![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2014\/10\/MitropolitPorfirije-300x225.jpg\" "\\"MitropolitPorfirije\/www.privrednik.net\\"")
Patnje i neda\u0107e pro\u010di\u0161\u0107uju<\/strong><\/p>\nDolazite me\u0111u vjernike koji su i u materijalnom i u duhovnom smislu pretrpjeli velike neda\u0107e i u Drugom svjetskom ratu i u onom devedesetih. Kakva je va\u0161a poruka pravoslavnim vjernicima u Hrvatskoj, koji puno o\u010dekuju od va\u0161ega duhovnog vodstva?<\/em><\/p>\n Pre svega, \u017eelim da izrazim zahvalnost vama li\u010dno, kao i uredni\u0161tvu uspe\u0161nog nedeljnika, na prilici da se obratim \u010ditaocima ‘Novosti’, koje nisu samonikle: one rastu i razvijaju se na tradiciji srpskog izdava\u0161tva u Hrvatskoj, koje traje veoma dugo. Ako se setimo ‘Srpskog zabavnika’, ‘Srbobrana’, pa i ‘Privrednika’, za koji sam i li\u010dno vezan a koji kao podlistak izdaju ‘Novosti’, jasno je da tu veliku tradiciju uspe\u0161no nastavljate i u ovim izmenjenim okolnostima.<\/p>\n U Hrvatskoj, Bogu hvala, pored mene su jo\u0161 \u010detiri arhijereja. Mi svi zajedno \u010dinimo duhovno vo\u0111stvo pravoslavnih Srba u Republici Hrvatskoj. Osim vladike ose\u010dko-poljskog i baranjskog, g. Lukijana, na \u010dije se \u017eivotno iskustvo u mnogo \u010demu ugledamo, nas petorica smo, ne samo generacijski nego i po sagledavanju mesta Crkve u dru\u0161tvu, veoma sli\u010dni. I episkopi sremski, g. Vasilije, i hercegova\u010dki, g. Grigorije, imaju ovde delove svojih eparhija. Dakle mi zajedno, u duhu sabornosti koja je imanentna Pravoslavnoj crkvi, treba da damo odgovore na sva va\u017ena pitanja i probleme koje na planu identiteta i duhovnog \u017eivota imaju na\u0161i vernici. Moja uloga koju, ex officio, imam kao mitropolit zagreba\u010dko-ljubljanski je da osna\u017eim saborno sagledavanje crkvenih pitanja na ovom prostoru, s obzirom na to da delujemo u jednoj dr\u017eavi, jedinstvenom ustavno-pravnom prostoru u kojem na\u0161 narod \u017eivi u istim ili sli\u010dnim socijalnim okolnostima.<\/p>\n I napokon, mi pravoslavni hri\u0161\u0107ani koji \u017eivimo ovde treba da \u017eivot sagledavamo i pou\u010davamo se biblijskim primerima. Pogotovu posle neda\u0107a koje ste pomenuli. Knjiga o Jovu ka\u017ee da, kad me Gospod isku\u0161a, iza\u0107i \u0107u \u010dist kao zlato. To zna\u010di da sva patnja i neda\u0107e pro\u010di\u0161\u0107uju \u010doveka koji se uzda u Boga. Zato je moja poruka: uzdajte se u Boga, budite hristoliki i neka, kao \u0161to se ka\u017ee u molitvi slavske sve\u010darske anafore, Hristos bude izme\u0111u nas! Neka Hristos bude izme\u0111u nas pravoslavnih hri\u0161\u0107ana, ali neka bude uvek i izme\u0111u pravoslavnih i bra\u0107e katolika, sa kojima delimo ove balkanske prostore, svakodnevni \u017eivot, a do 1054. godine i bogoslu\u017ebenu tradiciju.<\/p>\n SPC ima va\u017enu ulogu u \u017eivotu pravoslavnih vjernika u Hrvatskoj, ali mnogi ovda\u0161nji Srbi odgojeni su kao ateisti i agnostici. \u017delite li ih okrenuti Crkvi? Poznato je da su va\u0161a vrata uvijek bila otvorena i onima koji nisu vjernici\u2026<\/em><\/p>\n \u017divotno iskustvo me u\u010di da istinskih ateista ima vrlo malo. Svi smo mi prizvani da budemo Bo\u017eja deca. S druge strane, znamo da je Bog dao ljudima slobodnu volju i da svaki \u010dovek odgovara za svoj \u017eivotni put. Dru\u0161tveni sistem u kome je ateizam bio gotovo obavezan, naro\u010dito ako ste u dr\u017eavnoj slu\u017ebi, nasledilo je doba individualizma, konformizma, egoizma. Komunikacija je ote\u017eana i u okviru porodice, ukoliko ona i postoji. A porodica treba da bude doma\u0107a crkva. Stariji su ophrvani brigama, a mladi be\u017ee u virtualni svet, virtualno dru\u017eenje i op\u0161tenje. Zbog toga je na\u0161 zadatak da uka\u017eemo da jevan\u0111elje Hristovo upu\u0107uje na \u017eivot u zajednici, neprestano davanje sebe drugima, nesravnjivo te\u017ei. Potrebno je, uz li\u010dni primer, autenti\u010dno svedo\u010denje, izgraditi i novi pristup, novu semantiku koja \u0107e mladima ukazati da je Hristov put jedini koji daje smisao \u017eivotu i gasi metafizi\u010dku \u017ee\u0111. Ali sve te prepreke i isku\u0161enja, koji su kod Srba u Hrvatskoj i te\u017ei zbog neda\u0107a koje ste pomenuli, savlada\u0107emo samo ukoliko mi sve\u0161tenici budemo slu\u0161ali tihi glas Hristov.<\/p>\n Rat je mnoge gra\u0111ane srpskog porijekla pokolebao i upla\u0161io u definiranju njihovoga nacionalnog identiteta. Mislite li da se SPC treba aktivnije uklju\u010diti u zaustavljanje procesa asimilacije?<\/em><\/p>\n U pristupnoj besedi dao sam obrise programa svog rada. Budu\u0107i da sam upoznat sa tim problemom, citirao sam svetog vladiku Nikolaja, ohridskog i \u017ei\u010dkog, koji za svetog Savu ka\u017ee da je svet po\u0161tovao i zavoleo njega, pa zatim i njegov narod, ne zato \u0161to je proslavljao Srbe nego zato \u0161to je proslavljao Hrista. Vladika Nikolaj rekao je zapravo \u0161ta je posao Crkve i sve\u0161tenika: da slu\u017ee liturgiju, da propovedaju jevan\u0111elje, da \u010dine dobro svim ljudima. To je najvi\u0161e, najdelotvornije i, rekao bih, jedino \u0161ta Crkva treba da radi i po pitanju asimilacije, odnosno o\u010duvanja identiteta.<\/p>\n Nikad dosta Bo\u017eje re\u010di<\/strong><\/p>\n Patrijarh Irinej i vi poznati ste ekumenisti. Nedavni susret carigradskog patrijarha Bartolomeja i pape Franje ohrabrio je mnoge koji se nadaju ja\u010dem povezivanju pravoslavlja i katoli\u010danstva. Mislite li da ekumenizam ima budu\u0107nost u Hrvatskoj?<\/em><\/p>\n Za pojedine je ekumenizam zlo, izdaja pravoslavnog identiteta. Za mene je nasu\u0161na potreba za svedo\u010denjem, bratoljubivim dijalogom, kao su\u0161tinom Crkve. Hristos je rekao: ‘Da svi jedno budu, kao Ti, O\u010de, \u0161to si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si me Ti poslao.’ \u010cesto zaboravljamo da imamo vi\u0161e godina jedinstva nego razdeljenosti. Nadam se da \u0107e ovaj novi milenijum voditi jedinstvu. Imperativ je jevan\u0111elja da radimo na jedinstvu, uprkos svim preprekama, uzdaju\u0107i se uvek u Bo\u017eju pomo\u0107 i promisao Njegovu.<\/p>\n Gost na va\u0161em ustoli\u010denju bio je i sisa\u010dki biskup Vlado Ko\u0161i\u0107, kojeg ste predstavili kao prijatelja iz studentskih dana, ali koji u svojim istupima nerijetko koristi antisrpsku retoriku i djeluje suprotno pravilima ekumenskog dijaloga. Kako s bra\u0107om poput njega graditi ekumenizam?<\/em><\/p>\n Nedavno sam proveo nekoliko sati u otvorenom i iskrenom razgovoru sa bratom, biskupom Ko\u0161i\u0107em. Dotakli smo se mnogih aktuelnih pitanja, pa i ovih koja mi postavljate. Na neke pojave ne gledamo isto. Slu\u0161ao sam ga i on je slu\u0161ao mene. Poku\u0161ao sam da ga razumem, slu\u0161aju\u0107i njegove argumente koji su bili logi\u010dni i \u010dvrsti, ali i ja sam se trudio da moje re\u010di budu bratske i blage, a argumenti jaki i jasni. Verujem da iskrenim dijalogom mo\u017eemo razumeti jedan drugoga i postati bli\u017ei i da samo tako i mi, kao crkveni pastiri, skromno mo\u017eemo, blagoda\u0107u Bo\u017ejom, doprineti da svaki \u010dovek, ne ugro\u017eavaju\u0107i drugog i druga\u010dijeg, na ovim prostorima \u017eivi potpuno slobodno. Uskoro \u0107emo se opet sresti i nastaviti razgovor.<\/p>\n Godinama ste u Srbiji bili na \u010delu Republi\u010dke radiodifuzne agencije (RRA). Jeste li zadovoljni koli\u010dinom programa religijskog sadr\u017eaja u Srbiji?<\/em><\/p>\n Nikad dosta Bo\u017eje re\u010di. \u010covek ne \u017eivi samo o hlebu, nego o svakoj re\u010di koja izlazi iz usta Bo\u017ejih. Bio sam neko vreme na \u010delu nezavisnog regulatornog tela, ali time nisam imao ve\u0107i uticaj na televizijske programe. Uostalom, svaka medijska ku\u0107a, pa i javni servis, ima svoju programsku koncepciju, svoju ure\u0111iva\u010dku politiku.<\/p>\n Na HRT-u pravoslavci nemaju svoju emisiju, a svoju redakciju nemaju ni gra\u0111ani srpske nacionalnosti. Mislite li da bi se to trebalo promijeniti?<\/em><\/p>\n Na RTS-u postoje emisije, sedmi\u010dna ‘Verski mozaik Srbije’ i svakodnevna ‘Verski kalendar’, u kojima su, po principu pozitivne diskriminacije, ravnomerno zastupljene sve crkve i verske zajednice koje su istorijski utemeljene u Srbiji. Prema tome, u njima je redovno zastupljena i Katoli\u010dka crkva. Nije te\u0161ko zapaziti da HRT ne primenjuje ovakav princip. Svih ovih meseci otkada sam ustoli\u010den za mitropolita zagreba\u010dko-ljubljanskog, pored televizijskog prenosa mog ustoli\u010denja (koji je, moram da ka\u017eem, bio odli\u010dno realizovan) i nekoliko emisija koje se mogu nabrojati na prste jedne ruke, nije bilo drugih programskih sadr\u017eaja u kojima bi bilo re\u010di o Pravoslavnoj crkvi. Sli\u010dno je i sa zastupljeno\u0161\u0107u drugih crkava i verskih zajednica na HRT-u. Ne znam, mo\u017eda je to rezultat i nekih objektivnih okolnosti. Bilo kako bilo, tu sliku treba popraviti. Treba primeniti evropske standarde i svakome dati isto pravo da ravnomerno bude zastupljen na javnom servisu. Li\u010dno \u0107u se, po meri svojih mogu\u0107nosti, za to zauzeti, a verujem da \u0107u nai\u0107i na razumevanje.<\/p>\n U susret palom \u010doveku<\/strong><\/p>\n Predajete na Bogosloviji i to pastoralnu psihologiju. Mo\u017eete li nam re\u0107i ne\u0161to o tom dijelu va\u0161eg rada? Ho\u0107ete li ostati profesor?<\/em><\/p>\n Da, ostajem profesor. Mislim da je va\u017eno biti u dodiru sa studentima i nau\u010dnicima, imati uvide u dostignu\u0107a ne samo iz teologije, nego i iz psihologije, filosofije, sociologije, politikologije, bioetike i drugih nauka. Ta saznanja mogu da obogate na\u0161 pastirski pristup vernicima. Bitno je razumeti antinomije modernog \u010doveka. To je nemogu\u0107e bez saznanja, a najvitalniji istra\u017eiva\u010di na tom polju su studenti. Mladost je otvorena prema ve\u010dnim pitanjima. Isusu je mladi \u010dovek postavio pitanje: ‘U\u010ditelju blagi, \u0161ta da u\u010dinim da zadobijem \u017eivot ve\u010dni?’<\/p>\n Puno ste se bavili mladima koji boluju od razli\u010ditih ovisnosti i posljedica drugih \u0161tetnih aktivnosti: mislite li, u nekom obliku, s time nastaviti i u Hrvatskoj?<\/em><\/p>\n Mislim da je nu\u017eno nastaviti sa dru\u0161tvenim radom. Bolesti zavisnosti su jedan od novih oblika otu\u0111enja. Biti ravnodu\u0161an zna\u010di biti li\u0161en socijalne empatije, to jest kvijetisti\u010dki i uskogrudo zabijati glavu u pesak i be\u017eati od na\u0161e budu\u0107nosti, a to su mladi. Razbijene porodice i dru\u0161tvo okrenuto srebroljublju upravo uzrokuju devijacije kao \u0161to su narkomanija, alkoholizam, zavisnost od kompjuterskih tehnologija. Crkva nije istinska crkva ako ne izlazi u susret palom \u010doveku. Ako mu ne pru\u017ei obe ruke, ona je samo relikt pro\u0161losti i estetika ljubitelja obreda, bilo koje konfesije ili denominacije.<\/p>\n SPC je prije Drugog svjetskog rata imao brojna dobra i zgrade koje su nacionalizirane. Je li vam poznato u kojoj mjeri je izvr\u0161ena denacionalizacija?<\/em><\/p>\n Pokazalo se da je denacionalizacija veoma slo\u017een proces, zato \u0161to je u me\u0111uvremenu promenjeno vi\u0161e titulara imovine. Radi se o neotu\u0111ivim pravima. Dr\u017eava je ve\u0107 dosta oduzetog vratila. Budu\u0107i da je Hrvatska \u010dlanica Evropske unije, uveren sam da \u0107e oduzeto biti vra\u0107eno koliko god je to mogu\u0107e. Sa druge strane, to jeste bitno pitanje za SPC, ali ne i najbitnije. Na\u0161a slu\u017eba Hristu je su\u0161tina na\u0161eg postojanja. Re\u010deno je: ‘I\u0161tite pre svega carstvo Bo\u017eje i pravdu Njegovu, a sve ostalo \u0107e vam se pridodati.’<\/p>\n Pitanje \u0107irilice negativno je ispolitizovano<\/strong><\/p>\n Ne mo\u017eemo pobje\u0107i od te\u0161kih pitanja. Kakav je va\u0161 stav o beatifikaciji Alojzija Stepinca, o \u010demu su mi\u0161ljenja katolika i pravoslavaca \u010desto dijametralno suprotna?<\/em><\/p>\n Otkako \u017eivim u Hrvatskoj, uvideo sam da bra\u0107a rimokatolici imaju veliko po\u0161tovanje prema li\u010dnosti kardinala Stepinca. Tema kanonizacije nije nova. Papa Jovan Pavle II jo\u0161 je 1998. kardinala Stepinca proglasio bla\u017eenim. Katoli\u010dka crkva ima svoju proceduru progla\u0161enja svetitelja, koja je razli\u010dita od prakse Pravoslavne crkve. Mi tu ne odlu\u010dujemo. \u017delim samo da ponovim re\u010di patrijarha Irineja da li\u010dnost svetitelja treba da bude po\u0161tovana i od drugih hri\u0161\u0107ana.<\/p>\n Kakav je va\u0161 stav o aktualnom problemu postavljanja \u0107irili\u010dnih plo\u010da u sredinama u kojima je tre\u0107ina stanovnika srpske nacionalnosti?<\/em><\/p>\n Na\u017ealost, to je pitanje u velikoj meri negativno ispolitizovano. Pojedinci zloupotrebljavaju bol onih koji su u nesretnim i bezumnim krvoproli\u0107ima devedesetih godina pro\u0161log veka izgubili svoje bli\u017enje. Taj bol razumem i svakodnevno se kolenopreklonim i molim Bogu da im da utehu onako kako samo on ume. Isto tako, celim srcem se molim da svakoj nevinoj \u017ertvi, bez obzira kom narodu i kojoj veri pripada, podari carstvo nebesko. Ali politizacijom pitanja kao \u0161to je \u0107irilica, radi postizanja koristoljubivih, dnevnopoliti\u010dkih ciljeva, pojedinci ne samo da ne doprinose ubla\u017eavanju bola, nego ga jo\u0161 vi\u0161e produbljuju i otvaraju mogu\u0107nosti za nove i te\u017ee rane. Da budem jasan: svako ko \u017eivi u Hrvatskoj treba da po\u0161tuje zakone ove zemlje, da razvijaju\u0107i li\u010dne i kolektivne potencijale doprinosi op\u0161tem dobru i razvoju dr\u017eave. A dr\u017eava i dru\u0161tvo su du\u017eni da \u0161tite i afirmi\u0161u negovanje duhovne i nacionalne posebnosti, li\u010dno-sabornog identiteta svakog naroda i pojedinca. To va\u017ei i za Srbiju, za Hrvate u Srbiji, kao i za Srbe u Hrvatskoj. Izra\u017eavam nadu da \u0107e i Katoli\u010dka crkva doprineti o\u010duvanju verskog i kulturnog identiteta Srba, onako kako to nastoji da \u010dini Pravoslavna crkva u Srbiji. \u0106irilica je deo srpske posebnosti i identiteta! Ipak, da bi se trajno re\u0161io problem \u0107irilice i drugi sli\u010dni problemi, najva\u017enije je da postoji politi\u010dka volja. Crkve su tu da, sa svoje strane, stvore pozitivnu atmosferu. \u0106irilicu tako\u0111e koriste Bugari, Rusi, Ukrajinci… Zamislite kad bi tre\u0107inu gra\u0111ana neke hrvatske \u017eupanije ili grada \u010dinio neko od njih. Da li bi lokalna uprava zbog njih postavila \u0107irili\u010dne natpise ili ne bi? Pretpostavljam da bi. Re\u010d je o ljudskim pravima i ni\u0161ta vi\u0161e od toga. Ono \u0161to se danas naziva zapadnom civilizacijom, a ja je bez obzira na mane i isku\u0161enja izjedna\u010davam sa hri\u0161\u0107anskom civilizacijom, stvorio je Milanski edikt, dav\u0161i pre trinaest vekova slobodu savesti svakom narodu i svakoj li\u010dnosti. Ako smo hri\u0161\u0107ani, to vrhunsko na\u010delo slobode \u0107emo negovati, a ne gu\u0161iti.<\/p>\n