{"id":165237,"date":"2014-11-28T08:44:23","date_gmt":"2014-11-28T07:44:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=165237"},"modified":"2014-11-28T09:58:14","modified_gmt":"2014-11-28T08:58:14","slug":"jedna-od-tradicija-nasih-staramajki-koje-se-moramo-odreci-jeste-naricanje-lelek-i-kuknjava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/11\/28\/jedna-od-tradicija-nasih-staramajki-koje-se-moramo-odreci-jeste-naricanje-lelek-i-kuknjava\/","title":{"rendered":"Jedna od tradicija na\u0161ih staramajki koje se moramo odre\u0107i jeste naricanje, lelek i kuknjava"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: Maja Isovi\u0107<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Adriana Zaharijevi\u0107 jedna je od u\u010desnica Otvorenog univerziteta koji danas po\u010dinje u Sarajevu. Adriana je 1978. godine ro\u0111ena u Beogradu, a radi kao istra\u017eiva\u010dica u Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju. Napisala je i priredila nekoliko knjiga koje ukr\u0161taju politi\u010dko, feminizam i istoriju.<\/em><\/p>\n

Sa njom smo za portal BUKA razgovarali o tome \u0161ta je feminizam danas, ulozi \u017eene u dana\u0161njem dru\u0161tvu, Otvorenom univerzitetu i drugim temama<\/em><\/p>\n

\u0160ta je, po Vama, feminizam danas? Koliko je on evoluirao, koliko se promijenio kroz godine i decenije?<\/em><\/p>\n

Ako je na po\u010detku feminizam bio ime pokreta koji se borio za emancipaciju \u017eena, potom za njihovo oslobo\u0111enje \u2013 kada su ste\u010dena prava, trebalo je u skladu s njima oblikovati prostor \u017eivota \u2013 danas bih feminizam odredila kao borbeni stav koji izra\u017eava viziju sveta u kojem svakoj i svakom pripada pravo na dostojanstvo. Taj stav je borben zbog toga \u0161to u svetu u kojem \u017eivimo i koji gradimo ovaj elementarni zahtev i dalje nije ispunjen. Naprotiv, mo\u017ee se re\u0107i da se u mnogo \u010demu vra\u0107amo nazad.<\/p>\n

Da li o ovim temama na pravi na\u010din razmi\u0161ljamo? Na na\u0161im prostorima je \u010desto i danas uobi\u010dajena negativna konotacije re\u010denice: \u201cPusti ju, ona je feministkinja\u201d?<\/em><\/p>\n

Nije to ni\u0161ta novo. Uz feminizam od samih njegovih po\u010detaka ide izvesno nipoda\u0161tavanje, pritajeni ili sasvim otvoreni prezir koji bih uvek tuma\u010dila kao zazor: zazor od promena matrica mi\u0161ljenja, delovanja, organizacije osnovnih jedinica \u017eivota, strasti, zajednice i svojine. To nije ni lokalna pojava, mada se dakako bolje prima u sredinama u kojima je ljudsko dostojanstvo krhkije i manje za\u0161ti\u0107eno simboli\u010dkim merama.<\/p>\n

Da bi se ideja feminizma u potpunosti ispunila, da bi ideja postala stvarnost treba li svaka \u017eena da bude feministkinja, ne mislim na aktivan feminizam, nego da gaji ideje feminizma u sebi?<\/em><\/p>\n

Postavite pitanje \u017eenama. Da li misli\u0161 da treba da bira\u0161 kada \u0107e\u0161 i da li \u0107e\u0161 studirati; da li \u0107e\u0161 i kada raditi; da li \u0107e\u0161 i kada roditi dete; da li \u0107e\u0161 izabrati osobu s kojom \u0107e\u0161 stvoriti zajednicu, ili \u0107e to neko u\u010diniti umesto tebe; da li \u0107e\u0161 mo\u0107i da odlu\u010di\u0161 da iz nje istupi\u0161 ako te ona razara kao osobu? Najzad, pitajte je da li joj je svejedno da li \u0107e je bliski i bli\u017enji tretirati kao nekoga ko zavre\u0111uje dostojanstvo. Ako se u svetu ne\u0161to promenilo, i to na bolje, onda je to \u010dinjenica da bi danas malo njih, kada se samo malo zagledaju u sebe, prema ovim pitanjima bilo ravnodu\u0161no.<\/p>\n

Kako Vi gledate na dru\u0161tvo u kojem \u017eivimo, dru\u0161tvo u regionu, u kojem caruju mit, ideologija, ki\u010d. U kojem se prepli\u0107u religijska ikonografija sa turbofolkom?<\/em><\/p>\n

To je dru\u0161tvo u kojem sam ostala, u kojem sam odlu\u010dila da ostanem. Verujem da imamo obavezu da budemo u njemu anga\u017eovani, da govorimo, da omogu\u0107imo drugima da se \u010duju, da radimo na lokalnim stvarima, da se povezujemo i tako decentralizujemo svoje mi\u0161ljenje i delovanje. Ono \u0161to nije dobro moramo menjati, i imamo razli\u010dita znanja i ve\u0161tine kako da potaknemo promene, pa bile one i mikropromene. Jedna od tradicija na\u0161ih staramajki koje se danas moramo odre\u0107i jeste naricanje, lelek i kuknjava. U tome smo, na\u017ealost, tradicionalno dobri…<\/p>\n

Kako da \u017eena prona\u0111e svoju ulogu, poziciju, u takvim okolnostima? Koliko \u201eokovi\u201c tradicionalnog dru\u0161tva uti\u010du na \u017eene? Kako se suo\u010diti sa onim \u0161to dru\u0161tvo o\u010dekuje od nas i onog \u0161to mi u su\u0161tini \u017eelimo?<\/em><\/p>\n

Biti po svaku cenu dosledna sebi. Tako \u0107emo, bar na duge staze, menjati i ono \u0161to dru\u0161tvo od nas o\u010dekuje. Uz to, u kulturi spektakla, lilihip stvarnosti i sapunica, koja gor\u010dinu svakodnevice mnogima \u010dini ne\u0161to podno\u0161ljivijom, uprkos strahu od toga da li \u0107e slede\u0107e plate biti i kolika je, ova doslednost zapravo deluje kao imperativ, kao oru\u017eje.<\/p>\n

Mnogi i danas ne razumiju razliku izme\u0111u roda i pola. Iako je ovo jedna ozbiljna i op\u0161irna tema Vi ste vjerovatno prava osoba da nam ukratko pojasnite ovu razliku.<\/em><\/p>\n

Razlika je jednostavna. Odnosi se na to kako nas ono \u0161to imamo me\u0111u nogama sme\u0161ta u vrednosne hijerarhije. Zato \u0161to ste imate vaginu, za isti posao koji obavljate dobijate ni\u017eu platu od svog kolege. Zato \u0161to imate oblija ispup\u010denja na grudnom ko\u0161u, naj\u010de\u0161\u0107e vi idete na roditeljski sastanak, menjate pelene ili \u010distite WC \u0161olju. Zato \u0161to imate menstruaciju, vas se smatra manje puzdanim svedokom na sudu, itd. itd. Na\u0161a tela se razlikuju, jedna mogu jedno, druga drugo, i tu govorim o telesnim te\u010dnostima i njihovoj sposobnosti za za\u010de\u0107e. To nas, me\u0111utim, u savremenom svetu bar, ne predisponira da budemo ne\u0161to manje-od-gra\u0111ana zato \u0161to (mo\u017eemo i ne moramo da) ra\u0111amo.<\/p>\n

Koliko je feminizam \u201evje\u010dna borba\u201c, ne samo zbog toga \u0161to se i dalje treba raditi na pravima \u017eena, nego i zbog stalnog podsje\u0107anja na pro\u0161lost, na ono sa \u010dim su se \u017eene morale suo\u010davati i na\u010dine njihove borbe pri ostvarivanju osnovih ljudskih prava?<\/em><\/p>\n

Lepo ste rekli, ve\u010dna borba. Ne samo zato \u0161to joj jo\u0161 ne vidimo smisleni kraj, nego i zato \u0161to je svet u kojem se ta borba odvija svet unakrsnih ugnjetavanja, mimikrije, nepo\u0161tovanja, svet u kojem dostojanstvo ne postaje princip, nego se cini\u010dno i stalno devalvira. Ne dostojanstvo \u017eena, ve\u0107 ljudsko dostojanstvo. Generacija onih Evropljana koji su poput mantre sricali Nikada vi\u0161e (holokaust), polako nas napu\u0161ta. U svetu nezaja\u017eljivog tr\u017ei\u0161ta u kojem sve i svako ima cenu, dakle, ne i dostojanstvo, takva mantra vi\u0161e ne mo\u017ee da opstane.<\/p>\n

Kako Vi gledate na Otvoreni univerzitet na kojem \u0107ete u\u010destvovati. Koliko je okupiti ljude iz struke, intelektualce, aktiviste da bi razmjenjivali ideje i govorili o va\u017enim temama?<\/em><\/p>\n

OU vidim kao forum, kao prostor koji omogu\u0107ava da mi\u0161ljenje bude dostupno svima. On ne treba da bude namenjen nama, jer mi svakako sara\u0111ujemo, sklapamo savezni\u0161tva i prijateljstva mimo i pored ovakvih doga\u0111aja. Njegova klju\u010dna re\u010d je da je otvoren, da upu\u0107uje poziv zajednici koja se kroz te razgovore formira. \u010cast mi je \u0161to \u0107u na njemu u\u010destvovati.<\/p>\n

Buka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uz feminizam od samih njegovih po\u010detaka ide izvesno nipoda\u0161tavanje, pritajeni ili<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-165237","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/165237","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=165237"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/165237\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=165237"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=165237"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=165237"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}