{"id":163965,"date":"2014-11-14T07:55:12","date_gmt":"2014-11-14T06:55:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=163965"},"modified":"2014-11-14T08:07:34","modified_gmt":"2014-11-14T07:07:34","slug":"seseljevi-zlocini-bez-kazne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/11\/14\/seseljevi-zlocini-bez-kazne\/","title":{"rendered":"\u0160e\u0161eljevi zlo\u010dini bez kazne"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bojan Ton\u010di\u0107<\/strong> <\/em><\/p>\n

Rat je sleteo ku\u0107i, u mesto ro\u0111enja, mo\u017ee se zaklju\u010diti posle dolaska neosu\u0111enog predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava \u0160e\u0161elja u Beograd, nakon gotovo dvanaest godina provedenih u Ha\u0161kom tribunalu; vratio se glasnogovornik mr\u017enje, inspirator i realizator etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja Hrvata i Bo\u0161njaka, personifikacija ve\u0107inske Srbije, odlu\u010dne da se obra\u010duna sa susedima i da utemelji dr\u017eavu na zlo\u010dinima protiv \u010dove\u010dnosti i masovnim grobnicama nesrba. \u0160e\u0161elj nije govorio pred okupljenim simpatizerima i novinarima, ali je prilikom ukrcavanja u avion prozborio da dolazi sa namerom da se bavi politikom, odnosno da su dve metastaze na jetri “preuveli\u010dane”.<\/p>\n

\"\"Novija istorija Srbije, po slovu ha\u0161ke optu\u017enice protiv Vojislava \u0160e\u0161elja izgleda ovako: \u201eUvo\u0111enje restriktivnih i diskriminacionih mera protiv hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i osobe u Zvorniku, na \u2018\u0161irem podru\u010dju Sarajeva\u2019, u Mostaru i Nevesinju u Bosni i Hercegovini, ali i u delovima Vojvodine u Srbiji (naime, u Hrtkovcima, Nikincima, Rumi, \u0160idu i drugim mestima blizu granice s Hrvatskom), kao \u0161to su ograni\u010davanje slobode kretanja, uklanjanje sa polo\u017eaja vlasti u lokalnim institucijama dr\u017eavne vlasti i u policiji, otpu\u0161tanje sa posla, uskra\u0107ivanje prava na zdravstvenu za\u0161titu i samovoljni pretresi ku\u0107a, mu\u010denje, premla\u0107ivanje i plja\u010dkanje hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila; deportacija ili prisilno preme\u0161tanje desetina hiljada hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih teritorija i iz delova Vojvodine u Srbiji (naime, iz Hrtkovaca, Nikinaca, Rume, \u0160ida i drugih mesta blizu granice s Hrvatskom) opisano u paragrafima od 31 do 33\u201c.<\/p>\n

Nasilje kao dr\u017eavni posao<\/strong><\/p>\n

U praksi je to zna\u010dilo da se iz ovog sremskog sela sa tri hiljade glasa\u010da (danas) prognaju 722 nesrpske osobe, a me\u0111u njima su i cele porodice. Vojislav \u0160e\u0161elj, kreator i inspirator progona kojim \u0107e dokazati fa\u0161isti\u010dki background svoje formacije u za\u010detku, kaza\u0107e u Hagu da su to svi prognani “mrtvaci i bogati gastarbajteri”.<\/p>\n

Re\u010d je o jednom od prvih podnesaka protiv lidera radikala, zbog “u\u010de\u0161\u0107a u zajedni\u010dkom zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu”; koji ga tereti za nasilno protjerivanje hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni\u0161tva tokom 1991. i 1992. godine, a me\u0111u ostalim u\u010desnicima su biv\u0161i \u010dlanovi Predsedni\u0161tva SFRJ Borislav Jovi\u0107 i Branko Kosti\u0107, osniva\u010d i prvi komandant ozlogla\u0161ene falange “Crvene beretke” Franko Simatovi\u0107 Frenki, generali nekada\u0161nje Jugoslovenske narodne armije Blagoje Ad\u017ei\u0107, Veljko Kadijevi\u0107 (u me\u0111uvremenu umrli, bez ikakvog ispitivanja) i Aleksandar Vasiljevi\u0107, \u017deljko Ra\u017enatovi\u0107 Arkan, biv\u0161i \u0161ef Slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti Srbije Jovica Stani\u0161i\u0107 te tada\u0161nji crnogorski predsjednik Momir Bulatovi\u0107.<\/p>\n

Predsudski podnesak Ha\u0161kog tribunala ukazuje da je \u0160e\u0161elj u\u010destvovao u “nasilnom uklanjanju Hrvata i Muslimana sa teritorija Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje je trebalo da postanu dio nove dr\u017eave pod dominacijom Srba”. U obe optu\u017enice tvrdi se da je \u0160e\u0161elj regrutovao i obezbe\u0111ivao zna\u010dajnu pomo\u0107 dobrovoljcima poznatijim kao “\u010detnici” i “\u0161e\u0161eljevci” koji su po\u010dinili zlo\u010dine, a “otvoreno je zagovarao i ohrabrivao stvaranje velike Srbije i aktivno u\u010destvovao u \u0161irenju ratne propagande i me\u0111unacionalne mr\u017enje”.<\/p>\n

\u0160e\u0161elj je 2002. godine tra\u017eio holandsku vizu, ne bi li se domogao Haaga (nije je dobio) i vidio ima li tamo pone\u0161to o njemu; tada je sve optu\u017ebe na svoj ra\u010dun pripisivao izbornom \u0161tabu Vojislava Ko\u0161tunice, predsednika SR Jugoslavije.<\/p>\n

U predsudskom postupku Tu\u017eila\u0161tvo Tribunala podsje\u0107a na \u0160e\u0161eljeve rije\u010di da su njegove paravojne jedinice “naoru\u017eavali MUP Srbije i JNA”, odnosno da su se oni borili “pod integrisanom komandom JNA”. Neki od klju\u010dnih momenata optu\u017enica su masovno ubistvo Hrvata u selu Vo\u0107in u isto\u010dnoj Slavoniji koje je \u0160e\u0161elj li\u010dno obi\u0161ao. Postrojbama radikalskog lidera pripisuje se da su u\u010destvovale u borbama u Bijeljini, Zvorniku i Sarajevu.<\/p>\n

Proterivanje Hrvata – dobrovoljno<\/strong><\/p>\n

“\u0160e\u0161elj je bio jedan od najozlogla\u0161enijih propagandista i redovno je davao ekstremne podstreka\u010dke izjave protiv nesrba”, nagla\u0161ava Tu\u017eila\u0161tvo. Docnija optu\u017enica apostrofira i “uskla\u0111enu akciju paravojnih formacija i policijskih snaga” na protjerivanju hrvatskog stanovni\u0161tva iz vojvo\u0111anskog sela Hrtkovci.<\/p>\n

Tokom 1992. godine do\u0161lo je do nasilne, \u0160e\u0161eljevi radikali, me\u0111u kojima i dana\u0161nji premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107, tvrdili su dobrovoljne, razmene imanja hrtkova\u010dkih seljaka. Re\u010d je o deliktu nacionalne pripadnosti. \u0160e\u0161elj je na zboru gra\u0111ana ovog sela \u010ditao njihova prezimena, ba\u0161 kao \u0161to je dve godine ranije na dr\u017eavnoj televiziji pro\u010ditao spisak nepo\u017eeljnih novinara nesrpskih prezimena.<\/p>\n

O nekim navodima ha\u0161ke optu\u017enice najbolje govore citati, ratnohu\u0161ka\u010dki biseri biv\u0161eg potpredsjednika Vlade Srbije i gradona\u010delnika Zemuna: “\u010cetni\u010dko oru\u017eje je trijumfovalo 2. maja 1991. godine, u Borovu Selu. Ni 15 usta\u0161a nije dovoljno da savlada jednog srpskog \u010detnika”, rekao je \u0160e\u0161elj beogradskom Studiju B, nakon klju\u010dnog incidenta koji je potpaljivao ratni po\u017ear. Vezu sa JNA i vlastima u Srbiji, a mo\u017eda i samu su\u0161tinu prvih godina sukoba i raspada Jugoslavije, mo\u017eda najbolje dokumentuje \u0160e\u0161eljeva izjava kragujeva\u010dkim Pogledima iz decembra 1991. godine: “Ako formiramo srpsku vojsku, ona ne bi mogla da se bori van granica dana\u0161nje Srbije, ili bi Srbija bila progla\u0161ena za agresora. Tada bi se \u010ditav svet okrenuo protiv Srbije, intervenisale bi Ujedinjene nacije i mi bismo ovaj rat izgubili. Nama je, dakle, potrebna Jugoslovenska narodna armija!”<\/p>\n

“Tamo gde su srpski radikali – tamo su srpske zemlje!”, slogan je pod kojem je, uz podr\u0161ku Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, Vojislav \u0160e\u0161elj munjevito uletio na politi\u010dku scenu Srbije, podsti\u010du\u0107i nacional\u0161ovinizam i ksenofobiju. To nije ostalo bez rezultata, od 96.000 glasova osvojenih na prvim vi\u0161estrana\u010dkim izborima 1990. godine – vreme je to kada se u televizijskom studiju, kao predsednik Srpskog \u010detni\u010dkog pokreta, pojavio direktno iz zatvora – do\u0161ao je do podr\u0161ke 1,7 miliona bira\u010da 1997. godine (izgubio je od Milana Milutinovi\u0107a). U vi\u0161e navrata, uklju\u010duju\u0107i i sve ratove diljem biv\u0161e Jugoslavije, \u0160e\u0161elj je Milo\u0161evi\u0107u poslu\u017eio za fa\u0161isti\u010dki obra\u010dun sa neistomi\u0161ljenicima i ljudima drugih nacionalnosti. Obra\u010dun sa nepo\u0107udnim novinarima i medijima nastavlja 1998. godine kao jedan od autora Zakona o informisanju, koji je zapre\u0107enim i realizovanim astronomskim kaznama disciplinovao medije. U vreme najve\u0107eg uspona SRS, Srbija je dobila Zakon o univerzitetu koji je trebalo da u\u0107utka i ponizi profesore i dodatno u\u010dvrsti autoritarni poredak.<\/p>\n

Upotrebljivi zlo\u010dinac<\/strong><\/p>\n

Ni antiratnim organizacijama, “drugoj Srbiji”, nije ostao du\u017ean, kao potpredsjednik navodne “Vlade narodnog jedinstva” znakovito brani Srbiju od NATO-a: “Mo\u017eda ne mo\u017eemo da dohvatimo svaki NATO avion, ali \u0107emo \u0161\u010depati one koji su nam pri ruci, pripadnike raznih izdajni\u010dkih organizacija, kao \u0161to su Beogradski krug, \u017dene u crnom, Gra\u0111anski savez. Ako do\u0111e do bombardovanja, Srbi \u0107e prili\u010dno stradati, ali Albanaca na Kosovu i Metohiji vi\u0161e ne\u0107e biti!”, nagovje\u0161tava neposredno pred NATO intervenciju u SR Jugoslaviji Vojislav \u0160e\u0161elj.<\/p>\n

\u0160e\u0161elj je ro\u0111en 1954. godine u Sarajevu, gdje je zavr\u0161io Pravni fakultet; doktorirao je sa 24 godine tezom, po njegovim postupcima svojevrsnim uputstvom za upotrebu: “Politi\u010dka su\u0161tina militarizma i fa\u0161izma” i bio najmla\u0111i doktor nauka u biv\u0161oj SFR Jugoslaviji. Politi\u010dku karijeru po\u010dinje u Savezu komunista Jugoslavije; 1984. godine prvi put je uhap\u0161en zbog verbalnog delikta i osu\u0111en je na osam godina zatvora, zbog neobjavljenog odgovora na novinsku anketu sa pitanjem “\u0160ta da se radi” (u Zenici je odle\u017eao 22 mjeseca). Postao je miljenik tada\u0161nje srpske nacional\u0161ovinisti\u010dke opozicije okupljene oko Dobrice \u0106osi\u0107a, ali i \u010ditavog progresivnog dijela tada\u0161njeg jugoslovenskog dru\u0161tva koje je ustalo u odbranu \u010dovjeka koji robija zbog verbalnog delikta.<\/p>\n

Obe\u0107avao je da \u0107e uhapsiti srbijanskog premijera Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, njegova uloga u docnijem atentatu nije rasvetljena, izvesno je jedino da je \u0110in\u0111i\u0107a povezivao sa organizovanim kriminalom, odnosno propa\u0161\u0107u privrede.<\/p>\n

“Ne\u0107e imati vremena da se bavi gra\u0111anima drugih nacionalnosti, \u0161ovinisti\u010dkim izletima i pretnjama, to je radio kada ga je dr\u017eala snaga stranke koja je stajala iza njega, a to je daleka pro\u0161lost”, rekla je za Lupigu Nata\u0161a Kandi\u0107, osniva\u010dica Fonda za humanitarno pravo.<\/p>\n

Su\u0161tinski, Vojislav \u0160e\u0161elj ni za \u0161ta \u0161to je u\u010dinio u poslednjoj deceniji pro\u0161log veka nije ka\u017enjen, ukoliko ne ra\u010dunamo zatvorske kazne zbog nereda na javnom mestu (hteo je glogovim kocem da probode pokojnog Tita u Ku\u0107i cve\u0107a, 1990. godine, kr\u0161io je javni red i mir u Gnjilanu 1994. godine).<\/p>\n

\u0160e\u0161elj je na slobodi, neva\u017eno je da li \u0107e vratiti stranku u parlament, ostaje pitanje da li ve\u0107inska Srbija danas misli isto \u0161to i tokom njegovog uspona. I da li se promenilo jedino to \u0161to, kao i \u0160e\u0161elj, ima mr\u017enju, ali nema oru\u017eje.<\/p>\n

Lupiga.Com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vojislav \u0160e\u0161elj ni za \u0161ta \u0161to je u\u010dinio u poslednjoj deceniji pro\u0161log veka nije ka\u017enjen<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-163965","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163965","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=163965"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163965\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=163965"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=163965"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=163965"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}