{"id":157913,"date":"2014-09-14T07:21:49","date_gmt":"2014-09-14T05:21:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=157913"},"modified":"2014-09-15T08:02:21","modified_gmt":"2014-09-15T06:02:21","slug":"nestanak-socijalne-drzave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/14\/nestanak-socijalne-drzave\/","title":{"rendered":"Nestanak socijalne dr\u017eave"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Filippo Franceschi<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"Iako su brojni ekonomisti podvrgli kritici neoliberalni koncept u celini, a naro\u010dito su bile brojne zamerke na po\u010detku svetske finansijske krize iz 2008, evropske institucije i dalje uporno, reklo bi se i bezglavo, nastavljaju da taj koncept i dalje grade i popravljaju. Nevolja je \u0161to \u201cpopravku sistema\u201d rade isti oni koji su do \u201ekvara\u201c i doveli!<\/p>\n

Evropa se nakon Drugog svetskog rata na\u0161la u te\u0161kom i dramati\u010dnom polo\u017eaju: izgubljeni su milioni \u017eivota, gradovi i industrija su bili razru\u0161eni, privredni sistem u kolapsu. Poznato je da je glavni razlog dotad nevi\u0111ene evropske i svetske katastrofe le\u017eao u dubokom ose\u0107aju socijalno-ekonomske nesigurnosti s kraja dvadesetih i po\u010detkom tridesetih godina i gubljenja nade u bolji \u017eivot kod naj\u0161irih slojeva evropskog stanovni\u0161tva. Takvo stanje duha doprinelo je pojavi fa\u0161izma u Italiji (1923) i nacizma u Nema\u010dkoj (1933) glavnim uzro\u010dnicima najve\u0107e pogibelji u ljudskoj istoriji. Zbog toga je odmah nakon velike pobede anithitlerovske koalicije, Evropa odlu\u010dila da svoja dru\u0161tva i privredu organizuje tako da se nikada vi\u0161e ne ponove okolnosti kakve su vladale izme\u0111u dva svetska rata. Naravno bila je suo\u010dena sa bazi\u010dnim problemima obnove ali je fundamentalna ideja bila da se u budu\u0107nosti izbegnu nezaposlenost, siro-ma\u0161tvo, bolesti i druge ljudske nevolje koje bi mogle voditi op\u0161tem nezadovoljstvu, pobunama i u krajnjoj instanci nekom novom ratnom sukobu.<\/p>\n

To je pretpostavljalo potrebu da svako evropsko dru\u0161tvo za\u0161titi svoje gra\u0111ane i preveniraju\u0107i rizike pomogne gra\u0111anima da pobolj\u0161aju svoj socijalni status. Sistem javne ekonomske, socijalne i zdravstvene pomo\u0107i, pokazao se kao mo\u0107no sredstvo da se o\u010duva mir, stabilnost i demokratija u svakoj zemlji ali i zapadnoevropskog dru\u0161tva u celini.<\/p>\n

Fordijanski kompromis<\/strong><\/p>\n

Takav organizovan sistem za\u0161tite gra\u0111ana \u2013 poznat pod imenom socijalna dr\u017eava (engleski: social state, welfare) vi\u0161e od tri decenije nakon Drugog svetskog rata obezbe\u0111ivao je socijalnu i politi\u010dku sigurnost. Fordijanski kompromis2, naime, omogu-\u0107avao je dogovor izme\u0111u kapitala i rada, tj. izme\u0111u vlasnika sredstava za proizvodnju i nevlasnika (radnika, slu\u017ebenika, in\u017eenjera i svih drugih name\u0161tenika). Profit je oporezovan po visokoj stopi: deo ostvarenog vi\u0161ka vrednosti dr\u017eava je prisvajala i usmeravala u finansiranje socijalnih potreba gra\u0111ana. Klasni kompromis je tokom vi\u0161e od trideset godina omogu\u0107avao, s jedne strane, skladan razvoj industrije, poljoprivrede, \u0161kolstva, zdravstva, dakle dru\u0161tva u celini, a sa druge, pristojne plate nevlasnicima, upravo onima koji su prodavali svoju fizi\u010dku i umnu radnu snagu vlasnicima tj. kapitalistima. Prednosti socijalne dr\u017eave su bile vi\u0161e nego o\u010digledne. Kapitalisti su se odricali dela ostvarenog vi\u0161ka vrednosti ali su zauzvrat dobijali zadovoljne zaposlenike i neupitnost svog vlasni\u0161tva nad kapitalom; zaposlenici su se li\u0161avali svog prava na vi\u0161ak vrednosti koji su svojim radom ostvarili, ali su zauzvrat dobili socijalnu sigurnost: nisu strahovali od nezaposlenosti jer su socijalni fondovi dr\u017eave bili puni, nisu strahovali od bolesti jer su imali zdravstveno osiguranje.<\/p>\n

Sistem je funkcionisao izme\u0111u ostalog i zahvaljuju\u0107i mudrosti i kompomisima izme\u0111u velikih industrijskih magnata i sindikalnih vo\u0111a poput, da navedemo samo primer u Italiji, industrijalca Adrijana Olivetija (1901-1960) i sindikalnog tribuna \u0110uzepa di Vitorija (1892-1957). Na\u017ealost osamdesetih godina XX veka kapital je nenadano najavio svojevrsnu \u201cosvetu\u201c: zapo\u010deo je ofanzivu protiv socijalne dr\u017eave sa namerom da je potpuno elimini\u0161e. U ekonomskoj nauci ta pojava poznata je kao \u201ereganizam\u201c i \u201cta\u010derizam\u201c.<\/p>\n

Usled ekonomske krize 2008, ta ofanziva je postala upravo brutalna. Po\u010dev od 2010, naro\u010dito je pogodila zemlje ju\u017ene Evrope: Gr\u010dku, \u0160paniju, Portugaliju, Italiju. Preduzete mere od strane tzv. Trojke (Evropska komisija, Centralna Evropska Banka, Me\u0111unarodni Monetarni Fond) ozbiljno su ugrozile ljudska prava definisana Poveljom Ujedinjenih Nacija (1948) i Deklaracijom Evropske unije o ljudskim pravima (2010).<\/p>\n

Ofanziva neoliberala<\/strong><\/p>\n

Da bi opravdala svoju ofanzivu, nova monisti\u010dka, neoliberlana \u0161kola \u010diji je idejni tvorac Milton Fridman (1912-2006) upravila je na socijalnu dr\u017eavu optu\u017ebu da je javna pomo\u0107 stanovni\u0161tvu odnosno bilo kakav oblik dr\u017eavne intervencije zapravo oblik autoritarizma, da onemogu\u0107ava slobodnu inicijativu pojedinca, da dekretima oduzima deo resursa privatnih kompanija, da se me\u0161a u slobodno delovanje tr\u017ei\u0161ta kao jedinog regulatora ponude i potra\u017enje; u tim \u201coptu\u017ebama\u201d na ra\u010dun socijalne dr\u017eave neoliberalna \u0161kola dalje navodi kako je sistem privatne svojine jedino ekonomski efikasan i opravdan, kako tobo\u017ee svaki pojedinac u skladu sa svojim sposobnostima mo\u017ee na tr\u017ei\u0161tu ostvariti uspeh, dok svaka dr\u017eavna socijalna pomo\u0107 proizvodi nerad i smanjuje privrednu efikasnost, pa \u010dak navodi i to da dr\u017eava ne teba da bude garant ni penzionog sistema, jer penzioneri optere\u0107uju dr\u017eavni bud\u017eet, zato je najbolje po mi\u0161ljenju samog Fridmana i njegovih neoliberalnih sledbenika da se i penzije podvrgnu tr\u017ei\u0161tu, odnosno da zaposleni pojedinci ako to \u017eele sami upla\u0107uju u osiguravaju\u0107e i druge institucije. Pritom na pitanje \u0161ta ako na tr\u017ei\u0161tu takvi fondovi i takva osiguravaju\u0107a dru\u0161tva propadnu, imaju samo jedan odgovor: i u prirodi postoji borba za opstanak! Ako zanemarimo cinizam poslednjeg \u201czaklju\u010dka\u201d, zapravo nijedna od ovih \u201coptu\u017ebi\u201d na ra\u010dun socijalne dr\u017eave nema podlogu u realnom \u017eivotu. Na primer tvrdnja da je privatna zdravstvena praksa efikasnija od dr\u017eavne sasvim je neta\u010dna: Francuska, Nema\u010dka i Italija za zdravstvene usluge izdvajaju 8-9 posto neto dru\u0161tvenog proizvoda, dok Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, ina\u010de veliki protivnik javnog zdravstvenog osiguranja, na privatni zdravstveni sektor potro\u0161e skoro 20 posto svog NDP-a, pritom ostavljaju\u0107i bez zdravstvene za\u0161tite ogroman broj svojih stanovnika iz srednjeg i ni\u017eih slojeva!<\/p>\n

Sli\u010dno se odnosi i na prosvetu i saobra\u0107aj. Na primer engleske dr\u017eavne bolnice, \u017eeleznica i po\u0161ta, nekad simboli efikasnosti, nakon odluke premijerke Margaret Ta\u010der o denacionalizaciji odnosno njihovog prelaska u privatne ruke, do\u017eiveli su krizu nemerljivih razmera. Ka\u0161njenja, neurednost isporuke po\u0161iljki, odlika su \u017eeleznice i po\u0161te u ovoj zemlji. O po\u0161ti u dana\u0161njoj Italiji mogao bi se napisati \u010ditav esej! Iako su brojni ekonomisti podvrgli kritici neoliberalni koncept u celini, a naro\u010dito su bile brojne zamerke na po\u010detku svetske finansijske krize iz 2008, evropske institucije i dalje uporno, reklo bi se i bezglavo, nastavljaju da taj koncept i dalje grade i popravljaju. Nevolja je \u0161to \u201cpopravku sistema\u201drade isti oni koji su do \u201ekvara\u201c i doveli!<\/p>\n

U situaciji ozbiljne recesije pra\u0107ene deflacijom, stagniranjem proizvodnje i isporuka roba ali i kolapsom nov\u010danog kapitala usled hiperprodukcije bankarskih kredita bez pokri\u0107a, \u0161ta se drugo moglo o\u010dekivati osim ogromne nezaposlenosti, \u0161irenja relativnog i apsolutnog siroma\u0161tva, ogromnog raspona izme\u0111u bogatih s jedne i siroma\u0161nih s druge strane. Ozbiljna ekonomska misao sugerisala je uvo\u0111enje progresivnih poreskih stopa na profite krupnog kapitala i rentu, kako bi se na odgovaraju\u0107i na\u010din finansirali veliki javni radovi, poput nekada\u0161njeg Ruzveltovog Nju Dila (New Deal). Ruzvelt je, naime, kao \u0161to je poznato njime re\u0161io Veliku svetsku depresiju s kraja dvadesetih i po\u010detkom tridesetih godina XX veka. I danas imamo ekonomsku depresiju tj. krizu hiperodukcije ali ne robnih fondova koje nisu mogle biti pokrivene nov\u010danim fondom kao 1929, ve\u0107 nov\u010danog kapitala (kredita) koji nije mogao biti pokriven realnim novcem.<\/p>\n

Iako je problem su\u0161tinski isti, a pojavno razli\u010dit, neki novi Nju Dil ne samo da nigde nije primenjen, ve\u0107 je glatko odbijen. Za\u0161to?<\/p>\n

EU ili kako razoriti socijalnu dr\u017eavu<\/strong><\/p>\n

Sve vi\u0161e izgleda kao da je Evropska unija nastala – sa dodu\u0161e neizre\u010denim ciljem – da socijalnu dr\u017eavu sasvim razori diljem kontinenta, kako bi omogu\u0107ila kapitalu najpovoljnije uslove. Bankarsko-finansijska mo\u0107 jedva je do\u010dekala da poni\u0161ti \u010dak i tragove nekada\u0161njeg socijalnog sistema podra\u017eavaju\u0107i i podr\u017eavaju\u0107i neoliberalni totalitarizam. Kako se poslednjih dvadesetak godina Evropska unija pona\u0161a, ova konstatacija se provla\u010di kroz njeno delovanje kao crveni konac. Od samog nastanka fundamentalni statutarni cilj EU bio je oslobo\u0111enje kapitala od svih stega, kontrola i ograni\u010denja koji sputavaju njegovo slobodno kretanje, razmenu i upotrebu. Sve politi\u010dko-ekonomske instance anga\u017eovale su se da \u201creformi\u0161u\u201d i \u201cmodernizuju\u201d socijalnu dr\u017eavu, a zapravo da delegitimi\u0161u njezine eti\u010dke i politi\u010dke elemente. Jo\u0161 1957, Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i \u010delik elimini\u0161e sve prepreke za slobodnu razmenu kapitala i roba. Dokument o jedinstvu iz 1986, to reafirmi\u0161e. Potvr\u0111uje to i Ugovor iz Mastrihta 1992, i naravno Lisabonski ugovor (2007). Ovaj poslednji zaklju\u010duje: \u201cZabranjuje se svako ograni\u010denje kretanja kapitala kao i svako ograni\u010denje prilikom nov\u010danih transakcija izme\u0111u zemalja \u010dlanica kao i izme\u0111u zemalja \u010dlanica i drugih zemalja.\u201d Zanimljivo da se uprkos vi\u0161e puta ponavljanom stavu o slobodi kapitala, u Lisabonskom ugovoru izraz \u201csocijalna dr\u017eava\u201d uop\u0161te ne pominje, a termin \u201cpuna zaposlenost\u201d se pominje samo jednom i to samo da izrazi nadu da \u0107e ja\u010danje konkurentnosti na tr\u017ei\u0161tu uz citiranu slobodnu cirkulaciju kapitala eliminisati nezaposlenost.<\/p>\n

Puna sloboda kapitala zna\u010di samo jedno: da \u0107e kapitalista investirati tamo gde mu najvi\u0161e pogoduje. Stoga, samorazumljivo, svaka dr\u017eava \u0107e nastojati da ponudi najpovoljnije uslove. Prakti\u010dno to dovodi do neprekidne konkurencije izme\u0111u dr\u017eava. Obezbe\u0111ivanje uslova za dovo\u0111enje investitora se mo\u017ee posti\u0107i na razne na\u010dine pojedina\u010dno ili njihovim kombinovanjem: smanjenjem stope poreza (na kapital, na li\u010dnu rentu, na profit); sni\u017eavanjem tro\u0161kova rada (jeftinom radnom snagom ); potpunim osloba\u0111anjem od poreskih, carinskih i drugih da\u017ebina stranog kapitala; putem privatizacije prodajom privatnom kapitalu dela javne imovine (dr\u017eavno zemlji\u0161te, javni sektor, poput na primer naftnog ili elektroenergetskog, saobra\u0107ajnog itd); olak\u0161icama u pogledu seljenja kapitala iz mesta u mesto na primer tamo gde kapitalista smatra da ima jeftiniju radnu snagu, \u010dak i ako to zna\u010di dodatnu nezaposlenost (a obi\u010dno zna\u010di!); omogu\u0107avanjem privatnom kapitalu da investira u javne slu\u017ebe poput zdravstva, osiguranja, saobra\u0107aja, pa \u010dak i prosvete (privatne bolnice, \u0161kole, i sl.). Sve \u010dlanice Evropske unije vi\u0161e-manje praktikuju ove forme privla\u010denja kapitala naro\u010dito nakon \u201cneoliberalnog zaokreta\u201d francuskih socijalista (Fransoa Miterana i \u017daka Delora) i \u201cBig Bang Acts\u201d Margaret Ta\u010der (po kojoj \u201cne postoji dru\u0161tvo, postoje samo pojedinci\u201d). Definitivan trijumf neoliberalne \u0161kole u Evropi dogodio se kada je laburista Toni Bler postao britanski premijer (1997-2007).<\/p>\n

Bler i \u0160reder – renegati levice<\/strong><\/p>\n

Neverovatna je transformacija socijalisti\u010dkih ideja kod Tonija Blera i tada\u0161njeg nema\u010dkog kancelara Gerharda \u0160redera. U jednom dokumentu iz 1999. (\u201cPut napred evropskih socijaldemokrata\u201d) oni podr\u017eavaju ono \u0161to su nekada o\u0161tro napadali. S pravom su napadali \u201cmentalnu kolonizaciju evropske socijaldemokratije od strane neoliberalne ideologije\u201c. Sada me\u0111utim oni \u017eele da transformi\u0161u ve\u0107 izgra\u0111eni dru\u0161tveni temelj na kome po\u010divaju ljudska prava u \u201eodsko\u010dnu dasku za li\u010dnu odgovornost\u201c. Drugim re\u010dima: borbu za pravo na jednakost u borbu za pravo na nejednakost kao motora progresa (\u201esocijalni darvinizam\u201c). Za njih dvojicu vi\u0161e ne postoji \u201elevica\u201c i \u201edesnica\u201c, ne va\u017ei vi\u0161e stalno radno mesto. Sada va\u017ei \u201efleksibilnost\u201c (Bler: \u201emo\u017ee se promeniti i stotinu radnih mesta i zanimanja tokom karijere, tr\u017ei\u0161te je najbolji alokator\u201c). Tako\u0111e sada va\u017ei i redukovanje socijalne pomo\u0107i i penzija i plata. I Bler i \u0160reder zbog takvih svojih revizionisti\u010dkih stavova u\u017eivali su nesumnjiv ugled kod desni\u010darskih partija i vlasnika kapitala. Na nesre\u0107u njihova doktrina postala je nova biblija socijaldemokratije, uklju\u010duju\u0107i \u010dak i italijanske komuniste! Kao predsednici vlada dve najmo\u0107nije evropske dr\u017eave uticali su na\u017ealost na to da se neoliberalni koncept jo\u0161 vi\u0161e u\u010dvrsti u postane nesporna politika dana\u0161nje Evropske unije. Sve u svemu socijalna dr\u017eava je tek poku\u0161aj da se uz pomo\u0107 dvostepene redistribucije vi\u0161ka vrednosti omogu\u0107ene pomo\u0107u progresivnog oporezivanja, koriguje ogromna nejednakost primarne distribucije. Amputirati ili eliminisati dvostepenu distribuciju zna\u010dilo bi pove\u0107avati nejednakost u raspodeli.<\/p>\n

Rezovi u zdravstvenom sistemu kao i redukovanje penzija, prelivanje dru\u0161tvenog bogatstva od dole ka gore tj. od neposrednih proizvo\u0111a\u010da ka vi\u0161im i visokim dru\u0161tvenim slojevima, \u201creforme\u201d tr\u017ei\u0161ta rada putem uvo\u0111enja desetine novih ugovora koji imaju za cilj da reguli\u0161u oblast privremenog i povremenog rada nikako stalnog i nepromenjivog radnog odnosa, mere upravljene na to da radna snaga bude fluktuiraju\u0107a i \u201cfleksibilna\u201d tj. da zaposleni u toku \u010detrdeset godina rada promeni i nekoliko desetina kompanija i poslova \u2013 sve su to faktori koji uzrokuju pogor\u0161anje radnih uslova i zaposlenosti. Krajem 2013. godine, u Evropskoj uniji je bilo 27 miliona nezaposlenih. U nekim mediteranskim zemljama-\u010dlanicama nezaposlenost me\u0111u mladima od 18 do 30 godina je dostigla 50 odsto! Slede\u0107i bezbrojne \u201creforme\u201d raznih evropskih vlada od desni\u010darskih do centruma\u0161kih i onih sa tzv. levog centra, socijalna beda je ve\u0107 dostigla nivo neizdr\u017eivosti.<\/p>\n

Samo u Italiji stotine hiljada gra\u0111ana ostali su bez ikakavih primanja, bez penzija, bez stanova i ku\u0107a (prodatih na javnim dra\u017ebama usled nemogu\u0107nosti otplate kredita), bez zdravstvene za\u0161tite, a na jugu Italije mnoge bolnice se zatvaraju jer nemaju pacijenata, a s druge strane na vitalno va\u017ene operacije pacijenti na severu zemlje \u010dekaju i po nekoliko godina.<\/p>\n

Primeri iz kontejnera<\/strong><\/p>\n

Prizori ljudi kako preturaju po kontejnerima postali su ne vi\u0161e izuzetak, ve\u0107 svakodnevica \u201crazvijenih\u201d evropskih zemalja. \u201cZahvaljuju\u0107i\u201d neregulisanom i \u201cslobodnom\u201d tr\u017ei\u0161tu globalnog kapitalizma, \u017eivotni standard stanovnika Evropske unije (zasad samo \u010dlanica sa juga) opasno se pribli\u017eio onom iz zemalja \u201ctre\u0107eg sveta\u201d koji se fakti\u010dki nalazi tu kraj nas, takore\u0107i nama pred nosom: na desetine hiljada izbeglica spasavaju\u0107i gole \u017eivote, be\u017ee iz svojih zemalja i ulaze u Italiju. Iako po me\u0111unarodnim uzusima oni imaju pravo na \u017eivot i na humanitarnu pomo\u0107, neretko ih hapse, vra\u0107aju nazad ili formiraju tzv. \u201cidentifikacione centre\u201d prakti\u010dno logore sa nehumanim uslovima u njima. Na\u017ealost dve bede, jedna nova koja nastaje u Evropi i druga stara i odavno poznata (afri\u010dka i azijska) umesto da se ujedine u borbi protiv zajedni\u010dkog neprijatelja koji ih podjarmljuje \u2013 neoliberalni kapitalizam u kome samo jedan posto stanovni\u0161tva vlada nad ostalih devedeset i devet – one ratuju jedna protiv druge u apsurdnom ratu izme\u0111u siroma\u0161nih. Pove\u0107ava se broj samoubistava, bujaju pobune \u010desto izuzetno nasilne, ali sve to postaju svakida\u0161nji fenomeni koji nakon du\u017eeg ili kra\u0107eg vremena bivaju ugu\u0161eni od strane \u201corgana javnog reda i mira\u201d, dakle od dr\u017eavnog aparata sile. I sve se brzo zaboravlja, a u ve\u010ditoj brizi ljudi za sopstvenu egzistenciju zaboravlja se na zajedni\u0161tvo i na solidarnost.<\/p>\n

I sli\u010dno kao nekada izme\u0111u dva svetska rata, nanovo je u Evropi mogu\u0107e da se pojave razni politi\u010dki \u0161arlatani, koji umeju da hipnoti\u0161u mase svojim violentnim apokalipti\u010dkim doktrinama, usmeravaju\u0107i bes zbog katastrofalnog stanja u porivredi i dru\u0161tvu na druge: emigrante, Rumune, Bugare, Marokance, Albance, LGBT populaciju, druge religije i manje etni\u010dke zajednice. Tako nastaje i razvija se ksenofobija, rasizam i neofa\u0161izam i njegov brat ro\u0111eni neonacizam. Tako ja gledam na u\u017easavaju\u0107i fenomen ubedljivog izbornog trijumfa Le Penovog Nacionalnog fronta u Francuskoj. Zar ba\u0161 nista nismo nau\u010dili iz pro\u0161losti? Teorijski, re\u0161enje postoji: trebalo bi intervenisati u raspodeli vi\u0161ka vrednosti ne nakon njegovog formiranja, ve\u0107 pre svega tamo gde i kada se on proizvodi. A proizvodi ga radnik na svom radnom mestu. Prosta logika nam potvr\u0111uje da novu vrednost i vi\u0161ak te vrednosti stvara jedino ljudski rad. I tehnolo\u0161ki najsavr\u0161enija ma\u0161ina ne proizvodi ni jedan jedini cent, ako je ne uklju\u010di i na njoj ne radi \u010dovek.<\/p>\n

Ali ako je zakonima dr\u017eave nalo\u017eeno da samo vlasnik te ma\u0161ine ima isklju\u010divo pravo da raspola\u017ee vi\u0161kom vrednosti, tada ideja o pravednoj raspodeli postaje utopija. I upravo pitanje prava na prisvajanje vi\u0161ka vrednosti jeste \u010dvori\u0161na ta\u010dka svakog kapitalizma i liberalnog i monopolskog i i dana\u0161njeg neoliberalnog. Ta\u010dnije to je pravi Gordijev \u010dvor. Re\u0161iti na pravedan na\u010din to pitanje mogu\u0107e je u dva pravca.<\/p>\n

Prvi podrazumeva postepene modifikacije zakonodavstva. Mora se odlu\u010diti koji bi procenat vi\u0161ka vrednosti zadovoljio njegove jedine stvaraoce- radnike. Njihovi predstavnici (sindikalisti) bi morali da postanu stalni i potpuno ravnopravni \u010dlanovi saveta ili agencija koju bi vlada osnovala da re\u0161i to pitanje. Tu bi se jo\u0161 odlu\u010divalo i o du\u017eini i trajanju radnog vremena, radnim uslovima, godi\u0161njim odmorima, platama i sli\u010dno. Takve institucije ve\u0107 postoje u nekim evropskim zemljama i dale su sasvim zadovoljavaju\u0107e rezultate. Drugi put je radikalno-revolucionarni u kome se dr\u017eavnim dekretom oduzima vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju pojedincima i stavljaju se na raspolaganje svim \u010dlanovim dru\u0161tvene zajednice. Postojali su kroz istoriju takvi primeri (tu ne ra\u010dunamo bolj\u0161evi\u010dke duboko antiljudske ekonomske i politi\u010dke metode sovjetskog nazovi socijalizma i njegovih satrapa), od Pariske komune 1871. preko \u0161panskih anarhisti\u010dkih komuna tridesetih godina XX veka, izraelskih kibuca, pa do radni\u010dkog samoupravljanja u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji pod vo\u0111stvom mar\u0161ala Tita koje je trajalo punih \u010detrdeset godina od 1950. godine pa do raspada Titove Jugoslavije. Jugoslavija se nije raspala zbog svog ekonomskog sistema ve\u0107 zbog rasplamsalog nacionalizma koji su svesno potencirali posttitovski lideri federalnih jedinica te dr\u017eave. Jedan (Milo\u0161evi\u0107) \u017eeleo je unitarnu Jugoslaviju, neku vrstu Srboslavije u kojoj bi srpska politi\u010dka elita dominirala, ostali su se, razumljivo, tome usprotivili i iskoristili sjajno im datu priliku za otcepljenje i osamostaljenje svojih republika u nezavisne dr\u017eave.<\/p>\n

U sada\u0161njoj situaciji u Evropskoj uniji primena bilo kog od ova dva puta promene sada\u0161njeg neoliberalnog koncepta, nema ni milimetarske \u0161anse. Malena nada su formalne i neformalne grupe mladih ljudi u Italiji, Gr\u010dkoj i \u0160paniji tih vatrenih naslednika Kropotkinove ideje o sistemu op\u0161tina. Zasad su njihove \u0161anse minorne, ali nikad se ne zna, i posle najve\u0107ih ki\u0161a i oblaka pojavi se sunce. Ne o\u010dajavajmo, moramo se boriti, a sre\u0107om niko nam ne mo\u017ee uzeti pravo na nadu.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve vi\u0161e izgleda kao da je Evropska unija nastala – sa dodu\u0161e neizre\u010denim ciljem – da socijalnu dr\u017eavu sasvim razori diljem kontinenta, kako bi omogu\u0107ila kapitalu najpovoljnije uslove.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-157913","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/157913","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=157913"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/157913\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=157913"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=157913"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=157913"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}