{"id":163571,"date":"2014-11-10T07:51:38","date_gmt":"2014-11-10T06:51:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=163571"},"modified":"2014-11-10T16:22:50","modified_gmt":"2014-11-10T15:22:50","slug":"radikalna-promena-evrope","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/11\/10\/radikalna-promena-evrope\/","title":{"rendered":"Radikalna promena Evrope"},"content":{"rendered":"

Autor: Panos Trigazis<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"Svi smo svesni da je poslednjih godina duboke krize, pra\u0107enih katastrofalnom neoliberalnom invazijom, naro\u010dito u zemljama na jugu Evrope, sama ideja evropske integracije pretrpela te\u0161ke udarce. U opasnosti se nalazi ne samo jedinstvenost ve\u0107 i postojanje evrozone i Evropske unije. Ozbiljni problemi postoje u odnosima EU-Rusija. Da se podsetimo da je 1990. godine potpisana \u201ePovelja za novu Evropu\u201c, koja je obe\u0107avala \u201enovu epohu mira i jedinstva\u201c na na\u0161em kontinentu.<\/p>\n

Tada je ve\u0107 zavr\u0161en Hladni rat, pao je Berlinski zid i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je mogla da se obnovi i pre\u0111e u novu fazu.<\/p>\n

Obe\u0107anja, me\u0111utim, nisu odr\u017eana, a nade su uni\u0161tene, najpre nasilnim raspadom Jugoslavije, a zatim izborom za pro\u0161irenje NATO-a do granica Rusije koji deli Evropu. Izbor uklju\u010den u plan takozvanog \u201enovog poretka\u201c pod vo\u0111stvom SAD-a. Dakle, kriza EU najavljena je ranije, i to je kriza samog neoliberalnog modela integracije, kojeg su izabrala vo\u0111stva glavnih politi\u010dkih snaga, i konzervativnih i socijaldemokratskih. Da bi se spasila, EU treba radikalno da se promeni.<\/p>\n

Razgovor o budu\u0107nosti Evrope zahteva osvrt na poreklo evropske ideje, paralelno sa navo\u0111enjem predloga za prevazila\u017eenje dana\u0161nje krize evropske integracije i zahtevom za jednu novu Evropu posredstvom njenog ponovnog uspostavljanja. Neki veruju da se to ne mo\u017ee desiti, da se EU ne menja. Drugi smatraju da je ujedinjena Evropa zapadnoevropska ideja, ro\u0111ena iz Hladnog rata, a ignori\u0161u \u010dinjenicu da je ova ideja prvi put navedena od prvih prosve\u0107enih evropskih mislilaca kao demokratska, mirovna i panevropska ideja, jo\u0161 pre 200 godina. Na primer, socijalista Sen Simon prvi je pri\u010dao o ujedinjenoj Evropi od 1814. godine.<\/p>\n

Danas, kada su EU i Evrozona poljuljane dubokom i vi\u0161edimenzionalnom krizom, pitanje ponovnog uspostavljanja evropske vizije je hitno stavljeno na dnevni red. Pre mnogo godina sam tvrdio da EU treba radikalno da se promeni da bi se ujedinila. Jer, kako je napisao i profesor Kostas Vergopulos, \u201eEvropa vr\u0161i samoubistvo\u201c sve dok ostaje zato\u010dena u dana\u0161njim krajnjim neoliberalnim politikama. I dozvolite da istaknem da ono \u0161to se danas de\u0161ava u Evropi jeste kulturna kontrarevolucija. Jer, ako su srce moderne evropske kulture dru\u0161tvena i demokratska dostignu\u0107a radnika nakon Drugog svetskog rata, \u0161ta drugo predstavlja njihovu nivelaciju nego kulturna kontrarevolucija?<\/p>\n

Da se radikalno promeni – zna\u010di da Evropa ponovo prona\u0111e put u antropocentri\u010dnim vizijama, da evropska integracija o\u017eivi kao jedan politi\u010dki plan oslobo\u0111enja, sa solidarnim srcem i snagom za rad, kulturu i ekologiju u prvom redu kao i sa analognim pokretima. Jer, kako je naglasila poznata intelektualka Lu\u010diana Kastelina, \u201emo\u017eemo pravedno re\u0107i da je za izgradnju ideje Evrope kao zajednice doprineo vi\u0161e mirovni pokret osamdesetih godina od onoga \u0161to su za vi\u0161e od pola veka postigle sve evropske institucije svojim konvencijama\u201c.<\/p>\n

Kako sam prethodno naveo, ponovno osnivanje Evrope zahteva povratak korenima evropske ideje, preko jednog panevropskog horizonta integracija koji zahteva novu vezu EU sa Rusijom, odbacivanje evroatlantizma i pro\u0161irenja NATO-a koji deluje razdorno na Evropu i predstavlja ostatak Hladnog rata. I da ne zaboravimo da ve\u0107 postoje panevropske institucije, Savet Evrope i OEBS (biv\u0161i KEBS).<\/p>\n

Imamo li razloga za optimizam? Odgovor je potvrdan, ali jedino ako se setimo da je samo pre par godina nekolicina verovala da \u0107e se Latinska Amerika na\u0107i na putu radikalnih antineoliberalnih promena, da \u0107e sumnjati u vo\u0111stvo SAD-a i da \u0107e prestati da predstavlja \u201eslobodan prolaz\u201c za takozvanu \u201ejedinu supersilu\u201c.<\/p>\n

Evo \u0161ta pi\u0161e Ignacio Ramon: \u201eNekada\u0161nja ideja da Latinska Amerika predstavlja \u201ezadnje dvori\u0161te\u201c SAD-a je pro\u0161lost\u201c. \u201eU Latinskoj Americi\u201c, nagla\u0161ava biv\u0161i direktor \u201eLe monde diplomatique,\u201c \u201enovi socijalizmi 21. veka, oja\u010dani dinamikom dru\u0161tvenog pokreta, obiluju politi\u010dkom kreativno\u0161\u0107u i dru\u0161tvenim stvarala\u0161tvom. Posmatramo preporod, jedno stvarno ponovno formiranje kontinenta\u201c.<\/p>\n

Zbog \u010dega se ne mo\u017ee desiti u Evropi ono \u0161to se de\u0161ava u Latinskoj Americi?<\/p>\n

*Autor je upravnik Odseka za me\u0111unarodne odnose i mirovna pitanja u gr\u010dkoj partiji SIRIZA i autor knjige \u201ePonovno formiranje Evrope\u201c<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n
Danas<\/a><\/address>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ponovno osnivanje Evrope zahteva povratak korenima evropske ideje, preko jednog panevropskog horizonta integracija <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-163571","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163571","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=163571"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163571\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=163571"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=163571"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=163571"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}