{"id":158268,"date":"2014-09-18T09:51:35","date_gmt":"2014-09-18T07:51:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=158268"},"modified":"2014-09-18T16:57:10","modified_gmt":"2014-09-18T14:57:10","slug":"stara-i-nova-kaledonija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/18\/stara-i-nova-kaledonija\/","title":{"rendered":"Stara i Nova Kaledonija"},"content":{"rendered":"

Autor: Nic Maclellan<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"Kada je istra\u017eiva\u010d D\u017eejms Kuk 4. septembra 1774. prvi put ugledao Grand Ter, planine ovog malezijskog ostrva podsetile su ga na \u0161kotske visoravni. \u201eNazvao sam ga Nova Kaledonija\u201c, pi\u0161e on u svom dnevniku, \u201ei ako izuzmemo Novi Zeland, to je mo\u017eda najve\u0107e ostrvo na ju\u017enom Pacifiku.\u201c<\/p>\n

\u0160to se mene ti\u010de, ne vidim nikakvu sli\u010dnost. U proteklih godinu dana boravio sam i u \u0160kotskoj i u Novoj Kaledoniji. Ni za \u017eivu glavu ne bih mogao da ka\u017eem kako \u0161kotske doline nalikuju na planinske doline Grand Tera, glavnog ostrva Nove Kaledonije koje je toliko o\u010daralo Kuka.<\/p>\n

Me\u0111utim, postoji jedna sli\u010dnost izme\u0111u stare Kaledonje i Nove Kaledonije. I u Edinburgu i Numeji razgovara se o nezavisnosti.<\/p>\n

Preko \u010detiri miliona \u0160kotlan\u0111ana, sa navr\u0161enih 16 ili vi\u0161e godina, iza\u0107i \u0107e na birali\u0161ta 18. septembra da odlu\u010de da li \u0107e ostati u Britaniji ili postati nezavisna dr\u017eava. Nova Kaledonija, jedan od najbli\u017eih suseda Australije, tako\u0111e treba da odr\u017ei referendum o nezavisnosti \u2013 negde pre 2018. Danas se pred op\u0161tinama, \u0161kolama i drugim dr\u017eavnim ustanovama vijore francuska trobojka i zastava Kanaka; za nekoliko godina mo\u017eda \u0107e se podizati samo jedna.<\/p>\n

Mnogi komentatori smatraju da su rasprave o zastavama, suverenitetu i dr\u017eavnosti 19-vekovni anahronizmi. Devedesetih godina, kada se Sovjetski Savez uru\u0161io i Jugoslavija raspala, \u201enacionalno pitanje\u201c je re\u0161avano u sukobima i korupciji, uz atavisti\u010dki povratak na nacionalizam krvi i tla. Nekoliko decenija kasnije, vode se nove debate o granicama i zami\u0161ljenim dru\u0161tvima, o kulturnom identitetu u globalizovanom svetu. Kreativna tenzija izme\u0111u nacionalizma i globalizacije na delu je danas u \u0160kotskoj, Belgiji, \u0160paniji, Francuskoj i \u0161irom Melanezije.<\/p>\n

U svojoj sjajnoj polemi\u010dkoj knjizi Arguing for Independence, pokojni Stiven Maksvel definisao je globalizaciju kao \u201e\u0161irenje vi\u0161eslojne me\u0111uzavisnosti svetskih dru\u0161tava, koja ograni\u010dava slobodu svih dr\u017eava a naro\u010dito te\u0161ko poga\u0111a male zemlje\u201c. Maksvel, vode\u0107i intelektualac savremenog \u0161kotskog nacionalizma, zalagao se za nezavisnost. Smatrao je da \u0107e nezavisnost \u0160kotske unaprediti njene odnose sa Evropom i ostatkom Britanije, a ne trajno naru\u0161iti odnose me\u0111u susedima.<\/p>\n

Njegovi argumenti sli\u010dni su viziji kana\u010dkog lidera \u017dan-Mari T\u017eibaua, koji se zalagao za nezavisnost Nove Kaledonije do svog ubistva 1989. T\u017eibau je tvrdio da \u0107e nezavisnost od Francuske popraviti odnose i sa Parizom i sa zemljama na\u0161eg regiona: \u201eSuverenitet nam daje i pravo i snagu da pregovaramo o na\u0161oj me\u0111uzavisnosti. Maloj zemlji poput na\u0161e, nezavisnost omogu\u0107ava da odredi svoju me\u0111uzavisnost.\u201c<\/p>\n

Kao savremeno kapitalisti\u010dko dru\u0161tvo, \u0160kotska se su\u0161tinski razlikuje od Nove Kaledonije, zemlje u razvoju koja se bori sa nasle\u0111em francuskog kolonijalizma. Ali te\u017enja za nezavisno\u0161\u0107u spaja ove dve dr\u017eave.<\/p>\n

Pred referendum u \u0160kotskoj, anketari tvrde da raste talas podr\u0161ke za kampanju \u201eZa\u201c koju predvodi \u0160kotska nacionalna partija, ili SNP.<\/p>\n

Prime\u0107uje se uspani\u010deni ton u kampanji Bolje zajedno, unionisti\u010dkoj kampanji koju predvodi biv\u0161i laburisti\u010dki ministar finansija Alister Darling. Njihova inicijativa \u201eOstanimo zajedno\u201c anga\u017eovala je \u010ditav niz politi\u010dara, slavnih li\u010dnosti, muzi\u010dara i biznismena koji isti\u010du kakve \u0107e \u0161tete izazvati glasanje za nezavisnost.<\/p>\n

Kampanja \u201eProtiv\u201c mobili\u0161e pristalice iz \u010ditavog spektra. Bez obzira na to da li volite Bitlse ili Stonse \u2013 i Mik D\u017eeger i Pol Makartni izjasnili su se kao protivnici nezavisnosti. Papa i ateisti\u010dka superzvezda Ri\u010dard Dokins sla\u017eu se da bi raspad Ujedinjenog Kraljevstva ugrozio globalnu stabilnost. Toni Bler, Hilari Klinton i \u0161ef BHP Billitona su pozvali da se glasa protiv. D\u017e. K. Rouling je jedna od mnogih stanovnika \u0160kotske ro\u0111enih u Engleskoj koji \u0107e glasati protiv nezavisnosti.<\/p>\n

Protiv ove parade milionera, SNP u kampanji \u201eZa\u201c ima podr\u0161ku niza levi\u010darskih grupa koje obi\u010dno ne gledaju blagonaklono na \u0161kotski nacionalizam i SNP-ov pragmati\u010dni konzervativizam.<\/p>\n

Ankete pokazuju da \u0107e radni\u010dka klasa prete\u017eno glasati za nezavisnost, u nadi da \u0107e tako o\u010duvati socijaldemokratske prednosti koje \u0160kotska ima u odnosu na ostatak Ujedinjenog Kraljevstva (besplatno visoko obrazovanje, besplatni lekovi na recept za starije, rastu\u0107e investicije u hidroelektrane, elektrane na vetar i promovisanje ulaganja u Nacionalnu zdravstvenu slu\u017ebu).<\/p>\n

Kada sam pro\u0161le godine posetio \u0160kotsku, zaprepastio me je anga\u017eman tolikih razli\u010ditih aktivisti\u010dkih grupa, budu\u0107i da pripadnici \u0161iroke koalicije poku\u0161avaju da uklju\u010de svoje kom\u0161ije i kolege u raspravu o stvaranju druga\u010dijeg dru\u0161tva. Jedne no\u0107i smo po pljusku oti\u0161li na drugi kraj Edinburga da prisustvujemo lokalnoj debati u Litu, ali nas nisu pustili da u\u0111emo. Toliko je ljudi do\u0161lo da su organizatori odlu\u010dili da daju prednost neopredeljenima, i nisu pu\u0161tali one koji su ve\u0107 odlu\u010dili kako \u0107e glasati ni strance bez prava glasa.<\/p>\n

Drugom prilikom, u autobusu za Balmaklelan, primetili smo neku \u017eenu sa torbom sa jednostavnim sloganom \u201eZa\u201c. Kasnije, uz kafu kod njene ku\u0107e, objasnila nam je da je \u010dlanica SNP-a zadu\u017eena za kampanju od vrata do vrata u Balmaklelanu i na obli\u017enjim farmama. \u201eTu je jo\u0161 jedna devojka iz susednog sela koja radi za Radikalnu nezavisnost\u201c, objasnila nam je ona, \u201eBoji kosu u zeleno, ali prili\u010dno se dobro sla\u017eemo \u2013 obe radimo za istu stvar.\u201c<\/p>\n

Od tvrdih pristalica SNP-a, preko mladih vojnika Radikalne nezavisnosti, umetnika Nacionalnog kolektiva do aktivista \u0160kotske socijalisti\u010dke partije, glasanje za nezavisnost deo je \u0161ire debate o budu\u0107nosti. Treba li kraljica da ostane \u0161ef dr\u017eave ili \u017eelimo savremenu demokratsku republiku? Da li da ostanemo u NATO-u i Evropskoj uniji? Funta ili evro? Kako da iza\u0111emo na kraj sa britanskim demokratskim deficitom (nema ustava, ve\u0107inski izborni sistem i Dom lordova prepun biskupa Engleske crkve i neprijatelja socijaldemokratije)?<\/p>\n

Kampanja \u201eZa\u201c je ponovo aktivirala generaciju \u0160kotlan\u0111ana koji su se borili protiv niza vestminsterskih odluka, od Ta\u010derkine glavarine do poreza na prazne sobe Dejvida Kamerona, od Blerove invazije na Irak do britanske dvopartijske podr\u0161ke za obnavljanje nuklearnih podmornica koje je ko\u0161talo 80 milijardi funti. I pored integrisanosti \u0161kotskih elita u britanskoj imperiji, torijevci u \u0160kotskoj nisu imali ve\u0107inu od 1955.<\/p>\n

I na\u0161 australijski torijevski premijer, ro\u0111en u Engleskoj i \u0161kolovan na Oksfordu, uklju\u010dio se u ovu raspravu prilikom nedavne posete Londonu. \u201eKao prijatelj Britanije, kao posmatra\u010d sa strane, te\u0161ko mi je da shvatim kako bi svetu pomogla nezavisna \u0160kotska\u201c, rekao je Toni Abot u avgustu, \u201eMislim da ljudi koji pri\u017eeljkuju raspad Ujedinjenog Kraljevstva nisu prijatelji pravde, prijatelji slobode, dok dr\u017eave koje za to navijaju\u2026 nisu dr\u017eave u \u010dijem bi se dru\u0161tvu bilo prijatno na\u0107i.\u201c<\/p>\n

Abotova intervencija u debati o nezavisnosti naj\u010de\u0161\u0107e je ocenjivana kao gaf: njega je njegov ideolo\u0161ki entuzijazam i pre toga povremeno navodio na neprijatne izjave, kao kada je u obra\u0107anju ameri\u010dkoj fondaciji Heritage rekao da \u201emalo koji Australijanac smatra Ameriku stranom zemljom\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, rekao bih da je ovo vi\u0161e prora\u010dunata intervencija nego oma\u0161ka. Abot prepoznaje da bi nezavisnost \u0160kotske otvorila \u0161iru raspravu o neoliberalizmu i nuklearnoj politici, ulozi tajne dr\u017eave i saveza \u201ePetoro o\u010diju\u201c, stalnom \u010dlanstvu Ujedinjenog Kraljevstva u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, o tome kako \u0107e \u0160kotska i Engleska koegzistirati u NATO-u i Evropskoj uniji, o ulozi bankarskog sektora \u2013 slo\u017eenu raspravu koja bi uznemirila opu\u0161tene i udobno sme\u0161tene.<\/p>\n

Njegova intervencija tako\u0111e dolazi u trenutku kada se o samoopredeljenju i nezavisnosti, o granicama i suverenitetu raspravlja \u0161irom sveta, od stare i Nove Kaledonije, preko Korzike i Katalonije do Bugenvila.<\/p>\n

U australijskim medijima to ne biste primetili, ali koaliciona vlada \u0107e se uskoro suo\u010diti sa strate\u0161ki zna\u010dajnim raspravama o samoopredeljenju u na\u0161em regionu. U narednih pet godina mogle bi se dogoditi velike promene u najbli\u017eem susedstvu Australije, kako se Nova Kaledonija i Bugenvil budu kretali ka novom politi\u010dkom statusu.<\/p>\n

Oba ova ostrva pro\u0161la su kroz traumati\u010dne periode oru\u017eanih sukoba, Nova Kaledonija 1980-ih, a Bugenvil 90-ih. I pored glasnog pozivanja na nezavisnost, stanovni\u0161tvo je bilo podeljeno i sukobi su okon\u010dani inovativnim politi\u010dkim sporazumima koji su odlo\u017eili izja\u0161njavanje o kona\u010dnom politi\u010dkom statusu.<\/p>\n

Od 1998, oba ostrva krenula su na dug tranzicioni put ka referendumu o samoopredeljenju i mogu\u0107em stvaranju dveju novih suverenih i nezavisnih zemalja. Autohtono stanovni\u0161tvo i migrantske zajednice raspravljaju o kulturnom identitetu, budu\u0107oj ulozi rudarstva i tome kako da razviju odr\u017eivu samostalnu ekonomiju.<\/p>\n

Ovi prelazni periodi sada se bli\u017ee kraju. Po Numejskom sporazumu, Nova Kaledonija treba da odr\u017ei referendum pre 2018. Otprilike u isto vreme, u Bugenvilu \u0107e se okon\u010dati desetogodi\u0161nja ili petnaestogodi\u0161nja tranzicija zapo\u010deta pobedom Autonomne bugenvilske vlade. Da li \u0107e ovi referendumi biti odr\u017eani po planu ili \u0107e do\u0107i do pritiska da se odr\u017ei status kvo u interesu \u201estabilnosti\u201c?<\/p>\n

Toni Abot ima obi\u010daj da govori o Anglosferi \u2013 svojoj viziji seta institucija civilnog dru\u0161tva koje karakteri\u0161u pluralizam, demokratija i pravi\u010dnost. Ali ovaj termin ima \u0161ire strate\u0161ko zna\u010denje u politi\u010dkoj zajednici Kanbere, koje je najbolje sa\u017eeto u izve\u0161taju Australijskog instituta za strate\u0161ku politiku iz 2013, Keep Calm and Carry On: Reflections on the Anglosphere.<\/p>\n

Direktor instituta Piter D\u017eenings tvrdi da je Anglosfera dobila novo zna\u010denje u doba Edvarda Snoudena. \u201eSavremeniji izraz je \u2018zajednica Petoro o\u010diju\u2019\u201c, pi\u0161e on, \u201ekoji ozna\u010dava posleratni obave\u0161tajni i kooperativni odnos izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda\u201c. Po njegovom mi\u0161ljenju, \u201eanglosfera se redovno pokazuje kao pokreta\u010dka snaga globalnog poretka i klju\u010dni uteriva\u010d me\u0111unarodne stabilnosti, \u010dak i u vreme sveobuhvatnih strate\u0161kih promena.\u201c<\/p>\n

Zabrinuti porastom strate\u0161ke mo\u0107i Kine, mnogi australijski politi\u010dki analiti\u010dari tvrde kako se stari anglo-savez mora oja\u010dati u azijsko-pacifi\u010dkom regionu kroz bli\u017eu saradnju sa Indijom (prodaja uranijuma), Japanom (\u0161irenje interoperabilnosti sa silama ANZUS-a) i Francuskom (vojna saradnja u ju\u017enom Pacifiku).<\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina, obe najve\u0107e stranke u Kanberi pozdravljaju trajno prisustvo Francuske u Pacifiku, tvde\u0107i da francuska dr\u017eava vr\u0161i \u201epozitivan uticaj u regionu\u201c. Australijski politi\u010dki instituti, poput D\u017eeningsove organizacije i Lowy instituta, organizuju strate\u0161ke dijaloge sa francuskim zvani\u010dnicima (ali ne i sa kana\u010dkim i tahi\u0107anskim liderima), promovi\u0161u\u0107i bli\u017eu saradnju sa francuskim oru\u017eanim snagama na Pacifiku. Ovo proizvodi odre\u0111enu tenziju u odnosima sa na\u0161im najbli\u017eim susedima u Melaneziji koji aktivno podr\u017eavaju pokrete za nezavisnost u Novoj Kaledoniji i Francuskoj Polineziji.<\/p>\n

Lideri u Kanberi, D\u017eakarti i Port Morebiju nisu zbog toga sre\u0107ni, ali \u017eitelji Bugenvila i Zapadne Papue zahtevaju pravo na samoopredeljenje u postkolonijalnim dr\u017eavama poput Papue Nove Gvineje i Indonezije. Pitanja samoopredeljenja, autonomije i nezavisnosti deo su agende organizacija kao \u0161to je Melanesian Spearhead Group \u2013 \u0161to predstavlja pravu dilemu kada su vam najbli\u017ei susedi dr\u017eave koje navijaju za mogu\u0107nost nezavisnosti.<\/p>\n

Kao \u0161to je tvrdio Stiven Maksvel, ovo pitanje je vrlo aktuelno. \u201eNije slu\u010dajno \u0161to je pravo na samoopredeljenje naroda toliko \u0161iroko priznato\u201c, pisao je on, \u201eU njemu se ogleda stav o tome da kolektivnim interesima jedne zajednice treba da odlu\u010duju pripadnici te zajednice. Oni su najkvalifikovaniji da prepoznaju svoje potrebe i raspolo\u017eive mogu\u0107nosti za ispunjavanje tih potreba. Oni \u0107e se, pre nego bilo ko drugi, rukovoditi prosve\u0107enim li\u010dnim interesom u odmeravanju zahteva pojedinaca i manjina unutar zajednice protiv zahteva ve\u0107ine, kao i zahteva dana\u0161njih i budu\u0107ih pokolenja.\u201c<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Inside Story<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ankete pokazuju da \u0107e radni\u010dka klasa prete\u017eno glasati za nezavisnost<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":158269,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-158268","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158268","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=158268"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158268\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/158269"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=158268"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=158268"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=158268"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}