{"id":158461,"date":"2014-09-20T09:28:44","date_gmt":"2014-09-20T07:28:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=158461"},"modified":"2014-09-20T09:28:44","modified_gmt":"2014-09-20T07:28:44","slug":"ispovijed-placenog-ubojice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/20\/ispovijed-placenog-ubojice\/","title":{"rendered":"Ispovijed “pla\u0107enog ubojice”"},"content":{"rendered":"

Autor: Michael Nevradakis<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"John Perkins, autor knjige “Prikriveni ekonomski ubojica” govori o tome kako su Gr\u010dka i druge zemlje eurozone postale \u017ertve “korporokracije”: “‘Korporokracija’ inzistira da zemlje usvoje zakone kojima \u0107e velikim korporacijama prodati svoja dru\u0161tvena preduze\u0107a u javnom vlasni\u0161tvu, vodovodne i kanalizacijske sisteme, mo\u017eda \u0161kole, sustav javnog prijevoza, \u010dak i zatvore. Privatizirati, privatizirati…”<\/p>\n

D\u017eonu Perkinsu ispovesti nisu strane. Njegova dobro poznata knjiga “Ispovesti pla\u0107enog ubice ekonomija” otkriva kako me\u0111unarodne organizacije poput Me\u0111unarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, dok izjavljuju kako “spa\u0161avaju\u201c zemlje sa ekonomskim pote\u0161ko\u0107ama, zapravo bacaju mamac njihovim vladama: obe\u0107aju zapanjuju\u0107i rast, sjajne nove infrastrukturne projekte i budu\u0107i ekonomski prosperitet \u2013 \u0161to \u0107e se sve desiti ako te vlade pozajme ogromne sume novca od tih organizacija. Umesto da postignu nekontrolisan ekonomski rast i uspeh, ove zemlje, pak, postaju \u017ertve obogaljuju\u0107eg i neodr\u017eivog duga.<\/p>\n

Tu na scenu stupaju “pla\u0107ene ubice ekonomija\u201c: naizgled obi\u010dni ljudi, obi\u010dnog porekla, koji putuju u ove zemlje i name\u0107u stroge mere \u0161tednje koje prepisuju MMF i Svetska banka kao “re\u0161enja\u201c za ekonomske pote\u0161ko\u0107e sa kojima se sada suo\u010davaju. Ljudi poput Perkinsa obu\u010deni su da iscede i poslednju kap bogatstva i prirodnih dobara iz ovih posrnulih ekonomija, i to se de\u0161ava i dan danas. U ovom intervjuu, koji je emitovan na radiju Dialogos, Perkins pri\u010da o tome kako su Gr\u010dka i eurozona postale nove \u017ertve takvih “pla\u0107enika\u201c.<\/p>\n

U va\u0161oj knjizi pi\u0161ete o tome kako ste mnogo godina radili kao “pla\u0107eni ubica ekonomija\u201c. Ko su te pla\u0107ene ubice i \u0161ta oni rade?<\/strong><\/p>\n

Moj posao se svodio na to da identifikujem zemlje koje imaju resurse koje na\u0161e korporacije \u017eele, to bi mogle da budu stvari poput nafte ili ruda \u2013 ili nova tr\u017ei\u0161ta \u2013 mogao bi da bude i sistem transporta. Ima toliko razli\u010ditih stvari. Kada bi jednom identifikovali ove zemlje, sredili bi im ogromne zajmove, ali novac ne bi nikad zapravo stigao do njih; umesto toga, i\u0161ao bi na\u0161im korporacijama koje bi dobijale infrastrukturne projekte u njima, poput termoelektrana ili autoputeva, koji bi bili profitabilni za nekoliko bogata\u0161a kao i za na\u0161e korporacije, ali ne i za ve\u0107inu ljudi koji ne bi mogli da priu\u0161te da kupe udeo u tih stvarima. Uprkos tome oni su ti kojima ostaje ogroman dug, ba\u0161 kao \u0161to se de\u0161ava sad u Gr\u010dkoj.<\/p>\n

Kada bi jednom bile optere\u0107ene tim dugom, mi bi se vratili, obi\u010dno u obliku MMF-a \u2013 a u slu\u010daju Gr\u010dke danas, MMF i EU \u2013 i imali ogromne zahteve od tih dr\u017eava: pove\u0107anje poreza, smanjenje potro\u0161nje, rasprodaja javnog sektora privatnim kompanijama, stvari poput elektroprivrede i vodovoda, sistema javnog prevoza, privatizujte ovo, i prakti\u010dno postanite na\u0161 rob, nas korporacija, MMF-a, u va\u0161em slu\u010daju EU i, prakti\u010dno, organizacije poput Svetske banke, MMF i EU su sredstva velikih korporacija, \u0161to ja nazivam “korporokratija\u201c.<\/p>\n

Pre nego \u0161to se okrenemo slu\u010daju Gr\u010dke, hajde da pri\u010damo jo\u0161 malo o na\u010dinu na koji ove pla\u0107ene ubice i organizacije poput MMF-a rade. Pomenuli ste, naravno, kako u\u0111u i rade na tome da uvedu ove zemlje u masivan dug, da novac ulazi i odmah zatim izlazi. Tako\u0111e ste u va\u0161oj knjizi spomenuli ove preterano optimisti\u010dne prognoze rasta koje se prodaju politi\u010darima ovih zemalja a koje zapravo nisu ni blizu realnog.<\/strong><\/p>\n

Tako je, pokazali bi im da, ako bi ove investicije ulo\u017eili u stvari poput energetskog sistema, ekonomija bi rasla po fenomenalnim stopama. Ali poenta je da kada investira\u0161 u ove velike infrastrukturne projekte, vidi se ekonomski rast, ali ve\u0107ina tog rasta uzrokuje to da se bogati sve vi\u0161e i vi\u0161e bogate; bez pozitivnih pomaka na ve\u0107inu ljudi, kako to vidimo danas u Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n

“U slu\u010daju Gr\u010dke, moja reakcija je bila “Gr\u010dku upravo ubijaju\u201c. Nema sumnje oko toga\u201c.<\/strong><\/p>\n

Na primer, mo\u017eemo pokazati ekonomski rast, rast BDP-a, ali u isto vreme nezaposlenost mo\u017ee rasti ili ostati na istom nivou, zaplene nepokretne imovine mogu biti u porastu ili mogu ostati stabilne. Ovi brojevi imaju tendenciju da pokazuju veoma bogate, obzirom da oni imaju ogroman procenat ekonomije, statisti\u010dki gledano. Mi bi pokazali da, kad investirate u ove infrastrukturne projekte, va\u0161a ekonomija zaista raste, ali prikazali bismo da raste mnogo br\u017ee nego \u0161to bi bilo mogu\u0107e, sto je bilo kori\u0161\u0107eno da opravda ove astronomske, izuzetno obogaljuju\u0107e zajmove.<\/p>\n

Postoji li zajedni\u010dka crta kada se gledaju zemlje koje su obi\u010dno na meti? Da li su one, na primer, bogate resursima ili obi\u010dno imaju neku drugu strate\u0161ku prednost za mo\u0107nike?<\/strong><\/p>\n

Da, sve od toga. Resursi mogu biti u mnogo razli\u010ditih oblika: materijalna sredstva poput ruda ili nafte; drugi resurs je strate\u0161ka pozicija; jo\u0161 jedno je veliko tr\u017ei\u0161te ili jeftina radna snaga. Zna\u010di razli\u010dite zemlje imaju razli\u010dite prednosti. Mislim da ono \u0161to danas gledamo u Evropi nije ni\u0161ta drugo, a to uklju\u010duje Gr\u010dku.<\/p>\n

\u0160ta se desi onda kad se na ove zemlje baci oko i one postanu zadu\u017eene? Kako ovi veliki mo\u0107nici, ove me\u0111unarodne organizacije do\u0111u i uzmu ono \u0161to im se duguje od zemalja koje su duboko zadu\u017eene?<\/strong><\/p>\n

Tako \u0161to insistiraju da zemlje usvoje zakone kojima \u0107e prodati velikim korporacijama svoja dru\u0161tvena preduze\u0107a u javnoj svojini, vodovodne i kanalizacione sisteme, mo\u017eda \u0161kole, sistem javnog prevoza, \u010dak i zatvore. Privatizovati, privatizovati. Dozvoli\u0107e nam da gradimo vojne baze na njihovom tlu. Mo\u017ee im se uraditi mnogo stvari, ali u principu, one postaju sluge onome \u0161to ja nazivam korporokratijom. Morate da zapamtite da danas imamo globalnu imperiju, i ona nije ameri\u010dka. Nije nacionalna imperija. Ona ne poma\u017ee mnogo ameri\u010dkom narodu. Ona je korporativna imperija, i velike korporacije vladaju. One kontroli\u0161u zakone Sjedinjenih Dr\u017eava, i u velikom stepenu kontroli\u0161u veliki broj zakona zemalja poput Kine, \u0161irom sveta.<\/p>\n

Gledaju\u0107i konkretno slu\u010daj Gr\u010dke, spomenuli ste svoje verovanje da je zemlja postala \u017ertva ovih pla\u0107enika i ovih me\u0111unarodnih organizacija… kakva je bila va\u0161a reakcija kada ste prvi put \u010duli o krizi u Gr\u010dkoj i merama koje \u0107e se sprovesti u toj zemlji?<\/strong><\/p>\n

Pratim Gr\u010dku ve\u0107 dugo vremena. Bio sam na gr\u010dkoj televiziji. Gr\u010dka filmska kompanija napravila je dokumentarac pod nazivom “Izvinjenje pla\u0107enog ubice ekonomije\u201c, a tako\u0111e sam proveo mnogo vremena na Islandu i u Irskoj. Bio sam pozvan na Island da pomognem da se narod ohrabri da na referendumu glasa protiv ispla\u0107ivanja dugova, i uradio sam to i ohrabrio sam ih da to ne urade, i na kraju su izglasali. Kao rezultat toga Island danas ekonomski stoji veoma dobro u pore\u0111enju sa ostatkom Evrope. Irska, s druge strane: poku\u0161ao sam da uradim istu stvar tamo, ali narod u Irskoj je o\u010digledno glasao protiv referenduma, iako je bilo dosta izve\u0161taja da je bilo i mnogo korupcije.<\/p>\n

U slu\u010daju Gr\u010dke, moja reakcija je bila da “Gr\u010dku upravo ubijaju\u201c. To nije sporno. Naravno, Gr\u010dka je pravila gre\u0161ke, vo\u0111e ponekad to rade. Nije narod taj koji je pravio gre\u0161ke, a sada se od njega tra\u017ei da pla\u0107a gre\u0161ke koje su napravile njihove vo\u0111e, \u010desto u suradnji sa velikim bankama. Dakle, ljudi zara\u0111uju enormne sume novca od ovih takozvanih “gre\u0161aka\u201c i sada se od onih koji ih nisu napravili tra\u017ei da plate cenu. To je dosledno \u0161irom sveta: videli smo to u Latinskoj Americi. Videli smo to u Aziji. Videli smo to na toliko mesta \u0161irom sveta.<\/p>\n

Ovo nas direktno vodi na moje slede\u0107e pitanje: Prema mojim zapa\u017eanjima, barem u Gr\u010dkoj, kriza biva propra\u0107ena pove\u0107anjem samokrivice ili prezira; postoji ose\u0107anje u Gr\u010dkoj koje toliko ljudi ima da je zemlja pogre\u0161ila, da je narod pogre\u0161io… Skoro da vi\u0161e ni nema protesta u Gr\u010dkoj, i naravno, do\u0161lo je do ogromnog “odliva mozgova\u201c \u2013 mnogo ljudi napu\u0161ta zemlju. Da li vam je ovo poznato kada poredite druge zemlje sa kojima ste imali li\u010dnog iskustva?<\/strong><\/p>\n

Naravno, to je deo igre: ubedi narod da nije u pravu, da je inferioran. Korporokratija je izuzetno dobra u tome, bez obzira da li se to de\u0161ava za vreme vijetnamskog rata, kada su ubedili ljude da su severni Vijetnamci zli; danas su to Muslimani. To je politika nas protiv njih: mi smo dobri, mi smo u pravu. Mi radimo sve kako treba. Vi niste u pravu. A u ovom slu\u010daju, sva ta energija usmerena je ka gr\u010dkom narodu da bi ljudi rekli “vi ste lenji; vi niste odabrali pravu stvar; niste pratili dobru politiku\u201c, kada, zapravo, ve\u0107ina krivice treba biti usmerena ka finansijskoj zajednici koja je ohrabrila Gr\u010dku da krene ovim putem. I ja bih rekao da se ne\u0161to veoma sli\u010dno de\u0161ava u Sjedinjenim Dr\u017eavama, gde se ljudi navode da poveruju da im se oduzima ku\u0107a zbog toga \u0161to su ispali glupi, da su kupili pogre\u0161ne ku\u0107e; da su previ\u0161e tro\u0161ili.<\/p>\n

\u010cinjenica je da su im njihovi bankari rekli da ovo urade, a \u0161irom sveta imamo obi\u010daj da verujemo bankarima \u2013 ili smo imali taj obi\u010daj. U Sjedinjenim Dr\u017eavama nismo verovali da bi nam bankar rekao da kupimo ku\u0107u od 500 000 dolara kada bismo zaista mogli da priu\u0161timo samo onu od 300 000. Mislili smo da je u interesu banke da nam ne oduzme ku\u0107u. Ali to se promenilo pre par godina, i bankari jesu rekli ljudima za koje su znali da mogu da priu\u0161te ku\u0107u od samo 300 000 dolara da kupe onu od 500 000.<\/p>\n

“Stegni kai\u0161, za nekoliko godina ta ku\u0107a \u0107e vredeti milion dolara, zaradi\u0107e\u0161 mnogo novca\u201c… u stvarnosti vrednost ku\u0107e je opala, tr\u017ei\u0161te se ispraznilo; banke su oduzele ove ku\u0107e, prepakovale ih i ponovo prodale. Dupli udarac. Ljudima su rekli “bili ste glupi; bili ste gramzivi; za\u0161to ste kupili tako skupu ku\u0107u?\u201c. Ali su im zapravo bankari rekli da to urade, a odrasli smo s mi\u0161lju da bankarima mo\u017eemo verovati. Ne\u0161to vrlo sli\u010dno, samo u ve\u0107oj razmeri se desilo u mnogo zemalja na svetu, uklju\u010duju\u0107i i Gr\u010dku.<\/p>\n

U Gr\u010dkoj tradicionalne velike politi\u010dke partije su, naravno, uglavnom za ove grube mere \u0161tednje koje su nametnute, ali vidimo da veliki biznisi i mediji tako\u0111e pru\u017eaju punu podr\u0161ku. Da li vas ovo imalo iznena\u0111uje?<\/strong><\/p>\n

Ne, ne iznena\u0111uje me, a opet, sme\u0161no je jer \u0161tednja ne funkcioni\u0161e. Dokazali smo to mnogo puta, a mo\u017eda i najve\u0107i dokaz je ba\u0161 suprotan, u Sjedinjenim Dr\u017eavama za vreme Velike depresije, kada je predsednik Ruzvelt inicirao ove mere da vrati ljude na posao, da upumpaju novac u privredu. To je ono \u0161to provereno radi. Znamo da \u0161tednja ne funkcioni\u0161e u ovakvim situacijama.<\/p>\n

Tako\u0111e moramo da razumemo da je, u Sjedinjenim Dr\u017eavama na primer, tokom prethodnih 40 godina, srednja klasa u opadanju na osnovu realne vrednosti dolara, dok sama ekonomija raste. Zapravo, to se manje-vi\u0161e desilo svuda u svetu. Srednja klasa je globalno u opadanju. Velike korporacije moraju da shvate \u2013 do sad jo\u0161 nisu, ali moraju da shvate \u2013 da to nije ni u \u010dijem dugoro\u010dnom interesu, da je srednja klasa na tr\u017ei\u0161tu. A ako srednja klasa nastavi da opada, u Gr\u010dkoj ili u Sjedinjenim Dr\u017eavama ili bilo gde na svetu, na kraju \u0107e korporacije platiti cenu; ne\u0107e imati mu\u0161terije. Henri Ford je jednom rekao: “\u017delim da platim sve svoje ljude dovoljno da oni mogu da odu i kupe Fordov automobil\u201c. To je veoma dobra politika. To je mudro. Mere \u0161tednje idu u suprotnom smeru i to je budalasta politika.<\/p>\n

U va\u0161oj knjizi, koja je napisana 2004, izrazili ste nadu da \u0107e evro slu\u017eiti kao kontrateg ameri\u010dkoj globalnoj henemoniji, hegemoniji ameri\u010dkog dolara. Da li ste ikad o\u010dekivali da \u0107emo u Evropskoj Uniji videti ono \u0161to vidimo danas, sa \u0161tednjom koja nije na snazi samo u Gr\u010dkoj ve\u0107 i u \u0160paniji, Portugalu, Irskoj, Italiji, kao i u jo\u0161 nekim zemljama?<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to nisam shvatao tokom tog perioda je koliko korporokratija ne \u017eeli ujedinjenu Evropu. Ovo moramo da razumemo. Mo\u017eda jesu zadovoljni evrom, jednom valutom \u2013 zadovoljni su do odre\u0111ene granice time \u0161to je Evropa dovoljno ujedinjena da su tr\u017ei\u0161ta otvorena \u2013 ali oni ne \u017eele standardizovana pravila i propise. Budimo iskreni, velike korporacije, korporokratija, koriste \u010dinjenicu da neke zemlje u Evropi imaju mnogo bla\u017ee poreske zakone, neke imaju mnogo bla\u017ee zakone o za\u0161titi okoline i prava radnika, i mogu ih suprotstaviti jedni drugima.<\/p>\n

Kako bi bilo korporacijama kada ne bi imale poreske rajeve poput Malte i drugih mesta? Mislim da moramo da shvatimo da zbog onog \u0161to je korporokratija prvo uvidela, stabilnog evra, Evropska unija \u010dinila im se kao odli\u010dna ideja, ali kako su stvari napredovale mogli su da vide da \u0107e bi socijalni i ekolo\u0161ki zakoni mogli postati standardizovani. To nisu \u017eeleli, pa je ono \u0161to se u Evropi de\u0161ava rezultat toga \u0161to korporokratija \u017eeli da EU propadne, barem na odre\u0111enom nivou.<\/p>\n

Pisali ste o primeru Ekvadora i drugih zemalja, koja se nakon kolapsa cena nafte kasnih osamdesetih na\u0161la u ogromnim dugovima, sto je, naravno, dovelo do ogromnih mera \u0161tednje… zvu\u010di previ\u0161e sli\u010dno onome \u0161to danas vidimo u Gr\u010dkoj. Kako se narod Ekvadora i drugih zemalja koje su se na\u0161le u sli\u010dnoj situaciji na kraju odupro?<\/p>\n

Ekvador je izabrao izuzetnog predsednika, Rafaela Koreu, koji ima doktorat iz ekonomije sa univerziteta u Sjedinjenim Dr\u017eavama. On je razumeo sistem, i razumeo je da je Ekvador uzeo ove zajmove kada sam ja bio pla\u0107eni ubica ekonomija i kada je zemljom vladala vojna hunta koja je bila pod kontrolom CIA-e i SAD-a. Ta hunta je uzela ogromne zajmove, zadu\u017eila zemlju; ljudi nisu pristali na to. Kada je Rafael Korea demokratski izabran, odmah je rekao: “Ne\u0107emo platiti te dugove; ljudi nisu uzeli te zajmove. Mo\u017eda MMF, ili hunta, koja je naravno odavno nestala \u2013 preselila se u Majami ili negde drugde – treba da ih plati, mo\u017eda D\u017eon Perkins ili drugi pla\u0107enici treba da vrate te dugove, ali narod ne treba\u201c.<\/p>\n

I od tad on pregovara i smanjuje dugove, govore\u0107i: “Mo\u017eda \u0107emo biti voljni da platimo samo neke od njih\u201c. To je bio veoma pametan potez; bio je odraz sli\u010dnih stvari koje su ura\u0111ene u razli\u010ditim vremenima na mestima poput Brazila i Argentine, i skorije, po istom modelu, na Islandu, sa velikim uspehom. Moram priznati da je Korea imao neke velike zaostatke od tada… on, poput mnogih predsednika, mora biti svestan da, ako se sistemu suprotstavi\u0161 previ\u0161e odlu\u010dno, ako ekonomski pla\u0107enici nisu sre\u0107ni, ako ne bude po njihovom, onda \u0107e le\u0161inari do\u0107i i pogubiti te ili te zbaciti u pu\u010du. Do\u0161lo je do poku\u0161aja pu\u010da nad njim, do\u0161lo je i do uspe\u0161nog pu\u010da u zemlji nedaleko odatle, u Hondurasu, jer se predsednik pobunio.<\/p>\n

Moramo da shvatimo da su ovi predsednici veoma ranjivi. Mi, narod, moramo da se pobunimo, zato \u0161to vo\u0111e to mogu samo do odre\u0111enog stepena. Danas u mnogim zemljama predsednici nisu samo ranjivi; nije neophodan metak da bi se danas sru\u0161io neki vo\u0111a. Skandal \u2013 seksualni, vezan za drogu \u2013 mo\u017ee skinuti vo\u0111u s vlasti. Videli smo \u0161ta se desilo Bilu Klintonu, \u0160tros Kanu iz MMF-a, videli smo mnogo puta kako se to desi. Ovi predsednici svesni su da su u veoma ranjivoj poziciji: ako se previ\u0161e odlu\u010dno suprotstave statusu kvo, bi\u0107e smaknuti, na ovaj ili onaj na\u010din. Oni su toga svesni, a potrebno je da mi kao narod zaista ustanemo za svoja prava.<\/p>\n

Spomenuli ste skoriji primer Islanda… osim referenduma, koje druge mere je vlada usvojila da bi se izbavila iz ove spirale \u0161tednje i da bi povratila privredni rast i dobru perspektivu za zemlju?<\/strong><\/p>\n

Investirala je novac u programe kojima se ljudi zapo\u0161ljavaju i organizovao je su\u0111enja za neke od bankara koji su uzrokovali problem, \u0161to je bilo veoma pozitivno za moral naroda. Zna\u010di Island je pokrenuo programe koji ka\u017eu: “Ne, ne\u0107emo i\u0107i u \u0161tednju; ne\u0107emo platiti ove zajmove; iskoristi\u0107emo taj novac da vratimo ljude na posao\u201c i, na kraju, to je ono \u0161to pokre\u0107e ekonomiju, zaposleni ljudi. Ako imate visoku nezaposlenost, kao \u0161to je slu\u010daj u Gr\u010dkoj, ekstremnu nezaposlenost, zemlja \u0107e uvek biti u problemu. Morate da smanjite nezaposlenost, morate da zaposlite ljude. Toliko je va\u017eno vratiti ljude na posao. Va\u0161a nezaposlenost je oko 28 posto; ona je onesposobljuju\u0107a, raspolo\u017eivi dohodak se smanjio za 40 posto i nastavi\u0107e da opada dokle god je nezaposlenost toliko visoka. Zna\u010di, va\u017ena stvar za ekonomiju je da smanji stopu nezaposlenosti i podigne raspolo\u017eivi dohodak, da bi ljudi mogli da investiraju u svoju zemlju i robu i usluge.<\/p>\n

Da zaklju\u010dimo, koju poruku biste poslali ljudima u Gr\u010dkoj, dok oni nastavljaju da do\u017eivljavaju i pre\u017eivljavaju vrlo okrutne rezultate mere \u0161tednje koje su uvedene u zemlji u prethodne tri godine?<\/strong><\/p>\n

\u017delim da se pozovem na gr\u010dku istoriju. Vi ste ponosna, sna\u017ena zemlja, zemlja ratnika. Mitologija ratnika donekle dolazi iz Gr\u010dke, kao i demokratija! I da shvatite da je danas tr\u017ei\u0161te demokratija, i to kako tro\u0161ite svoj novac utje\u010de na ono kako biste glasali. Ve\u0107ina politi\u010dkih demokratija su korumpirane, uklju\u010duju\u0107i i ameri\u010dku. Demokratija nije zapravo rad na vladaju\u0107em nivou, zato \u0161to su korporacije te koje su glavne. Ona funkcioni\u0161e na nivou tr\u017ei\u0161ta. Ohrabrio bih ljude u Gr\u010dkoj da se dignu na noge: nemojte platiti te dugove, imajte sopstvene referendume; odbijte da ih platite, iza\u0111ite na ulicu i \u0161trajkujte.<\/p>\n

Zna\u010di, ja ohrabrio bih gr\u010dke gra\u0111ane da nastave s ovim. Nemojte prihvatiti kritiku da ste vi za sve krivi, da vi treba da ispa\u0161tate, da vi trpite mere \u0161tednje. To funkcioni\u0161e samo za bogata\u0161e, ne radi za prose\u010dnu osobu i srednju klasu. Vratite srednju klasu, pove\u0107ajte zaposlenost, vratite obi\u010dnim gra\u0111anima Gr\u010dke raspolo\u017eivi dohodak. Borite se za to, do\u0111ite do toga, ustanite za svoja prava, po\u0161tujte svoju istoriju kao borci i pioniri demokratije i poka\u017eite to celom svetu!<\/p>\n

H-alter<\/a>\/Dialogosmedia.org\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Naravno, to je deo igre: ubedi narod da nije u pravu, da je inferioran. Korporokratija je izuzetno dobra u tome<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-158461","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158461","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=158461"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158461\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=158461"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=158461"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=158461"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}