{"id":158212,"date":"2014-09-17T19:23:02","date_gmt":"2014-09-17T17:23:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=158212"},"modified":"2014-09-17T19:23:02","modified_gmt":"2014-09-17T17:23:02","slug":"biciklisticki-zapisi-s-puta-po-komsiluku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/17\/biciklisticki-zapisi-s-puta-po-komsiluku\/","title":{"rendered":"Biciklisti\u010dki zapisi s puta po kom\u0161iluku"},"content":{"rendered":"

\"\"Autor: Dino Ramujki\u0107<\/a><\/strong><\/p>\n

Imao sam \u017eelju jo\u0161 od pro\u0161le godine, \u010dini mi se, da odem do Gr\u010dke bajkom. \u017delja je prvobitno bila Atina, ali se to u me\u0111uvremenu promijenilo i postalo ovo \u0161to je odvo\u017eeno, vo\u017enja do Janjine preko Albanije, i povratak preko Makedonije i opet Albanije. Jedini problem su predstavljale pare, ali kako se to sredilo preko dva ministarstva, iako jo\u0161 uvijek nisam vidio ni cent od obe\u0107anog novca, pozajmio sam malu svotu, sredio bajk, spakovao stvari i otisnuo se na put.<\/p>\n

Krenuo sam rano ujutro, oko 5 sati. Nisam mnogo obra\u0107ao pa\u017enju na vremensku prognozu za te dane vo\u017enje i to \u0107e me sti\u0107\u2019 kasnije, ali sve je avantura, \u010dak i kad je ki\u0161a plju\u0161tala. Tog prvog dana, zbog samog osje\u0107aja da sam krenuo, ve\u0107inu dana sam se smijao svemu, sve je bilo interesantno, ve\u0107 prije 7 sam bio u Albaniji, i tamo dobijate ve\u0107u pa\u017enju nego \u0161to mo\u017eete i da zamislite. Svako pored koga bih pro\u0161ao bi mahao, javljao se, klinci su bacali ruke, kad sam tra\u017eio vodu ljudi bi mi davali njihovu, kupovnu, i ve\u0107ina njih je mislila da sam Italijan i ve\u0107ina njih nema pojma \u0111e je Crna Gora. I svi znaju italijanski, a niko engleski. Kad sam jednom rekao da sam iz Montenegra, lik je pitao \u201eMaroko?\u201c ili tako ne\u0161to.<\/p>\n

Tog prvog dana sam pre\u0161ao 220 km i spavao pored jedne pumpe. Jedan dje\u010dak je prevodio to \u0161to ka\u017eem jer, kao \u0161to rekoh, niko ne pri\u010da engleski. Pustili su me da otvorim \u0161ator pored pumpe, a biciklo smo ubacili u jednu od njihovih prostorija. Klincu sam bio interesantan, pa je cijelo vrijeme slikao mene i \u0161ator.\"\"<\/p>\n

Ustajanje u 5, ovo je bila ve\u0107 druga tura ovakvog tipa pa sam navikao na spavanje u \u0161atoru. Odmah sam spakovao stvari, zahvalio ljudima sa pumpe i krenuo dalje. Hranio sam se kako mi do\u0111e, ako ogladnim, stanem i jedem, i nastavim dalje. Iako sam izbjegao ki\u0161u prvog dana, drugog dana to nije bio slu\u010daj. Jedan momak koji je prodavao vo\u0107e pored puta sa ocem me je zvao da se sklonim sa ki\u0161e kod njih. Nismo se mogli sporazumjet, ali kad sam krenuo da odem, zakrpili su me velikim crnim kesama i malo mi pomogli \u0161to se ti\u010de ki\u0161e. Nije padala dugo i sje\u0107am se da sam stao po vodu na jednoj pumpi na kojoj su 3 \u010dovjeka dovr\u0161ala jednu bocu rakije. Jedan od njih mi je poklonio dvije boce vode, a drugi je uporno pri\u010dao da je to dva eura. \u201e\u010castim kom\u0161iju Italijana\u201c je rekao, a obojica pjani kao letve.<\/p>\n

Kasno sam u\u0161ao u Gr\u010dku jer sam ne\u0111e ta\u010dno po ulasku promijenio vremensku zonu za +1, i to \u010dak nisam shvatio odmah, nego tek petog dana vo\u017enje, kad se opet vratila na staro. I da, u jednom od gradova blizu granice sa Gr\u010dkom, lik me je ladno ponudio travom, izvadio i pokazao mi neku malu kesicu. U Gr\u010dkoj, nedaleko od granica, naselje Kalpaki, ugostila me jedna previ\u0161e ljubazna \u017eena, napravila hranu i donijela pi\u0107e, dala podlogu za \u0161ator i predlo\u017eila da se, prije nego odem do Janjine, popnem u nacionalni park koji je bio u blizini. Po\u0161to se nismo mogli tek tako pozdravit, obe\u0107ao sam joj da \u0107u ujutro svratiti da se pozdravim kad se vratim iz parka.<\/p>\n

\"\"Po\u0161to mi se spavalo, ostao sam u \u0161atoru sve do 7 i tek oko 7 i po krenuo put nacionalnog parka. 17 km uspona, ali kad se vozi u prirodi, kad je pogled fantasti\u010dan kao \u0161to je bio, ni\u0161ta ne pada te\u0161ko. To je bio najljep\u0161i dio puta, dva naselja koja su napravljena visoko na planini, Vicos i Papingo, vazduh je u\u017easno prijao, prizor da \u010dovjek ne skre\u0107e o\u010di sa njega. Doru\u010dkovao sam gore na Vicos-u u jednom malenom kafeu u kojem je radila \u017eena koja bi kad god je zovnete opet prvo rekla \u201eWelcome\u201c. Vratio sam se u Kalpaki, razmijenio e-mail adrese sa Eleni, \u017eenom koja me je tako lijepo ugostila dan prije. U Janjinu sam stigao za nekih sat, sat i po. I pored toga \u0161to sam imao ogromnu \u017eelju da vidim taj grad uz to prelijepo jezero, zadr\u017eao sam se mo\u017eda i manje od sat vremena. Sam u tako velikom gradu, iskreno, bilo mi je malo i dosadno i shvatio sam da je pravo u\u017eivanje u prirodi.<\/p>\n

Po\u0161to je po\u010dela ki\u0161a, sa\u010dekao sam da stane i krenuo dalje za Metsovo, grad na 50 km od Janjine, na planini, 1000 m n.v. Vozio sam autoputem i nakon nekih 10-15 km, pokupila me gr\u010dka policija. Rekli su kako su tuneli na autoputu opasni i kako moram i\u0107i sporednim putem. Spakovali su me pozadi njihovog kombija, primakli Metsovu i ostavili na sporednom putu. I to je bilo super, jer im posao nala\u017ee da me vrate u Janjinu, odakle sporednim putem ima \u010dak 80 km do Metsova.<\/p>\n

\u010cekalo me jo\u0161 nekih 15 km uspona do tog grada, i cijelo vrijeme sam imao pogled na tunele autoputa ispod mene koji su stvarno fantasti\u010dno izgledali. Opet me uhvatila ki\u0161a. U Metsovo sam stigao skroz mokar i kasno, i kad sam pitao lokalne ljude \u0111e mogu da spavam, uputili su me ka jednoj crkvi. Na kraju sam spavao na klupi ispod nadstre\u0161nice te crkve, zavu\u010den u vre\u0107i za spavanje i biciklo zaklju\u010dano pored mene.\"\"<\/p>\n

Ustao sam opet oko 7, s tim \u0161to uop\u0161te nije bilo udobno za spavanje. Cilj za taj dan je bilo sti\u0107i do Ptolemaide, grada na 140 km od Metsova. Vo\u017enja je bila laka, \u010dekao me spust dug isto koliko je bio uspon dan prije. Zaboravio sam da ka\u017eem da mi je pukla \u017eica na zadnjoj felni odmah po ulasku u Gr\u010dku, tako da sam morao da popustim ko\u010dnicu toliko da je jedva hvatala, pa se nizbrdo nisam mogao opustiti koliko bih ina\u010de mogao. Dr\u017eao sam se sporednih puteva, i interesantne stvari tog dana su bile sami putevi. Prizori su bili prelijepi, ravnice, brda, i svaki gradi\u0107 kroz kroji sam pro\u0161ao je imao svoj stil i svoje ljepote. Ali se nisam zadr\u017eavao ni u jednom, jer je Gr\u010dka \u010distili\u0161te za nov\u010danik. Nekih 5 km dalje od Ptolemaide sam spavao, otvorio \u0161ator, opet uz pumpu, na travnjaku i u blizini zaklju\u010dao biciklo.<\/p>\n

\"\"Opet sam se uspavao i tek oko 8 bio spreman da krenem dalje. Cilj za danas je bio sti\u0107i do Ohrida. Do granice sa Makedonijom mi je ostalo bilo nekih 70km, i bio je predobar osje\u0107aj kad sam ponovo u\u0161ao u drugu dr\u017eavu. Prvi grad do kojeg sam do\u0161ao u Makedoniji je bio Bitola, nedaleko od granice. Nisam se zadr\u017eavao, uhvatio samo krug kroz grad, i \u010dini mi se prvi put u \u017eivotu vidio vjevericu. Popela se na jedno drvo, spustila, pretr\u010dala ulicu i nestala u kro\u0161njama drugog drveta.<\/p>\n

Krenuo sam put Resna, 30 km od Bitole, \u0111e sam se vratio u svoju vremensku zonu i \u0111e je ki\u0161a po\u010dela da plju\u0161ti i nije stajala dobra dva sata. Sklonio sam se u neki restoran\u010di\u0107, pojeo par \u0107evapa i popio pivo, prvo tokom cijelog puta i stvarno mi je super palo. Sa zvu\u010dnika je i\u0161ao Mi\u0161o Kova\u010d, ne znam je li to \u010dudno ili nije, ali neko ima fin ukus za muziku. Krenuo sam dalje kad se ki\u0161a malo smirila, mada me je opet uhvatila taman prije Ohrida.<\/p>\n

\"\"U Ohridu sam pitao za autobus do Tirane, odakle bih nastavio do Podgorice bajkom, ali se ispostavilo da moram da vozim jo\u0161 15 km do Struge jer odatle kre\u0107u autobusi za Albaniju. Stvar sa tim putem do Tirane je \u0161to je lo\u0161, i pun uspona i nizbrdica, i jo\u0161 tokom drugog dana sam odlu\u010dio da ga pre\u0111em autobusom. U Struzi sam saznao da mi je autobus ujutro u 9:30, otvorio sam \u0161ator na pla\u017ei uz Ohridsko jezero i biciklo zaklju\u010dao malo dalje, uz jednu ogradu okru\u017eenu \u017ebunjem, ali sam se cimao cijelu no\u0107 i izlazio da gledam je li tu.<\/p>\n

U 6:30 ujutro sam bio na autobuskoj stanici i \u010dekao do 9:30 na autobus. Put sam prespavao, a u Tiranu stigao oko 2. Krenuo sam odmah iz Tirane put Podgorice bez nekih do\u017eivljaja usput i bio na na\u0161em Trgu Republike oko 10 sati uve\u010de. Kasnije saznam da u Tirani postoji prodavnica miniona, figurica koje obo\u017eavam a koje se ne mogu na\u0107i kod nas, a oni koji su znali nisu htjeli da mi ka\u017eu da ne bih sve pare tamo potro\u0161io, tako da \u0107u morat opet ne\u0111e da se zaputim za Tiranu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Put je izgledao ovako: Podgorica- Skadar- Lezhe- Fushe Kruje-Durres- Lushnje(no\u0107enje)- Fier- Tepelene- Gjirokaster- Kakavia- Kalpaki- Ioannina- Metsovo(no\u0107enje)- Grevene- Siatista- Kozani- Ptolemaida(no\u0107enje) – Aminteo – Med\u017ehitlija – Bitola- Resen- Ohrid- Struga, autobusom do Tirane- Fushe Kruje- Lezhe- Skadar- Podgorica.<\/p>\n

Novi plan, za sljede\u0107u turu sljede\u0107e godine je Pariz, Francuska, za koju \u0107u mo\u017eda imat i dru\u0161tvo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DINO RAMUJKI\u0106: Vozio sam autoputem i nakon nekih 10-15 km, pokupila me gr\u010dka policija. Rekli su kako su tuneli na autoputu opasni i kako moram i\u0107i sporednim putem<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":158214,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[],"class_list":["post-158212","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-cuj-vidji-javi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158212","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=158212"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/158212\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/158214"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=158212"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=158212"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=158212"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}