{"id":164959,"date":"2014-11-25T10:19:02","date_gmt":"2014-11-25T09:19:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=164959"},"modified":"2014-11-26T15:24:05","modified_gmt":"2014-11-26T14:24:05","slug":"zasto-obrazovanje-ne-bi-bilo-besplatno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/11\/25\/zasto-obrazovanje-ne-bi-bilo-besplatno\/","title":{"rendered":"Za\u0161to obrazovanje ne bi bilo besplatno?"},"content":{"rendered":"

Autor: David Graeber<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Postoji posebna vrsta ushi\u0107enja koja se oseti samo kada prvi put u\u010destvujemo u stvaranju istorije, i ono se ne mo\u017ee u potpunosti opisati nekome ko ga nije do\u017eiveo. U \u010detvrtak je oko deset hiljada mladih ljudi iz cele zemlje otkrilo kakav je to ose\u0107aj.<\/p>\n

Taj 19. novembar 2014, dan odr\u017eavanja Mar\u0161a za besplatno obrazovanje sigurno \u0107e biti upam\u0107en kao po\u010detak jednog novog studentskog pokreta. Li\u0161eni podr\u0161ke ijedne velike partije ili institucije, napu\u0161teni \u010dak i od njihove Nacionalne unije studenata, organizatori su ipak uspeli da mobili\u0161u hiljade ljudi, uklju\u010duju\u0107i tinejd\u017eere i \u0161kolarce, uz podr\u0161ku nekolicine veterana protesta iz 2010.<\/p>\n

Ipak, za razliku od 2010, ovo nije bila defanzivna akcija, nije tra\u017eeno obustavljanje mera \u0161tednje; studenti su zahtevali potpuno preokretanje politike visokog obrazovanja, i samim tim, smera u kome se ovo dru\u0161tvo kretalo poslednjih 30 godina.<\/p>\n

\u010cinilo se da vlasti nisu znale kako da se postave. Na Parlament skveru protestanti su se o\u010de\u0161ali o slojeve ograda i policijske kordone koji su uzalud \u010duvali ulaz; uspeli su da se provuku kroz okolne prolaze u kolonama, izbegli planirane \u201ekotli\u0107e\u201c [policijska taktika okru\u017eivanja u\u010desnika protesta kordonima]; zapalili su baklje i prskalice, poprskali farbu po ulaznim vratima Ministarstva za poslovanje, inovacije i ve\u0161tine, i uop\u0161te, napravili igrali\u0161te od dr\u017eavnih hodnika. Vladala je atmosfera uzavrelog prezira prema pretenziji na mo\u0107, i uprkos nekim hap\u0161enjima i neredu, nije za posledicu imala ozbiljne povrede, pa \u010dak ni ozbiljnu imovinsku \u0161tetu.<\/p>\n

Organizatori su se razi\u0161li puni planova za dalje, uklju\u010duju\u0107i dan okupiranja tre\u0107eg decembra i dan pomaganja zajednici \u0161estog decembra, sa idejom o daljim i radikalnijim akcijama (mogu\u0107e organizovanje studentskog \u0161trajka po uzoru na kvebe\u010dki u narednim mesecima.<\/p>\n

Odakle se pojavilo ovo novonostalo samopouzdanje? Uprkos te\u0161kom bremenu duga nametnutog novoj generaciji studenata, tako\u0111e postoji i shvatanje da je, na intelektualnom planu, suprotna strana prosto izgubila bitku. Aktuelnom sistemu nisu preostali prakti\u010dno nikakvi dobri argumenti. Ako se neka \u201ereforma\u201c pokazala kao potpuni neuspeh, to je svakako reforma visokog obrazovanja iz 2010. Kao \u0161to je Endrju Mekgetigan istakao, uspeli su da istovremeno ko\u0161taju dr\u017eavu i stvore masovnu studentsku zadu\u017eenost. Posebno je politika kredita fijasko.<\/p>\n

Ali \u010dak je i letimi\u010dno promi\u0161ljanje dovoljno da vidimo da reforme nisu zaista mogle da se ti\u010du ekonomske efikasnosti. One su bile prva reakciju nove Vlade na finansijski krah 2008. Te godine, obrazovni sistem se potpuno odr\u017eivo kotrljao: finansijski sistem, sa druge strane, obavljao je svoj posao toliko lo\u0161e da je umalo izazvao globalni ekonomski kolaps. Zdrav razum bi nalagao da ako ve\u0107 mora da se sprovede reforma, ona treba da na\u010dini finansijski sistem vi\u0161e nalik obrazovnom, a ne obrnuto.<\/p>\n

Jedini na\u010din da objasnimo zauzimanje suprotnog kursa od strane vladaju\u0107e koalicije, je da prepoznamo ono \u0161to se desilo kao ideolo\u0161ku ofanzivu; neku vrstu preventivnog napada na svaku mogu\u0107u alternativu. U tom jednom trenutku, otkriveno je da skoro sve \u0161to su nam govorili o samoreguli\u0161u\u0107im tr\u017ei\u0161tima i mudrosti investitorske klase bila la\u017e. Skoro jedini argument koji je preostao sistemu je da ni\u0161ta drugo nije bila opcija. A istorijski gledano, odakle je to verovatnije da proisteknu alternativne vizije i pokreti nego iz institucija visokog obrazovanja?<\/p>\n

Braunov izve\u0161taj, na osnovu koga su zasnovane reforme, po\u0161ao je od pretpostavke da nijedan student ne te\u017ei obrazovanju iz potrebe da razume svet, ve\u0107 samo da bi maksimizovao svoj ukupni \u017eivotni prihod. U tom trenutku, nijedna tvrdnja nije mogla biti manje istinita od te. Ali ona je iskori\u0161\u0107ena kao izgovor za sprovo\u0111enje politike masovne zadu\u017eenosti, osmi\u0161ljenje tako da onemogu\u0107i studentima pristup obrazovanju na ijedan drugi na\u010din. \u010cinjenica da je pretvaranje mladih diplomaca u du\u017eni\u010dke pione moglo samo da doprinese gu\u0161enju imaginacije i kreativnosti jedne generacije \u2013 sa o\u010diglednim pogubnim ekonomskim posledicama \u2013 nije smatrana preprekom; zapravo, u tome je i bila poenta.<\/p>\n

Nema sumnje da \u0107e ako pokret postane ve\u0107i, vode\u0107i mediji uredno prikazati studente kao varvare zbog ru\u0161enja ograde, ili bacanja balona sa farbom. Ali ako razmislimo o tome, ko su zapravo varvari u ovom slu\u010daju? Ne nazivamo Gote i Hune varvarima zato \u0161to su lomili stvari. I Rimljani su lomili stvari. Nazivamo ih varvarima zato \u0161to nisu bili zainteresovani za umetnost, nauku, filozofiju, muziku ili poeziju civilizacija koje su osvajali. Nisu ih videli kao vrednosti po sebi. Zanimali su ih isklju\u010divo bogatstvo i mo\u0107. Ono \u0161to su studenti radili u 2010, i \u0161ta rade danas, predstavlja odbranu umetnosti, nauke i filozofije od re\u017eima koji smatra da ni\u0161ta od tih stvari nije vredno, osim kao sredstvo za dostizanje bogatstva i mo\u0107i. Oni bukvalno brane vrednosti civilizacije od onih koji su ih napustili.<\/p>\n

Tvrdnje da ova zemlja nekako ne mo\u017ee da priu\u0161ti besplatno visoko obrazovanja, trebalo bi tretirati sa jednakim prezirom koji su studenti pokazali ju\u010de. Besmisleno je praviti se da \u0160kotska, Irska, ili Meksiko mogu da priu\u0161te besplatne univerzitete, ali da nekako Engleska ne mo\u017ee. Nema\u010dka je ve\u0107 napustila propali eksperiment sa \u0161kolarinama. Ako bi Engleska u\u010dinila isto, i to dobro sprovela, to bi nam verovatno u\u0161tedelo novac.<\/p>\n

Ali na neki na\u010din, nije u tome poenta. To bi tako\u0111e promenilo tok istorije. To bi bio na\u010din da se podsetimo da obrazovanje ne postoji zarad privrede, ve\u0107 da privreda postoji da bi nam pru\u017eila sredstva da se obrazujemo. Ironi\u010dno je da smo spali na to da na\u0161a deca moraju da nam uka\u017eu na ovo, dok se na\u0161i odrasli lideri spu\u0161taju na moralni nivo Vandala, Gota i Huna.<\/p>\n

Kontra-press<\/a>\/ The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nakon ekonomskog kraha 2008, najrazumnija reforma bila bi ustrojavanje finansijskog sistema<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-164959","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/164959","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=164959"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/164959\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=164959"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=164959"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=164959"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}