![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2012\/01\/dnk-geni-150x150.jpg\" "\\"dnk")
U genima je, tvrde nau\u010dnici, zapisano sve o nama: ho\u0107emo li biti zdravi ili bolesni, visoki ili niski, debeli ili mr\u0161avi, koju \u0107emo imati boju kose, ko\u017ee, o\u010diju, koju bolest \u0107emo naslediti, pa \u010dak ho\u0107emo li biti ljubazni, pametni, sre\u0107ni, verni, uspe\u0161ni.<\/p>\n
U Beogradu se na Me\u0111unarodnom simpozijumu \u201eGenomika retkih bolesti\u201c okupilo vi\u0161e od 200 nau\u010dnika, geneti\u010dara i istra\u017eiva\u010da iz Evrope, Amerike, Azije. Poru\u010duju da dvadeset i prvi vek mo\u017ee da bude vek u kome \u0107emo pobediti ne samo retke bolesti, ve\u0107 i vi\u0161e od 3.000 drugih oboljenja zapisanih u genima.<\/p>\n
U nasle\u0111e se prenose rupice na bradi, kovrd\u017eava kosa, ali i te\u0161ka oboljenja. Geneti\u010dari obja\u0161njavaju da DNK predstavlja na\u0161 \u201eprirodni\u201c jedinstveni mati\u010dni broj.<\/p>\n
Daje odgovore na pitanja – koje smo bolesti nasledili od roditelja ali i da li se u DNK zapisu, odnosno roditeljskoj \u201ezaostav\u0161tini\u201c, krije i budu\u0107nost na\u0161eg zdravlja.<\/p>\n
\u201eKoriste\u0107i efikasnu analizu gena, mo\u017eemo iz maj\u010dine krvi da predvidimo bolest kod nero\u0111ene dece – prenatalno. I to je vrlo va\u017eno jer mo\u017eemo spre\u010diti ra\u0111anje dece sa bolestima\u201c, obja\u0161njava Radoje Drmanac.<\/p>\n
Srbija u ovoj oblasti prati korak sa svetom. Tako zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci Evropske unije, Institut za molekularnu genetiku i geneti\u010dko in\u017einjerstvo, odnedavno poseduje najmoderniji aparat za dijagnostiku retkih bolesti.<\/p>\n
Nadaju se da \u0107e do kraja godine sklopiti ugovor sa Republi\u010dkim fondom za zdravsteno osiguranje, kako bi se analize o tro\u0161ku dr\u017eave obavljale u na\u0161oj zemlji a ne u inostranstvu.<\/p>\n
\u201eAparat koji imamo mo\u017ee da pro\u010dita sve gene koji su ikada povezani sa bilo kojom bole\u0161\u0107u, pa i sa retkim, i da se za nekoliko dana u kojim genima ima mutaciju i da se postavi dijagnoza, a samim tim i prenatalna dijagnoza\u201c, isti\u010de Sonja Pavlovi\u0107 iz Instituta za molekularnu i genetiku i in\u017einjerstvo.<\/p>\n
Hans Lohmiler iz Velike Britanije ka\u017ee da se nekada na postavljanje dijagnoze \u010dekalo predugo, ali sada to vi\u0161e nije tako.<\/p>\n
\u201eZato pacijentima mo\u017eemo da pomognemo br\u017ee i bolje. To je va\u017eno i za zdravstveni sistem ali, i predstavnike farmaceutske industrije koji treba da otkriju terapije za retke bolesti jer retke bolesti nisu toliko retke – \u010dak osam odsto evropske populacije ima neku retku bolest\u201c, dodaje Lohmiler.<\/p>\n
A koliko brzo \u0107e i lekovi postati savr\u0161eno personalizovani kao npr. specijalno za nas skrojena odela? U na\u0161im genima zapisane su i informacije o efikasnosti ili \u0161tetnosti pojedinih lekova.<\/p>\n
\u201ePro\u0161le godine je prvi genski terapeutik odobren u EU i sada mo\u017eete da koristite genetsku terapiju da zamenite zdravim bolesno par\u010de i izle\u010dite pacijenta\u201c, ka\u017ee Sonja Pavlovi\u0107<\/p>\n
Ono \u0161to sada poku\u0161avaju mnogi univerzitetski i istra\u017eiva\u010dki centri u svetu jeste da prona\u0111u najbolje metode za \u010ditanje gena, i celog genoma, a defini\u0161e ga \u0161est milijardi slova.<\/p>\n
Za sada nau\u010dnici razumeju tek njegovu \u010detvrtinu. Kada ga de\u0161ifruju u potpunosti, ima\u0107emo i tzv. medicinu koja predvi\u0111a.<\/p>\n
RTS<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U genima je, tvrde nau\u010dnici, zapisano sve o nama: ho\u0107emo li biti zdravi ili bolesni, visoki ili niski, debeli ili mr\u0161avi, koju \u0107emo imati boju kose, ko\u017ee, o\u010diju, koju bolest \u0107emo naslediti, pa \u010dak ho\u0107emo li biti ljubazni, pametni, sre\u0107ni, verni, uspe\u0161ni. U Beogradu se na Me\u0111unarodnom simpozijumu \u201eGenomika retkih bolesti\u201c okupilo vi\u0161e od 200 […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-163127","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163127","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=163127"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/163127\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=163127"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=163127"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=163127"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}