{"id":164271,"date":"2014-11-17T09:51:52","date_gmt":"2014-11-17T08:51:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=164271"},"modified":"2014-11-17T09:51:52","modified_gmt":"2014-11-17T08:51:52","slug":"%d0%beccupy-university","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/11\/17\/%d0%beccupy-university\/","title":{"rendered":"\u041eCCUPY UNIVERSITY!"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Biljana Vankovska<\/strong> <\/em><\/p>\n

\"\"Danas moji studenti u\u010destvuju u protestnom mar\u0161u. \u041eva kolumna je u znak javne podr\u0161ke ne samo ovih koji su se sada okupili oko Studentskog plenuma, nego je posve\u0107ena i svim onim koji su tokom godina nikli, gasili se i opet ra\u0111ali, kao \u0161to su Slobodni indeks, Izlez, Sokratovci…<\/p>\n

Danas je Me\u0111unarodni dan studenata, dan \u010dije je porijeklo vezano za borbu i \u017ertvu \u010de\u0161kih studenata (ali i njihovih profesora) protiv nacisti\u010dkog re\u017eima u 1939. On se obilje\u017eava \u0161irom svijeta na najrazli\u010ditije na\u010dine – od radikalnih do trivijalnih (zabave, sportski turniri, piknici – zavisno od dru\u0161tevnih okolnosti. U Gr\u010dkoj je \u010dak i dr\u017eavni praznik u \u010dast studentskih protesta protiv hunte (\u0161to, naravno, dana\u0161nje studente ne spre\u010dava da budu u prvim redovima dana\u0161njih protestnih skupova). U su\u0161tini, iza ovog jednog dana ne samo da stoje razli\u010diti sadr\u017eaji i agende, nego savremeni studentski pokreti ne mogu dopustiti taj luksuz da \u010dekaju taj jedan dan u godini. O tome govore i de\u0161avanja iz 1968-me, Tjenanmena, Indignadosi u Madridu, ki\u0161obrani u Hong Kongu, a ovih dana i de\u0161avanja u Meksiku, gdje kriza eskalira nakon ubistva i nestanka 43 studenata (nazvani \u201enormalisti\u201c zbog imena njihovog univerziteta koji je poznat po njegovanju kriti\u010dke misli i borbe za socijalnu pravdu).<\/p>\n

Kod nas su tradicije vezane za studentske pokrete i aktivizam jako kratke i slabe, ako ih uop\u0161te i ima. Evo, danas \u0107e nam ovi mladi ljudi osvijetliti obraz. Neki \u0107e primijetiti da ono \u0161to ih je potaklo (uvo\u0111enje dr\u017eavnih ispita pored redovnih ispita, u drugoj i \u010detvrtoj godini studija) daleko od revolucionarnog. \u010cini se, ipak, da je najva\u017enije od svega da je razlog legitiman: radi se o autenti\u010dnim studentskim interesima, kao i o jo\u0161 jednoj vladinoj \u201ereformi\u201c koja je mo\u017eda i poslednji \u010davao u kov\u010deg univertitetske autonomije.<\/p>\n

Dok pi\u0161em kolumnu ne mogu znati kakav je odziv. Skepsa da je nekako mogu\u0107e do\u017eivjeti masovni i efikasni protest je duboko usa\u0111ena \u010dak i kod onih koji podr\u017eavaju njihove zahtjeve. Daleko sigurnije je kladiti se da \u0107e vlast ostati gluva i slijepa, da \u0107e ponovo primijeniti isprobana sredstva i taktike ignorisanja, unutra\u0161njih podjela (uz organizovanje kontraprotesta), kompromitacije pokreta (zbog navodnog u\u010de\u0161\u0107a opozicionih stranaka), i sve to uz entuzijasti\u010dki udio medija koji obavljaju prljavi dio posla.<\/p>\n

Ukoliko se pojavi mali broj studenata, i ako inicijativa bude sa\u010dekana uz podsjmeh (\u201eeto, studenata nigde nema, upla\u0161ili su se\u201c), \u043erganizatori ne smiju to primiti kao svoj poraz. Oni su bar poku\u0161ali da mobili\u0161u, ujedine i artikuli\u0161u stav. Najglasniji u kritici \u0107e biti upravo oni koji \u0107ute kao ribe na svojim radnim mjestima, u svojim op\u0161tinama, u svojim strankama.<\/p>\n

Kada su se prije izvjesnog vremena ispred mog kabineta pojavili pretstavnici Studentskog plenuma, imala sam deja vu osje\u0107aj: imena i likovi drugi, ali rije\u010di i sjaj u o\u010dima isti kao \u0161to sam i ranije vi\u0111ala u sli\u010dnim okolnostima. Postojanje makar i ovakvog kontinuiteta mora da ostavlja tra\u010dak nade; u svakoj generaciji ima brilijatnih i hrabrih mladih ljudi koji su spremni da izlo\u017ee sebe neprijatnostima, pa i pritiscima, imaju snagu za samoorganizovanje, i \u017eelju da u\u010dine i posljednji poku\u0161aj da sprije\u010de pogubnu zamisao onih koji su upravo uni\u0161tili visoko obrazovanje. U svakoj se generaciji pojave takvi koji bi da izvr\u0161e i dio na\u0161eg nedovr\u0161enog doma\u0107eg zadatka i da poprave \u0161to se popraviti mo\u017ee, a za \u0161to smo (in)direktno odgovorni i mi, profesori. Dok ih slu\u0161a\u0161 kako govore, ne mo\u017ee\u0161 a da im se ne divi\u0161 na energiji i entuzijazmu, dok u sebi potiskuje\u0161 cinizam i umor, ali i stid \u0161to pripada\u0161 grupi koja je za\u0107utana, poslu\u0161na i pragmati\u010dna otkako je uhvatila partijsku ladovinu.<\/p>\n

\u041eno \u0161to poru\u010duju ovi mladi ljudi je da su razo\u010darani ne samo u vlast (pa i u opozicione stranke koje samo tra\u017ee na\u010din da profitiraju od svega), nego najvi\u0161e u svoje profesore. Student filozofije mi ka\u017ee: godinama nas u\u010de \u0161ta je smisao slobode, a sada kada poku\u0161avamo da se borimo za nju, oni se kriju po kabinetima ili nas savjetuju da budemo ti\u0161i i konstruktivniji! Drugi je student prava kome se smu\u010dilo da posmatra vladavinu neprava. Tre\u0107i je na politi\u010dkim studijama, ali ka\u017ee da je kroz ovaj anga\u017eman nau\u010dio mnogo vi\u0161e nego kroz samog studiranja; na kraju konstatuje da ne \u017eali \u0161to \u0107e zbog ovoga \u017ertvovati i obavezne kolokvijume, i cio semestar, ali ako\/kada se suo\u010di sa neuspjehom inicijative, mirne \u0107e du\u0161e napustiti zemlju.<\/p>\n

Koincidencija (ili je to postalo pravilo?), dok sam se zami\u0161ljena vra\u0107ala s posla, taksista mi je govorio da se za neki dan seli na Novi Zeland.<\/p>\n

O tzv. eksternom (pre)\u043ecjenjivanju studenata sam ve\u0107 pisala. Ovo pitanje nije ni po\u010detak, ni kraj nagomilanih problema koji cvjetaju na plodnoj (gnojnoj) osnovi na kojoj je izgra\u0111en \u010ditav sistem obrazovanja. Problemi su sistemski, dugogodi\u0161nji, ali debate nema \u010dak ni na fakultetima, ni na nastavni\u010dkim vije\u0107ima i kolegijumima… Nije za \u010du\u0111enje kada ministru obrazovanja \u201efrojdovski\u201c klizne izjava da se na javnim debatama na kojima on u\u010destvuje ne postavljaju pitanja i ne izri\u010du kritike. \u010cudno je ne\u0161to drugo; \u010dudno je da se o najva\u017enijim pitanjima na fakultetima odlu\u010duje u uskim krugovima i po hijerarhiskom principu, a negodovanja se mogu \u010duti samo u bifeu i u kabinetima uz kafu.<\/p>\n

Na moje veliko \u010du\u0111enje, kolege su me nedavno pozvale da budem glavni spiker na me\u0111unarodnoj konferenciji koja se odr\u017eavala na na\u0161em fakultetu. Tema je bila univerzitet i demokratija u 21 stolje\u0107u. Govorila sam ja \u0161to sam govorila, najvi\u0161e o tome da je univerzitet \u010desto dio problema, a ne rje\u0161enja, i da je sam kapitulirao pred vladaju\u0107om kastom, o problemima s kojima se suo\u010davamo – od hladnih u\u010dionica do kr\u0161enja autonomije. I dobila aplauz prisutnih, me\u0111u kojima su bile i kolege. Ali kada sam ih sada pozvala da damo podr\u0161ku studentima, tako \u0161to sam poslala poruku na zajedni\u010dku email adresi – odgovora je bilo ravno NULA! Ne samo da nije bilo podr\u0161ke, nego niko nije na\u0161ao za potrebno i da ka\u017ee ne\u0161to na ovu temu, pa makar i da se suprostavi.<\/p>\n

Ako dana\u0161nji protest ne bude u stilu masovnih scena, odgovornost za to \u0107e najmanje snositi organizatori. Neki rektorati (kao onaj na Tetovskom univerzitetu) su preduzeli mjere kao da su policiska uprava: buntoivne studente su pozvali na raport i dali im opomenu pred suspenziju. Istina je da su buntiovnici s razlogom mala manjina odkako je ve\u0107ina mladih ve\u0107 pristupila \u201emladim snagama\u201c politi\u010dkih stranaka. Ovaj mar\u0161 je samo simboli\u010dki \u010din, naravno, i to organizatori dobro znaju. Njihovo malo herojstvo je u tome \u0161to su po prvi put uspjeli stvoriti mre\u017eu na svim univerzitetima u zemlji. Ali, nakon dana\u0161nje \u0161etnje do Ministarstva obrazovanja, oni se moraju vratiti natrag. Niko od njih ne o\u010dekuje da postanu dio nekakvog pokreta nalik na Occupy Wall Street ili Occupy Democracy.<\/p>\n

Za po\u010detak, bi\u0107e najbolje ako probaju da \u201eokupiraju\u201c svoj univerzitet, koji je i njihov intelektualni dom. Onako kao \u0161to se kriti\u010dka misao i bunt najprije grade u sukobu s roditeljskim autoritetom, tako se i studentski mora pojaviti iz suprostavljanja s \u201emenad\u017eerskim\u201c dekanskim upravama, koje su prisvojile ovo mjesto na kome se mogu voditi dijalozi izme\u0111u studenata, njih i profesora, i s javno\u0161\u0107u.<\/p>\n

\u201e\u041eficijalne\u201c studentske organizacije su samo strana\u010dke filijale bez ikakvog legitimiteta. \u0410\u043a\u043e demokratija pretpostavlja pluralizam i slobodu izra\u017eavanja interesa, onda to isto va\u017ei i za studentsko organizovanje. Univerzitetska autonomija ima i teritorijalnu dimenziju, koja se ne ispoljava samo prema spolja\u0161nim akterima. Sramota je od studenata tra\u017eiti da za svaki svoj susret podnose molbe preko fakultetske arhive, i to dvije nedjelje unaprijed, i da \u010dekaju na milost dekana da bi koristili u\u010dionice koje su u ve\u010dernjim satima ionako prazne. \u010cini se da vi\u0161e prava imaju \u010duvarske slu\u017ebe nego studneti zb g kojih i postoje univerziteti! Ovakav odnos nije samo \u010din arogancije, oblik disciplinovanja, nego i sau\u010desni\u0161tvo u ga\u0161enju svakog, pa i najmanjeg oblika studentskog samoorganizovanja.<\/p>\n

Nova Makedonija<\/a><\/p>\n

Prevod je autorkin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Danas moji studenti u\u010destvuju u protestnom mar\u0161u. \u041eva kolumna je u znak javne podr\u0161ke<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-164271","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/164271","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=164271"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/164271\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=164271"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=164271"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=164271"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}