{"id":161631,"date":"2014-10-23T07:30:55","date_gmt":"2014-10-23T05:30:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=161631"},"modified":"2014-10-23T07:59:06","modified_gmt":"2014-10-23T05:59:06","slug":"doba-ranjivosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/10\/23\/doba-ranjivosti\/","title":{"rendered":"Doba ranjivosti"},"content":{"rendered":"

Autor: Joseph Stiglitz<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"Dva nova istra\u017eivanja ponovo pokazuju koliko je ozbiljan problem nejednakosti koji mu\u010di SAD. Prvo, godi\u0161nji izve\u0161taj ameri\u010dkog Zavoda za statistiku o prihodima i siroma\u0161tvu pokazuje da, uprkos navodnom ekonomskom oporavku od Velike recesije, prihodi obi\u010dnih Amerikanaca jo\u0161 uvek stagniraju. Medijalni prihod doma\u0107instva, uskla\u0111en sa inflacijom, jo\u0161 uvek je manji nego pre \u010detvrt veka.<\/p>\n

Nekada se verovalo da najve\u0107a prednost Amerike nije njena vojna sila, ve\u0107 ekonomski sistem na kome nam je zavideo \u010ditav svet. Ali za\u0161to bi drugi opona\u0161ali ekonomski model gde veliki broj \u2013 odnosno ve\u0107ina \u2013 stanovnika gleda kako im prihodi stagniraju dok su zarade onih na vrhu sko\u010dile do neba?<\/p>\n

Drugo istra\u017eivanje, Izve\u0161taj o dru\u0161tvenom razvoju 2014 Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP), potvr\u0111uje ove zaklju\u010dke. Svake godine UNDP objavljuje rangiranje zemalja prema indeksu dru\u0161tvenog razvoja (HDI), koji obuhvata i druge aspekte blagostanja osim prihoda, poput zdravlja i obrazovanja.<\/p>\n

Amerika je peta prema HDI, ispod Norve\u0161ke, Australije, \u0160vajcarske i Holandije. Ali kada se njen rezultat uskladi sa nejednako\u0161\u0107u, pada na 23. mesto \u2013 \u0161to je najve\u0107i ovakav pad me\u0111u razvijenim zemljama. Amerika pada ispod Gr\u010dke i Slova\u010dke, dr\u017eava koje se obi\u010dno ne uzimaju kao uzori ili konkurenti Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

U izve\u0161taju UNDP isti\u010de se jo\u0161 jedan aspekt u\u010dinka dru\u0161tva: ranjivost. Pokazuje se da, iako su mnoge zemlje uspele da se izvuku iz siroma\u0161tva, mnogi ljudi u njima jo\u0161 uvek vode nesiguran \u017eivot. Neki mali doga\u0111aj \u2013 recimo bolest u porodici \u2013 mo\u017ee ih gurnuti natrag u siroma\u0161tvo. Silazna pokretljivost je prava pretnja, dok je uzlazna pokretljivost ograni\u010dena.<\/p>\n

U Americi je uzlazna pokretljivost vi\u0161e mit nego stvarnost, dok su silazna pokretljivost i ranjivost dobro poznata iskustva. Ovo je delimi\u010dno zasluga ameri\u010dkog zdravstvenog sistema, koji jo\u0161 uvek ostavlja siroma\u0161ne Amerikance u neizvesnom polo\u017eaju, uprkos reformama predsednika Baraka Obame. Oni na dnu su na korak od bankrota, uz sve prate\u0107e posledice. Bolest, razvod ili gubitak radnog mesta \u010desto su dovoljni da ih gurnu preko ivice.<\/p>\n

Zakon o za\u0161titi pacijenta i pristupa\u010dnoj zdravstveno nezi (odnosno Obamaker) trebalo je da ubla\u017ei ove rizike \u2013 i ima jakih pokazatelja da je on na putu da znatno smanji broj neosiguranih Amerikanaca. Me\u0111utim, delimi\u010dno zbog odluke Vrhovnog suda i tvrdoglavosti republikanskih guvernera i poslanika, koji su u dvadesetak ameri\u010dkih dr\u017eava odbili da pro\u0161ire Mediker (osiguranje za siroma\u0161ne) \u2013 iako federalna vlada pokriva skoro sve tro\u0161kove \u2013 41 milion Amerikanaca jo\u0161 uvek nema zdravstveno osiguranje. Kada se ekonomska nejednakost preto\u010di u politi\u010dku nejednakost \u2013 kao u mnogim delovima Amerike \u2013 ispostavlja se da dr\u017eava ne obra\u0107a mnogo pa\u017enje na potrebe onih na dnu.<\/p>\n

Ni BDP niti HDI ne odra\u017eavaju promene tokom vremena ili razlike izme\u0111u zemalja u ranjivosti. Ali u Americi i drugim zemljama pokazuje se znatan pad sigurnosti. Oni koji imaju posao brinu da li \u0107e ga zadr\u017eati, oni bez posla brinu da li \u0107e ga na\u0107i.<\/p>\n

Nedavna ekonomska kriza zbrisala je mnoga bogatstva. U Americi, \u010dak i nakon oporavka berze, medijalno bogatstvo palo je preko 40% od 2007. do 2013. To zna\u010di da mnogi stariji gra\u0111ani i oni koji se bli\u017ee penziji brinu za svoj \u017eivotni standard. Milioni Amerikanaca su izgubili ku\u0107e, milioni nisu sigurni da li \u0107e ih izgubiti u narednom periodu.<\/p>\n

Ovo su nove nesigurnosti, a pored njih postoje i stare. U getima, milioni mladih Hispanoamerikanaca i Afroamerikanaca suo\u010davaju se sa nesigurno\u0161\u0107u nefunkcionalnog i nepravednog policijskog i pravosudnog sistema. Ako neko naleti na policajca koji je ustao na levu nogu mo\u017ee da ga sna\u0111e neopravdana zatvorska kazna \u2013 ili ne\u0161to gore.<\/p>\n

Evropa je bolje shvatila zna\u010daj ubla\u017eavanja ranjivosti i obezbe\u0111ivala je sistem socijalne za\u0161tite. Evropljani su razumeli da dobar sistem socijalne za\u0161tite mo\u017ee da dovede do boljeg ukupnog ekonomskog u\u010dinka, jer su pojedinci spremniji na rizik koji vodi do ve\u0107eg ekonomskog rasta.<\/p>\n

Ali danas u mnogim delovima Evrope vlada visoka nezaposlenost (12% u proseku, 25% u najgore pogo\u0111enim zemljama), koja je u kombinaciji sa smanjenjem socijalne za\u0161tite usled \u0161tednje, dovela do nezapam\u0107enog porasta ranjivosti. \u0160to zna\u010di da je pad dru\u0161tvenog blagostanja mo\u017eda daleko ve\u0107i nego \u0161to pokazuju ustaljena merenja BDP-a \u2013 iako su i te brojke same po sebi mra\u010dne, jer se u ve\u0107ini zemalja pokazuje da je realni prihod (uskla\u0111en sa inflacijom) po glavi stanovnika danas ni\u017ei nego pre krize \u2013 izgubljeno je pola decenije.<\/p>\n

U izve\u0161taju Me\u0111unarodne komisije za merenje ekonomskog u\u010dinka i dru\u0161tvenog napretka (kojom sam predsedavao) isti\u010de se da BDP nije dobro merilo u\u010dinka jedne ekonomije. Izve\u0161taji ameri\u010dkog Zavoda za statistiku i UNDP podse\u0107aju nas na zna\u010daj ovog zaklju\u010dka. Ve\u0107 su podnete prevelike \u017ertve na oltaru BDP feti\u0161izma.<\/p>\n

Koliko god BDP brzo rastao, ekonomski sistem koji nije u interesu ve\u0107ine svojih gra\u0111ana, i u kojem se sve ve\u0107i broj stanovnika suo\u010dava sa rastu\u0107om nesigurno\u0161\u0107u, u su\u0161tinskom smislu je propali ekonomski sistem. A mere, poput \u0161tednje, koje pove\u0107avaju nesigurnost i dovode do ni\u017eih prihoda i ni\u017eeg \u017eivotnog standarda, za veliki deo populacije su u osnovi pogre\u0161ne mere.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik\/<\/a>Social Europe Journal<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 su podnete prevelike \u017ertve na oltaru BDP feti\u0161izma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-161631","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/161631","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=161631"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/161631\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=161631"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=161631"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=161631"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}