{"id":165866,"date":"2014-12-05T08:05:12","date_gmt":"2014-12-05T07:05:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=165866"},"modified":"2014-12-06T22:50:40","modified_gmt":"2014-12-06T21:50:40","slug":"mislim-da-nam-u-narednih-nekoliko-godina-sledi-tezak-period","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/12\/05\/mislim-da-nam-u-narednih-nekoliko-godina-sledi-tezak-period\/","title":{"rendered":"Mislim da nam u narednih nekoliko godina sledi te\u017eak period"},"content":{"rendered":"

\u00a0Razgovarao: D\u017eonatan Derbi\u0161ajr<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Frensis Fukujama \/Francis Fukuyama\/ u svojoj najnovijoj knjizi \u201ePolitical Order and Political Decay (2014)\u201c, koja je svojevrstan nastavak dela \u201eThe Origins of Political Order\u201c iz 2011. godine, \u010dini dve stvari: najpre, daje istorijski pregled nastanka savremenih demokratskih politi\u010dkih institucija \u2013 po\u010dev od XVIII veka pa do danas; potom pru\u017ea pregled \u201eraspadanja\u201c tih institucija, a sa njim i dijagnozu krize politi\u010dke legitimnosti koja poga\u0111a najrazvijenije liberalne demokratije na\u0161eg vremena. Kada smo se po\u010detkom nedelje sreli u Londonu, pre nego \u0161to smo po\u010deli da razmatramo neka od centralnih pitanja njegove knjige, pitao sam Fukujamu za njegovu procenu geopoliti\u010dkih izazova sa kojima se zapad danas suo\u010dava.<\/em><\/p>\n

JD: U jednom intervjuu skora\u0161njeg izdanja \u010dasopisa Prospect, Henri Kisind\u017eer \/Henry Kissinger\/ ka\u017ee Bronvenu Medoksu \/Bronwen Maddox\/ da je pesimisti\u010dan u pogledu pitanja globalne stabilnosti i poretka u svetu u kojem se Kina i Rusija isti\u010du kao velikesvetske sile, dok militantni d\u017eihadizam stvara haos na \u010ditavom Bliskom Istoku. Da li Fukujama deli taj pesimizam?<\/em><\/p>\n

Mislim da nam u narednih nekoliko godina sledi te\u017eak period. U onome \u0161to je Brzezinski \/Zbigniew Brzezinski\/ nazivao \u201elukom krize\u201c (arc of crisis) \u2013 od Severne Afrike, preko Podsaharske Afrike do arapskog sveta, Pakistana, itd. \u2013 imate sistem slabih i propadaju\u0107ih dr\u017eava. Prili\u010dno je upadljivo to kako se najednom sve te dr\u017eave: Libija, Pakistan, Avganistan i Irak raspadaju. Ali jo\u0161 ve\u0107i problem bi\u0107e Rusija i Kina. One su dobro organizovane i imaju teritorijalne ambicije. To je, po mom mi\u0161ljenju, ozbiljniji izazov na du\u017ee staze od Isis-a.<\/p>\n

JD: Pretpostavljam da postoji veza izme\u0111u obja\u0161njenja koje dajete u knjizi o politi\u010dkom \u201eraspadu\u201c u neuspelim dr\u017eavama kao \u0161to je Libija i onoga \u0161to se doga\u0111a u Iraku i Siriji sa Isis-om?<\/em><\/p>\n

Ta\u010dno. Ja zapravo ne smatram da \u0107e Isis, sam po sebi, biti toliko jak politi\u010dki pokret. On je zasnovan na ideje Islama koja nije \u010dak ni \u201esrednjevekovna\u201c \u2013 i predstavlja svojevrsnu zamenu (kopiju). Ni Irancima ni Saudijcima se ne dopada ova organizacija i \u017eele da je se otresu. To je eoma kontrolisana pretnja, dok stvari sa Kinom i Rusijom stoje druga\u010dije, jer one prete demokratskim zemljama, a pored toga su organizovane i mo\u0107ne.<\/p>\n

JD: U knjizi razmatrate slu\u010daj Libije \u2013 gde ne postoji dr\u017eava \u2013 to jest, nema centralne vlasti koja sprovodi monopol legitimne sile na svojoj teritoriji. Isto, manje-vi\u0161e va\u017ei i za Irak, a upravo u takvim uslovima cvetaju pokreti kao \u0161to je Isis.<\/em><\/p>\n

Da. U Libiji, zapravo, Gadafi nije gradio institucije. Nije verovao u njih, Njegov re\u017eim bio je neka vrsta porodi\u010dne diktature. A sada posmatramo posledice toga. Za razliku od Egipta, koji ima vojsku, Libija je nema. I zbog toga je sada preplavljena militantnim grupama.<\/p>\n

Slu\u010dajevi u Siriji i Iraku su druga\u010diji, jer su tamo postojale jake diktature. U Iraku smo (SAD i saveznici) razbili vojsku i na njeno mesto nismo stavili ni\u0161ta drugo. Rekonstrukcija legitimne dr\u017eavne vlasti je tu, kao i na ostalim mestima \u2013 centralno pitanje. Jedna od stvari koje smo nau\u010dili iz na\u0161ih intervencija u Iraku i Avganistanu je ta da Sjedinjene Dr\u017eave i ostale zapadne sile ne znaju kako se to radi. One ne poseduju dugoro\u010dnu mo\u0107. Teoretski, mogle bi da odvoje resurse u tu svrhu, ali ve\u0107ina poreskih obveznika to ne bi tolerisala.<\/p>\n

JD: Da li zapravo ka\u017eete da je neuspeh u shvatanju rekonstrukcije Ira\u010dke dr\u017eave ozbiljnija gre\u0161ka od same invazije?<\/em><\/p>\n

Ne. Jednom kada odlu\u010dite da interveni\u0161ete, to povla\u010di dosta mere koje slede.<\/p>\n

JD: Okrenimo se onda argumentu iz va\u0161e nove knjige. Po\u010dinjete razmatranjem tri \u201escenarija\u201c: Libija, u kojoj, kao \u0161to smo upravo videli, ne postoji nijedna politi\u010dka institucija; potom zauzimanje demokratskih institucija, posebno u SAD, od strane lobista i odre\u0111enih komercijalnih interesa; naposletku izazov koji sve pro\u0161irenija srednja klasa postavlja politi\u010dkim institucijama u ekonomijama u razvoju (pomenuli ste Tursku, Brazil i Kinu). \u0160ta, po va\u0161em mi\u0161ljenju, povezuje ova tri scenarija?<\/em><\/p>\n

Deo pri\u010de koji se ti\u010de Libije govori o centralnom pitanju aktuelnog postojanja dr\u017eave. A tema koja se provla\u010di kroz \u010ditavu knjigu je to da su, uprkos \u017eelji za ograni\u010denjem dr\u017eavne mo\u0107i i neprijateljstvu prema njihovom autoritetu, dr\u017eave i dalje neophodne, dok je kvalitet dr\u017eave ono \u0161to odre\u0111uje da li je zemlja bogata ili siroma\u0161na. Skoro prema definiciji, siroma\u0161na zemlja je ona koja nema vladu koja obezbe\u0111uje osnovne \u017eivotne potrebe koje potom slu\u017ee kao platforme za ekonomski rast. Zbog toga se isto\u010dna Azija pokazuje boljom od Afrike \u2013 jer ona ima takve dr\u017eave.<\/p>\n

To je prvi uslov za modernu dr\u017eavu (na na\u010din na koji je to definisao Maks Veber). Drugi deo pri\u010de odnosi se na ono \u0161ta se doga\u0111a kada stignete do toga. Moj stav je da je moderna dr\u017eava krhka institucija. U izvesnom smislu je neprirodna, jer nagoni ljude na odabir najkvalifikovanijih umesto ljudi iz kruga njihove porodice ili prijatelje. Uvek postoji veoma jak, prirodan pritisak da se dr\u017eava \u201erepaternalizuje\u201c. U SAD smo to, makar delimi\u010dno, predupredili, odbijaju\u0107i da poslove u vladi dodeljujemo ne\u010dijim politi\u010dkim pristalicama. Ali smo zato, sa druge strane, otvorili nove puteve za recipro\u010dnu razmenu poklona \u2013 lobistima koji doniraju odre\u0111enu svotu novca u zamenu za poreske olak\u0161ice. To je po\u010delo da karakteri\u0161e savremenu ameri\u010dku vladu. A to je, smatram, jasan slu\u010daj politi\u010dkog propadanja.<\/p>\n

Potom su tu i ideje koje su duboko ukorenjene, kao predsedni\u0161tvo u SAD, a koje vi\u0161e nisu svrsishodne, iz velikog broja razloga. Ali mi smo toliko posve\u0107eni postoje\u0107im konstitucionalnim formama da je gotovo nemogu\u0107e da bilo \u0161ta u tom pogledu izmenimo.<\/p>\n

JD: A ta posve\u0107enost je duboko ukorenjena u SAD, zar ne?<\/em><\/p>\n

Da. Ljudi po\u010dinju da se klanjaju institucijama. Institucije su klju\u010dne za re\u0161avanje odre\u0111enih problema, ali kada same po sebi postanu cilj, po\u010dinju da se intrinsi\u010dno vrednuju. Zbog toga ih je te\u0161ko reformisati.<\/p>\n

U pogledu demokratskih institucija, Sjedinjene Dr\u017eave su jedne od najstarijih zemalja. Kada je izabran prvi Tea Party Congress 2010, njegovi \u010dlanovi su se smenjivali u \u010ditanju Ustava kao da je kakav sveti spis! Ali i unutra\u0161nje delovanje u vladi veoma je opasno. Neposredno pre Francuske revolucije, Francuska vlada po\u010dela je sa rasprodajom sopstvenih delova podmitljivim slu\u017ebenicima. Tako ste, na primer, mogli kupiti poziciju poreznog slu\u017ebenika u vladi, te je ostaviti svom sinu u nasledstvo nakon smrti. Kod nas u SAD nije ba\u0161 toliko lo\u0161e, ali se mo\u017ee uo\u010diti sli\u010dan napor u borbi za privilegije. Ameri\u010dki zakon o porezu je travestija. Imate veoma visoku marginalnu poresku stopu, ali nju veoma mali broj kompanija pla\u0107a, jer su ostale za\u0161ti\u0107ene posebnim izuze\u0107ima od poreza, subvencijama, itd.<\/p>\n

JD: Upravo ste rekli da je dr\u017eava, u izvesnom smislu, \u201eneprirodna\u201c institucija. \u010cini mi se da su svi argumenti koje iznosite u va\u0161oj knjizi poduprti razmatranjima o ljudskoj prirodi, pogotovo u onome \u0161to nazivate \u201erecipro\u010dni altruizam\u201c i oblicima \u201eprirodne dru\u0161tvenosti\u201c.<\/em><\/p>\n

Tako je. Savremena biologija pokazala je da postoji ne\u0161to takvo kao \u0161to je ljudska priroda, i da je ona izgra\u0111ena na dva osnovna principa. Prvi je princip inkluzivne podesnosti \u2013 teorije Vilijema Hamiltona koja glasi da smo altruisti\u010dni srazmerno broju gena koje delimo. To je u osnovi princip nepotizma, koji je osnovni pokreta\u010d ljudskog pona\u0161anja. Drugi princip ti\u010de se recipro\u010dnog altruizma. Na svakodnevnoj osnovi, instinktivno smo vo\u0111eni ka razmeni usluga. Tako se \u0161titimo od stranaca. \u010cak i u modernom dru\u0161tvu zasnovanom na vladavini prava, veliki deo politike struktuiran je oko toga. \u010cak i u modernim birokratijama mo\u017eete prona\u0107i te lance patronata gde ljudi razmenjuju usluge. Svaki impersonalni politi\u010dki poredak svakodnevno se suo\u010dava sa prirodnom te\u017enjom ljudi da prvenstvo daju porodici i prijateljima.<\/p>\n

JD: A to je povezano sa \u2013 \u0161to je problem koji je posebno uo\u010dljiv u SAD \u2013 \u201erepatrimonalizaciji\u201c politike, zar ne?<\/em><\/p>\n

Da. Savremeno lobiranje izgra\u0111eno je oko toga. Mi potkupljivost i korupciju veoma usko defini\u0161emo kada ih odre\u0111ujemo kao o\u010ditu razmenu quid pro quo, dok zanemarujemo op\u0161tija o\u010dekivanja uzvra\u0107anja usluge.<\/p>\n

Jedno pitanje o \u0161iroj istorijskoj pri\u010di koju pripovedate u knjizi. Veoma isti\u010dete ulogu koju su fransuska i ameri\u010dka revolucija odigrale u javljanju modernih, demokratskih politi\u010dkih institucija. Koja su, prema va\u0161em mi\u0161ljenju, na\u010delna zave\u0161tanja ta dva doga\u0111aja? Ne samo u Francuskoj i SAD, ve\u0107 \u0161irom sveta.<\/em><\/p>\n

One su donekle imale razli\u010dit uticaj. Francuska revolucija u\u010dinila je iznena\u0111uju\u0107e malo za demokratiju, ako, pod demokratijom, podrazumevate pravo na glasanje i politi\u010dku participaciju. U Francuskoj, univerzalnog prava na glasanje nema sve do kraja XIX veka. Najve\u0107i doprinos Francuske revolucije su moderna demokratija i moderno pravo. Imali ste Code Napoleon, prvi moderni zakonik gra\u0111anskog prava na kome je zasnovana ve\u0107ina dana\u0161njih zakona, do dana dana\u0161njeg. U kombinaciji sa tim javila se moderna administrativna dr\u017eava \u2013 svi poreski slu\u017ebenici bili su giljotinirani i zamenjeni obrazovanim birokratama koji su na to mesto do\u0161li prema svojoj zasluzi. To je ono po \u010demu su Francuzi i dalje poznati.<\/p>\n

Zave\u0161tanje Ameri\u010dke revolucije je politi\u010dka participacija. Sjedinjene Dr\u017eave \u017eivot su zapo\u010dele na veoma restriktivnoj pravnoj osnovi. Nakon Revolucije, morali ste da budete mu\u0161karac belac sa imovinom da biste imali pravo glasa. Sjedinjene Dr\u017eave su bile prva zemlja koja je uklonila tu kvalifikaciju na osnovu imovine, i koja je vodila Gra\u0111anski rat koji je, barem u teoriji, uklonio rasnu kvalifikaciju. Tako da smo u voma ranoj fazi svoje istorije imali vi\u0161e ljudi sa pravom glasa nego bilo koja zemlja u to vreme. Tako\u0111e smo, iz istog razloga, pioniri klijentelizma i pokroviteljstva. To je bila prirodna posledica omogu\u0107avanja ljudima da se masovno mobili\u0161u.<\/p>\n

JD: A to se vra\u0107a u obliku onoga \u0161to nazivate \u201erepatrimonalizacijom,\u201c koja se u najekstremnijem obliku javlja u uticaju lobista na Kapitol Hil. Vi u knjizi \u017eelite da pove\u017eete repatrimonalizaciju \u201einstitucionalnu rigidnost\u201c. Ameri\u010dki sistem izgleda da pati od ekstremnog oblika institucionalne rigidnosti, odnosno \u201ezastoja\u201c, zar ne?<\/em><\/p>\n

Rigidnost se odnosi na me\u0111usobne sisteme provere (checks and balances). Ako Amerikancu ka\u017eete da ih ima previ\u0161e, on vas posmatra kao da ste ludi, govore\u0107i: \u201eAli to je ono \u0161to Ustav \u010dini velikim.\u201c Ja smatram da ih imamo previ\u0161e. Trenutno, na primer, \u0161ezdesetak ambasadorskih name\u0161tenja koja su u zastoju u Senatu, jer svaki od stotinu senatora pola\u017ee pravo na njih. To je kao da imate korporaciju sa odborom \u010diji \u010dlanovi pojedina\u010dno mogu da stave veto na svako imenovanje koje je na\u010dinio direktor kompanije. To bi u korporativnom kontekstu bilo suludo, ali u osnovi odslikava trenutno stanje u procedurama vlade. To pogoduje lobistima, jer u Americi lobisti imaju mnogo vi\u0161e mogu\u0107ih ta\u010daka uticaja nego u parlamentarnom sistemu. Mo\u017eete lobirati kod individualnog \u010dlana Kongresa da donese poseban zakonski nacrt putem kojeg bi se obezbedile posebne povlastice za odre\u0111enu vrstu klijenata. Ali u Britanskom ili Nema\u010dkom sistemu da bi lobista imao uticaja, mora uticati na vrh partije, dok se vo\u0111e partije trude da udovolje razli\u010ditim interesnim grupama.<\/p>\n

JD: Napisali ste da je \u201esama stabilnost institucija tako\u0111e izvor politi\u010dkog raspadanja.\u201c Tvrdite li da je proces raspada neizbe\u017ean?<\/em><\/p>\n

To je op\u0161ti obrazac. Vremena se menjaju i institucije postaju sve manje prilagodljive. Ne\u0161to mora da se dogodi, obi\u010dno u obliku eksternog politi\u010dkog \u0161oka, kako bi se izmenile. To se de\u0161ava. Vlade se reformi\u0161u same od sebe, i to \u010desto pre nego \u0161to se potpuno uru\u0161e. Ali na\u0107i \u0107ete se u velikoj nevolji ako se to ne dogodi. Teorija demokratije tvrdi da bi demokratija trebalo da bude odr\u017eiviji sistem jer poseduje ugra\u0111ene procese samoobnove. Ljudi jednostavno mogu propalice da izbace glasanjem, ako se ispostavi da ne umeju da rade. Ali na\u017ealost, puno puta se to u demokratiji jednostavno ne dogodi. Glasa\u010di su kratkovidi, nekada ne razumeju problem, ili su me\u0111usobno podeljeni i ne mogu se pokrenuti da za\u0161tite svoje interese.<\/p>\n

JD: Fokus va\u0161e analize pada na SAD. Koliko to mo\u017ee poslu\u017eiti kao op\u0161ti model, ako se uzmu u obzir distinktivna obele\u017eja o kojima smo razgovarali?<\/em><\/p>\n

Ne mo\u017eete u\u010diniti generalizaciju svake demokratije. Veliki broj njih se pokazalo dobro \u2013 u Skandinaviji, Nema\u010dkoj. Ali postoji jedan broj njih koje su sli\u010dne Sjedinjenim Dr\u017eavama. Ukazao bih na Italiju, Japan i Indiju. U svakoj od njih, javljaju se dru\u0161tvene podele koje se odslikavaju u politi\u010dkim sistemima, proizvode\u0107i zastoj \u2013 neuspeh u suo\u010davanju sa velikim reformama. Japan predstavlja zanimljiv slu\u010daj: veoma je homogen i nije polarizovan u unutra\u0161njosti (kao ostale zemlje koje sam pomenuo). Ali oni imaju taj \u010dudan sistem u kome morate imati konsenzus, \u010dak i u oblastima u kojima konsenzus nije nu\u017eno potreban. Potom imaju unutra\u0161nje zastoje. Epizoda iz Fuku\u0161ime pokazuje kako su regulatori bili potpuno zarobljeni od strane nuklearne industrije. I do danas nisu uspeli da re\u0161e taj problem.<\/p>\n

Po\u0161to ste pomenuli konsenzus, dozvolite da vam postavim pitanje o Predsedniku Obami. Na po\u010detku svog rada, povukao je ve\u0161t potez prihvativ\u0161i dvopartijski dogovor, \u010dak i u pogledu pitanja u \u010dije re\u0161enje nije mogao biti siguran. Mnogi ameri\u010dki liberali razbesneli su se zbog ovoga. Mislite li da je to bio problem?<\/p>\n

Dogodile su se dve stvari. Prva je bila potpuno van predsednikove kontrole: republikanci tu uglavili na veoma gadan na\u010din \u2013 svako bi u njegovoj poziciji bio suo\u010den sa beskompromisnim desnim krilom. Ali smatram da on jednostavno nije dobar politi\u010dar. Ne povezuje se dobro sa ljudima. \u010cak nije dobar ni u dobijanju podr\u0161ke od strane ljudi iz sopstvene stranke. Nije dobar u gra\u0111enju emocionalne veze. On je u tome potpuno suprotan Bilu Klintonu, koji je bio majstor u tome. Obama nikada nije bio dobar u tome, na kraju odustav\u0161i od svakog poku\u0161aja.<\/p>\n

Druga strana Obame je to \u0161to ga se niko ne boji. A ne mo\u017eete biti uspe\u0161an politi\u010dak demokrata ako ne naterate svoje pristalice da vas vole, a one koji vam stoje na putu da vas se pla\u0161e. Nema nikakvih posledica u suprotstavljanju njemu.<\/p>\n

JD: U UK stigli ste u vreme kada Britanska dr\u017eava prolazi kroz krizu samopouzdanja zbog referenduma za nezavisnost \u0160kotske. Kako vam izgleda ova situacija?<\/em><\/p>\n

Mislim da ve\u0107 neko vreme Britanija ima dublji problem; problem koji je postao o\u010digledan nakon 9\/11. Nacionalni identitet je ne\u0161to \u0161to nije prirodno \u2013 on je u svojoj osnovi dru\u0161tveno konstruisan, ali ga tako\u0111e konstrui\u0161u i politi\u010dke vo\u0111e koje razvijaju taj narativ. U XIX veku, ako pogledate torijevsku stranu pri\u010de, postojao je jasan narativ: on se ticao Carstva; \u017eeleli ste da budete Britanac jer je to bila Velika Britanija, pa ste time postajali deo ovog velikog imperijalnog projekta. Od raspada Carstva i Britanske integracije u Evropu, nije se javio nijedan pozitivni narativ o tome \u0161ta zna\u010di biti Britanac. To je postalo o\u010digledno nakon 9\/11, kada je postalo jasno da postoji veliki broj muslimana u Britaniji koji nisu dobro integrisani u britansko dru\u0161tvo. Smatram da je britanski oblik multikulturalizma jednostavno u\u017easan. U su\u0161tini, muslimanima je re\u010deno: \u201eOvde mo\u017eete imati svoju kulturu. Ne\u0107emo poku\u0161avati da vas asimilujemo u \u0161iri okvir britanskih vrednosti.\u201c Za razliku od Francuza, ili SAD, ovaj model je tim grupama omogu\u0107io da se razviju odvojeno od ostatka dru\u0161tva u Britaniji.<\/p>\n

JD: Postoje i lo\u0161e strane francuskog modela la\u00efcit\u00e9 (francuski sekularni poredak), zar ne? Na primer, on ne dozvoljava bilo kakvo izra\u017eavanje kulturne pripadnosti ili partikularnosti.<\/em><\/p>\n

Znam da je te\u0161ko odr\u017eati ovakav argument, ali i pored toga smatram da su, uprkos neredima u banlieues (predgra\u0111a gradova u franuskoj), Francuzi uradili bolji posao od Britanaca u pogledu asimilacije. Mislim da su ti neredi pogre\u0161no shva\u0107eni. Oni nisu bili usmereni protiv sistema. Muslimanska deca zapravo \u017eele da budu francuski gra\u0111ani. To je sli\u010dno situaciji u Americi, kada crnci iz geta povremeno prave nerede. Oni su nezaposleni i ne vole policiju, ali kod njih ne postoji fundamentalno odbacivanje vrednosti sistema u francuskoj. Ali u ovoj zemlji (Britaniji; prim. prev.) zajednice muslimana podse\u0107aju na strance koji su se tu slu\u010dajno obreli.<\/p>\n

Sa vrednosno-zasnovanim koncepcijama nacionalnog identiteta, kao kod francuza ili amerikanaca, stvarate veoma otvoren nacionalni identitet koji mo\u017ee da asimiluje puno ljudi prili\u010dno brzo. Tako da je jedan od osnovnih problema (u raspravi oko nezavisnosti \u0160kotske) bilo izno\u0161enje na videlo mnogih kratkoro\u010dnih prakti\u010dnih pitanja \u2013 \u0161ta \u0107e nezavisnost u\u010diniti ekonomiji? kome \u0107e pripasti subvencije za naftu? \u2013 ali \u010dini mi se da nedostaje ne\u0161to u pogledu pitanja koje se ti\u010de \u017eelje da se bude deo velikog poduhvata nazvanog \u201cVelika Britanija\u201d.<\/p>\n

FD: Diskutujete o popularnom (a uistinu i populisti\u010dkom) nepoverenju u \u201celitne institucije,\u201d posebno u SAD. Ali to nepoverenje je mestimi\u010dno ra\u0161ireno i u Evropskoj Uniji, zar ne?<\/em><\/p>\n

Evropa je jaka na pogre\u0161nim mestima. Jaka je u oblastima koje zapravo iritiraju ljude, kao \u0161to su regulacija i obele\u017eavanje hrane, standardi konzumacije, itd. Ali nije jaka u oblastima koje se ra\u010dunaju, kao \u0161to je npr. Fiskalna politika. Rezultat toga je kriza u eurozoni. Tako da smatram da je veliki deo populisti\u010dke kritike upu\u0107en EU legitiman. Imate tehnokratsku vladu koja nije uspe\u0161na. Njome upravlja elita koja, svaki put kada se odr\u017ei referendum koji se protivi ekspanziji EU, ka\u017ee da ljudi nisu u pravu i da \u010dine gre\u0161ku. Kada bi ta elita postavila stvari na svoje mesto, postojala bi volja za boljom organizacijom odnosa mo\u0107i.<\/p>\n

JD: Veliki deo ove diskusije ostao je u domenu politi\u010dke nauke. Ali \u0161ta sa politi\u010dkom ekonomijom? Koju ulogu su zna\u010dajne strukturalne promene u globalnoj ekonomiji tokom proteklih decenija odigrale u politi\u010dkim promenama koje razmatrate u knjizi?<\/em><\/p>\n

Fundamentalni izazov koji je postavljen ti\u010de se problema rastu\u0107e nejednakosti, eroziji u nezaposlenosti srednje klase. To je delimi\u010dno rezultat globalizacije, ali tehnolo\u0161ka promena je va\u017enija. Vi posedujete inteligentne ma\u0161ine koje zamenjuju sve vi\u0161e i vi\u0161e nivoe rada. U velikom broju korporacija, odeljenja za ljudske resurse se gase zbog razvoja ve\u0161ta\u010dke inteligencije. Tako da srednji sloj menad\u017ementa, posao za bele okovratnike (white collar jobs) koga je bilo u izobilju, sada rapidno nestaje. To je, smatram, prvi izazov. Potom imate upravlja\u010dki izazov: zbog visokog stepena ekonomske interakcije i me\u0111uzavisnosti, strukture upravljanja na nacionalnom nivou gube kontrolu. A ono \u0161to mogu da kontroli\u0161u, smatra se nelegitimnim. A to je oblast za koju ne vidim re\u0161enje.<\/p>\n

Novi plamen<\/a>\/Prospect<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne mo\u017eete u\u010diniti generalizaciju svake demokratije. Veliki broj njih se pokazalo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-165866","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/165866","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=165866"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/165866\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=165866"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=165866"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=165866"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}