{"id":159284,"date":"2014-09-29T08:58:24","date_gmt":"2014-09-29T06:58:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=159284"},"modified":"2014-09-29T09:01:46","modified_gmt":"2014-09-29T07:01:46","slug":"kako-je-stejt-department-hilari-klinton-prodao-fraking-svetu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/29\/kako-je-stejt-department-hilari-klinton-prodao-fraking-svetu\/","title":{"rendered":"Kako je stejt department Hilari Klinton prodao fraking svetu"},"content":{"rendered":"

Autor: Mariah Blake<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"Jednog ledenog jutra februara 2012, avion Hilari Klinton (Hillary Clinton) je sleteo u glavni grad Bugarske, Sofiju, koja se upravo vadila iz \u017eestoke me\u0107ave. Umotana u debeli kaput, dr\u017eavna sekretarka spustila se niz stepenice na snegom prekrivenu pistu, gde se zajedno sa svojim pomo\u0107nicima nanizala u povorku spremnu da krene ka predsedni\u010dkoj palati. Tog popodneva, sastali su se sa bugarskim liderima, uklju\u010duju\u0107i premijera Bojka Borisova, da prodiskutuju o svemu od krvavog gra\u0111anskog rata u Siriji do njihove zajedni\u010dke potrage za nuklearnim oru\u017ejem i drugim materijalima ili znanjima koja bi mogla da dospeju u pogre\u0161ne ruke (loose nukes). Ali fokus razgovora je bio fraking. Prethodne godine, Bugarska je ugovorila petogodi\u0161nji posao vredan 68 miliona dolara, dodeliv\u0161i ameri\u010dkom naftnom gigantu Chevron milione jutara zemlje u koncesijama za \u0161kriljni gas. Bugari su bili besni. Ubrzo po dolasku Klintonke, desetine hiljada demonstranata slilo se na ulice nose\u0107i plakate na kojima je pisalo \u201eStop fracking with our water\u201c i \u201eChevron go home\u201c. Bugarski parlament je reagovao glasanjem ogromnom ve\u0107inom za moratorijum na fraking.<\/p>\n

Klintonka se zauzela kod bugarskh zvani\u010dnika da pru\u017ee frakingu jo\u0161 jednu \u0161ansu. Sude\u0107i po Borisovu, ona je pristala da pomogne dolazak \u201enajbolih stru\u010dnjaka za te nove tehnologije koji \u0107e prezentovati koristi za bugarski narod\u201c. Ali otpor je samo rastao. Narednog meseca u susednoj Rumuniji, hiljade ljudi se okupilo na protestu protiv jo\u0161 jednog \u0160evronovog (Chevron) projekta frakinga, i rumunski parlament je po\u010deo da razmatra moratorijum na \u0161kriljni gas. Opet je Klintonka intervenisala, poslav\u0161i svog specijalnog izaslanika za energiju u Evroaziji, Ri\u010darda Morningstara (Richard Morningstar), da se zalo\u017ei protiv zabrane frakinga. Lobiranje stejt departmenta je dostiglo vrhunac krajem maja 2012, kada je uz pomo\u0107 najvi\u0161ih zvani\u010dnika Bugarske i Rumunije Morningstar odr\u017eao niz sastanaka na temu frakinga. On je tako\u0111e tu tehnologiju reklamirao u intervjuu na bugarskom nacionalnom radiju, rekav\u0161i da bi ona mogla da dovede do petostrukog pada cena prirodnog gasa. Nekoliko nedelja kasnije, parlament Rumunije je glasao protiv predlo\u017eene zabrane frakinga i Bugarska je ubla\u017eila svoj moratorijum.<\/p>\n

Ova epizoda baca svetlo na izuzetno va\u017enu ali slabo poznatu dimenziju diplomatskog nasle\u0111a Klintonke. Pod njenim vo\u0111stvom, stejt department je blisko sara\u0111ivao sa energetskim kompanijama na \u0161irenju frakinga \u0161irom planete \u2013 \u0161to je deo \u0161ireg insistiranja na borbi protiv klimatskih promena, pove\u0107anja globalne energetske ponude, i podrivanja mo\u0107i suparnika poput Rusije koji koriste sopstvene energetske resurse kao toljagu. Ali grupe za za\u0161titu \u017eivotne sredine se boje da bi izvoz frakinga, koji je kod ku\u0107e povezan sa zaga\u0111enjem vode za pi\u0107e i zemljotresima, mogao da napravi pusto\u0161 u zemljama sa oskudnim propisima za za\u0161titu \u017eivotne sredine. I sude\u0107i po intervjuima, diplomatskim depe\u0161ama, i drugim dokumentima koje je pribavila Mother Jones, ameri\u010dki zvani\u010dnici \u2013 od kojih neki sa dubokim vezama sa industrijom \u2013 tako\u0111e su pomogli ameri\u010dkim firmama da ugrabe potencijalno lukrativne koncesije \u0161kriljnog gasa u inostranstvu, \u0161to postavlja zabrinjavaju\u0107a pitanja o tome \u010dijim interesima taj program zapravo slu\u017ei.<\/p>\n

Geolozi su odavno znali da postoje ogromne koli\u010dine prirodnog gasa koji je zarobljen u \u0161kriljcima. Ali njihova ekstrakcija nije bila ekonomski odr\u017eiva sve do poznih 1990-ih, kada je teksa\u0161ki istra\u017eiva\u010d naftnih nalazi\u0161ta D\u017eord\u017e Mi\u010del (George Mitchell) uspeo da otkrije nov metod ekstracije koji je podrazumevao bu\u0161enje postrance u odnosu na inicijalnu bu\u0161otinu, potom pumpanje vodom, hemikalijama i peskom da bi se razbili \u0161riljci \u2013 \u0161to je varijacija tehnike koja je poznata kao hidrauli\u010dno frakturisanje, ili fraking. Pored izbacivanja izda\u0161ne koli\u010dine prirodnog gasa, Mi\u010delovo otkri\u0107e je zapalilo energetsku revoluciju. Izme\u0111u 2006. i 2008, doma\u0107e rezerve gasa su sko\u010dile za 35 procenata. Sjedinjene Dr\u017eave su potom presko\u010dile Rusiju i postale najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d prirodnog gasa na svetu. Zahvaljuju\u0107i tome, cene su pale na rekordno niski nivo i Amerika je po\u010dela da se odvikava od uglja, zajedno sa uvozom nafte i gasa, \u0161to je umanjilo njenu zavisnost od Bliskog istoka. Rastu\u0107a globalna ponuda gasa tako\u0111e je pomogla da se smanji ekonomska snaga Rusije: samo izme\u0111u 2008. i 2009. profiti ruske dr\u017eavne gasne kompanije Gazprom pali su za vi\u0161e od 60 procenata.<\/p>\n

Klintonka, koja je polo\u017eila zakletvu za dr\u017eavnu sekretarku po\u010detkom 2009, verovala je da bi \u0161kriljni gas mogao da pomogne da se preuredi globalna energetska politika. \u201eOvo je trenutak su\u0161tinskih promena\u201c, kasnije je rekla masi na univerzitetu D\u017eord\u017etaun. \u201eZemlje koje su zavisile od drugih za svoju energiju sada su proizvo\u0111a\u010di. Kako \u0107e ovo oblikovati svetska de\u0161avanja? Ko \u0107e imati koristi, a ko ne\u0107e? \u2026 Odgovori na ta pitanja se upravo pi\u0161u i mi nameravamo da igramo glavnu ulogu.\u201c Klintonka je potap\u0161ala advokata Dejvida Goldvina (David Goldvyn), svog specijalnog izaslanika za me\u0111unarodne energetske poslove; njegovo uputstvo je bilo \u201eda se energetska diplomatija uzdigne na nivo klju\u010dne funkcije spoljne politike SAD\u201c.<\/p>\n

Goldvin je imao dugu istoriju promovisanja bu\u0161otina u instranstvu \u2013 i kao zvani\u010dnik ministarstva energije pod Bilom Klintonom (Bill Clinton) i kao predstavnik naftne industrije. Od 2005. do 2009. on je upravljao Ameri\u010dko-libijskom poslovnom asocijacijom, organizacijom koju finansiraju primarno ameri\u010dke naftne kompanije \u2013 uklju\u010duju\u0107i \u0160evron, Ekson Mobil (Exxon Mobil) i Maraton (Marathon) \u2013 insistiraju\u0107i na tome da se mora do\u0107i do bogatih zaliha Libije. Goldvin je lobirao u kongresu za pro-libijske mere i \u010dak se borio protiv zakona koji bi dopustio porodicama \u017ertava bomba\u0161kog napada u Lokerbiju da tu\u017ee libijsku vladu zbog njene navodne uloge u napadu.<\/p>\n

Sude\u0107i po diplomatskim depe\u0161ama koje je objavio Vikiliks (Wikileaks), jedan od prvih Godvinovih postupaka u stejt departmentu je bilo okupljanje direktora naftne i gasne industrije \u201eda razmotre potencijlni me\u0111unarodni uticaj \u0161kriljnog gasa\u201c. Klintonka je onda poslala depe\u0161u diplomatama SAD, tra\u017ee\u0107i od njih da prikupe informacije o potencijalu za fraking u zemljama u kojima se nalaze. Ta nastojanja su na kraju dovela do nastanka Globalne inicijative za \u0161kriljni gas, koja je imala za cilj da pomogne nacijama da razviju sopstvene \u0161kriljne potencijale. Klintonka je obe\u0107ala da \u0107e to u\u010dini \u201ena na\u010din koji \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e po\u0161tuje \u017eivotnu sredinu.\u201c<\/p>\n

Ali grupe za za\u0161titu \u017eivotne sredine jedva da su bile konsultovane, dok je industrija igrala klju\u010dnu ulogu. Kada je Goldvin otkrio inicijativu u aprilu 2010, bilo je to na sastanku Energetske asocijacije Sjedinjenih Dr\u017eava, trgovinske organizacije koja predstavlja \u0160evron, Ekson Mobil i Konkofilips (ConocoPhillips), koje su sve forsirale fraking u inostranstvu. Me\u0111u njihovim glavnim metama je bila Poljska, \u010dija preliminarna istra\u017eivanja su sugerisala da poseduje obilje \u0161kriljnog gasa. Dan nakon Goldvinovog obelodanjenja, ambasada SAD u Var\u0161avi je pomogla u organizovanju konferencije o \u0161kriljnom gasu, iza koje su stajale iste ove komanije (plus Haliburton (Halliburton), kompanija koja se bavi servisiranjem naftnih polja) i na kojoj su prisustvovali zvani\u010dnici ministarstva spoljnih poslova i energije.<\/p>\n

U nekim slu\u010dajevima, Klintonka je li\u010dno promovisala \u0161kriljni gas. Tokom sastanka ministara spoljnjih poslova 2010. u Va\u0161ingtonu, DC, ona je govorila o planovima Amerike da pomognu \u0161irenje frakinga u inostranstvu. \u201eJa znam da je [to] na nekm mestima kontroverzno\u201c, rekla je, \u201eali prirodni gas je naj\u010distije fosilno gorivo koje je danas raspolo\u017eivo za stvaranje energije.\u201c Ona je kasnije otputovala u Poljsku gde je prisustvovala nizu sastanaka sa zvani\u010dnicima, nakon kojih je objavila da se zemlja pridru\u017eila Globalnoj inicijativi za \u0161kriljni gas.<\/p>\n

Tog avgusta, delegati iz 17 zemalja su stigli u Va\u0161ington na prvu konferenciju stejt departmenta o \u0161kriljnom gasu. Medijima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju, i zvani\u010dnici su odbili da otkriju osnovne informacije, uklju\u010duju\u0107i i to koje zemlje su u\u010destvovale. Kada se kongresmen Henri Vaksman (Henry Waxman, demokrata iz Kalifornije) raspitivao o u\u010de\u0161\u0107u industrije, department bi mu rekao samo da je bilo \u201eograni\u010denog prisustva industrije\u201c. (Zvani\u010dnici stejt departmenta su kasnije bili spremniji za saradnju sa Mother Jones: Pored brojnih agencija vlade SAD, oni ka\u017eu da su u\u010desnici imali prilike da \u010duju i predstavnike energetskih firmi, me\u0111u kojima su bile Devon, \u010cesapik (Chesapeake) i Haliburton)<\/p>\n

Tokom kratke pres konferencije koja je usledila, Goldvin, niski \u010dovek sa nao\u010darima i kratkom tamnom kosom, tvrdio je da bi druge nacije mogle da izbegnu o\u0161te\u0107enje \u017eivotne sredine koje se ponekad povezuje sa frakingom tako \u0161to \u0107e slediti Ameriku i usvojiti \u201ekrovne zakone i propise\u201c. Novinar je sugerisao da je proizvodnja SAD zapravo \u201enadma\u0161ila sposobnost da efikasno nadgleda bezbednost\u201c i pitao kako mo\u017eemo da budemo sigurni da se to ne\u0107e desiti na drugom mestu. Goldvin je odgovorio da su prisutni bili upoznati sa pitanjima bezbednosti od strane energetskih kompanija i Saveta za za\u0161titu podzemnih voda, neprofitne organizacije koja dobija nov\u010dana sredstva od industrije i protivi se federalnim propisima za odlaganje otpadnih voda frakinga.<\/p>\n

Goldvin i delegati su se potom ukrcali u autobus za Pensilvaniju gde su i\u0161li na ru\u010dak koji je sponzorisala industrija i potom obi\u0161li neka \u0161kriljna polja. Pol Hjuper (Paul Hueper), direktor energetskih programa u Birou energetskih resursa pri ministarstvu spoljnih poslova, ka\u017ee da je obilazak organizovan nezavisno i da su energetske firme bile pozvane samo na konferenciju da podele svoje najbolje prakse. \u201eMi smo vrlo tvrdi po ovom pitanju\u201c, insistira Pol Hjuper iz stejt departmenta. \u201eMi nismo varalica1 industrije.\u201c<\/p>\n

Iako je sastanak pomogao da se pove\u0107a interesovanje, tek je 2011. zaista po\u010dela groznica frakinga. Tog prole\u0107a, Uprava za energetske informacije (EIA) SAD objavila je svoje po\u010detne procene globalnog \u0161riljnog gasa, kojima je utvr\u0111eno da su 32 zemlje imale odgovaraju\u0107e \u0161kriljne basene \u0161to je ukupnu globalnu koli\u010dinu \u0161kriljnog gasa dovelo do 6.600 biliona kubnih metara \u2013 \u0161to je dovoljno da snabde ceo svet tokom vi\u0161e od 50 godina po trenutnoj stopi potro\u0161nje. Bila je to velika prilika za velike naftne i gasne kompanije, koje su uglavnom propustile procvat frakinga i bile su pod pritiskom Vol strita da pove\u0107aju svoje nestaju\u0107e rezerve. \u201eOni su o\u010dajni\u201c, rekla je Antonin Sajmon (Antonine Simon), koja koordinira kampanjom za \u0161kriljni gas u evropskom ogranku Prijatelja Zemlje. \u201eTo je poslednji poku\u0161aj da se nastavi sa njihovim razvojem fosilnih goriva\u201c.<\/p>\n

Industrija je po\u010dela sa \u017eestokom borbom za pristup \u0161kriljnim poljima u inostranstvu, i da promovi\u0161e gas kao odabrano gorivo za smanjenje emisija ugljenika. U Evropi, lobisti su pustili u cirkulaciju izve\u0161taj u kom se tvrdi da bi Evropska Unija mogla da u\u0161tedi 900 milijardi evra ukoliko investira u gas umesto u obnovljivu energiju da bi ostvarila svoje klimatske ciljeve do 2050. To je pogodilo borce za za\u0161titu \u017eivotne sredine, koji smatraju da bi fraking mogao malo toga da u\u010dini za ubla\u017eavanje globalnog zagrevanja, s obzirom da iz bu\u0161otina i cevovoda cure velike koli\u010dine metana, potentnog gasa staklene ba\u0161te. Oni se tako\u0111e boje da bi to moglo da istisne investicije u obnovljive izvore energije.<\/p>\n

Po\u010detkom 2011, stejt department je kovao planove za osnivanje novog biroa koji \u0107e integrisati energiju u svaki aspekt inostrane politike \u2013 \u0161to je ideja koju je Goldvin odavno zastupao. 2005, on i izvr\u0161ni direktor \u0160evrona Jan Kalicki (Jan Kalicki) objavili su knjigu koja se zove Energija i bezbednost: Ka novoj strategiji inostrane politike, u kojoj se zastupa mi\u0161ljenje da je u kratkom roku energetska nezavisnost nedosti\u017ena i poziva Va\u0161ington da pomeri svoj fokus na energetsku bezbednost \u2013 pove\u0107anjem globalne proizvodnje fosilnih goriva i gu\u0161enjem nemira koji bi mogli da poremete energetska tr\u017ei\u0161ta. Goldvin i njegove ideje su igrale klju\u010dnu ulogu u oblikovanju biroa, tako da su neki posmatra\u010di bili iznena\u0111eni kada je on tiho si\u0161ao sa funkcije neposredno pre njenog po\u010detka rada.<\/p>\n

Kada sam pri\u0161la Goldvinu nakon \u0161to je nedavno odr\u017eao govor u Va\u0161ingtonu, DC, da ga pitam u vezi sa vremenom koje je proveo u stejt departmentu i za\u0161to je oti\u0161ao, on je \u0161mugnuo kroz bo\u010dna vrata, a Kalicki je blokirao koridor da bi me spre\u010dio da krenem za njim. Goldvin je kasnije rekao putem imejla da je jednostavno odabrao \u201eda se vrati u privatni sektor\u201c.<\/p>\n

U vreme njegovog odlaska, Vikiliks je objavio mno\u0161tvo diplomatskih depe\u0161a, uklju\u010duju\u0107i onu koja opisuje sastanak iz 2009. tokom kojeg su Goldvin i kanadski zvani\u010dnici raspravljali o eksploataciji naftnog peska Alberte \u2013 projektu od kog korist ostvaruju neke od istih onih firmi koje stoje iza Ameri\u010dko-libijske poslovne asocijacije. Depe\u0161a ka\u017ee da je Goldvin obu\u010davao svoje kanadske kolege kako da pobolj\u0161aju \u201eslanje poruke o naftnom pesku\u201c i pomogao ubla\u017eavanju njihove zabrinutosti za plasman sirove nafte iz naftnog peska na tr\u017ei\u0161ta u SAD. To je dovelo u neprijatnu situaciju stejt department, koji je razmarao kontroverzni predlog izgradnje cevovoda Keystone XL za transport sirove nafte iz Kanade i koji je bio na meti kritika boraca za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Nakon napu\u0161tanja stejt departmenta, Goldvin se zaposlio u Saterlandu (Sutherland), advokatskoj i lobisti\u010dkoj firmi koja reklamira njegovo \u201eduboko razumevanje\u201c pitanja u vezi sa cevovodom, i osnovao je sopstvenu kompaniju, Goldvin Global Strated\u017eis (Goldwyn Global Strategies).<\/p>\n

Krajem 2011, Klintonka je kona\u010dno otvorila novi Biro energetskih resursa, sa 63 zaposlena i vi\u0161emilionskim bud\u017eetom. Ona je tako\u0111e obe\u0107ala da \u0107e narediti ameri\u010dkim ambasadama \u0161irom sveta da poja\u010daju svoj rad na energetskim pitanjima i da \u201ese vi\u0161e zalo\u017ee za ostvarivanje kontakata sa energetskim\u201c firmama \u201eprivatnog sektora\u201c, od kojih su neke vrlo izda\u0161no podr\u017eavale i njenu i politi\u010dku kampanju njenog predsednika Baraka Obame (Barack Obama). (Na primer, jedan direktor \u0160evrona je prikupio velike sume novca za predsedni\u010dku kandidaturu Klintonke 2008.)<\/p>\n

U sklopu svog pro\u0161irenog energetskog mandata, stejt department je bio doma\u0107in konferencija o frakingu od Tajlanda do Bocvane. On je slao ameri\u010dke eksperte da rade zajedno sa stranim zvani\u010dnicima dok su razvijali programe \u0161kriljnog gasa. I on je organizovao posete desetina stranih delegacija Sjedinjenim Dr\u017eavama gde su prisustvovali radionicama i upoznali se sa konsultantnima industrije \u2013 kao i, u nekim slu\u010dajevima, grupama za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Naftni giganti SAD su se, u me\u0111uvremenu, dokopale zakupa prirodnog gasa u dalekim mestima. Do 2012, \u0160evron je imao velike koncesije za \u0161kriljni gas u Argentini, Australiji, Kanadi, Kini i Ju\u017enoj Africi, kao i u Isto\u010dnoj Evropi, koja je bila u sred pomame za dobijanjem prava [za eksploataciju gasa]; Samo u Poljskoj je dodeljeno vi\u0161e od 100 koncesija koje pokrivaju gotovo tre\u0107inu njene teritorije. Kada je te jeseni nacija zapalila svoj prvi plamen \u0161kriljnog gasa na vrhu Haliburtonove bu\u0161otine, dr\u017eavna gasna kompanija je objavila reklame preko cele strane u najve\u0107im novinama u zemlji koje pokazuju visoku i tanku rampu na vrh brda u malom selu Lubocino, zajedno sa sloganom: \u201eNe gasite plamen nade\u201c. Politi\u010dari su obe\u0107ali da \u0107e se Poljska uskoro osloboditi svoje Nemezis, Rusije, koja zadovoljava lavovski deo njenih potreba za gasom. \u201eNakon godina zavisnosti od na\u0161eg velikog suseda, danas mo\u017eemo da ka\u017eemo da \u0107e moja generacija videti dan kada \u0107emo biti nezavisni u oblasti prirodnog gasa\u201c, izjavio je premijer Donald Tusk. \u201eI mi \u0107emo postavljati uslove\u201c.<\/p>\n

Ali \u0161kriljni gas nje bio bo\u017eiji dar kojem su se nadali lideri industrije i strane vlade. Na primer, novo ispitivanje Geolo\u0161kog istra\u017eivanja SAD sugeri\u0161e da su procene EIA grubo precenile nalazi\u0161ta \u0161kriljnog gasa: procena \u0161kriljnog gasa koji se mo\u017ee izvaditi u Poljskoj smanjila se od 187 bliona kubnih stopa (5,29525 biliona kubnih metara) na 1,3 biliona kubnih stopa (0,0368119 biliona kubnih metara), \u0161to je pad od 99 posto. Geolo\u0161ki uslovi i drugi faktori u Evropi i Aziji tako\u0111e su u\u010dinili fraking jo\u0161 mu\u010dnijim i skupljim; u jednom istra\u017eivanju koje je obavila industrija procenjuje se da bi eksploatacija \u0161kriljnog gasa u Poljskoj ko\u0161tala tri puta vi\u0161e nego \u0161to ko\u0161ta u Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n

Do 2013, naftni giganti su odustali od svojih \u0161kriljnih predstava u Poljskoj. \u201eO\u010dekivanja za globalni \u0161kriljni gas su bila ekstremno visoka\u201c, ka\u017ee Hjuper iz stejt departmenta. \u201eAli geolo\u0161ka ograni\u010denja i nadzemni izazovi su bila ogromna. Mala grupa zemalja je imala potencijal za brzi rast, ali mo\u017eda nikada ne\u0107e biti globalne revolucije \u0161kriljnog gasa.\u201c<\/p>\n

Politika frakinga u inostranstvu tako\u0111e je optere\u0107ena te\u0161ko\u0107ama. Sude\u0107i po Suzan Sakmar (Susan Sakmar), gostuju\u0107oj profesorki na Univerzitetu Hjustona koja je prou\u010davala regulativu za fraking, Sjedinjene Dr\u017eave su jedna od retkih zemalja u kojoj individualni vlasnici zemlje poseduju prava na rude. \u201eU ve\u0107ini, mo\u017eda svim, drugim zemljama na svetu, podzemni resursi pripadaju kruni ili vladi\u201c, obja\u0161njava ona. \u010cinjenica da vlasnici nekretnina nisu mogli da profitiraju od bu\u0161enja na njihovoj zemlji izazvala je gnev javnosti u nekim delovima sveta, posebno u Isto\u010dnoj Evropi. Zvani\u010dnici SAD spekuli\u0161u da je Rusija tako\u0111e ume\u0161ala prste u podsticanje tih protesta. \u201ePercepcija me\u0111u diplomatama u regionu je da Rusija \u0161titi svoje interese\u201c, ka\u017ee Mark Giten\u0161tajn (Mark Gitenstein), biv\u0161i ambasador SAD u Rumuniji. \u201eOna nije \u017eelela \u0161kriljni gas iz o\u010diglednih razloga\u201c.<\/p>\n

Suo\u010dene sa ovim preprekama, SAD i evropske energetske kompanije pokrenule su lobisti\u010dki blickrig protiv Evropske Unije. One su osnovale la\u017ene grassroots organizacije, spojile zakonodavce sa istra\u017eivanjima koje je finansirala industrija, i bile doma\u0107ini rasko\u0161nih ve\u010deri i konferencija za ljude iz regulatornih tela. Vebsajt jednog od savetnika industrije \u2013 na kom su se, sude\u0107i po evropskom ogranku Prijatelja Zemlje, nalazile prezentacije Ekson Mobila, Totala (Total) i Haliburtona \u2013 upozorio je da bi neuspeh da se razvije [proizvodnja] \u0161kriljnog gasa \u201eimao \u0161tetne posledice po evropsku energetsku bezbednost i prosperitet\u201c i pozvao evropske vlade da \u201edopuste istra\u017eivanju \u0161kriljnog gasa da napreduje\u201c da bi oni mogli \u201eu potpunosti da saznaju razmere mogu\u0107nosti\u201c.<\/p>\n

Ameri\u010dke lobisti\u010dke firme su se tako\u0111e uklju\u010dile u borbu. Kovington i Berling (Covington & Burling), velika firma iz Va\u0161ingtona, unajmila je nekoliko biv\u0161ih visokih kreatora politike EU \u2013 uklju\u010duju\u0107i vrhunske energetske zvani\u010dnike koji su, sude\u0107i po Njujork Tajmsu, do\u0161li sa nacrtom propisa Evropske komisije za fraking koji jo\u0161 nije bio javno objavljen.<\/p>\n

U junu 2013, slu\u017ebenik Kovingtona \u017dan De Rujt (Jean De Ruyt), biv\u0161i belgijski diplomata i savetnik Evropske komisije, bio je doma\u0107ih de\u0161avanja u biselskoj kancelariji te firme. Direktori iz \u0160evrona i drugih naftnih i gasnih behemota bili su prisutni, kao i Kurt Vandenberge (Kurt Vandenberghe), u to vreme jedan od glavnih ekolo\u0161kih regulatora komisije. Izgledalo je da se te strategije isplate: nedavno objavljeni komisijin okvir za regulisanje frakinga uklju\u010duje preporuke za vlade ali ne i \u010dvrste uslove. \u201eOni biraju najslabiju opciju koju su imali\u201c, ka\u017ee Sajmon iz evropskog ogranka Prijatelja Zemlje. \u201eLjudi sa najvi\u0161eg nivoa komisije su u d\u017eepu industrije\u201c.<\/p>\n

Goldvin je tako\u0111e bio zauzet promovisanjem frakinga u inostranstvu \u2013 ovog puta u ime industrije. Izme\u0111u januara i oktobra 2012, njegova firma je organizovala seriju radionica o frakingu za zvani\u010dnike u Bugarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Ukrajini, koje je do poslednje finansirao \u0160evron. Ta de\u0161avanja su bila zatvorena za javnost \u2013 kada je rumunski novinar Vlad Ursulean poku\u0161ao da prisustvuje rumunskom skupu, ka\u017ee da se Goldvin li\u010dno postarao da ga izbace napolje.<\/p>\n

Goldvin je rekao Mother Jones da su na radionicama profesora sa Rudarskog fakulteta Kolorada i Univerziteta Pen Stejt prikazane prezentacije i tehni\u010dki aspekti frakinga. \u0160evron, smatra on, \u201enije imao ure\u0111iva\u010dki input\u201c. Ali sve te zemlje \u2013 izuzev Bugarske, koja je bila usred protesta protiv frakinga \u2013 kasnije \u0107e dodeliti \u0160evronu velike koncesije za \u0161kriljni gas.<\/p>\n

U nekim slu\u010dajevima, stejt department je imao direktno u\u010de\u0161\u0107e u dogovaranju poslova. Giten\u0161tajn, tada ambasador u Rumuniji, sastao se sa direktorima \u0160evrona i rumunskim zvani\u010dnicima i izvr\u0161io pritisak na njih da predaju milione jutara zemlje za koncesije \u0161kriljnog gasa. \u201eRumuni prosto ni\u0161ta nisu radili u pogledu davanja zakupa, i u \u0160evronu su bili uznemireni. Zato sam intervenisao\u201c, ka\u017ee Giten\u0161tajn, \u010diji mandat u stejt departmentu je bio odr\u017eavan stentovima u Mayer Brownu, advokatsko lobisti\u010dkoj firmi koja je predstavljala \u0160evron. \u201eOvo je tradicionalno ono \u0161to ambasadori rade u ime ameri\u010dkih kompanija\u201c. Na kraju, Rumunija je potpisala 30-godi\u0161nji dil sa \u0160evronom, \u0161to je pomoglo pokretanje ogromnih protesta \u0161irom zemlje.<\/p>\n

Kada je vlada po\u010dela da razmatra zabranu frakinga, to se nije svidelo Giten\u0161tajnu, koji je oti\u0161ao na rumunsku televiziju i upozorio da bi, bez frakinga, nacija mogla da zavr\u0161i pla\u0107aju\u0107i pet puta vi\u0161e od onoga \u0161to Amerika pla\u0107a za prirodni gas. On je dodao da su ameri\u010dki traga\u010di \u0161kriljnog gasa \u201eostvarili velike uspehe \u2013 bez posledica po \u017eivotnu sredinu, usu\u0111ujem se da ka\u017eem\u201c. Predlo\u017eeni moratorijum je ubrzo propao.<\/p>\n

Nekoliko nedelja kasnije, \u0160evron se pripremao da izgradi svoju prvu rampu za fraking u blizini Pungestija, malog poljoprivrednog sela u severoisti\u010dnoj Rumuniji. Sude\u0107i po dokumentu iz premijerovog kabineta, rumunski zvani\u010dnik se sastao sa \u0160evronom i jednim slu\u017ebenikom ministarstva trgovine SAD iz ambasade da bi osmislili PR strategiju za taj projekat. Oni su se dogovorili da organizuju sve\u010dano otvaranje u Palati Viktorija u Bukure\u0161tu. Kao portparola, oni bi koristili Damiana Dragi\u010dija, harizmati\u010dnog rumunskog advokata koji je bio \u201epriznata osoba me\u0111u romskom manjinom\u201c, koji je imao \u201ezna\u010dajno prisustvo\u201c oko mesta na kojima je \u0160evron planirao bu\u0161otine. \u201eBilo je to stvarno neobi\u010dno \u2013 nivo saradnje izme\u0111u tih igra\u010da\u201c, ka\u017ee Ursulean, koji je pisao op\u0161irno o \u0160evronovim aktivnostma u Rumuniji. \u201eBilo je to kao da su svi bili filijale iste kompanije.\u201c<\/p>\n

Ta strategija je malo toga u\u010dinila da ubla\u017ei gnev javnosti. Kada je \u0160evron kona\u010dno poku\u0161ao da instalira rampu za bu\u0161otinu krajem 2013, stanovnici \u2013 uklju\u010duju\u0107i starije seljane koji su stigli u konjskoj zaprezi \u2013 blokirali su mesta na kojima je bilo planirano bu\u0161enje. Rumunska pravoslavna crkva je stala iza njih, a jedan lokalni sve\u0161tenik je nazvao \u0160evron neprijateljskim \u201eokupatorom\u201c. Uskoro, protesti protiv frakinga su se pojavili od Poljske do Ujedinjenog Kraljevstva. Ali \u0160evron nije odstupio. Zajedno sa drugim ameri\u010dkim energetskim firmama, lobirao je za ubacivanje jezika u predlo\u017eeni trgovinski sporazum SAD-EU koji dopu\u0161ta ameri\u010dkim kompanijama da izvedu evropske vlade pred panele za internacionalnu arbitra\u017eu za bilo koje postpuke koji prete njihovim investicijama. \u0160evron je smatrao da je to neophodno da bi se za\u0161titili deoni\u010dari od \u201earbitrarnog\u201c i \u201enefer\u201c tretmana od strane lokalnih vlasti. Ali grupe za za\u0161titu \u017eivotne sredine ka\u017eu da bi to opstruiralo regulativu frakinga i ukazuju na tu\u017ebu vrednu 250 miliona dolara koju je podnela firma iz Delavera, Lon Pajn Risoursis (Lone Pine Resources), protiv kanadske provincije Kvebek zbog privremene zabrane frakinga u blizini klju\u010dnog izvora vode za pi\u0107e. Taj slu\u010daj zavisi od sli\u010dne trgovinske odredbe.<\/p>\n

Uprkos protestima javnosti u Evropi, stejt department je ostao na istom kursu. Klintonkin naslednik na mestu dr\u017eavnog sekretara, D\u017eon Keri (John Kerry), prirodni gas smatra klju\u010dnim delom svog anga\u017emana protiv klimatskih promena. Pod Kerijem, stejt department je pove\u0107ao investicije u svoju inicijativu za \u0161kriljni gas i planira da je pro\u0161iri na jo\u0161 30 zemalja, od Kambod\u017ee do Papua Nove Gvineje.<\/p>\n

Nakon krimske krize, Obamina administracija je tako\u0111e vr\u0161ila pritisak na isto\u010dnoevropske zemlje da po ubrzanom postupku usvoje njihove inicijative za fraking ne bi li bile manje zavisne od Rusije. Tokom aprilske posete Ukrajini, koja je dodelila koncesije \u0160evronu i Rojal Da\u010d \u0160elu (Royal Dutch Schell), podpredsednik D\u017eo Bajden (Joe Biden) je objavio da \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave dovesti tehni\u010dke eksperte da ubrzaju njen razvoj \u0161kriljnog gasa. \u201eMi smo spremni da vam pomognemo\u201c, obe\u0107ao je Bajden, \u010diji se sin Hanter (Hunter) nakon toga pridru\u017eio bordu ukrajinske energetske kompanije. \u201eZamislite gde biste danas bili kad biste mogli da ka\u017eete Rusiji: ‘Zadr\u017eite svoj gas’. Bio bi to vrlo druga\u010diji svet\u201c.<\/p>\n

Ovaj \u010dlanak je podr\u017ean od strane Fonda za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo.<\/p>\n

Napomene:<\/address>\n
1 – Varalica u smislu mamca, nekoga ko izigrava entuzijasti\u010dnu mu\u0161teriju da bi stimulisao u\u010de\u0161\u0107e drugih (eng. shill).<\/address>\n

Kontra-punkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tajna dokumenta opisuju globalni pritisak SAD u korist eksploatacije \u0161kriljnog gasa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-159284","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/159284","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=159284"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/159284\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=159284"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=159284"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=159284"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}