{"id":159579,"date":"2014-10-02T08:50:16","date_gmt":"2014-10-02T06:50:16","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=159579"},"modified":"2014-10-03T11:36:17","modified_gmt":"2014-10-03T09:36:17","slug":"kosovo-mrvicu-blize-od-azerbejdzana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/10\/02\/kosovo-mrvicu-blize-od-azerbejdzana\/","title":{"rendered":"Kosovo – mrvicu bli\u017ee od Azerbejd\u017eana"},"content":{"rendered":"

Autor: Jerko Bakotin<\/strong><\/em><\/p>\n

\u201eJedan Prizrenac mi je sarkasti\u010dno kazao da se na Kosovu bratstvo i jedinstvo ispostavilo kao ‘bratstvo i ubistvo’. Zvu\u010dalo je kao precizan opis dojma Mitrovice, koja je, nekako, dok smo se tumbali po makadamskoj cesti za Pri\u0161tinu – autoput je u izgradnji – nu\u017eno ostavila okus ljudskog poraza\u201c, pi\u0161e Jerko Bakotin u drugom dijelu reporta\u017ee koju iz Kosovske Mitrovice donosi Lupiginim \u010ditateljima. Razmi\u0161ljaju\u0107i o Kosovu s kojim smo nekada bili u istoj dr\u017eavi i vremenima kada je radniku iz Mitrovice bilo sasvim normalno da si priu\u0161ti ljetovanje u Dubrovniku, zaklju\u010duje kako je Kosovo danas hrvatskim klincima tek mrvicu bli\u017ee od Azerbejd\u017eana.\"\"<\/em><\/p>\n

\u201eRadnici Trep\u010de, dosledni slobodarskim tradicijama, odazvali su se pozivu KPJ i pod vodstvom druga Tita masovno u\u010destvovali u narodnoj revoluciji. U te\u0161koj borbi oni su dali stotine \u017ertava koje novim generacijama slu\u017ee kao svetao primer odanosti svome narodu i partiji… Pokupljene sa raznih strana i gudura, u ovoj grobnici po\u010divaju kosti poginulih boraca rudara 1941-1945\u201c.<\/p>\n

S brda\u0161ca povi\u0161e sjeverne Mitrovice, gdje se nalazi, puca pogled na obronke Kopaonika, Bajgore, ostalih brda i \u010ditavu udolinu u kojoj se nalazi grad. \u010citamo natpis pored mo\u0107nog modernisti\u010dkog spomenika koji je rudarima Trep\u010de, sudionicima NOB-a, izradio Bogdan Bogdanovi\u0107. Osim natpisa, na srpskom i albanskom, tu je i popis mrtvih rudara, imena srpska i albanska…<\/p>\n

Osim tamo gdje ama ba\u0161 mora, dvojezi\u010dnost danas na ve\u0107ini Kosova postoji jedino na grobnicama i jugoslavenskim relikvijama. Ju\u017eno od Ibra, na golemoj ve\u0107ini prometnih natpisa i\u0161aran je srpski dio. Putem do spomenika pro\u0161li smo pored grafita kao \u0161to su \u201eRatko Mladi\u0107\u201c ili \u201eSmrt \u0160iptarima\u201c… Dvojezi\u010dni natpisi i\u0161arani su \u010dak i u Janjevu; re\u0107i \u0107e mi Una kroz smijeh par mjeseci kasnije, slu\u0161aju\u0107i srpski radio Kosova i Metohije o razbijanju dvojezi\u010dnih plo\u010da u Vukovaru: \u201eVa\u0161e vlastite metode…\u201c<\/p>\n

Spu\u0161tamo se s brda, i dalje pomalo utu\u010deni od razgovora, dirnuti aurom bratstva i jedinstva koja jo\u0161 uvijek slaba\u0161no isijava iz Bogdanovi\u0107eva oltara. Potom \u010dujemo \u2013 prvo tiho i polagano, a potom sve sna\u017enije \u2013 neku graju, zatim neku neo\u010dekivanu melodiju.<\/p>\n

\u201eIn every life we have some trouble, when you worry you make it double, don't worry, be happy…\u201c, ori se zrakom. Gomila djece vri\u0161ti od radosti, odraslima se, za razliku od ve\u0107ine ljudi ovdje, na licu nalazi kes. Nekoliko komi\u010dara crvenih nosova izvodi to\u010dku: lete baloni, sviraju se instrumenti, va\u0161ar senzacija usred oronule palanke.<\/p>\n

\u201eMi smo \u010dlanovi organizacije ‘Klaunovi bez granica’. Dvadeset i pet godina donosimo veselje djeci ratom pogo\u0111enih i drugih nesretnih dijelova svijeta. Na Kosovu smo bili petnaest dana, a za par dana idemo u Afriku\u201c, ka\u017ee David iz \u0161panjolske Ibize. Mitrovica, \u010dini se, krije razna iznena\u0111enja.<\/p>\n

Napu\u0161tamo klaunove i vra\u0107amo se prema mostu. Sre\u0107emo novopostavljenog Grigorija Stepanovi\u010da \u0160\u0107erbina, ruskog konzula koji je 1903. godine do\u0161ao u Mitrovicu. Prema beogradskoj \u201ePolitici\u201c ne bi li se Rusija \u201euvjerila u tada\u0161nja stravi\u010dna stradanja Srba pod terorom Albanaca\u201c. Ostavio je ovdje kosti uslijed albanskog atentata; danas je pored statue ruska zastava i natpis: \u201eKap bratske ruske krvi krenula je u potoke srpske krvi koji stole\u0107ima kosovom teku…\u201c.<\/p>\n

\u201eLokalni Srbi ose\u0107aju se razo\u010darani i izdani od strane Beograda. Rusija im pru\u017ea ose\u0107aj sigurnosti, ruska vlada je slala pomo\u0107, \u010dak i delila paso\u0161e\u201c, govori Una. Briselskim sporazumom, me\u0111utim, Beograd je priznao suverenitet vlade u Pri\u0161tini nad \u010ditavim teritorijem Kosova i primaknuo se na korak do priznanja nezavisnosti. Po sporazumu, i na sjeveru su va\u017ee\u0107i jedino dokumenti Republike Kosovo, kao \u0161to su jedino kosovske policijske snage legalne. Gradona\u010delnik Goran Raki\u0107, primjerice, nije originalno trebao biti na \u010delu grada: na izborima je najprije pobijedio Krstimir Panti\u0107, ali on je odbio prisegnuti ispred simbola Republike Kosovo.<\/p>\n

Predvi\u0111eno je i rasformiranje takozvanih \u201eparalelnih institucija\u201c financiranih iz Beograda u kojima radi 22.000 Srba, a plan za njihovo zbrinjavanje \u2013 ne postoji.<\/p>\n

\u201eJo\u0161 jednom smo obmanuti i izmanipulisani od strane na\u0161eg najve\u0107eg emotivnog i strate\u0161kog partnera \u2013 Beograda \u2013 te iskori\u0161\u0107eni za ja\u010danje njegove pozicije u Briselu\u201c, sumirao mi je par dana ranije Nenad Ra\u0161i\u0107, ministar u Vladi Kosova. Vjerojatno je pitanje vremena kada \u0107e Srbija priznati Kosovo, a tih nekoliko postotaka kosovskih Srba velikim \u0107e dijelom biti prepu\u0161teni sami sebi \u2013 i Pri\u0161tini.<\/p>\n

U Bo\u0161nja\u010dkoj mahali<\/strong><\/p>\n

Nakon \u0161to kod mosta skrenemo desno – jo\u0161 uvijek smo na sjeveru – kao da prelazimo neku nevidljivu granicu. Oko nas vi\u0161e nema natpisa \u201eNe \u0161iptarskim izborima\u201c ili murala posve\u0107enih Rusiji. Okru\u017euje me more crvenih zastavica i crnih orlova, i to na trgu koji nosi ime \u2013 Adema Jasharija.<\/p>\n

\u201eBo\u0161nja\u010dka mahala je najpoznatija od nekoliko albanskih enklava unutar severa Kosova. Albanci, koji su ovdje ostali i nakon rata, tvrde da nemaju mnogo problema s lokalnim Srbima, za razliku od nedavno prido\u0161lih Srba-izbeglica. No, kada je Raki\u0107 postavio ‘Park mira’ i odredio mesto za izgradnju spomenika Caru Lazaru, revoltirani, odlu\u010dili su podignuti spomenik vlastitom heroju, i to Jashariju. Ubadanje Srba u oko\u201c, primje\u0107uje Una.<\/p>\n

Dolazimo do neke \u010dajd\u017einice. Mu\u0161karci srednjih godina sjede na rubu trotoara. Zapo\u010dinjemo na albanskom…<\/p>\n

\u201eKroat? Pa mog'o si odma’ da srpski pri\u010da\u0161, ka\u017ee mi Ruzhdi Kuchi\u201c, nakon \u0161to je Una zaustila \u201eGazetar, koljegu jem i Kroacis…\u201c.<\/p>\n

\u201eDanas nema problema. Posle rata, jo\u0161 tri-\u010detiri godine su nas napadali Srbi, hteli da o\u010diste ovaj deo. Ali nisu mogli. Ostalo je jedno tri hiljade ljudi ovde, ali odlaze. Jesi pro\u0161'o ulicom? To su sve Srbi bez dozvole izgradili, sad ih ima vi\u0161e nego nas\u201c, govori.<\/p>\n

Da li vi mo\u017eete slobodno na sjever, pitam. Bojite li se?<\/p>\n

\u201ePojedini, retko ko mo\u017ee… Nije ba\u0161 ba\u0161! Sad ne diraju, ali bilo je napada, zato ljudi ne idu. Ja Srbe ne razumem \u2013 idu po jugu i niko ih ne dira. U tr\u017enom centru vi\u0161e ih je nego Albanaca, a kad nai\u0111e neka emisija onda je \u2013 ‘ne smemo da se kretamo'\u201c, nastavlja Ruzhdi.<\/p>\n

Sada sjedimo i mi s njima na trotoaru, donose nam \u010daj. Pri\u010damo u mraku, iznimno su ljubazni. Oni preko govore da se boje, ka\u017eem.<\/p>\n

\u201eMa ko?! Evo idemo sad dole u Mitrovicu, ima da na\u0111e\u0161 Srbina koji \u0161eta, niko ga ne dira…\u201c, glasno odgovara.<\/p>\n

\u201eAko si i\u0161'o po onim tamo robnim ku\u0107ama sve su registracije kao da si u Srbiji… Ba\u0161 na jugu su registracije ‘Kosmet’ malo delikatnije, jer to se ne zaboravlja preko no\u0107i \u0161ta je bilo\u201c, dodaje drugi mu\u0161karac.<\/p>\n

Koliko jo\u0161 treba vode prote\u0107i Ibrom da Srbi i Albanci po\u010dnu normalno \u017eivjeti? (FOTO: Lupiga.Com\/Jerko Bakotin)<\/p>\n

Obojica govore srpski vrlo te\u010dno. Naselje je, ka\u017ee nam Kuchi, ime dobilo po Bosancima koji su odseljavali u Tursku nakon austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine. Mnogi su na putu ostali u Mitrovici.<\/p>\n

Koliko \u0107e vremena pro\u0107i dok Srbi i Albanci ne budu mogli normalno \u017eivjeti?<\/p>\n

\u201eDa nije ekstremista, ovo bi odma’ moglo da se zavr\u0161i. Da nije Srbije, da im ka\u017ee \u2013 vi ste Kosovari, okrenite se Kosovu. Ja ne mogu njih da shvatim, \u0161ta su uradili… Pa hajde, ne mogu s Albancima, pa ne mogu s Bo\u0161njacima, pa ni sa Hrvatima. Pa nisu svi protiv njih! Te\u0161ko je pod ovim uslovima da do\u0111e do pomirenja \u2013 ti se slobodno kre\u0107e\u0161 i niko te ne dira, a ovamo daje\u0161 izjave kontra…\u201c, ka\u017ee.<\/p>\n

Na\u0161 sugovornik Ruzhdi, ina\u010de, je Bo\u0161njak. Ve\u0107ina njih ovdje svoja imena pi\u0161e albanskim pravopisom.<\/p>\n

\u201eAli porasli smo s Albancima. Kao \u0161to su i Srbi s nama porasli. Nikad se od njih ne bi nadali \u2013 ovde je skoro svaka ku\u0107a bila zapaljena, u Bo\u0161nja\u010dku mahalu. I to sve kom\u0161ije. Nisu do\u0161li iz Srbije da pale. Zato su im i trebale maske, \u0161ta \u0107e onom iz Srbije maska!\u201c, tuma\u010di nam sugovornik.<\/p>\n

Srbi se uvijek vra\u0107aju na takozvane \u201emartovske doga\u0111aje\u201c, pogrome iz 2004. godine kada su diljem Kosova zapaljene stotine srpskih ku\u0107a i crkava, ka\u017eem.<\/p>\n

\u201eOpet je vi\u0161e Albanaca nastradalo. Oni kukaju, a nema ih vi\u0161e od hiljadu ubijenih i nestalih, \u0161ta ne pri\u010daju o jedanaest-dvanaest hiljada Albanaca! Imam neke drugare Srbe, pijemo \u010daj… Sve zavisi od Beograda, a Pri\u0161tina popu\u0161ta. Pazite, oni sad prave Savez srpskih op\u0161tina Kosova! Republiku, ko u Bosni. Ne mo\u017ee dr\u017eavu u dr\u017eavi da stvara!\u201c, nastavlja Ruzhdi.<\/p>\n

Pogled s trotoara<\/strong><\/p>\n

Briselskim sporazumom, naime, predvi\u0111eno je stvaranje asocijacije srpskih op\u0107ina. Me\u0111utim, i albanski i srpski politi\u010dari s kojima sam razgovarao uvjeravali su me da ta institucija ne\u0107e imati nikakve zakonodavne ni izvr\u0161ne mo\u0107i.<\/p>\n

Ima li posla, zanima nas.<\/p>\n

\u201eMladi \u2013 skoro niko ne radi. Mi stari pojedini, \u0161to su se vratili na posao… Takva je politika zapo\u0161ljavanja, nijedna fabrika ne radi. \u010cetrdeset godina rada i penzija sto eura, to nije ni socijalna pomo\u0107. Kod privatnika plata mizerija, 150 eura. I za to da se radi mesec dana, bez odmora, ne donose se zakoni za radne odnose\u201c, ka\u017ee Ruzhdi.<\/p>\n

“Oni kukaju, a nema ih vi\u0161e od hiljadu ubijenih i nestalih, \u0161ta ne pri\u010daju o jedanaest-dvanaest hiljada Albanaca!” (FOTO: Lupiga.Com\/Jerko Bakotin)<\/p>\n

\u201eNula, ispod nule! Bilo bi nekog \u017eivota, i zajedni\u010dkog, samo kad bi se fabrike pokrenule, fabrika akumulatora, \u0111ubriva, pa legendarna Trep\u010da… Doktori nauka rade fizi\u010dke poslove. Evo omladina po ceo bo\u017eji dan \u0161eta… U kafi\u0107e, gde \u0107e… I droga i prostitucija i alkohol…\u201c, dodaje drugi mu\u0161karac.<\/p>\n

On je ina\u010de, doznajemo, veliki ljubitelj nogometa \u2013 i Splita.<\/p>\n

\u201eI\u0161li smo da gledamo utakmice kad je Trep\u010da u\u0161la u prvu ligu, ali i bez toga! Ja sam bio vatreni navija\u010d Partizana! I\u0161li smo iz Kosova polja u Beograd za svaki derbi, ovde je bilo vi\u0161e Partizanovih zastava nego Trep\u010dinih. Ima i sad partizanovaca, samo \u0161to to ne ispoljavaju… Vi\u0161e nema ni fudbala. Srpska liga nikakva… Ovo ovde isto… Ima talenata, ali… Besposlenost je glavni krivac… Taj \u017eivot nema vi\u0161e \u0161ansi da se povrati nikad… Nikad! Nije znao \u010dovek koji je deo Jugoslavije lep\u0161i \u2013 da li Dalmacija, Hrvatska, Bosna, Makedonija, zna\u010di sve!\u201c, otvoreno \u0107e.<\/p>\n

Zna\u010di, pitam, bilo je bolje u Jugoslaviji, prije Milo\u0161evi\u0107a?<\/p>\n

\u201eKako nije bilo bolje! Vi\u0161e to vreme nema nikad da se vrati, za hiljadu godina… Nije radio samo onaj dembelija, ko nije hteo da radi. Samo kombinat Trep\u010da je imao 24 hiljade radnika… Jugoslavija je bila najja\u010da od svih komunisti\u010dkih zemalja. Tito nije dao da se me\u0161a\u0161 u dr\u017eavu, a ostalo \u2013 radi \u0161ta ‘o\u0107e\u0161. Krali su direktori i tada, ali, ta para nije i\u0161la van iz zemlje\u201c, spremno \u0107e Ruzhdi.<\/p>\n

\u201eAmerikanac je bio Amerikanac samo \u0161to je imao vi\u0161e para, a na\u0161 paso\u0161 je bio najvredniji na svetu. Mogao si i na Mesec da putuje\u0161! \u017diveli smo bolje nego Amerikanci, a posle smo do\u017eiveli da \u017eivimo gore nego Rumuni\u201c, dodaje \u201efudbaler\u201c.<\/p>\n

Govore kao da pitam samorazumljive stvari, jasne i djetetu.<\/p>\n

\u201eMilo\u0161evi\u0107 je uni\u0161tio i Hrvate, i Bo\u0161njake, i Albance… Ali najvi\u0161e je uni\u0161tio Srbe. Vi\u0161e im niko ne veruje. Lag'o je \u010ditav svet dok nije udario NATO. Vadio se da ostane Jugoslavija. Jeste Jugoslavija, ali ne Velika Srbija. A koliko se puta sastao s Tu\u0111manom, gledali da podele Bosnu…!\u201c, obja\u0161njava nam Ruzhdi.<\/p>\n

I dok su srpski sugovornici vrlo mra\u010dno promatrali svoju budu\u0107nost na Kosovu…<\/p>\n

\u201eIma budu\u0107nosti, ali da se pokrene ekonomija i prorade fabrike! Sre\u0107a \u0161ta ima puno ljudi van koji \u0161alju pare, da nema toga, bog zna \u0161ta bi se ovde desilo. I ovde, i u Hrvatskoj, i u Bosni \u2013 jedino ekonomija! Kad ima\u0161 hiljadu petsto eura plate, \u0161ta te briga s kim radi\u0161, ne\u0107emo da pitamo koje si nacije. I narod bi se pomirio! \u0160ta te interesuje jel’ ko Srbin ili Albanac. A ovako \u2013 dokoni ljudi, dosadno im i onda \u2013 ‘ajd’ udari Srbin ovako, Albanac onako… I prolazi vreme\u201c, za kraj \u0107e.<\/p>\n

Ve\u0107 je kasno, ostanemo li du\u017ee, ne\u0107emo na\u0107i prijevoz za Pri\u0161tinu.<\/p>\n

Mogu li vas za ime pitati, obratim se \u201efudbaleru\u201c.<\/p>\n

\u201eNemoj, ima da snimam jedan film u Holivudu, pa mo\u017eda…\u201c, odgovara.<\/p>\n

Bilo je zgodno maloprije zavr\u0161iti reporta\u017eu, ali ima jo\u0161 nekoliko stvari za ispri\u010dati.<\/p>\n

\u201eVidi, \u0161to se nas ti\u010de, gra\u0111ana, \u0161to smo se tu rodili, mi stari Mitrov\u010danci… Mi mo\u017eemo da pro\u0111emo… Politi\u010dari naprave mr\u017enju, ne daju da se sredi, imaju biznis… Ja sam porastao ovde, gra\u0111anin sam Mitrovice, nisam video sela… Za mene su svi isti… Ja znam i turski i srpski… Od dobre sam familije, svi me znaju. \u017diveo sam i s Bo\u0161njacima, Crnogorcima, Srbima… I dan danas sam takav, ja \u0107u sa svakim da sedim, s ciganom, ja pet para ne dajem… Ja sam univerzalan\u201c.<\/p>\n

Odnosno, da nam ispri\u010daju.<\/p>\n

\u201eIz stana su me isterali na severu, pre petnaest godina, tamo kod mosta. Paramilitari da me uzmu – spasio me kom\u0161ija, rek'o \u2013 nemoj njega, on je Mitrov\u010danac… Odem danas nekad na sever, pijemo pivo, sedim s njima kod barikada, ba\u0161 fino, rek'o, \u0161to smo se sreli… Pustio sam jednog starog Mitrov\u010danca u stan, dobar de\u010dko… Petnaest godina gleda\u0161 svoj stan, \u017eivi\u0161 pod kirijom, k'o azilant. A izbegli\u0161tvo u Makedoniji i Nema\u010dkoj…”<\/p>\n

Okus ljudskog poraza<\/strong><\/p>\n

Lunjaju\u0107i po mraku rubom Mitrovice naletjeli smo na mu\u0161karca i \u017eenu, bra\u010dni par; ponudili su se da nas odvezu u Pri\u0161tinu.<\/p>\n

\u201eOni su, dobro, uradili to \u0161ta su uradili… Nije trebalo… \u017diveli smo dobro, a sad… Pet prsta nisu isti!… Nekome su izgoreli du\u0161u, nekome celu familiju… Pri\u010dali da \u0107e ovde da pukne, a puklo u Hrvatsku, pa u Bosnu… Ka\u017eu – ‘vidite \u0161ta rade Hrvati’. \u010cekaj drugar, pa i ti si nekom izgoreo du\u0161u, tako \u0107e i tebi neko da uradi…\u201c<\/p>\n

Od trenutka kad sam stupio nogom na most preko Ibra, sakupljala se u grlu neka odvratnost, neka neugoda.<\/p>\n

\u201ePre je ovde bilo \u2013 ako govori\u0161 srpski odma’ te ubiju, sad je, vidi\u0161, opu\u0161teno… Ali ja ne smem na sever da idem… Nije ni njima lako, patimo svaki na svoju stranu… Stari Mitrov\u010danci su dobri, ali imaju pritisak od ovih \u0161to su do\u0161li, izbeglice…\u201c<\/p>\n

Prezir finih prema br\u0111anima, pomislih, uvijek je bio gadna klasna osobina. S druge strane, koliko ugla\u0111enih monoetni\u010dkih hrvatskih gra\u0111ana, \u0161to bi na Kosovo nosom frknuli, govore tri jezika?<\/p>\n

\u201eMilo\u0161evi\u0107? Otkako on do\u0161'o, nikako vi\u0161e nije bilo dobro… I pre njega bilo je \u0161ikaniranja na\u0161e bra\u0107e u vojsci, ja sam bio… Bijeljina, Kalinovik… Ode de\u010dko u vojsku, ne zna srpski… Vrati se mami u sanduku… Ja nikad nisam im'o problema, nije da falim sebe… Ali kad su po\u010deli da zajebavaju, ja sam bio mnogo lo\u0161… ‘Ajd’ \u0160iptaru da puzi\u0161, u sobu!… Ma, ko da puzi bre ?! Tri metra je odletio, nokaut… Vi\u0161e nisu smeli ni da me gledaju… Ja sam u papu\u010de bio u vojsku, vezista… Davao sam vezu svima da ku\u0107i zovu… Srbin, desetar Slovenac, Tur\u010din, ciganin, nisam gled'o… \u0160ta da ti ka\u017eem, ja sam takav…\u201c<\/p>\n

Ni bizarno otkri\u0107e, mjesecima kasnije, da u Mitrovici \u017eivi i Emin Gjinovci, pljunuti Hitler, odnosno \u201eHitleri\u201c \u2013 sme\u0111a uniforma, desna ruka u zraku, zajedni\u010dka fotografija 40 eura (jebiga, fabrike ne rade) \u2013 ne\u0107e izmijeniti taj depresivan okus.<\/p>\n

\u201eMr\u017enja je po\u010dela kad su uzeli Ustav… Mi smo opet sedeli i pili sa njima, ama nije to bilo k'o pre… Oteralo me s posla 1990. godine … Nave\u010der bi iza\u0161'o da \u0161eta\u0161, a crna ruka uzme \u010doveka da ubije…\u201c<\/p>\n

Nekoliko dana kasnije listam neku knjigu i nalije\u0107em na Titove citate o Kosovu: \u201eVi treba da usa\u0111ujete u srca mladih ljudi da je me\u0111unacionalna mr\u017enja najve\u0107a ljudska tragedija\u201c, poru\u010dio je Tito prosvjetnim radnicima Pri\u0161tine 25. o\u017eujka 1967. godine. Jedan dan kasnije: \u201eNa\u017ealost, jo\u0161 ima ljudi koji ne misle o tome \u0161ta zna\u010di socijalisti\u010dka Jugoslavija, u kojoj su sve nacionalnosti ravnopravne\u201c.<\/p>\n

\u201eJel’ mogla Jugoslavija? Stara jeste! Ne ova Milo\u0161evi\u0107eva… Bilo bi fenomalno… Ja za sebe, boga mi, super sam prolazio… I\u0161'o vozom u Dubrovnik, u Kupare… Niko me nije pitao ni ko sam ni \u0161ta sam… Nisam mog'o da potro\u0161im pare…\u201c<\/p>\n

Uni\u0161tenjem te dr\u017eave nestala je \u010ditava dru\u0161tvena forma u kojoj je radniku iz Mitrovice bilo normalno da si priu\u0161ti ljetovanje u Dubrovniku. Umjesto nje dobili smo rasisti\u010dke teorije o vjekovnoj mr\u017enji ovda\u0161njih naroda, a hrvatskim klincima Kosovo je danas mrvicu bli\u017ee od Azerbejd\u017eana.<\/p>\n

Nekoliko dana kasnije jedan Prizrenac mi je sarkasti\u010dno kazao da se na Kosovu bratstvo i jedinstvo ispostavilo kao \u201ebratstvo i ubistvo\u201c. Zvu\u010dalo je kao precizan opis dojma Mitrovice, koja je, nekako, dok smo se tumbali po makadamskoj cesti za Pri\u0161tinu – autoput je u izgradnji – nu\u017eno ostavila okus ljudskog poraza.<\/p>\n

\u201eSada plate male… Nije to samo u nas, i u Makedoniju isto, gde god je rat bio… Treba opet zajedno da sedimo, da \u017eivimo kako smo \u017eiveli…Komunizam je bio super!\u201c<\/p>\n

Lupiga.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedan Prizrenac mi je sarkasti\u010dno kazao da se na Kosovu bratstvo i jedinstvo <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-159579","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/159579","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=159579"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/159579\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=159579"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=159579"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=159579"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}