{"id":165309,"date":"2014-11-29T08:11:20","date_gmt":"2014-11-29T07:11:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=165309"},"modified":"2014-11-29T08:22:34","modified_gmt":"2014-11-29T07:22:34","slug":"cudo-mira-rekom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/11\/29\/cudo-mira-rekom\/","title":{"rendered":"\u010cudo mira: REKOM"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>REKOM je jedno od onih imena koja, zahvaljuju\u0107i marljivosti kompromitovanih medija, ograni\u010denih politi\u010dara i nerazmrsivih interesa nevladinog sektora, nose ili odbojno zna\u010denje, ili oznaku da se time neko\/niko ne\u0107e baviti, naro\u010dito kad uspeva. Poslednji takav istra\u017eiva\u010dki doprinos u kojem se otkriva skandalozna \u010dinjenica da sam sa svojim mu\u017eem (a iz \u201emati\u010dne Ljubljane\u201c) u\u010destvovala na REKOM-u u Beogradu i tom prilikom boravila u hotelu, a ne na primer u kartonskom naselju ili pod tezgom na \u0110ermu, raskriva Pe\u010dat (bez potpisa, ali sa slu\u0107enim autorstvom para Vasovi\u0107-Mekina). I ostala argumentacija u istra\u017eiva\u010dkom prilogu je sli\u010dna, i podse\u0107a na herojsko doba \u0160oro\u0161ovih pla\u0107enika\u2026<\/p>\n

Jednostavnije re\u010deno, REKOM je ozbiljna stvar, koja \u2013 sre\u0107om \u2013 ne privla\u010di nijednu paradnu populaciju. REKOM je posle dugih godina intenzivnog rada kona\u010dno do\u0161ao do faze kada je svoj cilj, (samo)osnivanje tela i prebacivanje u politi\u010dku sferu, ostvario. Koalicija za REKOM je, naime, sada predala posao izaslanicima predsednika i predsednicima samima, i to svih zemalja nastalih iz Jugoslavije, sa izuzetkom, ali i nadom da \u0107e se priklju\u010diti i srpski predstavnik predsedni\u0161tva BiH, i bez mnogo nade da \u0107e se priklju\u010diti izaslanik\/predsednik Slovenije, koji je odbio saradnju. Izaslanici su sastavili Statut REKOM-a, koji je skup\u0161tina Koalicije za REKOM na zasedanju u Beogradu, 14. novembra pregledala i predlo\u017eila izmene. Komisija treba da utvrdi \u010dinjenice o ratnim zlo\u010dinima i drugim kr\u0161enjima ljudskih prava, izvr\u0161enim u periodu od 1. januara 1991. do kraja decembra 2001. godine. Tako su dr\u017eave nastale na tlu Jugoslavije prvi put u istoriji post-konfliktnih dru\u0161tava, samostalno, bez uslovljavanja i pritiska me\u0111unarodne zajednice, zapo\u010dele sa izgradnjom regionalnog mehanizma za suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u koji ima potencijal da otkloni nedostatke krivi\u010dne pravde, informacijsku blokadu otkrivanja preostalih masovnih grobnica, i da osigura po\u0161tovanje \u010dinjenica i li\u010dnih iskustava. A predavanje posla politici je od ogromne va\u017enosti, ali nije ni potpuno ni nemo\u0107no.<\/p>\n

Zainteresovani mogu proveriti \u0161ta je sve do sada ura\u0111eno na otkrivanju imena \u017ertava, na saradnji dru\u0161tava koja rade sa pre\u017eivelima, na pripremama za su\u0111enja: sve je dostupno, objavljeno, na svim jezicima te teritorije.<\/p>\n

Sede\u0107i na skup\u0161tini u Beogradu, pratila sam sporazumevanje ne\u0161to preko stotine delagata nekih 600.000 ljudi koji su potpisali saglasnost za osnivanje Koalicije za REKOM, i jo\u0161 vi\u0161e jednostavnih i ogromnih ciljeva koji su time postavljeni: bilo je te\u0161ko, \u010desto lo\u0161e formulisano, sporo, zapleteno i uop\u0161te mu\u010dno, kao \u0161to je svako odlu\u010divanje. Me\u0111utim, ovi predstavnici, iz svih dru\u0161tvenih slojeva, svih stepena pismenosti i obrazovanja i me\u0111usobno duboko konfliktnih ose\u0107anja, \u0161ta god da su govorili, po\u0161tovali su jednu ta\u010dku zajedni\u010dkog li\u010dnog zaveta (re\u010d nije dobra, ali nemam bolju), da po\u0161tuju bol i gubitak druge strane, naj\u010de\u0161\u0107e suseda. Oni su me\u0111usobno postigli mir, koji se vi\u0161e ne mo\u017ee razvezati\u2026 bar ne tako lako. Sve ostalo \u0161to rade je blatna, spora, neuredna, preglasna i uglavnom nemogu\u0107a demokratija. No svaki put kada se do\u0111e do nerazre\u0161ive situacije, prizivanje zaveta je dovoljno da se dogovore. \u0160to du\u017ee traje i \u0161to je te\u017ee postignut, taj zavet je pouzdaniji i obezbe\u0111uje vi\u0161e budu\u0107nosti.<\/p>\n

Ovoga puta je skup\u0161tina dopunjena smelom i prili\u010dno rizi\u010dnom kombinacijom nastupa pre\u017eivelih, akademskih rezultata rada Koalicije za REKOM, i umetni\u010dke obrade tih tema, pre svega u pozori\u0161tu i na filmu \u2013 sve to u obliku Foruma REKOM-a.<\/p>\n

Kada pre\u017eiveli i oni koji su nekoga izgubili govore, ponavlja se proces u kojem su se sreli i zajedno prihvatili zavet mira: ti ljudi govore sa savr\u0161enom kontrolom koja \u010duva njihovo dostojanstvo i ne dozvoljava nikakav ustupak predvidljivim kolektivnim pri\u010dama. Dok ih slu\u0161amo, neizostavno pomi\u0161ljamo na \u0161tetu koji su po\u010dinili pravi vladari pri\u010da, nacionalni stvaraoci, oni koji su ljude slali na boji\u0161ta da umiru sa njihovim parolama i stihovima na usnama. Izme\u0111u potrebe za uverljivo\u0161\u0107u i striktnog po\u0161tovanja ograni\u010denja se\u0107anja \u2013 i \u017eelje za istinom \u2013 oko ovih usmenih iskaza stvaraju se neke poeti\u010dke i retori\u010dke uslovnosti koje su u davna doba odre\u0111ivale okvire sudskog govora, govora u institucijama, i u jo\u0161 davnije doba, govora neposredne demokratije. Taj govor vra\u0107a poverenje u razum: slu\u010daj je hteo da od jednog uznesenog TV komentatora te no\u0107i \u010dujem jo\u0161 jedan naci-neologizam, \u201enajsvojiji\u201c. Ide dobro uz psovke, \u0161to jest, jest.<\/p>\n

Govor svedoka i njegova struktura klju\u010dno su vezani sa novim umetni\u010dkim jezicima i obradama onih koji se usu\u0111uju da te teme obra\u0111uju. Koalicija REKOM je uspela da prizove najbolje \u0161to se u dana\u0161njim kulturama na tlu nekada\u0161nje Jugoslavije uop\u0161te mo\u017ee na\u0107i i \u0161to, kako se moglo i o\u010dekivati, stalno kru\u017ei, putuje i \u0161uruje u tome podru\u010dju. Suo\u010davanje pravog i scenskog (insceniranog) svedoka na pozori\u0161noj sceni otvara potpuno neo\u010dekivane mogu\u0107nosti performativne teoretizacije. No pre toga, to suo\u010davanje \u0161iri prostor neposredne obave\u0161tenosti i mogu\u0107nosti stvaranja zaveta: ukratko, prostor demokratije, koju gra\u0111ani ne nalaze ni u institucijama parlamentarne demokratije, ni u standardnoj nacionalnoj kulturnoj ponudi. Dah zastaje dok se posmatra ra\u0111anje nove pozori\u0161ne poetike na opusto\u0161enom polju na kojem je tradicija silovana pa ubijena, a kritika davno izgnana i zamenjena servisnom, nepotisti\u010dkom i meritokratskom bljuzgom.<\/p>\n

Ni\u0161ta manje uzbudljivo nije ni nastajanje novog \u201esvedo\u010danstvenog\u201c filma, koji se podjednako mora bojati pop-arbitrarnosti, nacionalizma, finansijskih zamki, koprodukcijskih uslovnosti\u2026 On postoji jo\u0161 od ratne produkcije Saga grupe u Sarajevu, dakle preko dvadeset godina, i ni\u0161ta nije izgubio na prodornosti i upe\u010datljivosti.<\/p>\n

Kulture na tlu nekada\u0161nje Jugoslavije postavljaju pitanja koja sistem ne\u0107e da postavi, a koja gra\u0111ani, izlu\u0111eni borbom za opstanak, nedostatkom razgovora o odgovornosti i hiperprodukcijom opasno koruptivnih medija, vi\u0161e ne umeju da postave. Relativno je malo danas kultura u svetu koje su ponele toliki teret, i zato bi izu\u010davanje fenomena bilo nu\u017eno.<\/p>\n

Ako kao prihvatljiv operativni kratki pojam za akcije i rezultate REKOM-a uzmemo termin \u201e\u0161irenje istine\u201c, onda mo\u017eemo odrediti nekoliko epistemolo\u0161kih polja humanistike i dru\u0161tvenih nauka u kojima su zabele\u017eene ili se mogu opredeliti, opisati i nagovestiti promene. U tome kontekstu me jednako kao nau\u010dna dela (uglavnom najmla\u0111e generacije) zanimaju mogu\u0107nosti da se tim rezultatima odgovori na neke nove izazove razumevanja i obja\u0161njavanja dru\u0161tva u kojem \u017eivimo.<\/p>\n

\u0160irenje istine i politi\u010dko krivljenje istorije<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dko krivljenje istorije, koliko god ponekad bilo transparentno, pa i komi\u010dno u medijskom prostoru i u javnom diskursu, mo\u017ee imati ozbiljne posledice na istorijsku \u201epismenost\u201c mladih generacija. U Zapadnoj Evropi i SAD se saglasnost oko savezni\u0161tva protiv nacizma i fa\u0161izma u drugom svetskom ratu smatra nedodirivom, dok se istovremeno smatra da se promene oko razumevanja borbe i pobede u drugom svetskom ratu u Isto\u010dnoj Evropi podrazumevaju kao sredstvo borbe protiv uspomene na socijalizam i komunizam i njihovog eventualnog o\u017eivljavanja. Ponovno vrednovanje kolaboracije, pa i nacisti\u010dkih i fa\u0161isti\u010dkih zlo\u010dina, temeljno menjanje strana u ratu i davanje novih uloga precima dana\u0161njih politi\u010dkih saveznika ne uzbu\u0111uje mnogo stabilno antifa\u0161isti\u010dki deo Evrope. Antifa\u0161isti\u010dki pokreti (ili ponovno osvajanje istorije) nemaju, dakle, nedvosmislenih saveznika u Evropi \u2013 treba ih pa\u017eljivo tra\u017eiti. U regionu koji nas zanima, rezultati REKOM-a mogu poslu\u017eiti i za to, da se da \u010dvrsta osnova antifa\u0161isti\u010dkim inicijativama i uop\u0161te poku\u0161ajima da se istorija drugog svetskog rata stabilizuje u op\u0161te prihva\u0107enim osnovama: ti rezultati uverljivo govore o pogubnoj povezanosti kolaboracionisti\u010dkih i kvislin\u0161kih pokreta za vreme rata i onih koji su odgovorni za genocid, masovna uni\u0161tavanja ljudi, imovine i kulturnih spomenika u jugoslovenskim ratovima, kako u ratnim tako i u drugim podru\u010djima. Re\u010d je o nesumljivom kontinuitetu ideolo\u0161kih tekstova, istorijskih tuma\u010denja, ponavljanja diskursa, sve do vizualnih podudarnosti \u2013 imitiranja uniformi, pona\u0161anja, odgovaraju\u0107e pop-kulturne i situacionisti\u010dke produkcije\u2026 Reinterpretacija, odnosno politi\u010dko krivljenje istorije, sre\u0107e u rezultatima REKOM-a ubedljiv kompleks koji opominje na opasnost postupka i svake pomisli na njegovu obnovu.<\/p>\n

\u0160irenje istine i etika obada[1]<\/strong><\/p>\n

Mo\u017ee li se etika obada problematizovati u savremenim ju\u017enoslovenskim (i balkanskim) kulturama, i mo\u017ee li se zahtev za istinom, odgovorno\u0161\u0107u i ukidanjem svih cenzura na se\u0107anje i pam\u0107enje \u010ditati u umetni\u010dkim praksama tih kultura? Va\u017ean uslov da se to uradi jeste da se ispi\u0161u jasne granice izme\u0111u umetni\u010dkih praksi koje komuniciraju sa publikom-populacijom dru\u0161tvene i ekonomske, profesionalne i institucionalne mo\u0107i, i koje mogu biti upitne, problematiziraju\u0107e i provokativne, pa i opasne po \u017eivot umetnika\/umetnice, ali jo\u0161 uvek ne postavljaju politi\u010dka i dru\u0161tvena pitanja koja je kolektiv (gra\u0111ani) zapostavio. Ponekad, opet, i slu\u010dajno institucionalno \u201ei\u0161\u010da\u0161enje\u201c dovodi do \u201eobadovskog\u201c obrata koji skoro uvek nosi ura\u010dunatu pretrpljenu \u0161tetu ili korist o\u0161te\u0107enog pojedinca. Ponekad, naravno, provokativne zamisli sa \u201eobadovskim\u201c potencijalom propadaju u pogubnoj kombinaciji obilja informacija i nedostatka zanimanja. Kako dr\u017eavna ure\u0111enja tih kultura zavise od povr\u0161nih, nereflektiranih, nau\u010dno nepotvr\u0111enih oblika imitiranja parlamentarne demokratije, sa jasnim tabuom na socijalizam\/komunizam, podru\u010dje u kojem bi pojedinac-obad delovalo je ogromno, fluidno i maglovito. Pitanje koje se izdvaja, jer oblikuje stvarnost posle traumati\u010dnih ratnih doga\u0111aja bez obzira na tip dr\u017eavnog ure\u0111enja, jeste odgovornost za rat, zlo\u010dine i druge nepravde koje su nove dr\u017eave ugradile u svoj zbrda-zdola skrpani kolektivni identitet. U naracijama koje tvore novi identiteti nema nimalo mesta za odgovornost, ka\u017enjavanje i pomirenje: to podru\u010dje je mogu\u0107e umestiti u nova dru\u0161tva jedino u saradnji aktivizma, akademije i umetnosti. Sam dr\u017eavni sistem, sa svim svojim nepravdama koje se danas pokazuju u nepodno\u0161ljivo velikom broju, nije na udaru ovih zahteva. Odgovornost, ka\u017enjavanje i pomirenje izvodili su se uspe\u0161no i u kraljevstvima, i u tek nastaju\u0107im dr\u017eavnim konstrukcijama, i u rekonstruisanju dr\u017eavnog ure\u0111enja: Maroko, Ju\u017ena Afrika i Uganda bili bi dobri primeri za to. Umetni\u010dka obrada ovih tema, me\u0111utim, nu\u017eno postavlja i pitanje demokratije i dru\u0161tvene pravde, jer skoro obavezno povezuje istoriju, odgovornost i dana\u0161nju socijalnu situaciju ju\u017enoslovenskih i balkanskih kultura, za koju dovoljno dobro znamo da je katastrofalna. Devastirano podru\u010dje od Atine do Budimpe\u0161te, od Vardara do So\u010de danas nema nijednu veliku lokalnu industriju, koja bi bila u vlasti lokalne i\/ili dr\u017eavne uprave i\/ili dru\u0161tvenog kolektiva, recimo zadruge. Industrijska smrt regiona funkcioni\u0161e kao groteskna parodija nacionalnih\/nacionalisti\u010dkih diskursa, koji nemaju nikakve materijalne osnove, i za vreme rata ili posle mogu se oslanjati samo na jedno te isto sredstvo, represivni aparat i moralnu korupciju medija i kulturnih i prosvetnih elita. Nacionalni\/nacionalisti\u010dki diskursi o prirodnim lepotama ili kulturnim spomenicima isto tako deluju kao samoparodija, u situaciji devastacije svih eko-sistema i masovnog zatvaranja muzeja ili nedostatka sredstava za prakti\u010dno svaku kulturnu instituciju. Pitanje kriti\u010dke intervencije umetnosti i umetni\u010dkog \u010dina tako ipak postaje centralno pitanje demokratije (zami\u0161ljene, budu\u0107e, u obrisima), jer te\u017ei da probudi, podstakne, aktivira i kriti\u010dki usmeri kognitivni potencijal gra\u0111ana i obu\u010di ih za delovanje u takvim dru\u0161tvima, ta\u010dnije za promenu takvih dru\u0161tava. O\u010dekivano, u ideolo\u0161kom vakuumu i isto tako u nedostatku nekompromitovanih imaginarija za kolektive, ono \u0161to je u javnom diskursu sa velikim naporima i agresivno kompromitovano, postaje upravo najprivla\u010dnije za razli\u010dite reciklirane imaginarije, od nostalgije, skoro potpuno uklopljene u potro\u0161a\u010dki krug, preko nejasno\u0107a u definisanju pam\u0107enja i kolektivnog se\u0107anja, do nekriti\u010dke revizitacije najtvr\u0111ih diskursa nomenklatura socijalizama, blokovskog i jugoslovenskog. To nije samo lo\u0161 trening razuma koji bi morao i\u0107i dalje od ponavljanja pre\u017eivljenog, nego je i negiranje kriti\u010dke misli koja se tim mislenim okvirima svjevremeno opirala \u2013 drugim re\u010dima, cenzura kao zahvat u istoriju, u korist onih koji su, dok su bili na vlasti, i izvodili cenzuru.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net <\/a><\/address>\n
1)Jedna od Platonovih uspe\u0161nih figura-metafora: u Sokratovoj odbrani (30e-31c), Sokrat opominje Atinjane da \u0107e, ako ga ubiju, izgubiti dar koji im je bog dao, da imaju nekoga ko ih stalno opominje, bocka, tera da razmi\u0161ljaju; on poredi atinsku demokratiju sa velikim i plemenitim, ali sporim i nepokretnim konjem koga jedino ubod obada mo\u017ee da pokrene. Da on sam od te svoje gra\u0111anske aktivnosti nije imao nikakve koristi, Sokrat dokazuje time \u0161to je ostao siroma\u0161an. Sokrat je ranije objasnio koji je njegov polo\u017eaj me\u0111u drugim filosofima, i razlo\u017eio je svoju motiviranost istinom. Zato u ovome odlomku ne ulazi u detaljno obja\u0161njavanje za\u0161to se pona\u0161a kao obad. Re\u010d je o javnoj funkciji, koja je samo osna\u017eena prizivom na prirodu i na bo\u017eju volju: i priroda i bog o\u010dito brinu za demokratiju. \u2191<\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zainteresovani mogu proveriti \u0161ta je sve do sada ura\u0111eno na otkrivanju imena \u017ertava<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-165309","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/165309","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=165309"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/165309\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=165309"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=165309"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=165309"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}