{"id":158644,"date":"2014-09-22T09:19:43","date_gmt":"2014-09-22T07:19:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=158644"},"modified":"2014-09-23T09:04:24","modified_gmt":"2014-09-23T07:04:24","slug":"zasto-je-skotska-glasala-ne-i-zasto-velika-britanija-ipak-ne-moze-da-slavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/22\/zasto-je-skotska-glasala-ne-i-zasto-velika-britanija-ipak-ne-moze-da-slavi\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je \u0160kotska glasala “ne” – i za\u0161to Velika Britanija ipak ne mo\u017ee da slavi"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Unkovski-Korica<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"Svako ko je \u017eeleo da se probudi i sazna da je engleska vladaju\u0107a klasa izgubila svoje tradicionalno samopouzdanje i pribranost, da je kraljica Elizabeta II ostala bez celog ostrva, da je desni\u010darski premijer u suzama i pred ostavkom, da je unija koja je predvodila prvu svetsku imperiju propala \u2013 do\u017eiveo je danas razo\u010daranje. Vredelo je gledati kako proteklih desetak dana padaju maske i izra\u017eavaju se nervoza, mr\u017enja … pa \u010dak i strah.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u0160kotska je ju\u010de ipak odlu\u010dila da ostane deo Velike Britanije. Na referendumu je 55 odsto glasalo protiv nezavisnosti, dok je 45 odsto glasalo za. Pobeda protivnika nezavisnosti je bila ve\u0107a nego \u0161to je bilo o\u010dekivano proteklih desetak dana. U ovom \u010dlanku se postavlja pitanje za\u0161to je do\u0161lo do referenduma i za\u0161to \u0160koti nisu glasali za izlazak. Tako\u0111e se tvrdi da stvar uop\u0161te nije gotova: analiza glasanja pokazuje da vladaju\u0107a klasa Britanije i \u0160kotske treba da bude zabrinuta.<\/p>\n

Za\u0161to je do\u0161lo do referenduma? Revolt protiv neoliberalizma<\/span><\/p>\n

\u0160kotska nije potla\u010dena nacija \u2013 ona je punopravni i jednak \u010dlan Velike Britanije. Njena vladaju\u0107a klasa deli vlast i odgovornost za politiku unije proteklih 307 godina. Zajedno sa engleskom vladaju\u0107om klasom, \u0161kotska elita je profitirala od imperije. Samo u proteklih deset godina, \u0160koti su bili premijeri, ministri inostranih poslova i ministri odbrane. \u0160kotska je za vreme Tonija Blera dobila visok nivo autonomije i ima svoj parlament.<\/p>\n

Za\u0161to je onda do\u0161lo do referenduma? Veliki deo razloga je revolt protiv neoliberalizma, koji je poprimio delom nacionalne boje. Od 1979, kada je Margaret Ta\u010der pobedila na izborima u Engleskoj, krenula je bitka vladaju\u0107e klase protiv organizovanog radni\u0161tva.<\/p>\n

Da bi se takmi\u010dila na svetskom nivou, vladaju\u0107a klasa Britanije je morala da ugasi odre\u0111ene industrije i smanji bruto dohodak radni\u010dke klase. Ta\u010der je bila udarna pesnica te ofanzive, koja je simboli\u010dki pobedila 1985. kada je pora\u017eena avangarda radni\u010dkog pokreta u Britaniji, sindikat rudarskih radnica i radnika u borbi oko zatvaranja ugljenih rudnika.<\/p>\n

Ta\u010der je za vreme svoje vladavine predsedavala ga\u0161enju radni\u010dkog prava na \u0161trajk, srozavanju javnih servisa i tzv. \u201edr\u017eave blagostanja\u201c, pa i deindustrijalizaciji velikih delova Velike Britanije. \u0160kotska je bila vanredno pogo\u0111ena deindustrijalizacijom. Kvalitet \u017eivota je opao, a otpor je krenuo da se ose\u0107a i kao nacionalan zbog o\u010daja i nemogu\u0107nosti da se porazi politika Londona.<\/p>\n

\u0160kotska je sistematski glasala protiv konzervativaca, ali je 18 godina imala konzervativnu vlast. U tom periodu se stvorilo dublje ose\u0107anje nezadovoljstva i otu\u0111enosti od Engleske. Naravno, u Engleskoj je radni\u0161tvo patilo od sli\u010dne politike, ali je u \u0160kotskoj ve\u0107ina glasala protiv politike Londona, dok su konzervativci pobe\u0111ivali u Engleskoj.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, sedamdesetih je prona\u0111ena nafta u \u0161kotskom moru, \u0161to je \u0161kotskim nacionalistima otvorilo vrata da sistematski pokazuju kako postoji laka alternativa za finansiranje druga\u010dije politike, ali da je London eksploati\u0161e za svoje dobro. Ni oni, dodu\u0161e, nisu uspeli da se konsoliduju tokom osamdesetih godina. Partija \u0160kotske je bila Laburisti\u010dka partija, koja je predstavljala ideal socijalne solidarnosti i koja je obe\u0107avala decentralizaciju Velike Britanije.<\/p>\n

Kada su laburisti pobedili 1997, posle 18 godina, uveli su \u201edevoluciju\u201c vlasti, koja je u \u0160kotskoj stvorila parlament. Laburisti su vladali i celom Britanijom i \u0160kotskom, jer su pobedili i na lokalnim izborima. Me\u0111utim, Blerovi laburisti vi\u0161e nisu bili laburisti koji su uveli \u201edr\u017eavu blagostanja\u201c posle Drugog svetskog rata. Uskoro su postali omra\u017eeni zbog privr\u017eenosti imperijalisti\u010dkoj politici Amerike. Toni Bler, njihov vo\u0111a, postao je jako nepopularan zbog rata u Iraku.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, sve dublja zavisnost od kredita, du\u017ei radni dan i tr\u017ei\u0161na reforma javnih usluga je u\u010dinilo \u017eivot nesigurnijim i nesre\u0107nijim za mnoge ljude. Na nivou \u0160kotske, rast nacionalisti\u010dke stranke, SNP, ustanovljen je upravo kao \u201eleva\u201c opozicija laburistima: oni su obe\u0107avali da spasu \u0161kotske usluge od previ\u0161e neoliberalne politike laburista, iako su laburisti u \u0160kotskoj \u010desto bili levlji od onih na vlasti u Londonu. Tako je SNP pobedio na izborima u \u0160kotskoj 2007. i opet ubedljivije 2011, godinu dana nakon \u0161to je pala laburisti\u010dka vlada u Londonu i u jeku svetske krize kapitalizma.<\/p>\n

Za\u0161to je \u0160kotska ipak glasala \u201ene\u201c? Nedostatak jasne klasne alternative<\/span><\/p>\n

SNP je obe\u0107ao referendum na izborima 2011. Pobedom je dobio demokratski legitimitet za referendum. Sa oko 45 odsto glasova, ili oko 900,000 glasova, mogao je da tra\u017ei nezavisnost. Kampanja je od starta bila takva da \u0161kotski nacionalizam nije na prvom mestu: odvajanje se nije tra\u017eilo samo zbog toga \u0161to su \u0160koti druga\u010dija nacija.<\/p>\n

Naprotiv, SNP je lukavo postavio glavno pitanje kao slede\u0107e: da li \u017eelite da sa\u010duvamo \u201edr\u017eavu blagostanja\u201c za koju glasamo decenijama? Onda moramo da se otcepimo od Vestminstera, tj. parlamenta u Britaniji, simbola vlasti, kao \u0161to je Bela ku\u0107a u Americi, i da mo\u017eemo sami da krojimo svoju sudbinu. Masa naroda je to obe\u0107anje shvatila kao mogu\u0107nost za socijalno pravedniju \u0160kotsku.<\/p>\n

SNP, kao nacionalna partija, imala je i levo i desno krilo. Me\u0111utim, kao partija predvo\u0111ena \u0161kotskom bur\u017eoazijom, ona je krenula u desno pre samog referenduma. SNP je na kongresu odlu\u010dio da se ne povla\u010di iz NATO. SNP je obe\u0107avao i ni\u017ee takse za me\u0111unarodne korporacije i vi\u0161e blagostanja za \u0161kotski narod, putem kori\u0161\u0107enja naftnog novca za socijalne programe. Model je bila Norve\u0161ka, ne Venecuela, iako je i pod \u010cavezom profitna stopa u privatnom sektoru rasla 2000-tih.<\/p>\n

Poenta je upravo da je SNP hteo da se predstavi kao partija stabilnosti, ne samo radikalne promene. U su\u0161tini, Aleks Salmond, vo\u0111a SNP, hteo je mnogo da promeni da bi ostao jo\u0161 \u010dvr\u0161\u0107e na vlasti. Zato je i obe\u0107ao da \u0107e kraljica ostati \u0161ef nezavisne dr\u017eave i da \u0107e funta ostati \u0161kotska valuta. Poruka je bila: ne\u0107emo u Evro, ni\u0161ta ne brinite, ne\u0107emo postati banana republika pod \u0161apom Berlina.<\/p>\n

Problem je, naravno, \u0161to je to kontradiktorna poruka. Dovoljno ljudi je \u017eelelo radikalne promene, ali nedovoljno ljudi je bilo sigurno da \u0107e promena dovesti ne\u0161to bolje. Za\u0161to bi, na primer, \u0160kotska bila banana republika da je prihvatila Evro, nad kojim zaista ne bi imala nikakvu kontrolu, a ne bi bila banana republika, da je zadr\u017eala funtu, nad kojom bi kontrolu ipak imao London?<\/p>\n

To je jedna od klju\u010dnih slabosti koju su sve partije britanskog establi\u0161menta iskoristile protiv nezavisnosti: konzervativci, laburisti, liberali i engleski desni\u010dari, poput UKIP i BNP, svi su se obru\u0161ili na \u0161kotsku kampanju za nezavisnost. Njima u pomo\u0107 sko\u010dili su ameri\u010dki predsednik, katoli\u010dki papa, kineski premijer, Evropska komisija, Me\u0111unarodni monetarni fond…\u010ditava garnitura vladaju\u0107ih klasa sveta. Za\u0161to?<\/p>\n

Razlog je prost. Iako je SNP bio motivisan oportunisti\u010dkim pobudama i trudio se da izvede promene koje je \u017eeleo na \u0161to mirniji na\u010din, uspeh nije bio garantovan.<\/p>\n

Za po\u010detak, raspad Ujedinjenog kraljevstva bi ozna\u010dio turbulenciju \u0161irom sveta kako god da se dogodio. Da se sazna da je biv\u0161i kolonijalni gazda nestao, da ga nema vi\u0161e, otvorilo bi gomilu pitanja u svim zemljama biv\u0161e britanske imperije, koju je Amerika neformalno nasledila tokom Hladnog rata. Mnogi bi u toj imperiji slavili jer mrze i dan danas Birtaniju i ne bi ozbiljno shvatali Zapad: za\u0161to bi slu\u0161ali one koji su simboli\u010dki njihove gazde, kada te gazde ne mogu da uvedu red u svojoj ku\u0107i?<\/p>\n

Dalje, \u0161kotska nezavisnost bi otvorila ponovo nacionalno pitanje \u0161irom sveta, kao kad je ujedinjenje Nema\u010dke krajem Hladnog rata otvorilo sli\u010dno pitanje na pora\u017eenom istoku, pa \u010dak i radikalnije. Pitanje nezavinosti bi se zahuktalo u Kvebeku u Kanadi, u Katoloniji u \u0160paniji (gde se tako\u0111e odr\u017eava nelegalan referendum ove jeseni), mo\u017eda i na Balkanu u Makedoniji i BiH, itd. Nestablinost u Americi i Evropi bi bio samo po\u010detak \u0161ire svetske nestablinosti, u trenutku kada nije jasno da su kapitalisti\u010dke sile re\u0161ile krizu sistema, kada su jo\u0161 uvek sve\u017ea se\u0107anja na arapske revolucije, kada se odvija gigantska borba velikih sila u Ukrajini.<\/p>\n

Ni na doma\u0107em planu nije bilo mogu\u0107e osigurati stabilnost. Nada ve\u0107ine glasa\u010da koji su glasali \u201eda\u201c na referendumu je bila upravo radikalna promena, borba protiv neoliberalizma. To se vidi iz dve glavne statistike. Radni\u010dka klasa je ve\u0107inom glasala za nezavisnost, pogotovo u biv\u0161im laburisti\u010dkim \u201etvr\u0111avama\u201c, pogotovo u Glazgovu. Tako\u0111e su istra\u017eivanja javnog mnjenja pokazala da se starija generacija koleba, ili je ve\u0107inski za ostanak, dok je omladina, koje ima manje, bila za raskid sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Dakle, svi oni koji su odrasli pod Ta\u010der i Blerom, hteli su napolje.<\/p>\n

Tu je generacijsku podelu iskoristila Radikalna kampanja za nezavisnost, levi\u010darska koalicija koja je postavila jasan program protiv neoliberalizma, za jasan raskid sa UK i za nezavisnu spoljnu politiku. U trenutku kada je zvani\u010dna kampanja poku\u0161ava da se \u201eupristoji\u201c, Radikalna kampanja je krenula da pravi \u0161iroku aktivnost u radni\u010dkim krajevima Glazgova, drugog grada \u0160kotske. Procena je da je 40 odsto glasa\u010da Laburista pre\u0161lo na stranu nezavisnosti pred glasanje na referendumu. Zato je glas za nezavisnost bila mnogo ve\u0107a nego glas za SNP: 1,618,000 glasa\u010da se izjasnilo za, dok je samo 900,000 bilo za SNP. Jasno je da je potencijal za rast levice van SNP i Laburista bio velik.<\/p>\n

Nije zato \u010dudno da su se sve sile stabilnosti ujedinile da upla\u0161e \u0160kote da ne glasaju za nezavisnost, iz svih ovih razloga, od otvaranja nacionalnog pitanja, do socijalnih zahteva pokreta za nezavisnost. Strah o budu\u0107nosti je bio drugi razlog za glasanje za ostanak u UK, nakon pozitivnih mi\u0161ljenja o UK. Me\u0111u glasa\u010dima za nezavisnost su pozitivna ose\u0107anja i nada bili bitniji. Dakle, strahovlada Vestminstera i svetskih vladaju\u0107ih klasa je bio veoma bitan razlog za pobedu. Ali nije bio jedini.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan razlog je da je svetska kriza proteklih sedam godina bila relativno plitka u Britaniji, delom zbog spefici\u010dnosti britanske ekonomije kao finansijskog centra sa sopstvenom valutom, koji je izgledao sigurniji nego Evrozona. Tako da je mnogima izgledalo da je bolje biti u Britaniji nego sam ili u Evrozoni.<\/p>\n

Dodatan razlog je bilo obe\u0107anje ve\u0107ih ovla\u0161\u0107enja \u0161kotskim vlastima \u2013 iako jo\u0161 uvek nije jasno \u0161ta to zna\u010di, izme\u0111u ostalog jer su i partije na vlasti u Vestminsteru podeljene oko toga \u0161ta \u017eele da ponude.<\/p>\n

Drugi i verovatno bitniji razlog je ose\u0107anje, pogotovo u starijim generacijama, da su ne\u0161to dobili od UK. To ose\u0107anje je u popularnoj ma\u0161ti ili imaginaciji vezano za pobedu u Drugom svetskom ratu i dr\u017eavu blagostanja, koju su doneli laburisti. Dakle, privr\u017eenost laburustima je zna\u010dila privr\u017eenost dovoljnog broja radnica i radnika Ujedinjenom Kraljevstvu da se zaustavi radikalna promena. Laburisti, naravno, nikad nisu bili partija radikalne promene i \u010desto su je ko\u010dili kroz istoriju. Ali je upravo trenutna kontradikcija klju\u010dna: laburisti su bili partija progresivnih promena i radni\u010dke klase, no oni to ve\u0107 neko vreme prestaju da budu.<\/p>\n

Zato je ovakav rezultat, iako pozitivan za UK i Laburisti\u010dku partiju, ipak duboko zabrinjavaju\u0107i. Dovoljno ljudi je glasalo protiv establi\u0161menta uprkos najve\u0107em zastra\u0161ivanju i dubokim istorijskim vezama da bi vladaju\u0107a klasa \u0161irom Britanije morala da bude zabrinuta.<\/p>\n

Nesigurna budu\u0107nost: kapitalizam, demokratija i levica<\/span><\/p>\n

Izbori predstoje u UK slede\u0107e godine. Ni konzervativci ni laburisti nisu sigurni da \u0107e imati ve\u0107inu. Kao i na pro\u0161im izborima, preti im koaliciona vlada ako \u017eele da budu na vlasti \u2013 ili me\u0111u njima, ili sa liberalima, ili sa manjinama. UK tradicionalno nema koalicionu vlast. \u0160tavi\u0161e, u trenutku velikih odluka, rizik je da bi podeljena vlast bila slaba vlast.<\/p>\n

To je delom zato \u0161to su sve partije \u2013 uklju\u010duju\u0107i tu i laburiste \u2013 odane neoliberalnom poretku. Laburisti, kao opozicija, koja se tako\u0111e pozicionirala kao socijalno odgovornija od konzervativaca, ima \u0161anse da bude najve\u0107a partija. Ali je malo verovatno da \u0107e imati apsolutnu vlast. \u0160tavi\u0161e, njeno vo\u0111stvo je obe\u0107alo nastavak konzervativne fiskalne politike u narednih dve godine ako uzme vlast. Dakle, uni\u0161tavanje \u201edr\u017eave blagostanje\u201c i sve dublja liberalizacija tr\u017ei\u0161ta rada bi usledila.<\/p>\n

Taj \u201elek\u201c jo\u0161 uvek nije izle\u010dio svetsku ekonomiju, pa je malo verovatno da bi pomogao u Engleskoj. \u0160tavi\u0161e, pitanje \u0160kotske nije oti\u0161lo. Salmond ima mogu\u0107nost da gurne SNP u UK izbore idu\u0107e godine, kao garanta da \u0107e obe\u0107anja drugih partija Vestminstera biti isupnjena nakon idu\u0107ih izbora.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ako ne dobije jo\u0161 ve\u0107i i prihvatljiv nivo autonomije, uvek mo\u017ee da se kandiduje na slede\u0107em izborima, ili on ili neko iz SNP, kao kandidat koji \u0107e da ponovo postavi pitanje referenduma. U zavisnosti od ekonomske situacije i stepena demokratizacije UK, to mo\u017ee da bude uspe\u0161no, iako je sada malo verovatno.<\/p>\n

Bilo kako bilo, ja\u010danje SNP mo\u017ee da bude nau\u0161trb Laburisti\u010dkoj partiji. Ona tradicionalno bolje prolazi na izborima u \u0160kotskoj nego u ostatku zemlje, i gubitak nekoliko parlamentaraca u \u0160kotskoj mo\u017ee da zna\u010di gubitak ve\u0107ine na slede\u0107im izborima. Laburisti su, dakle, pred velikim izazovom. Izgubili su mnogo glasova me\u0111u radnicama i radnicima u \u0160kotskoj.<\/p>\n

\u010cak i ako uspeju da osvoje vlast na slede\u0107im izborima, oni dolaze u koliziju sa svojim radni\u010dkim glasa\u010dkim telom, u trenutku kada je odanost tog tela na istorijskom minimumu. Dok su starije generacije mogle da se sete 1945, pa da ka\u017eu, u redu, sada je lo\u0161e, ali mo\u017ee da se promeni, mla\u0111e generacije se ne se\u0107aju boljih vremena. Ne\u0107e biti ni strpljivi. Mnogi \u0107e biti veoma razo\u010darani gubitkom referenduma i nedostatkom promena u zvani\u010dnoj politici narednih godina.<\/p>\n

Ne bi zato \u010dudilo da se upravo u \u0160kotskoj laburistima dogodi ono \u0161to se doga\u0111a drugim partijama levog centra, popud nema\u010dkom SPD-u, a to je gubitak dela partije, sindikata i \u010dlanstva novoj, radikalnijoj i levljoj partiji. Prostor za to svakako postoji. U \u0160kotskoj je nekoliko godina uspe\u0161no funkcionisala \u0160kotska socijalisti\u010dka partija, leva koalicija revolucionarnih grupa, koje su zajedno osvojile par puta par parlamentaraca tokom dvehiljaditih.<\/p>\n

SSP se slomio, usled krize koja je buknula oko navodnih seksualnih delatnosti njenog vode\u0107eg \u010dlana, i policijske istrage partijskog vrha, vezano za ta de\u0161avanja (za razliku od krize u britanskom SWP, nije se radilo o silovanju, ve\u0107 o aferi). To je dovelo ve\u0107 postoje\u0107e podele u partiji na povr\u0161inu i, usled medijske pa\u017enje, do kraha. Deo problema je upravo bio da SSP jeste privukao glasa\u010de, ali nije stvorio masovnu partiju, sa svojim iskustvima i korenima, i sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da prevazi\u0111e krizu, ve\u0107 je ostao uska organizacija par rivalskih grupa.<\/p>\n

U tom smislu je iskustvo Radikalne kampanje za nezavisnost bitno. Kao i tzv. Narodna skup\u0161tina u Engleskoj, Radikalna kampanja je zapo\u010deta od raznih revolucionarno levih grupa, ali je uvukla snage sindikalaca, laburista i \u010dak levih nacionalista, pod eksplicitno demokratsko socijalisti\u010dkim programom. Uspeh kampanje zna\u010di da postoje \u0161anse da se, uz realnu i konkretnu politiku, zauzme prostor koji se otvorio okretanjem Laburista i SNP-a u desno.<\/p>\n

Uprkos porazu, pukotine u Ujedinjenom Kraljevstvu, Laburisti\u010dkoj partiji, i na kraju, u kapitalisti\u010dkom sistemu ostaju dovoljno \u0161iroke i duboke da je izgradnja novih levih partija mogu\u0107a. Umesto odbrane statusa kvo, kakav je predstavljala Laburisti\u010dka partija, potrebno je organizovati se i boriti se politi\u010dki za radikalnu promenu, za odbranu tekovina radni\u010dke borbe, ali i za njihovo produbljivanje. Tako su izgra\u0111ene komunisti\u010dke partije tokom dvadesetog veka, i nove leve partije poput Sirize i Die Linke u dvadeset i prvom veku.<\/p>\n

Rizika sa takvim partijama ima mnogo, pogotovo da \u0107e one da zamene stare socijaldemokratske partije kao partije puke reforme i odr\u017eavanja kapitalisti\u010dkog sistema. Ali je to jo\u0161 uvek otvoreno pitanje. Dok se grade odozdo, dok imaju radikalne efekte i revolucionarno jezgro, mogu da imaju progresivnu ulogu. Ako nas je SNP i \u0161kotski referendum ne\u0161to nau\u010dio, to je da \u0107e prostor politike da popune snage oportunisti\u010dke bur\u017eoazije, ukoliko mi ne uspostavimo sopstvenu, socijalisti\u010dku hegemoniju na scenama gde smo akteri.<\/p>\n

Nakon \u0160kotske u UK, na redu je Katalonija u \u0160paniji. Nacionalno pitanje ne\u0107e nestati kao revolucionarno pitanje. Na nama je da shvatimo kako da ga koristimo za na\u0161e svrhe. Od \u0161kotske levice svi imamo da nau\u010dimo mnogo. Vide\u0107emo da li \u0107emo imati jo\u0161 vi\u0161e da nau\u010dimo od Katalonaca, kada se tamo odr\u017ei referendum. Izvesti\u0107emo vas o tome tokom kampanje. Ostanite uz nas. Borba se nastavlja, do kona\u010dne pobede!<\/p>\n

Marks21<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nije \u010dudno da su se sve sile stabilnosti ujedinile da upla\u0161e \u0160kote<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-158644","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158644","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=158644"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158644\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=158644"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=158644"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=158644"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}