka istorija policijskog nasilja u Americi"},"content":{"rendered":"

Autor: Flint Taylor<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Odluka Velike porote iz Fergusona da policajca Darena Vilsona oslobodi optu\u017ebe za ubistvo afroameri\u010dkog tinejd\u017eera Majkla Brauna je bezdu\u0161na, ali ne iznena\u0111uje. Ovaj slu\u010daj treba sagledati u kontekstu istorije istraga i krivi\u010dnih gonjenja u zna\u010dajnijim slu\u010dajevima policijskog nasilja, kao i sistemske i rasisti\u010dke policijske brutalnosti u USA. Mislim da \u0107e ovaj pregled biti koristan pokretu za pravdu u slu\u010daju Majkla Brauna i svima koji su uklju\u010deni u \u0161iru borbu protiv policijskog nasilja u Americi.<\/p>\n

Ono \u0161to sledi je, dakle, kratka istorija najpoznatijih slu\u010dajeva u kojima je revolt ameri\u010dke javnosti prisilio pravni sistem da se pozabavi slu\u010dajevima rasno motivisane policijske brutalnosti, pri \u010demu postignuti rezultati nisu bili, blago re\u010deno, zadovoljavaju\u0107i.<\/p>\n

\u010cikago<\/strong><\/p>\n

Tokom poslednjih 45 godina \u010cikago je, kada je krivi\u010dno gonjenje pripadnika policije za torturu u pitanju, tipi\u010dan primer ravnodu\u0161nosti i zata\u0161kavanja od strane zvani\u010dnika.<\/p>\n

Dana 4. decembra 1969, vo\u0111e Crnih pantera Fred Hempton i Mark Klark brutalno su ubijeni u policijskoj raciji u koju su bili ume\u0161ani dr\u017eavni tu\u017eilac oblasti Kuk i \u201eCointelpro\u201c program Federalnog istra\u017enog biroa (FBI). Negodovanje javnosti dovelo je do federalne istrage o kr\u0161enju ljudskih prava. Uprkos nalazu da su policajci tokom racije ispalili vi\u0161e od 90 hitaca kao odgovor na samo jedan Crnih pantera, Velika porota 1970. nije podigla optu\u017enicu, ve\u0107 je u svom izve\u0161taju podjednako okrivila i po\u010dinioce i \u017ertve.<\/p>\n

Zbog gneva javnosti posle ove odluke, imenovan je specijalni tu\u017eilac koji je bio suo\u010den sa ekstremnim otporom zvani\u010dnika. On je uspeo da podigne optu\u017enicu protiv policije i dr\u017eavnih tu\u017eilaca odgovornih za planiranje i sprovo\u0111enje racija \u2013 ali ne za ubistvo i poku\u0161aj ubistva, ve\u0107 samo za ometanje pravde.<\/p>\n

Slu\u010daj je na sudu dospeo pred sudiju sa politi\u010dkim vezama, koji ga je odbacio ne zatra\u017eiv\u0161i \u010dak ni da vidi odbranu optu\u017eenih zvani\u010dnika. Gnev je i ovoga puta, naro\u010dito u afroameri\u010dkoj zajednici, bio toliko \u017eestok da je nedelju dana nakon \u0161to je 1972. doneta ova presuda, smenjen glavni tu\u017eilac Edvard V. Hanrahan.<\/p>\n

Skandalizuju\u0107i slu\u010daj policijske torture \u201eD\u017eon Berd\u017e\u201c jo\u0161 jedan je upe\u010datljiv primer. Dokazi koji su tokom godina otkrivani pokazali su da je grupa detektiva \u010dika\u0161ke policije, ve\u0107inom belaca i predvo\u0111ena D\u017eonom Berd\u017eom, u periodu od 1972. do 1991. mu\u010dila najmanje 120 Afroamerikanaca.<\/p>\n

Jo\u0161 su 1982. dr\u017eavnom tu\u017eiocu okruga Kuk, Ri\u010dardu M. Dejliju, ponu\u0111eni \u010dvrsti dokazi mu\u010denja, ali on nije ispitao, niti je optu\u017eio Berd\u017ea i njegove ljude. Dejlijev kabinet je narednih sedam godina nastavljao da se slu\u017ei priznanjima \u017ertava iznu\u0111enih torturom. Mnoge od ovih ljudi je poslao u zatvor, osudiv\u0161i na smrt desetoricu, premda su ih kasnije spasli moratorijum na smrtne kazne iz 2000. i pomilovanje tada\u0161njeg guvernera D\u017eord\u017ea Rajana iz 2003.<\/p>\n

Godine 1989. lokalno dr\u017eavno tu\u017eila\u0161tvo odbilo je da otvori istragu o tome, a isto su u\u010dinili i ministarstvo pravde 1996. i dr\u017eavni tu\u017eilac okruga Kuk Ri\u010dard Divajn pet godina kasnije. Zbog neprekidnog pritiska javnosti, istraga torture dodeljena je 2001. politi\u010dki povezanom specijalnom tu\u017eiocu. Me\u0111utim, nakon istrage koja je trajala \u010detiri godine i ko\u0161tala sedam miliona dolara, i on je odbio da podigne optu\u017enicu objaviv\u0161i umesto toga zata\u0161kavaju\u0107i izve\u0161taj koji je Dejlija, Divajna i brojne visoke zvani\u010dnike \u010dika\u0161ke policije \u2013 oslobodio optu\u017ebi.<\/p>\n

Tek je 2008. dr\u017eavni tu\u017eilac optu\u017eio Berd\u017ea za krivokletstvo i ometanje pravde, za \u0161ta je 2010. osu\u0111en na kaznu zatvora u trajanju od \u010detiri i po godine. Nakon toga, me\u0111utim, dr\u017eavni tu\u017eilac je odbio da za ista dela goni i Berd\u017eove sau\u010desnike.<\/p>\n

Nju Orleans<\/strong><\/p>\n

\u010cikago nije usamljeni primer toga koliko je te\u0161ko izdejstvovati pravdu za \u017ertve policijskog nasilja. U Nju Orleansu je 1980. grupa belih detektiva odgovorila na ubistvo belog policajca terorisanjem tamo\u0161nje crne zajednice Al\u017eira, ubiv\u0161i pritom \u010detvoro nedu\u017enih ljudi i mu\u010de\u0107i mnoge druge \u201ebooking and bagging\u201c metodom: prebijanjem osumnji\u010denih telefonskim imenicima i gu\u0161enjem plasti\u010dnim vre\u0107ama navu\u010denim preko glave.<\/p>\n

Od sedmorice policajaca protiv kojih je ministarstvo pravde podnelo optu\u017enice za naru\u0161avanje ljudskih prava mu\u010denjem jedne od \u017ertava \u2013 trojica su osu\u0111ena. Nijedan nije optu\u017een za \u010detiri ubistva, niti za druga dela mu\u010denja.<\/p>\n

Neposredno nakon uragana Katrina, pripadnik policijskih snaga Nju Orleansa usmrtio je 2005. hicem iz pi\u0161tolja nenaoru\u017eanog Afroamerikanca Henrija Glovera, nakon \u010dega je nekoliko njegovih kolega spalilo telo kako bi zata\u0161kali zlo\u010din. Policajci iz Nju Orleansa pucali su i ubili i dvojicu nenaoru\u017eanih Afroamerikanaca na mostu Danciger.<\/p>\n

Nakon lo\u0161e sprovedene istrage dr\u017eavnih vlasti, Odeljenje za ljudska prava pri ministarstvu pravde podiglo je optu\u017enicu protiv policajaca ume\u0161anih u ova dva slu\u010daja i dobilo presude za neke od glavnih po\u010dinitelja. Me\u0111utim, apelacioni sud Petog okruga poni\u0161tio je presudu u slu\u010daju Glover, a sudija je, navode\u0107i kr\u0161enje procedure od strane vlade, napravio izuzetan korak odobriv\u0161i optu\u017eenim policajcima u slu\u010daju Danciger novo su\u0111enje.<\/p>\n

Njujork<\/strong><\/p>\n

Jedan pripadnik njujor\u0161ke policije je 1997. u toaletu policijske stanice seksualno napao Abnera Luimu, ameri\u010dkog gra\u0111anina hai\u0107anskog porekla, gurnuv\u0161i mu u rektum polomljenu dr\u0161ku metle. Luimin napada\u010d je potom optu\u017een za kr\u0161enje ljudskih prava, dok su trojica njegovih sau\u010desnika optu\u017eeni za prikrivanje zlo\u010dina.<\/p>\n

Po\u0161to se Luimin napada\u010d izjasnio krivim, njegovi sau\u010desnici su osu\u0111eni, ali je apelacioni sud Drugog okruga poni\u0161tio presude na osnovu tvrdnje da me\u0111u advokatima policajaca postoji sukob interesa. Nakon \u0161to su osu\u0111eni po drugi put, apelacioni sud je ponovo poni\u0161tio presude, ali sada na osnovu tvrdnje da nije postojalo dovoljno dokaza za umi\u0161ljaj.<\/p>\n

\u010cetvorica pripadnika Odeljenja za uli\u010dne zlo\u010dine njujor\u0161ke policije ispalila su 1999. godine 41 hitac u Amadua Diala, emigranta iz Gvineje koji je posegao za nov\u010danikom, pogodiv\u0161i ga 19 puta. Policajci su optu\u017eeni za ubistvo drugog stepena i slu\u010daj je preseljen na sever dr\u017eave, gde ih je porota oslobodila.<\/p>\n

U julu ove godine, pripadnici njujor\u0161ke policije uhapsili su Afroamerikanca Erika Garnera jer je navodno prodavao cigarete bez taksenih markica. Stegli su ga za vrat, \u0161to je zakonom zabranjeno, oborili licem ka zemlji i s rukama na le\u0111ima, nabili mu lice u plo\u010dnik, gde je nekoliko minuta kasnije umro od posledica sr\u010danog udara. Ovaj smrtonosni napad, koji je i snimljen, trenutno je pod istragom Specijalne velike porote, imenovane od strane okru\u017enog javnog tu\u017eioca.[1]<\/p>\n

Los An\u0111eles<\/strong><\/p>\n

Jedan od najozlogla\u0161enijih slu\u010dajeva bilo je i brutalno prebijanje Rodni Kinga od strane petorice pripadnika losan\u0111eleske policije 1991. godine. Brutalnost je najve\u0107im delom zabele\u017eena na snimku koji prikazuje i kako nekoliko policajaca stoji u blizini, ne preduzimaju\u0107i ni\u0161ta da se premla\u0107ivanje bespomo\u0107nog \u010doveka zaustavi.<\/p>\n

\u010cetvorica policajaca otpu\u017eeni su na dr\u017eavnom nivou za napad smrtonosnim oru\u017ejem i primenu prekomerne sile. Su\u0111enje je preseljeno u okrug sa ve\u0107inski belim stanovni\u0161tvom i trojica policajaca su oslobo\u0111eni svih optu\u017ebi, dok je \u010detvrti oslobo\u0111en optu\u017ebe za napad smrtonosnim oru\u017ejem, kao i jo\u0161 nekih manjih optu\u017ebi. Me\u0111utim, porota nije uspela da donese presudu za primenu prekomerne sile.<\/p>\n

Nakon gnevnog ustanka afroameri\u010dke zajednice Los An\u0111elesa koji je rezultirao smr\u0107u pedeset i troje ljudi i oko dve hiljade povre\u0111enih, ameri\u010dko ministarstvo pravde podiglo je optu\u017enice protiv \u010detvorice policajaca, a savezna porota osudila je dvojicu, a ostale oslobodila.<\/p>\n

Avgusta pro\u0161le godine, pripadnici losan\u0111eleske policije ubili su nenaoru\u017eanog i mentalno obolelog Afroamerikanca Izela Forda, koji je po izjavama svedoka ubijen s le\u0111a dok je le\u017eao na zemlji. Uprkos masovnim protestima, do danas nema istrage Velike porote, izve\u0161taj o obdukciji tek treba da bude objavljen, a ni policija Los An\u0111elesa nije zavr\u0161ila internu istragu.<\/p>\n

Oukland<\/strong><\/p>\n

Kasnih devedesetih u Ouklandu u Kaliforniji, policijska jedinica zvana \u201eRough Riders\u201c sistematski je premla\u0107ivala, la\u017eno optu\u017eivala i podmetala narkotike Afroamerikancima za koje su tvrdili da diluju drogu. Protiv \u010detvorice \u201eRajdersa\u201c Okru\u017eno javno tu\u017eila\u0161tvo podiglo je optu\u017enice i su\u0111enje je preseljeno u okrug u predgra\u0111u. Kolovo\u0111a je pobegao iz zemlje i su\u0111eno mu je u odsustvu.<\/p>\n

Nakon jednogodi\u0161njeg su\u0111enja pred podeljenom porotom u kojoj nije sedeo nijedan Afroamerikanac, policajci su oslobo\u0111eni osam optu\u017ebi, a porota je zapela na preostalih 27 ta\u010daka. Nakon urgiranja tada\u0161njeg gradona\u010delnika D\u017eerija Brauna, policajcima nije ponovo su\u0111eno.<\/p>\n

Tako\u0111e u Ouklandu, u ranim jutarnjim \u010dasovima uo\u010di do\u010deka nove 2009, pripadnik policijskih snaga BART (Bay Area Rapid Transit \u2013 \u017eelezni\u010dki sistem San Franciska) pucao je i ubio mladog Afroamerikanca Oskara Granta, koji je u stani\u010dnoj gu\u017evi le\u017eao nenaoru\u017ean, lica okrenutog ka zemlji. Pucnjava i ubistvo zabele\u017eeni su na snimku i izazvali su militantne proteste u Ouklandu.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna bela porota odbacila je optu\u017ebe za ubistvo, proglasiv\u0161i policajca umesto toga krivim za ubistvo iz nehata. Ubica Oskara Granta proveo je manje od godinu dana iza re\u0161etaka, da bi zatim ministarstvo pravde otvorilo istragu o kr\u0161enju ljudskih prava, ali nikakve optu\u017enice nisu podignute.<\/p>\n

Milvoki<\/strong><\/p>\n

Potaknuta programom CompStat koji promovi\u0161e agresivan rad policije, izvesna jedinica belih policajaca iz Milvokija zaustavljala je u periodu od 2007. do 2012. i nezakonito pretresala do gole ko\u017ee vi\u0161e od 70 Afroamerikanaca, za koje su tvrdili da su pod istragom zbog trgovine drogom. Tokom tih pretresa, obi\u010dno vr\u0161enih na ulici, policajac koji je za to bio zadu\u017een zavla\u010dio im je ruke u donji ve\u0161 i pretra\u017eivao im genitalije i anuse.<\/p>\n

Kada se saznalo za ovu izuzetno nezakonitu praksu, javni tu\u017eilac okruga Milvoki podigao je optu\u017enicu protiv kolovo\u0111e grupe, Majkla Vagninija, za brojne slu\u010dajeve seksualnih napada, nezakonitih pretresa i slu\u017ebenih prekr\u0161aja, dok su trojica pripadnika druge jedinice tako\u0111e optu\u017eeni za u\u010de\u0161\u0107e u dva pretresa. Komandir jedinice i jo\u0161 nekoliko njenih pripadnika koji su prisustvovali mnogim pretresima \u2013 nisu bili optu\u017eeni.<\/p>\n

Optu\u017eenim policajcima dozvoljeno je da se izjasne krivima za bla\u017ee prekr\u0161aje te je Vagnini dobio 36 meseci zatvora, dok su kazne ostale trojice sveukupno iznosile manje od mesec dana zatvora. Izjasniv\u0161i se krivima, obe\u0107ano im je da ne\u0107e biti optu\u017eeni za kr\u0161enje federalnih gra\u0111anskih prava.<\/p>\n

Istrage obrazaca i praksi<\/strong><\/p>\n

Ovi slu\u010dajevi samo su vrh ledenog brega kada je re\u010d o slu\u010dajevima u kojima rasisti\u010dko policijsko nasilje nije podvrgnuto podjednakoj pravdi pred zakonom. Nedavno je ministarstvo pravde odbilo da u Litl Roku u Arkanzasu krivi\u010dno goni policajce koji su ubili Jud\u017eina Elisona, vreme\u0161nog Afroamerikanca koji je \u0161etao ispred svoje ku\u0107e sa \u0161tapom u ruci, iako su postojali dokumentovani izve\u0161taji o nedavnim ubistvima crnih mu\u0161karaca koja su po\u010dinili policajci u \u010cikagu, Hjustonu, San Antoniju, Biver Kriku u Ohaju i u Sarasoti u Floridi.<\/p>\n

Ameri\u010dki kongres je 1994. godine, priznav\u0161i da je kr\u0161enje discipline i nasilje ipak bilo sistemsko u mnogim delovima zemlje, doneo 42.U.S. Code Section 14141, daju\u0107i ovla\u0161\u0107enje ministarstvu pravde da podi\u017ee optu\u017enice protiv policijskih odeljenja navo\u0111enjem obrazaca i praksi neustavnog pona\u0161anja, te da dobavlja \u0161irok spektar sudskih naloga, nagodbi i nezavisnih posmatra\u010da kako bi se reforme takvih praksi implementirale.<\/p>\n

Iako bez dovoljno ljudi, Odeljenje za obrasce i prakse pri ministarstvu pravde ustremljivalo se tokom poslednjih 20 godina na sistemske i diskriminatorne nedostatke u zapo\u0161ljavanju, nadzoru i kontroli u brojnim policijskim odeljenjima. Posebno sramna dela ili \u010ditav niz dela policijske brutalnosti \u010desto potaknu Odeljenje da zapo\u010dne istragu, a njegovi advokati onda pokre\u0107u nagodbe ili sudske naloge u Sinsinatiju, Pitsburgu, Stubenvilu u Ohaju, Nju Orleansu, Portoriku, Ouklandu i Majamiju.<\/p>\n

Advokati koji su se bavili slu\u010dajevima iz Litl Roka zatra\u017eili su pro\u0161log meseca od ministarstva pravde da sprovede istragu o obrascima i praksama u losan\u0111eleskoj policiji, a Odeljenje sada navodno istra\u017euje prakse policije grada Fergusona. Iako ove istrage nisu univerzalni lek, one nude mehanizme za razotkrivanje i reformu nesumljivo neustavnih policijskih praksi, a pokazale su i koliko je sistemsko policijsko nasilje i dalje rasprostranjen problem.<\/p>\n

U svetlu ove istorije, predodre\u0111eni neuspeh pristrasnog lokalnog tu\u017eioca u podizanju optu\u017enice protiv Darena Vilsona ne bi trebalo da nas iznenadi. Me\u0111utim, pokret za pravdu za Majkla Brauna skrenuo je veliku pa\u017enju na \u0161irom zemlje rasprostranjeni problem sistemskog i rasisti\u010dkog policijskog nasilja.<\/p>\n

Pre samo dve nedelje, slu\u010daj Braun je zajedno sa Berd\u017eovim slu\u010dajevima mu\u010denja predstavljen Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture u \u017denevi. Pokret bi sada trebalo da usmeri svoju pa\u017enju ka ministarstvu pravde i da za Vilsona zatra\u017ei podizanje federalne optu\u017enice za povredu ljudskih prava, kompletnu istragu obrazaca i praksi u policiji Fergusona i \u0161ire zaustavljanje sistemskog i rasisti\u010dkog policijskog nasilja.<\/p>\n

Kako nas istorija bitke protiv rasisti\u010dkog policijskog nasilja nepogre\u0161ivo u\u010di, javni protest i agitacija moraju da se nastave, ne samo u Fergusonu, nego \u0161irom zemlje. Jer, kako je to pre mnogo godina ispravno primetio Frederik Daglas, sila ne staje dok je ne zaustavi\u0161.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/In These Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pokret za pravdu za M.Brauna skrenuo pa\\nju na problem sistemskog i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-166067","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/166067","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=166067"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/166067\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=166067"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=166067"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=166067"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}